Mašina Ruba Goldberga

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nešto za ništa (1940), kratki film sa učešćem Goldberg

Rub Goldbergova mašina je izum, pronalazak, uređaj ili aparat koji je svesno projektovan tako da jednostavan zadatak izvršava na što komplikovaniji način. Ovakav uređaj, po pravilu, uključuje lančanu reakciju. Izraz je dobio ime u čast američkog karikaturiste i pronalazača Ruba Goldberga (1883—1970).

Tokom godina izraz je dobio šire značenje, pa se sada odnosi na bilo kakav zbunjujući ili besmisleno složen sistem, uključujući i zbunjujuća rešenja zakonodavnih reformi,[1] komplikovanih sistema penzionog osiguranja i sl.[2]

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Profesor Buts i samoradeća salveta (1931) - Samoradeća salveta se aktivira kada supena kašika (A) podignuta do usta, povuče stkonopac (B) i na taj način trzne kutlaču (C), koja baci kreker (D) pored papagaja (E). Papagaj skoči za krekerom i poluga (F) pretegne, presipajući seme (G) u kanticu (V). Dodatna težina u kantici vuče kabl (I), koji otvara i pali upaljač (J), postavljen na raketu (K), koja poleti i povuče srp (L) koji preseče konopac (M), omogućavajući klatnu na kome je zakačena salvet,  da se zaljulja napred-nazad i obriše Butsu bradu.
Rub Goldbergova mašina u Toledu (Španija), koja proizvodi muziku kada posetioci u nju ubacuju bilijarske kugle.

Karikature Ruba Goldberga postale su poznate po tome što su prikazivale složene uređaje koji obavljaju jednostavne zadatke na indirektan i veoma složen način. „Profesor Buts i samoradeća salveta”, karikatura iz 1931. godine, kasnije je bila ponovo objavljena u nekoliko zbirki, uključujući i knjigu razglednica „Izumi Ruba Goldberga!” (Rube Goldberg's Inventions!) i monografiju „Rub Goldberg: Izumi”  (Rube Goldberg: Inventions), koje je priredio Majnard Frenk Vulf iz zaostavštine Ruba Goldberga.[3]

Godine 1931. Merijam-Vebster rečnik usvojio je pojam „Rub Goldbergovski” kao pridev kojim se definiše nepotrebno obavljanje neke jednostavne radnje na veoma složen način.[4]

Nazivi za slične mašine širom sveta[uredi | uredi izvor]

  • Australijski strip crtač Brus Peti (Bruce Petty) je različitim komplikovanim mašinama predstavljao pojave u ekonomiji, međunarodnim odnosima i drugim socijalnim pitanjima.[5]
  • U Austriji Franc Gzelman decenijama je radio na sličnoj mašini, koju je nazvao Weltmaschine ("svetska mašina").[6] 
  • U Danskoj se slične mašine nazivaju Storm P maskiner  po danskom pronalazaču i strip crtaču Robertu Storm Petersenu (1882–1949).[7] 
  • Slične mašine u Francuskoj se nazivaju usine à gaz(rafinerija gasa), sugerišući na veoma složenu i komplikovanu mašineriju koja preti da eksplodira. Ovaj izraz danas koriste uglavnom programeri da ukažu na komplikovani program, ili novinari da opišu zbunjujuće zakone ili propise.[8]
  • U Nemačkoj se slične mašine najčešće nazivaju Was-passiert-dann-Maschine (Šta-se-dešava-dalje-mašina).[9][10]
  • U Velikoj Britaniji naziva se Heath Robinson contraption (Hit Robinsonova sprava), nazvana po fantastičnoj strip mašini koju je ilustrovao britanski crtač Hit Robinson. Ova mašina je slična Rub Goldbergovoj, ali nešto starija. potiče iѕ 1912. godine.(ref. 6)  ima slično značenje, ali prethodi Rube Goldberg mašinu, poreklom iz Velike Britanije u 1912.[11]
  • U Indiji se, u bengalskom jeziku, kolokvijalno koristi izraz khuror kol (খুড়োর কল - Ujkin izum), prema liku Ujke iz pesme humoriste i dečjeg pisca Sukumara Reja.[12]
  • U Japanu se slični uređaji nazivaju Pitagora Suicchi (jap. ヒタコラスイッチ - Pitagorin uređaj ili Pitagorin prekidač).[13] 
  • U Norveškoj je karikaturista i pripovedač Kjel Aukrust (Kjell Aukrust) stvorio crtani lik po imenu Reodor Felgen, koji neprestano izmišlja komplikovane mašine. Iako ih često pravi od neočekivanih delova, one uvek rade veoma dobro. Felgen je najpoznatiji kao pronalazač izuzetno moćannog, ali previše komplikovanog automobila Il Tempo Gigante, u animiranom filmu Iva Kaprina (Ivo Caprino) Flåklypa Grand Prix (1975).
  • U Španiji su uređaji nalik na Rub Goldbergove mašine poznati kao Inventos del TBO (tebeo), nazvani po onima koje je crtalo više karikaturista u časopisu TBO (TBO magazine).[14]
  • U Turskoj takvi uređaji su poznati kao Zihni Sinir Projeleri(Projekti Zihni Sinira), koje je osmislio profesor Zihni Sinir (tur. Zihni Sinir - Nepristupačni Um), strip junak karikaturiste Irfana Sajara (İrfan Sayar) iz 1977. godine.[15][16]

Mnoge Rub Goldbergove ideje su korišćene u filmovima i TV emisijeama širom sveta za stvaranje različitih komičnih efekata.

Uticaj na druge umetnike[uredi | uredi izvor]

jedan mehanizam inspirisan Rub Goldbergovim mašinama
  • Hit Robinson (Heath Robinson) je bio engleski karikaturista i ilustrator najpoznatiji po crtežima smešno složenih mašina koje služe postizanju jednostavnih ciljeva.[11]
  • Peter Fičli i Dejvid Vajs (Peter Fischli & David Weiss), švajcarski umetnici poznati po svojoj umetničkoj instalaciji Der Lauf der Dinge (Način na koji stvari rade, 1987), polučasovnom film koji prikazuje neprekidnu lančanu reakciju stvorenu od svakodnevnih predmeta, koja podseća na Rub Goldbergovu mašinu.[17] 
  • Tim Hokinson (Tim Hawkinson) stvorio je nekoliko umetničkih dela koji sadrže komplikovane aparate koji se obično koriste da bi se stvorila dela apstraktne umetnosti ili muzike. Mnogi od njih su fokusirana na slučajnosti, poput slot mašina.[18]
  • Joseph's Machines predstavlja nekoliko popularnih video snimaka na Jutjubu u kojima je, koristeći koncept Rub Goldbergove mašine, prikazano nekoliko komičnih instalacija.[19] 

Manifestacije i takmičenja[uredi | uredi izvor]

Dizajneri Rub Goldbergove mašine na takmičenju u Novom Meksiku.

Početkom 1987. godine na Univerzitetu Perdju u Indijani prvi put je organizovano godišnje Nacionalno takmičenje u pravljenju Rub Goldbergovih mašina.[20] Godine 2009. slično takmičenje organizovalo je inženjersko bratstvo Teta Tau (ΘΤ) na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.[21]

Počev od 1997. godine umetnik kinetičke skulpture Artur Ganso je voditelj godišnjeg konkursa "Petak posle Dana zahvalnosti" (Friday After Thanksgiving - FAT), koji je organizovo Muzej Masačusetskog instituta za tehnologiju u Kembridžu (Masačusets). Timovi takmičara, postavljenih u velikom krugu, prave instalacije koje se pokreću lančanim reakcijama, tako da se rad svake instalacije nastavlja na rad prethodnog i narednog tima. u stilu Rub Goldbergovih mašina.[22]

Chain Reaction Contraption Contest je godišnje takmičenje koje se odvija u Naučnom centru Karnegi u Pitsburgu (Pensilvanija), tokom koga srednjoškolski timovi prave mašine Ruba Goldberga koje izvršavaju određene jednostavne zadatke u 20 koraka (zadaci se menjaju svake godine).[23]

U TV emisiji Food Network Challenge, 2011. godine od učesnika je zahtevano da kreiraju mašinu Ruba Goldberga od šećera.[24]

Na manifestaciji pod nazivom „Moguća misija” (Mission Possible), koja se organizuje u okviru Naučne Olimpijade, studenti takmičari prave uređaje nalik Rub Goldbergovim mašinama za izvršavanje određenog broja zadataka.[25]

U aprilu 2012. godine kompanija Boš je u Mađarskoj organizovala manifestaciju pod nazivom "Igralište inženjera", na kojoj su učesnici morali da izvrši veliki broj zadataka koristeći principe zasnovane na Rub Goldbergovoj mašini.[26]

Rub Goldbergove mašine u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Jedna zanimljiva Rub Goldbergova mašina predstavljena je na 5. Festivalu nauke[27], održanom od 2. do 4. decembra 2011. godine u Beogradu.[28][29]

Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu organizovao je 2016. godine takmičenje u izradi Rub Goldbergovih mašina, pod nazivom „Upali lampicu”.[30]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Economist's View: Is Rep. - pristupljeno 7. 1. 2017.
  2. ^ Social Security's Progressive Paradox – Reason Magazine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. septembar 2009). - pristupljeno 7. 1. 2017.
  3. ^ Wolfe, Maynard Frank (2000). Rube Goldberg: Inventions of Learning. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-86724-3. 
  4. ^ „Rube Goldberg”. MERRIAM-WEBSTER'S DICTIONARY. Merriam-Webster Online Dictionary. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  5. ^ „Bruce Petty”. Chrysalis. Chrysalis Gallery. Arhivirano iz originala 08. 01. 2017. g. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  6. ^ „Aktuelles von der Weltmaschine”. franz gsellmann, der erbauer der weltmaschine. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  7. ^ „Sære opfindelser på Storm P. Museet.”. Nummer 9. Nummer 9 MAGASIN FOR TEGNESERIER. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  8. ^ „usine à gaz”. linternaute. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  9. ^ „Die Was-passiert-dann-Maschine”. Madrasa of TIME. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  10. ^ „Was-passiert-dann-Maschine”. dict.cc. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  11. ^ a b „William Heath Robinson museum finally opens this weekend. Who is the man behind the legend?”. WIRED. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  12. ^ „Chandidas’ uncle’s machine – খুড়োর কল”. Bhalomanush – ভালোমানুষ.কম. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  13. ^ „Pitagora Suitchi – 9 minutes of Japanese Rube Goldberg machines”. The Kid Should See This. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  14. ^ „The Pinchcliffe Grand Prix (1975)”. IMDb. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  15. ^ „Porof.Zihni Sinir”. Zvanični veb-sajt. Arhivirano iz originala 6. 11. 2013. g. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  16. ^ „Porof. Zihni Sinir ve Akıllara Zarar 46 Procesi”. onedio. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  17. ^ „Peter Fischli David Weiss”. Matthew Marks Gallery. Arhivirano iz originala 10. 02. 2017. g. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  18. ^ „Tim Hawkinson”. artsy. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  19. ^ „Joseph's Machines”. YouTube. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  20. ^ „Rube Goldberg Contest - Rube Goldberg Machine”. News. Purdue University. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  21. ^ „History of the Rube Goldberg Machine Contest”. UITS. The University of Arizona. Arhivirano iz originala 08. 01. 2017. g. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  22. ^ „Friday After Thanksgiving: Chain Reaction”. MIT Museum [website]. Pristupljeno 6. 5. 2011. 
  23. ^ „Chain Reaction Contraption Contest”. Zvanični veb-sajt. Westinghouse. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  24. ^ „Food Network Challenge: Sugar Inventions”. Pristupljeno 18. 9. 2015. 
  25. ^ „MISSION POSSIBLE”. Science Olympiad. Pristupljeno 8. 1. 2017. 
  26. ^ „Audacity, professionalism, creativity, teamwork : Not far from the world record” (PDF). Press Release. Bosch Group. 27. 4. 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 1. 2017. g. Pristupljeno 8. 1. 2017. 
  27. ^ „Rub Goldbergova mašina”. YouTube. Festival Nauke. Pristupljeno 8. 1. 2017. 
  28. ^ „FN 2011”. Zvanični vebsajt. Festival nauke. Arhivirano iz originala 22. 01. 2021. g. Pristupljeno 5. 3. 2021. 
  29. ^ Bubnjević, S. (1. 12. 2011). „Festival nauke 2011. Kako padam na pamet”. Vreme. Pristupljeno 8. 1. 2017. 
  30. ^ „Upali lampicu”. Zvanični veb-sajt. Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Arhivirano iz originala 08. 01. 2017. g. Pristupljeno 8. 1. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mašina Ruba Goldberga na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Машина_Руба_Голдберга&oldid=27438814”