Masakr u Starom Grackom

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Masakr u Starom Grackom
Kosovo-metohija-koreni-duse046.jpg
Spomen ploča stradalim Srbima u masakru u Starom Grackom 1999. godine
LokacijaBujance[1], Kosovo i Metohija, Srbija,  SR Jugoslavija
Datum23. jul 1999.
MetaSrbi
Ubijeno14
PočinilacOVK

Masakr u Starom Grackom[2] (poznato i kao Ubistvo 14 srpskih žetelaca) desio se 23. jula 1999. kada su pripadnici terorističke organizacije OVK, u ataru sela Bujance kod Lipljana, na Kosovu i Metohiji, ubili 14 Srba iz susednog sela Staro Gracko, koji su žnjeli pšenicu na svojim njivama.[1][3][4] Iako se masakr desio u selu Bujance, u javnosti je poznat kao masakr u Starom Grackom jer su ubijeni Srbi bili iz tog sela.[5] Ovo je najveći zločin nad Srbima na Kosovu i Metohiji, koji se desio nakon rata u ovoj srpskoj pokrajini i dolaska međunarodnih mirovnih snaga u junu 1999.[3][4] Počinioci ovog zločina nisu pronađeni.[3][4]

Pozadina[uredi]

Rat na Kosovu i Metohiji i NATO bombarodovanje SR Jugoslavije, završeni su 10. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Nakon toga, Vojska Jugoslavije i Policija Srbije su se povukle sa Kosova i Metohije i mesto ustupile međunarodnim mirovnim snagama (KFOR) i misiji Ujedinjenih nacija (UNMIK). Sa Vojskom Jugoslavije i Policijom Srbije, u centralnu Srbiju je izbeglo oko 200.000 Srba u strahu od albanskog nasilja. Selo Staro Gracko sa 300 stanovnika, bilo je naseljeno Srbima, izuzev dve albanske porodice, ali je bilo u potpunosti okruženo selima sa isključivo albanskim stanovništvom.[6]

Masakr[uredi]

Prema svedočenjima Srba iz Starog Gracka, tog dana oko devet sati uveče, kada je trebalo da se žeteoci odavno vrate sa njiva, porodice su već bile ozbiljno zabrinute i počele su da zovu štab KFOR-a u Lipljanu. Oni koji su zvali tvrde da se na telefon javio prevodilac Albanac, te da je na njihove apele odgovorio kako oni ne znaju gde je selo, nemaju dovoljno vozila i ljudstva i ne mogu da dođu na intervenciju. Meštani su zvali ponovo, takođe bez uspeha, da bi se onda odlučili da sami odu do Lipljana i potraže pomoć direktno od oficira, preskačući one koji se javljaju na telefon. U međuvremenu, pričaju meštani, jedan momak iz sela je seo u fiću i krenuo ka Bujancu ne bi li negde uz put presreo žeteoce. Na neka dva kilometra od sela naišao je na traktor na kome je ležalo beživotno muško telo. Odmah se okrenuo i krenuo nazad. U međuvremenu je stigla i patrola KFOR-a koja se uputila ka Bujancu. Posle kratkog vremena u selo je stiglo još pedesetak vozila KFOR-a, tako da je tada već svima bilo jasno da se u Bujancu dogodilo nešto ozbiljno.[1] KFOR je sutradan saopštio da su 23. jula 1999. u 21:13 britanski vojnici KFOR-a su čuli pucnjavu u ataru sela Staro Gracko i kontaktirali NATO snage koje su izašle na lice mesta. Vojnici KFOR-a pronašli su tela trinaest Srba na njivi pored kombajna.[7] Četrnaesto telo pronađeno je pored traktora u blizini.[8] Kada su njihova tela otkrivena objavljeno je da su žrtve opkoljene i ubijene iz zasede.[9] Tela nekih žrtava bila su unakažena tupim predmetima.[10] Ubijeni su Milovan Jovanović, Jovica i Rade Živić, Andrija Odalović, Slobodan, Mile, Novica i Momir Janićijević, Stanimir i Bosko Dekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović i Miodrag Tepsić.[3] Žeteoci su sedam dana pre zločina tražili zaštitu od KFOR-a, dok budu radili na svojim njivama, ali je njihova molba odbijena.[11] Nakon što je otkriveno četrnaest tela žrtava, Kanadske trupe KFOR-a blokirale su selo. Tela su potom transportovana u bolnicu u Prištini da bi bila identifikovana.[9]

Reakcije[uredi]

Bernar Kušner, šef UNMIK-a, rekao da je "užasnut" masakrom i obećao da će "počinioce izvesti pred lice pravde bez odlaganja."[12] Ponudio je i nagradu od milion nemačkih maraka svakom ko otkrije naručioce i počinioce, kako je rekao, ovog gnusnog zločina.[13] Luiz Arbur, glavni tužilac Haškog tribunala, rekla je da je ona "ozbiljno zabrinuta" i pozvala na "hitnu istragu masakra."[12] Predsednik SRJ Slobodan Milošević je okrivio međunarodne mirovne snage za masakr, a general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je zapretio da će poslati jugoslovenske trupe nazad na Kosovo, ukoliko Ujedinjene nacije nisu u stanju da kontrolišu pokrajinu.[12]

Istraga[uredi]

UNMIK policija je u oktobru 2007. godine uhapsila Mazljuma Bitićija, iz sela Veliki Alas kod Lipljana zbog sumnje da je učestvovao u masakru. Bitići je, posle dva meseca, usled nedostatka dokaza pušten iz pritvora.[3][4]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]