Materijalna šteta od NATO bombardovanja SRJ

Materijalna šteta u NATO bombardovanju SRJ je ogromna. Nastala je u toku 78 dana intezivnih vazduhoplovnih udara, pri čemu je poginulo 754 ljudi, od čega 454 civila,. O iznosu te materijalne štete ponuđeni su različiti podaci. Tadašnja aktuelna vlast je procenila da je reč o oko 100 milijardi dolara, dok je G17, tadašnja grupa od sedamnaest nezavisnih ekonomista (kasnije deo političke opozicije aktuelnoj vlasti), procenila je na 4,1 milijardu dolara (29,6 milijardi dolara indirektno). NATO bombardovanje SRJ, trajala je bez prekida 11 nedelja, oštećena je ili uništena infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, poljoprivreda, a značajno je narušena životna sredina SRJ.

Uništena materijalna dobra je i moguće valorizovati u neke vrednosne pokazatelje, ali učinjenu štetu na životnoj sredini je praktično nemoguće. Ostaju trajne posledice na zdravlje budućih generacija ljudi, na njihov kvalitet življenja i rizik za lokalno stanovništvo i iz šireg okruženja, da nastavljaju da budu žrtve agresije.

Na civile i civilne objekte izvršeno je 3.381 vatreno dejstvo (38,42% od ukupno izvršenih).

MUP Jugoslavije

Procene štete

Građevinska direkcija Srbije je objavila u martu 2006. godine, bilans uništenih građevina. U toj studiji uništena su 54 objekta putne infrastrukture, od čega su 44 mosta, 18 objekta železničke infrastrukture od čega 17 mostova i 148 objekta visokogradnje gde se ubrajaju stambeni i javni objekti. Ova studija nije uzela u obzir privatne zgrade i kuće.

Evidencija službi Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije je daleko detaljnija. Podaci su prezentirani u časopisu „Bezbednost“ br.2-3/99, a na osnovu njih je dat i prikaz u korišćenom izvoru za pravljenje naredne tabele.

Tri od pet ciljeva NATO bombardovanja na SRJ bili su civilni. Ukupan gubitak društvenog proizvoda od 40% i pad industrijske proizvodnje. Bombardovanjem infrastrukture NATO je prekršio član 14. Protokola Ženevskih konvencija iz 1949, koji zabranjuje napade na „objekte neophodne za preživljavanje civilne populacije”.

Na konferenciji za štampu 3. aprila 2001. godine, tadašnji Predsednik SRJ Vojislav Koštunica, izjavio je da ukupna šteta iznosi 300 milijardi dolara.

Uništeni i oštećeni civilni objekti

Predmet	Broj dejstava	Oštećeni	Uništeni	Ukupno
Industrija
Hemijska	21	9	2	11
Mašinska	27	9	–	9
Elektronska	36	9	1	10
Saobraćajnih sredstava	8	3	1	4
Maloprerađivačkaa proizvodnja	5	4	–	4
Crna metalurgija	7	4	–	4
Proizvodnja gasa	1	1	–	1
Duvanska	7	2	–	2
Gumarska	7	3	–	3
Građevinskoog materijala	7	3	–	3
Tekstilna i kožna	8	6	–	6
Grafička	4	4	–	4
Prehrambena	34	23	3	26
Proizvodnja obuće	1	1	–	1
Drvna	1	1	–	1
Ukupno	174	82	7	89
Privredni objekti
Rudnici uglja	9	5	–	5
Građevinarstvo	20	12	–	12
Agrar	33	27	2	29
Saobraćajna preduzeća	13	4	1	5
Trgovina	16	6	–	6
Ugostiteljstvo i turizam	46	35	2	37
Ukupno	182	23	5	128
Energetska postrojenja
Rafinerije	21	3	–	3
Gasna postrojenja	9	6	1	7
Skladišta goriva	96	27	7	34
Toplane	3	3	–	3
Termo elektrane	15	6	–	6
Trafostanice	63	44	1	45
Dalekovodi	24	20	2	22
Ukupno	231	109	11	120
Infastruktura
Vodovod	19	17	1	18
Crpne stanice	8	41	5
Mostovi	176	44	38	82
Putna mreža	76	56	5	61
Železnička mreža	31	19	3	22
Aerodromi	172	14	–	14
Poštanska mreža	29	21	4	25
TV centri i satelitske stanice	21	5	7	12
Radio i TV repetitori	262	90	28	118
Ukupno	794	270	87	357
Zdravstvene ustanove
Zgrade hitne pomoći	2	2	–	2
Domovi zdravlja	21	20	1	21
Bolnice	22	19	–	19
Apoteke i vetern. stanice	6	–	6	6
Ukupno	51	47	1	48
Obrazovne ustanove
Dečji vrtići	22	18	–	18
Osnovne i srednje škole	79	69	1	70
Fakulteti	17	9	–	9
Internati i studenski domovi	4	4	–	4
Ukupno	122	100	1	101
Verski, kulturni i sportski objekti
Manastiri (posredno)	68	29	–	29
Crkve (posredno)	45	35	–	35
Vredne zgrade sa istorijskim i arhitektonskim značajem (direktno i posredno)	267	77	5	82
Spomenici	29	15	2	17
Arhelogija (posredno)	13	6	–	6
Domovi kulture	6	5	–	5
Sportski objekti	9	9	–	9
Ukupno	437	176	7	183
$\sum$	1.991	907	119	1.026
Ušće u plamenu i uništena zgrada Generalštaba u Beogradu.

Pogođeni civilni ciljevi, za koje je NATO priznao

Žeželjev most

Varadinski most
u Novom Sadu.

Oštećen most na reci Savi
u Ostružnici kod Beograda.

Požar u rafineriji nafte u Novom Sadu nakon bombardovanja

NATO je više puta demantovao da je namerno napadao i civilne objekte. Insistirao je na tome da su preduzete sve moguće mere predostrožnosti da se izbegnu civilne žrtve i šteta stanovništvu. Predstavnici vlasti SRJ, prezentirali su slučajeve borbenih dejstava na civilne objekte i poginule pri tome, od kojih su određen broj NATO zvaničnici priznali kao greške, nazvavši to kao neminovna „koleteralna šteta“. NATO je priznao za navedene slučajeve, od početka vazdušnih napada 24. marta 1999. godine, pa do prekida bombardovanja:

• 5. april - NATO je izručio 550 kilograma bombi u stambenoj oblasti u Aleksincu. Navodno da su bili legitimni vojni ciljevi jugoslovenske kasarne u južnoj Srbiji. Pored velokog broja civilnih žrtava srušeno je i oštećeno više stambenih i drugih civilnih objekata.
• 9. april - NATO je pogodio civilne zgrade u blizini telefonske centrale u glavnom gradu Kosova i Metohije, Prištini. NATO je obrazložio slučaj, da je moguće da je bilo civilnih žrtava, što nije bilo moguće izbeći.
• 12. april - Pilot NATO-a je lansirao dva projektila na voz, u prelasku mosta u Grdeličkoj Klisuri, u južnoj Srbiji. Tom prilikom poginulo je 55 civila i uništen je voz. NATO je insistirao da je most legitimni vojni cilj, kao ključna saobraćajna veza za snabdevanje jugoslovenskih snaga na Kosovu i Metohiji. „Pilot je pri uništavanju mosta prekasno primetio voz“. To je bilo obrazloženje zvaničnog predstavnika iz NATO-a.
• 14. april - NATO je bombardovao izbegličke kolone kod Đakovice, u regionu jugoistočnog Kosova i Metohije, usmrtivši 75 civila i uništivši im prevozna sredstva. NATO je, ne priznajući civilne žrtve, objavio da su gađana vojna vozila, ali je priznao dva napada na te konvoje.
• 28. april - NATO, napadajući kasarnu u Surdulici (250 km južno od Beograda), bombarduje stambeni deo grada, usmrtivši najmanje 20 civilnih lica i napravivši veliku matererijalnu štetu.
• 1. maj - NATO je bombardovao most u mestu Luzane kod Prištine, usmrtivši 47 ljudi u autobusu u prevozu na putu. NATO je to priznao tek sutradan pošto mu je navodno bio legalni vojni cilj most, bez namere izazivanja civilnih žrtava.
• 7. maj - NATO je napad iz vazduha i pogodio centar Niša, u jugoistočnoj Srbiji, usmrtivši najmanje 15 i povredivši 70 civilnih lica, koji su kupovali namirnice za život. NATO je to objasnio da je razlog tehničke greške na kasetnoj bombi.

Most slobode u Novom Sadu nakon rušenja

• 8. maj - NATO je sa tri projektila napao kinesku ambasadu u Beogradu, usmrtivši četvoro novinara, sedmoro ranjeno, a zgrada je trajno onesposobljena. Sjedinjene Američke Države i NATO, tvrdili su da je greškom zamenjena ambasada sa zgradom Savezne direkcije za promet naoružanja i vojne opreme, koja je bila vojni cilj.
• 14. maj - NATO je bombardovao selo Koriša, usmrtivši 100 albanskih izbeglica. NATO je tvrdio da su se civili koristili kao živi „štit“ i da je Koriša bio legitiman vojni cilj.
• 20. maj - Beogradska bolnica „Dragiše Mišovića“ je pogođena projektilom oko 1 čas posle ponoći, ubivši troje pacijenata. NATO je objasnio da je bio nesrećan slučaj sa raketom, koja je usled kvara skrenula sa linije vođenja. Napad je navodno bio na vojnu kasarnu.
• 21. maj - NATO je bombardovao zatvor u Istoku, u severozapadnom Kosovu i Metohiji. NATO zvaničnici su tvrdili da se zatvor koristi kao mesto okupljanja i boravka srpskih snaga u pokrajini. Predstavnici vlasti SRJ tvrde da je najmanje 100 zatvorenika i zatvorskih službenika poginulo.
• 22. maj - NATO je priznao da je greškom bombardovao položaje OVK na Košarama, u blizini granice sa Albanijom. Izvori bliski OVK tvrde da je sedam njihovih pripadnika tom prilikom ubijeno i 15 ranjeno.
• 30. maj - NATO je usred dana napao drumski most u Varvarinu, u centralnoj Srbiji. Tada je poginulo 11 civilnih osoba pri prelasku most u svojim automobilima. NATO nije potvrdio da li su primetili vozila na mostu i tvrdi da je most bio legitiman vojni cilj.
• 31. maj - Projektil je pogodio sanatorijum u Surdulici, na jugu Srbije, usmrtivši najmanje 20 ljudi. NATO je tvrdio da je uspešno napao kasarnu u gradu, ali odbija da potvrdi ili da negira kategorički, pogađanje bolnice.
• 31. maj - NATO je u Novom Pazaru sa napadom iz vazduha srušio četiri sprata stambene zgrade, kada je poginulo 23 civilna lica. NATO je potvrdio napad na vojni kompleks, a da je grškom jena od bombi udarila u stambeni deo grada.
• 1. jun - NATO je bombardovao stambenu četvrt u Novom Pazaru.

Ekološka šteta

Ekološka katastrofa

U 77 dana agresije NATO-a obuhvaćeno je sa oko 35.000 raznih misija (zadataka), sa koncetracijom vazduhoplovnih snaga sa oko 1.000 aviona i 206 helikoptera, stacioniranih po aerodromima okolnih zemalja i na mnogobrojnoj floti brodova. Lansirano je oko 1.000 krstarećih raketa, bačemo je na relativno malu teritoriju ukupno 79.000 tona eksploziva. Ovo uključuje i 35.450 kasetnih bombi, termo vizuelnih i grafitnih koje su zabranjene po međunarodnim konvencijama. Bombe i municija sa osiromašenim uranijumom u pale po celom prostoru prirodne sredine, zatrovale su poljoprivredna polja, šume i kopnene i vodene puteve, šireći radijaciju i izazivaći smrtonosna oboljenja širom zemlje. Neeksplodirane kasetne bombe razbacane su svuda pa nesrećni mogu uvek da stradaju od njih i posle više godina.

U uslovima potpune vazduhoplovne prevlasti u vazdušnom prostoru, vioni A-10 Tanderbolt II su intenzivno dejstvovali vazduh-zemlja, sa čuvenim topom GAU-8 Avendžer, sa granatama kalibra 30 mm sa osiromašenim uranijumom, po celom prostoru Kosova i Metohije i južnom delu centralne Srbije.

Ne postoji međunarodno priznata metodologija proračuna i procene ekološke štete u uslovima rata, posebne ovakvog gde su korišćena zabranjena oružja po međunarodnim konvencijama. Zavod za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku dao je procenu da ekološka šteta iznosi 3,6 milijardi a grupa G17 10 milijardi dolara. U tim procenama su sve direktne i indirektne ekološke štete. Na naučnom skupu održanom 24. maja 2007. godine, između ostalih iznet je i referat pod nazivom „Upotreba zabranjenog oružja u agresiji NATO snaga na SR Jugoslaviju“.

U uvodnom delu toga referata Slobodan Petković je istakao: „ U ime istine, sa NATO bombardovanjem SR Jugoslavije, ciljno i planski učinjena je ekološka katastrofa, po karakteru, obimu i obliku nezabeležena u istoriji ljudske civilizacije. Bili smo izloženi u nekim elementima i ekološkom genocidu — uništavanju životne sredine i ugrožavanju života i zdravlja ljudi u širim razmerama i sa dugoročnim posledicama. Na ovim prostorima, po nekim svojim karakteristikama, vođen je hemijski i radiološki rat. ”

Lokacije na Kosovu i jugu Centralne Srbije na kojima je NATO avijacija koristila zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom tokom bombardovanja 1999. godine

Jedinice službe „Atomsko biološko hemijskog obezbeđenja“ (ABHO) VJ, vršile su radiološko hemijsko izviđanje objekata i rejona dejstva NATO avijacije, kontrolu prisutnosti radiološke kontaminacije i prikupljanje ostataka municije sa osiromašenim uranijumom (OU). Još u toku NATO dejstava uspeli su da evidentiraju 99 udara municije sa OU na 90 lokacija, na prostoru SRJ. Na prostoru pokrajine Kosova i Metohije 85, uže Srbije 4 i Crne Gore 1. Prvi primerci takve municije otkriveni su 18. aprila 1999. godine, u rejonu Bujanovca, a 15. maja u rejonu Arza na poluostrvu Luštica u Crnoj Gori.

Pronađeni uzorci su dati na ekspertizu Institutu za nulearne nauke u Vinči. U svojim izveštajima, Institut od 23. aprila i 21. maja, pored ostalog je naveo. „Izmerena vrednost gama doze je na kontaktu 0,1 mGy/h. Na osnovu podataka iz američke literature o toj municiji beta/gama doze na kontaktu penetratora od OU je 2,5 mGy/h. može se zaključiti da neposredni kontakt sa samo jednim projektilom (granatom) u relativno dužem vremenskom periodu proizvodi doze koje su na granici dozvoljenog za stanovništvo, odnosno u kontaktu sa kožom izazvalo bi promene na njoj.“ Treba imati u vidu da uranijum U-238, koji se koristi u municiji, ima specifičnu aktivnost za tri reda veličina veću od dozvoljene granice od 10 kBq/kg. Kada se uzmu u obzir ukupne količine te municije rasute na relativno malom prostoru, proizilazi da su aktivnosti nekoliko stotina hiljada puta veće od prosečnog prirodnog sadržaja uranijum U-238. To dovodi do kontaminacije životne sredine, sa dugoročnim posledicama po život lokalnog stanovništva i sav ostali živi svet. Potvđena je najveća koncetracija ostataka municije sa OU u rejonima dejstva američkog aviona A-10 Tanderbolt II, što je i logično. Njegova glavna karakteristika je snažan top GAU-8 Avendžer, kalibra 30 mm, najčešće koristi granate sa OU. Pronađeni uzorci granata sa OU upravo su od topa sa kojim je opremljen avion A-10. Uostalom to je i priznao Generalštab NATO alijanse u pismu Predsedniku UN Gospodinu Kofi Ananu, u dokumentu na slici (vidi sliku dole). U dokumentu je istaknuto da su ispalili oko 31.000 granata sa OU, na prostoru SRJ.

Pismo Generalštaba NATO Predsedniku UN Kofi Ananu.

Vidi još

• NATO bombardovanje SRJ
• Vojni gubici u NATO bombardovanju 1999.
• Civilne žrtve u NATO bombardovanju 1999.
• Operacija Strela

Literatura

• Petković, Slobodan (2009). „Agresija NATO na SRJ”. Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije 1999. godine, knjiga prva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 75 do 95. ISBN. „Svedočanstva–ekologija” CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Smiljanić, Spasoje (2009). „Agresija NATO na SRJ”. Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije 1999. godine, knjiga prva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 72 i 73. ISBN. „Svedočanstva” CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• https://web.archive.org/web/20110805160723/http://www.army.mil/professionalWriting/volumes/volume1/october_2003/10_03_2.html
• http://www.kp.ru/daily/24096.5/324098/