Majk Tajson

Majkl Džerard Tajson

Majk Tajson, američki bokser
Lične informacije
Nadimak	„Čelični Majk“
Državljanstvo	SAD
Datum rođenja	(1966-06-30)30. jun 1966.
Mesto rođenja	Njujork SAD
Veb-sajt	miketyson.net
Sportske informacije
Sport	Boks
Uspesi i medalje Osvojene medalje Predstavljajući SAD Boks

Majkl Džerard „Majk“ Tajson (engl. Michael Gerrard „Mike“ Tyson; Njujork, 30. jun 1966.) je bivši američki profesionalni bokser i svetski šampion u superteškoj kategoriji.

Biografija

Njegov otac je napustio porodicu kada je Majk imao dve godine. Još kao dete je bio u društvu uličnih bandi; do svoje dvanaeste godine više puta je imao probleme sa zakonom. Sa 12 godina biva uhvaćen u oružanoj pljački i poslat u popravni dom u blizini Njujorka.

Iz popravnog doma pušten je sa 14 godina i tada se vraća u školu. Majkov profesor fizičkog vaspitanja uočio je njegov potencijal za boks i predstavio ga tada legendarnom treneru Kusu Damatu. Majkova majka umire kada mu je bilo 16 godina i Damato postaje njegov glavni staratelj. Tajson se 1983. godine ponovo našao u popravnom domu zbog seksualnog zlostavljanja dvanaestogodišnje devojčice.

S obzirom na velike uspehe u amaterskoj konkurenciji, Tajson 1984. godine pokušava da uđe u olimpijski tim Amerike, ali u tome ne uspeva. Po preporuci trenera, iste godine postaje profesionalni bokser. U martu 1985. godine Tajson prvi put ulazi u profesionalni ring. U svojoj prvoj godini među profesionalcima ostvaruje 15 pobeda bez poraza. Mnogi su govorili da je Damato stvorio savršenog boksera. Ipak, nije stigao da vidi Tajsona sa šampionskim pojasom - umro je krajem 1985. godine.

Naredne godine Tajson postaje najmlađi šampion u istoriji superteške kategorije. Iste godine objedinjuje tri bokserske titule: WBC, WBA i IBF. Bio je jednostavno najbolji.

Dana 11. februara 1990. u Tokiju gubi meč i titulu apsolutnog šampiona protiv Bastera Daglasa. Bio je nokautiran u 10. rundi i to je prvi poraz Tajsona posle 37 uzastopnih pobeda.

Prve probleme sa zakonom, bar od kada je postao profesionalac, doživeo je u braku. Njegova tadašnja supruga, Robin Givens, tužila ga je za zlostavljanje. Suđenje je dobila, a Tajson je dobio razvod, uslovnu i novčanu kaznu.

Sledeća medijska bomba bilo je silovanje osamnaestogodišnje Dezir Vošington, zbog čega je 1992. godine osuđen na šest godina zatvora. Zahvaljujući dobrom vladanju, pušten je posle tri godine. Po izlasku iz zatvora, izjavio je da je potpuno nov čovek, da je puno vežbao i da će vratiti titule koje su mu oduzete. Tokom izdržavanja zatvorske kazne prešao je na islam i postao pristalica komunizma (na ruci je istetovirao lik Mao Cedunga).

Novi bokserski mečevi Tajsonu su doneli i više novca nego ranije. Za tri lake pobede u prvoj „postzatvorskoj“ godini zaradio je čak 65 miliona dolara.

Sledeći meč bio je, međutim, prekretnica u njegovoj karijeri: doživeo je prvi poraz, i to od Ivandera Holifilda. Revanš meč, zakazan nakon nekoliko meseci, bio je još eksplozivniji - Tajson je Holifildu odgrizao deo uva. Istoga dana dobio je ogromnu novčanu kaznu i oduzeta mu je bokserska licenca u državi Nevada.

Godine 1998. Tajson se po drugi put venčava, ovog puta s Monikom Ril - pedijatrom. Do danas je boksovao samo izvan Nevade (gde je najveći boks centar Las Vegas), ali se mora reći da mu je karijera u padu. Poslednji veliki meč odigrao je s aktuelnim šampionom, Lenoksom Luisom, koji ga je nokautirao u osmoj rundi.

Godine 2000. Tajson se razveo od svoje supruge. Danas živi u Njujorku spremajući se, kako kaže, za šampionsku titulu.

Profesionalni rekord u boksu

Majk Tajson u ringu u Las Vegasu (Nevada), ca. oktobar 2006. god.

50 Pobeda (44 nokauta), 6 Poraza, 2 Prekida
Rezultat	Rekord	Protivnik	Tip	Runda, Vreme	Datum
Poraz	50—6—2	Kevin Makbrajd	Tehnički nokaut	6 (10), 3:00	11. 06. 2005.
Poraz	50—5—2	Deni Vilijams	Nokaut	4 (10), 2:51	30. 07. 2004.
Pobeda	50—4—2	Kliford Etjen	Nokaut	1 (10), 0:49	22. 02. 2003.
Poraz	49—4—2	Lenoks Luis	Nokaut	8 (12), 2:25	08. 06. 2002.
Pobeda	49—3—2	Brajan Nilsen	Odluka većine	7 (10), 3:00	13. 10. 2001.
Prekid	48—3—2	Endru Golota	Prekid	12	20. 10. 2000.
Pobeda	48—3—1	Lu Savares	Tehnički nokaut	1 (10), 0:38	24. 06. 2000.
Pobeda	47—3—1	Džulijus Frensis	Tehnički nokaut	2 (10), 1:03	29. 01. 2000.
Prekid	46—3—1	Orlin Noris	Prekid	1 (10), 3:00	23. 10. 1999.
Pobeda	46—3	Fransoa Bota	Nokaut	5 (10), 2:59	16. 01. 1999.
Poraz	45—3	Evander Holifild	Diskvalifikacija	5 (12), 2:32	28. 60. 1997.
Poraz	45—2	Evander Holifild	Tehnički nokaut	5 (12), 2:32	09. 11. 1996.
Pobeda	45—1	Brus Šeldon	Tehnički nokaut	1 (12), 1:49	07. 09. 1996.
Pobeda	44—1	Frenk Bruno	Tehnički nokaut	3 (12), 0:50	16. 3. 1996.
Pobeda	43—1	Baster Matis	Nokaut	3 (12), 2:32	16. 12. 1995.
Pobeda	42—1	Piter Maknili	Diskvalifikacija	1 (10), 1:29	19. 08. 1995.
Pobeda	41—1	Donovan Rudok	Jednoglasna odluka	12	28. 06. 1991.
Pobeda	40—1	Donovan Rudok	Tehnički nokaut	7 (12), 2:22	18. 03. 1991.
Pobeda	39—1	Aleks Stjuart	Tehnički nokaut	1 (10), 2:27	08. 12. 1990.
Pobeda	38—1	Henri Tilman	Nokaut	1 (10), 2:47	16. 06. 1990.
Poraz	37—1	Baster Daglas	Nokaut	10 (12), 1:22	11. 02. 1990.
Pobeda	37—0	Karl Vilijams	Tehnički nokaut	1 (12), 1:33	21. 07. 1989.
Pobeda	36—0	Frenk Bruno	Tehnički nokaut	5 (12), 2:55	25. 02. 1989.
Pobeda	35—0	Majkl Spinks	Nokaut	1 (12), 1:31	27. 06. 1988.
Pobeda	34—0	Toni Tabs	Tehnički nokaut	2 (12), 2:54	21. 03. 1988.
Pobeda	33—0	Lari Holms	Tehnički nokaut	4 (12), 2:55	22. 01. 1988.
Pobeda	32—0	Tajrel Bigs	Tehnički nokaut	7 (12), 2:59	16. 10. 1987.
Pobeda	31—0	Toni Taker	Jednoglasna odluka	12	01. 08. 1987.
Pobeda	30—0	Pinklon Tomas	Tehnički nokaut	6 (12), 2:00	30. 05. 1987.
Pobeda	29—0	Džejms Smit	Jednoglasna odluka	12	07. 03. 1987.
Pobeda	28—0	Trevor Berbik	Tehnički nokaut	2 (12), 2:35	22. 11. 1986.
Pobeda	27—0	Alfonso Retlif	Tehnički nokaut	2 (10), 1:41	06. 09. 1986.
Pobeda	26—0	Hose Ribalta	Tehnički nokaut	10 (10), 1:37	17. 08. 1986.
Pobeda	25—0	Marvis Frejzer	Tehnički nokaut	1 (10), 0:30	26. 07. 1986.
Pobeda	24—0	Lorenco Bojd	Nokaut	2 (10), 1:43	11. 07. 1986.
Pobeda	23—0	Vilijam Hosea	Nokaut	1 (10), 2:03	28. 06. 1986.
Pobeda	22—0	Redži Gros	Tehnički nokaut	1 (10), 2:36	13. 06. 1986.
Pobeda	21—0	Mič Grin	Jednoglasna odluka	10	20. 05. 1986.
Pobeda	20—0	Džejms Tilis	Jednoglasna odluka	10	09. 05. 1986.
Pobeda	19—0	Stiv Zouski	Nokaut	3 (10), 2:39	10. 03. 1986.
Pobeda	18—0	Džesi Ferguson	Tehnički nokaut	6 (10), 1:19	16. 02. 1986.
Pobeda	17—0	Majk Džejmson	Tehnički nokaut	5 (8), 0:46	24. 01. 1986.
Pobeda	16—0	Dejvid Džako	Tehnički nokaut	1 (10), 2:16	11. 01. 1986.
Pobeda	15—0	Mark Jang	Tehnički nokaut	1 (10), 0:50	27. 12. 1985.
Pobeda	14—0	Semi Skaf	Tehnički nokaut	1 (10), 1:19	06. 12. 1985.
Pobeda	13—0	Konroj Nelson	Tehnički nokaut	2 (8), 0:30	22. 11. 1985.
Pobeda	12—0	Edi Ričardson	Nokaut	1 (8), 1:17	13. 11. 1985.
Pobeda	11—0	Sterling Bendžamin	Tehnički nokaut	1 (8), 0:54	01. 11. 1985.
Pobeda	10—0	Robert Kolej	Nokaut	1 (8), 0:37	25. 10. 1985.
Pobeda	9—0	Doni Long	Tehnički nokaut	1 (6), 1:28	09. 10. 1985.
Pobeda	8—0	Majkl Džonson	Nokaut	1 (6), 0:39	05. 09. 1985.
Pobeda	7—0	Lorenco Kanadi	Nokaut	1 (6), 1:05	15. 08. 1985.
Pobeda	6—0	Lari Sims	Nokaut	3 (6), 2:04	19. 70. 1985.
Pobeda	5—0	Džon Alderson	Tehnički nokaut	2 (6), 3:00	11. 07. 1985.
Pobeda	4—0	Rikardo Spejn	Tehnički nokaut	1 (6), 0:39	20. 06. 1985.
Pobeda	3—0	Don Halpin	Nokaut	4 (4), 1:04	23. 05. 1985.
Pobeda	2—0	Trent Singlton	Tehnički nokaut	1 (4), 0:52	10. 04. 1985.
Pobeda	1—0	Hektor Mercedes	Tehnički nokaut	1 (4), 1:47	06. 03. 1985.

Vidi još

• Spisak svetskih šampiona u teškoj kategoriji u profesionalnom boksu

Spoljašnje veze

• Oficijalni sajt
• Majk Tajson na sajtu IMDb (engleski)
• Mike Tyson's Amateur Boxing Record