Pokolj u Haditi

Pokolj u Haditi je događaj od 19. novembra 2005. godine iz rata u Iraku kada su američki marinci ubili 24 civila u mestu Haditi u zapadnoj pokrajini Anbar.

Događaj koji neposredno prethodi je eksplozija mine pored puta kojim je prolazio konvoj vozila sa marincima. Ovo se dešava oko 7 časova ujutro u blizini kampa. Tom prilikom je uništen hamvi u kome gine desetar Miguel Ti Džej Terazas, a još dvojica marinaca bivaju ranjena. Ubrzo kreće pretres kuća u potrazi za bombašem ili bilo kim ko bi mogao da ga identifikuje. Tokom pretresa u tri obližnje kuće marinci počinju ubijati civile. Među žrtvama je bilo dece, žena i starih ljudi. Prema drugoj verziji je ubijanje počelo odmah na ulici pucanjem u prvi taksi koji je naišao ulicom.

Jedinica koja je učestvovala u ubistvima je 3. vod, Kilo četa, 3. bataljon, 1. mornarički puk, 1. mornarička divizija iz baze Pendleton u Kaliforniji.

Pretpostavlja se da je pokolj napravilo 3 do 4 marinca. Bar 9 ih je posmatralo i ništa nije preduzelo povodom toga. Istraga je povedena protiv dvanaestorice.

Prikrivanje zločina

Sutradan po događaju je portparol jedinice objavio da je od posledica eksplozivne naprave poginuo jedan marinac i petnaest civila. Izjavio je i da je neposredno po eksploziji napadač otvorio vatru na konvoj iz pešadijskog naoružanja, ali da su marinci odgovorili na vatru i tom prilikom je ubijeno osam „pobunjenika“.

Organizacija Hjuman rajts voč je pustila vest da raspolaže fotografijom civila koji kleči, i ne predstavlja nikakvu opasnost, trenutak pre nego što mu je pucano u glavu. Naveli su i da im je izvor jedan od marinaca koji je to snimio kamerom foto-aparata sa mobilnog telefona.

Tajm je došao do ove i drugih priča tek u januaru saznavši za kasetu na kojoj su snimljene scene posle pokolja civila. Kapetan marinaca Džef Pol je tada izjavio da je u pitanju propaganda Al Kaide i da ne treba verovati toj kaseti. Kada je kaseta predata pukovniku Beriju Džonsonu u Bagdadu ipak je došlo do istrage, ali je ubrzo završeno izjavom da civile nije ubila mina već namerna vatra iz streljačkog naoružanja, ali da nije u pitanju bilo namerno ubistvo već „kolateralna šteta“. Ipak neki viši oficiri su pokrenuli krivičnu istragu povodom pokolja. Dok traka nije došla do velikih američkih medija događaj jednostavno kao da nije postojao. Ozbiljnija istraga u vojsci počinje tek u martu, ali bez puštanja informacija u javnost.

Stvari su postale značajno aktuelnije kada su neki kongresmeni, kao što je republikanac Džon Klajn priznali da je bilo zločina i prikrivanja. Još par kongresmena je potvrdilo da zataškavanje ovog događaja vodi do veoma visokih mesta u vojsci i politici.

Tek poslednjih dana maja 2006. godine dolazi do javnog iznošenja činjenica povodom ovog događaja i navođenja da je čitav lanac komandovanja upleten u zataškavanje događaja.

Literatura

• Mockaitis, Thomas R. (2013). The Iraq War Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 500. ISBN 978-0-313-38063-1. 

Spoljašnje veze

• Priča marinca koji je optužen da je učestvovao u pokolju
• Prikaz i komentari pokolja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jun 2006)
• Članak u Vašington postu