Majka Hrabrost i njena deca

Gizela Maj na probi predstave u režiji Manfreda Vekverta (Berliner ansambl)

Majka hrabrost i njena deca (nem. Mutter Courage und ihre Kinder) je pozorišni komad Bertolta Brehta sa podnaslovom : Hronika Tridesetogodišnjeg rata. Originalnu muziku napisao je Paul Desau.

Komad Majka Hrabrost pripada žanru epskog pozorišta.

Pozorišni komad

Bertolt Breht je ovo delo napisao 1939. kada je živeo u egzilu u Skandinaviji. Prvi put je izvedeno u pozorištu Šaušpilhaus u Cirihu 1941.

Radnja komada se odvija u toku Tridesetogodišnjeg rata. Kantinjerka Ana Firling, sa nadimkom Majka Hrabrost, vuče taljigu prateći svoje sinove Ajlifa i Švajcarka, i svoju nemu kći Katarinu, po putevima Evrope. Priča počinje u proleće 1624. kada Švedska prikuplja vojsku za rat protiv Poljske.

Od bojišta do bojišta, od Poljske do Bavarske, uvek spremna da napravi dobar posao, Majka Hrabrost pokušava da bude i dobra majka i dobar trgovac. Ona kupuje i prodaje bilo šta; od municije do pilića. Za par groša spremna je da sve rizikuje.

Ana je topla osoba, žrtva okolnosti i posla koji je izabrala. Rat joj odnosi svu decu, jedno za drugim. Ona najzad kaže joj nije ostalo ništa za prodaju, a više joj za to ništa niko ništa nema da da.

Ipak, ona uporno nastavlja svoj put, poput onih koji u nesreći uvek biraju život.

Taljiga Majke Hrabrosti je njena kuća, radnja, kantina za vojnike i mesto za razgovore u predahu između bitaka. Ova kolica su prošla 12 godina ratova, kanonada i razaranja.

Predstava se sastoji iz 12 scena, a mesto dešavanja je oko kolica.

Anđelika Rockas kao Iveta 'Majka Hrabrosti i njena deca', Internationalist Theatre, London, 1982.

O piscu

Kolica koja kruže Evropom je Brehtova alegorija koja osuđuje apsurdnost oružanih konflikta.

Majka Hrabrost i njena deca predstavlja kamen temeljac repertoara Brehtovih komada. Dok su u Evropi vladali užasi Drugog svetskog rata, nemački pisac je napisao snažno delo koje neskriveno osuđuje rat i tvrdi da se iz njega ne može izvući korist.

Majka Hrabrost je slika sveta iz perspektive običnog čoveka, sveta koji je Breht strasno želeo da promeni. Stavljajući ljudsku egzistenciju u neumoljivu mašinu ratova, naslikao je svet scenama u kojima se prepliću narodna mudrost, poezija, uvrede i psovke. Pisac se pritom ne opredeljuje ni na jednu stranu u sukobu.

Breht je za ovo delo uzeo inspiraciju iz dve priče nemačkog romantičara Hansa Grimelshauzena (1622-1676) o Tridesetogodišnjem ratu.