Matejev efekat

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Robert K. Merton, autor teorije o Matejevom efektu.

U sociologiji Matejev efekat predstavlja fenomen gde bogati postaju bogatiji, a siromašni postaju siromašniji.[1][2] Kako u originalnoj i tipičnoj upotrebi, označava probleme slave i statusa, a koristi se i u smislu kumulativnosti kapitala. Sam termin izmislio je sociolog Robert K. Merton 1968,[3] i za naziv termina uzeo jedan biblijski stih iz Jevanđelja po Mateju

Nauka o mrežama[uredi]

U nauci o mrežama, Matejev efekat se koristi da objasni preferencijalno pripajenje ranijih čvorova mreže, što znači da ovi čvorovi imaju tendenciju da rano privlače više mreža.[4] „Zbog preferencijalnog pripajanja, čvor koji stekne više veza nego neki drugi će povećati svoju konektivnost brže, i tako inicijalna razlika između dva čvora dalje raste kako raste mreža, dok će stepen individualnih čvorova rasti proporcionalno kvadratnom korenu vremena.”[5] Matejev efekat tako objašnjava rast pojedinih čvorova u velikim mrežama, kao što je Internet.[6]

Sociologija nauke[uredi]

U sociologiji nauke, Matejev efekat jeste termin koji opisuje kako, između ostalog, eminentni naučnici češće dobijaju više priznanja nego usporedivo nepoznati naučnici, iako su im radovi slični, što takođe znači da će priznanja lakše biti data naučnicima koji su već poznati.[3][7] Na primer, nagrade češće dobija najstariji naučnik, iako je sav rad uradio student. Ovo je kasnije formulisao Stiven Štajgler u svom zakonu eponimije — „Ni jedno naučno otkriće nije nazvano po svom originalnom autoru” gde Štajgler eksplicitno navodi Mertona kao pravog autora, te je njegov zakon primer samom sebi. 

Merton dalje navodi da u naučnoj zajednici, Matejev efekat postoji u meri većoj nego u reputaciji, već da utiče na šire komunikacione sisteme i da igra ulogu u procesu odabira i rezultira koncentracijom resursa i talenta. Daje kao primer disproporcionalnu vidljivost članaka poznatih autora u odnosu na jednake ili bolje članke nepoznatih autora. Takođe primećuje da koncentracija pažnje na eminentne pojedince može dovesti do podizanja njihovoh samopouzdanja, i motivisati ih da istražuju značajne, ali riskantne oblasti.[8]

Primeri[uredi]

Postoje mnogi primeri Matejevog efekta u istoriji nauke, i mnogi primeri objašnjavaju kako su poznatiji naučnici priznati za otkrića zbog svoje slave, iako su ih u otkrićima pretekli drugi naučnici. 

  • Laboratorijski eksperimenti koji manipulišu brojem skidanja određenog sadržaja sa interneta ili listama bestselera pokazuju kako potrošači prate popularnost.[9][10]
  • U algoritamskoj informacionoj teoriji, Kolmogorova kompleksnost nazvana je po poznatom matematičaru Andreju Kolmogorovu iako ju je nezavisno otkrio Rej Solomonov, godinu dana pre Kolmogorovog. Li i Vitanji u „Uvodu u Komolgorovu kompleksnost i njene primene” (str. 84), navode:[11]
Rej Solomonov [...] uvodi [ono što je poznato kao] „Kolmogorova kompleksnost” u dugom tekstu 1964.  [...] Ovo znači da je Solomonov pravi autor i podiže pitanje da li treba govoriti o Solomonovljevoj kompleksnosti. [...]
  • Postoji mnogo nekontroverznih primera Matejevog efekta u matematici, gde je koncept zasnovan na radu jednog matematiččara (i kao takav dokumentovan), ali je pripisan kao delo nekog kasnijeg i poznatijeg matematičara koji je na tom konceptu. Primera radi Poenkareov model diska i Poenkareov model hiperboličkog prostora nazvani su po Anriju Poenkareu, ali ih je zapravo uveo Eugenio Beltrami 1868, kada je Poenkare imao 14 godina.
  • Model za napredovanje u karijeri kvantitativno sadrži Matejev efekat, u objašnjavanju raspodele individualnih trajanja karijera u kompetitivnim strukama. Ova predviđanja validirana su analizom empirijskih raspodela dužina karijera u nauci i profesionalnom sportu.[12] Ako rezultat, nesklad između velikog broja kratkih karijera i relativno mali broj ekstremno dugih karijera mogu biti objašnjeni mehanizmom da bogati postaju bogatiji, koji u svom okviru pruža iskusnijim i poznatijim pojedincima prednost u ostvarivanju karijernih ciljeva.
  • U svom delu iz 2011, „Bolji anđeli naše prirode, zašto je nasilje opalo”, kognitivni psiholog Stiven Pinker pominje Matejev efekat u društvima, gde se čini da u jednim sve ide na bolje, a u drugima sve na gore. U devetom poglavlju svog dela spekuliše da bi to moglo biti rezultat toga što se negativno ponašanje drugih odražava na pravljenje haotične sredine u kojoj se i drugi osnažuju da se na negativan način ponanjaju. 

U nauci, dramatične razlike u produktivnosti mogu biti objašnjeni trima fenomenima: svetom iskrom, kumulativnom prednošću i minimizacijom troškova istraživanja od strane urednika publikacija. Paradigma svete iskre kaže da se naučnici razlikuju u svojim inicijalnim sposobnostima, talentima, veštinama, istajnosti koje nekim pojedincima daju ranu prednost. Ovi faktori imaju multiplikativni efekat koji pomaže naučniku pri sticanju resursa, koji dalje utiču na njihov uspeh. Minimizacija troškova od strane urednika publikacija nastaje kada urednici čuvaju napor i vreme svesno ili nesvesno birajući članke poznatih autora. Iako je precizan mehanizam iza ovih fenomena nepoznat, zna se da je jedan mali procenat svih akademskih radova privlači najviše pažnje i najviše je citiran.[13]

Obrazovanje[uredi]

U obrazovanju, termin Matejev efekat usvaja psiholog Kit Stanovič da bi opisao fenomen koji je opazio u istraživanju kako se stiču veštine čitanja: rani uspeh u sticanju ovih veština obično vodi do kasnijeg uspeha u čitanju kako učenik raste, dok neuspevanje s učenjem čitanja u dobu do treće ili četvrte godine školovanja rezultuje u doživotnim poteškoćama s učenjem novih veština.

Kao razlog za ovu pojavu uzima se da deca koja zaostaju u čitanju čitaju manje, što povećava razliku između njih i njihovih vršnjaka. U kasnijem školovanju se teškoće u čitanju odražavaju i u većini drugih predmeta, i oni tako zaostaju sve više i više u odnosu na svoje vršnjake. 

Reference[uredi]

  1. Gladwell, Malcolm (18. 11. 2008). Outliers: The Story of Success (1 izd.). Little, Brown and Company. ISBN 0-316-01792-2. 
  2. Shaywitz, David A. (15. 11. 2008). „The Elements of Success”. The Wall Street Journal. Pristupljeno 12. 1. 2009. 
  3. 3,0 3,1 Merton, Robert K. (1968). „The Matthew Effect in Science” (PDF). Science. 159 (3810): 56—63. PMID 17737466. doi:10.1126/science.159.3810.56. 
  4. Barabási, A-L; Albert, R (1999). „Emergence of scaling in random networks”. Science. 286: 509—512. PMID 10521342. doi:10.1126/science.286.5439.509. 
  5. Perc, Matjaž (2014). „The Matthew effect in empirical data”. Interface. 12 (104): 20140378. doi:10.1098/rsif.2014.0378. 
  6. Guadamuz, Andres (2011). Networks, Complexity And Internet Regulation - Scale-Free Law. Edward Elgar. ISBN 9781848443105. 
  7. Merton, Robert K (1988). „The Matthew Effect in Science, II: Cumulative advantage and the symbolism of intellectual property” (PDF). ISIS. 79: 606—623. doi:10.1086/354848. 
  8. Abstract of Merton's 1968 paper „The Matthew Effect in Science”.
  9. Salganik, Matthew J., Peter S. Dodds, and Duncan J. Watts. (2006).
  10. Sorenson, Alan T (2007). „Bestseller Lists and Product Variety” (PDF). Journal of Industrial Economics. 55: 715—738. 
  11. Li, Ming; Vitanyi, Paul (27. 2. 1997). An Introduction to Kolmogorov Complexity and Its Applications (2nd izd.). Springer. ISBN 0-387-94868-6. 
  12. Petersen, Alexander M.; Jung, Woo-Sung; Yang, Jae-Suk; Stanley, H. Eugene (2011). „Quantitative and Empirical demonstration of the Matthew Effect in a study of Career Longevity”. PNAS. 108 (1): 18—23. doi:10.1073/pnas.1016733108. 
  13. Serenko, A., Cox, R., Bontis, N. and Booker, L. (2011).

Literatura[uredi]

  • Gladwell, Malcolm (18. 11. 2008). Outliers: The Story of Success (1 izd.). Little, Brown and Company. ISBN 0-316-01792-2. 

Dalje čitanje[uredi]

  • Bahr, Peter Riley (2007). „Double jeopardy: Testing the effects of multiple basic skill deficiencies on successful remediation”. Research in Higher Education. 48: 695—725. doi:10.1007/s11162-006-9047-y. 
  • Cunningham, A. E., & Chen, Y.–J. (2014). Rich-get-richer effect (Matthew Effects). In P. Brooks & V. Kempe (Eds.), Encyclopedia of Language Development. New York: Sage.
  • Rigney, Daniel (2010). The Matthew Effect: How Advantage Begets Further Advantage. Columbia University Press.
  • Stanovich, Keith E (1986). „Matthew Effects in Reading: Some Consequences of Individual Differences in the Acquisition of Literacy” (PDF). Reading Research Quarterly. 21 (4): 360—407. doi:10.1598/rrq.21.4.1. 
  • Stanovich, Keith E. (2000). Progress in Understanding Reading: Scientific Foundations and New Frontiers. New York: Guilford Press.nningham, A. E., & Chen, Y.–J. (2014). Rich-get-richer effect (Matthew Effects). In P. Brooks & V. Kempe (Eds.), Encyclopedia of Language Development. New York: Sage.