Мајмунска шапа
| Majmunska šapa | |
|---|---|
_(14769861755).jpg) Ilustracija iz 1902. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Monkeys Paw |
| Autor | V. V. Džejkobs |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | horor |
| Izdavanje | |
| Datum | septembar 1902. |
„Majmunska šapa” (engl. The Monkey's Paw) je horor pripovetka engleskog pisca V. V. Džejkobsa. Prvi put se pojavila u časopisu Harper's Monthly u septembru 1902. godine,[1] nakon čega je objavljena u Džejkobsovoj zbirci priča The Lady of the Barge kasnije te godine.[2] Priča se fokusira na majmunsku šapu, relikviju koja svom vlasniku ispunjava tri želje, koje dolaze sa ogromnom cenom zbog mešanja u sudbinu.[3]
Pripovetka je više puta adaptirana u različitim medijima, uključujući pozorišne predstave, filmove, TV serije, opere i stripove, počevši još od 1903. godine.[4] Prvi put je adaptirana za filmsko platno 1915. kao britanski nemi film u režiji Sidnija Nortkota. U ovom (danas izgubljenom) filmu glumio je Džon Loson, koji je takođe igrao glavnu ulogu u pozorišnoj predstavi zasnovanoj na pripoveci iz 1907. godine.[5]
Radnja
[uredi | uredi izvor]Gospodina i gospođu Vajt, kao i njihovog odraslog sina Herberta, posećuje narednik Moris, prijatelj koji je služio u britanskoj vojsci u Indiji. Tokom večere, on im pokazuje mumificiranu majmunsku šapu. Objašnjava da je jedan stari fakir bacio čini na šapu, tako da ona ispunjava tri želje, ali uz strašne posledice kao kaznu za mešanje u sudbinu. Moris, koji je doživeo nešto užasno koristeći šapu, baca je u vatru, ali skeptični gospodin Vajt je izvlači. Pre odlaska, Moris upozorava gospodina Vajta na moguće posledice ako koristi šapu.
Gospodin Vajt okleva, smatrajući da već ima sve što želi. Na Herbertov predlog, on neozbiljno poželi 200 funti, što bi mu omogućilo da otplati poslednju ratu hipoteke za kuću. Kada izgovori svoju želju, gospodin Vajt iznenada ispušta šapu, tvrdeći da se pomerila i iskrivila poput zmije. Sledećeg dana, Herbert odlazi na posao. Te večeri, jedan zaposleni dolazi u kuću Vajtovih i saopštava im da je Herbert poginuo u strašnoj nesreći na mašini koja je unakazila njegovo telo. Kompanija smatra da nije odgovorna za nesreću, ali izjavljuje da želi da pruži novčanu pomoć ožalošćenoj porodici. Kada očajni par pita o kolikom iznosu se radi, saznaju da je u pitanju „200 funti”.
Nedelju dana nakon sahrane, gospođa Vajt, poludela od tuge, insistira da njen muž koristi šapu da poželi da se Herbert vrati u život. Nevoljno, on to čini, iako ga obuzima ogromna nelagoda pri pomisli na prizivanje sinovljevog unakaženog i istrulelog tela. Kasnije te noći, začuje se kucanje na vratima. Dok gospođa Vajt u očaju pokušava da otključa vrata, gospodin Vajt preplašen strahuje da ono što je napolju nije sin koga je voleo. On izgovara svoju treću i poslednju želju. Kucanje prestaje, a gospođa Vajt otvara vrata i shvata da napolju nema nikoga.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ "The Monkey's Paw", Harper's Monthly, September, 1902. page 634. HathiTrust. Retrieved 15 October 2024.
- ^ Gale, Cengage Learning. A Study Guide for W. W. Jacobs's "Monkey's Paw". Gale Research. str. 1. ISBN 0787616915.
- ^ „David Mitchell on The Monkey's Paw by WW Jacobs – short story podcast”. The Guardian. Presented by Claire Armitstead, Story read by Ben Hicks, Produced by Susannah Tresilian. 5. 1. 2018.
- ^ „The Eternal Grip of Creepshow's 'Night of the Paw' (S1E5)”. 25YL (na jeziku: engleski). 2019-10-24. Pristupljeno 2019-11-20.
- ^ Workman, Christopher; Howarth, Troy (2016). Tome of Terror: Horror Films of the Silent Era. Midnight Marquee Press. str. 158. ISBN 978-1936168-68-2.
