Majorški čuvar
 | ||||||||||||||
| ||||||||||||||
| Domaći pas (Canis lupus familiaris) | ||||||||||||||
Majorški čuvar ili Majorški ovčar je rasa pasa koja se razvila na Balearskim ostrvima kao pas čuvar i pastirski pas. U formiranju rase akcenat je stavljen pre svega na radne kvalitete, a ne na eksterijer[1].
Dlaka pasa ove rase može biti različite dužine, od 3 do 7 centimetara, što ovim psima daje dosta spoljašnje raznovrsnosti, međutim, ne postoje posebne vrste u okviru rase, a prilikom izložbenog ocenjivanja psi sa različitom dlakom dužine se takmiče u istom prstenu[2].
Istorija rase
[uredi | uredi izvor]Rasa je nastala na Balearskim ostrvima kao rezultat prirodnog razvoja aboridžinskih pasa dovedenih tamo tokom kolonizacije ostrva. Prvi pomen lokalnih crnih pasa u dokumentima datira iz 16. veka. Već u 17. veku ovi psi su pomešani sa krvlju pasa mološkog tipa donetih iz Kastilje, što im je dalo veću masivnost[3].
Dugo vremena, psi ove rase su bili univerzalni i korišćeni su i za zaštitu domaćih teritorija i stoke tokom ispaše, i kao stočari. Korišćeni su i kao borbeni psi za borbe pasa i mamljenje bikova u borbi s bikovima.
Majorški čuvar je istorijski mogao da radi i sa malom i sa velikom stokom. Nekoliko vekova ovi psi su ostali poznati samo na Balearskom arhipelagu. To se nastavilo sve dok krajem 18. veka nisu počeli da se uvoze s vremena na vreme u Južnu Ameriku da rade na lokalnim farmama. Za to su izabrani zbog činjenice da su lako podnosili visoke temperature i duge periode bez vode.
Od početka 20. veka, psi ove rase počeli su da se koriste u Španiji kao policijski radni psi. Kasnije su počeli da se koriste u vojsci, gde se njihova funkcionalnost približno poklapala sa funkcionalnošću drugih pastirskih pasa u različitim zemljama.
Tokom Drugog svetskog rata broj pasa ove rase se značajno smanjio, jer su skoro sve životinje, uključujući i one u privatnom vlasništvu, pozvane na službu i korišćene u interesu vojske, gde su mnoge od njih uginule.
Obnova stoke počela je aktivno tek 70-ih godina 20. veka pod rukovodstvom vodiča pasa Alonsa Guaspe. Godine 1975. osnovao je nacionalni klub za ovu rasu, a već 1982. rasa je dobila međunarodno priznanje i zvaničnu registraciju kod Međunarodne kinološke federacije.
Od 2020. godine, rasa ostaje retka van svoje domovine. Osim u Španiji, glavne populacije ovih pasa su koncentrisane u zemljama Južne Amerike.
Izgled
[uredi | uredi izvor]Osnovne proporcije: dužina tela jednaka je visini u grebenu; dužina njuške je jednaka dužini kranijalnog dela glave; dužina lobanje jednaka je dužini vrata.
Glava je trouglastog profila, prilično široka u predelu čela. Most nosa je paralelan sa linijom lobanje. Širina njuške je jednaka širini lobanje. Masivna glava je nedostatak. Njuška je jaka, široka i klinastog oblika. Most na nosu je ravan. Nos je tup. Nos je kvadratnog oblika. Nozdrve su velike i otvorene. Usne su crne i suve. Zubi su veliki, jaki, beli. Makazasti ugriz. Oči su bademaste, srednje veličine. Kapci su crni, čvrsto prianjaju uz očne jabučice. Uši su visoko postavljene, male, trouglastog oblika.
Vrat je snažan i mišićav. Proporcionalno telu i glavi. Okrugla u poprečnom preseku. Koža je gusta i elastična. Grudi su široke i duboke do nivoa laktova. Forbrust je umereno razvijen. Sapi su blago nagnute, široke, snažne i mišićave. Rep je nisko postavljen, debeo u osnovi, dugačak i ravan.
Prednji udovi su snažni i sa velikim kostima. Dužina podlaktice i zgloba je približno jednaka dužini leđa. Laktovi su pritisnuti uz telo, a ne okrenuti ili podvučeni ispod tela. Podlaktice su jake i okomite na oslonac. Došašća su kratka i blago nagnuta. Šape su kraće i šire. Prsti su fleksibilni i jaki. Kandže su tamne. Padže treba ukloniti. Zadnje noge su mišićave i snažne. Skočni zglob je otvoren. Butine su dosta mišićave i izvajane. Donje noge su dugačke i mišićave. Skočni zglobovi su dobro formirani. Šape, kao i prednje, ali nešto šire.
Koža je elastična, bez nabora. Dlaka je kratka i tesna. Dužina zaštitne dlake je od 1,5 do 3 cm U lumbalnoj regiji dlaka je nešto duža (do 7 cm) i može biti blago talasasta. Rast zavisi od doba godine i prirodnih uslova područja. Zimi, krzno raste ne samo na telu i udovima, već i na ušima. Dozvoljena je samo crna boja. Na grudima može biti mala bela tačka. Pored toga, bele mrlje su prihvatljive na vratu, donjim udovima i šapama. Međutim, čista crna boja je najcenjenija.
Visina u grebenu mužjaka je od 66 do 73 cm, ženki - 62-68 cm, dozvoljeno je odstupanje od 1 cm u oba smera. Težina - oko 40 kg[4].
Karakter
[uredi | uredi izvor]Psi ove rase imaju jaku volju, prilično su tvrdog karaktera i energičnog temperamenta. Odlikuje ih visoka nezavisnost u donošenju odluka i visok stepen nezavisnosti. Pored toga, imaju snažan i izražen zaštitnički instinkt, koji se proteže kako na zaštitu teritorije tako i na zaštitu vlasnika.
Zbog svoje prilično rezervisane prirode, glavni pastiri nisu skloni da pokažu visok kontakt sa članovima porodice, nisu skloni da često traže naklonost ljudi, dok imaju visok nivo privrženosti svojim vlasnicima.
Psi ove rase se prema strancima odnose sa izraženim nepoverenjem i čak imaju tendenciju da pokažu agresiju ne samo kada pokušavaju da ih pomaze ili ponude nešto, već i jednostavno kada se stranac veoma približi psu. Ovakva priroda ovih pasa zahteva obaveznu ranu socijalizaciju šteneta, koja treba da ima za cilj pre svega da nauči psa da boravi na javnim mestima bez ispoljavanja agresije.
Veliki ovčarski psi imaju izraženu sklonost ka dominantnom ponašanju kako u odnosu na predstavnike sopstvene vrste tako i u odnosu na ljude. Da biste kompetentno odgajali takvog psa, potrebno je da imate određeno iskustvo u držanju pasa, tako da se ne preporučuje da ih uzimate za prvog psa.
Uprkos svojoj teškoj prirodi, ovi psi gotovo da nemaju lovački instinkt, što ih čini bezbednim za mačke i druge male kućne ljubimce, kao i male pse.
Zbog svog energičnog temperamenta, ovim psima je potrebno dugo i aktivno šetanje, bez čega su skloni da demonstriraju destruktivno ponašanje kod kuće.
Obuka je laka za pse ove rase, oni su u stanju da brzo nauče nove veštine i komande. Međutim, uprkos tome, mogu se pojaviti poteškoće u njihovoj obuci, jer su skloni tvrdoglavosti i nezavisnosti. Tokom treninga, izuzetno je važno uporno postići obavezno izvršavanje komandi kako bi se sprečilo da pas razvije neželjeni stav o dozvoljenosti ignorisanja komande – to će biti teže ispraviti kod velikih ovčara nego kod mnogih drugih rasa.
Održavanje i nega
Psi ove rase su veoma izdržljivi i nepretenciozni, što ih čini pogodnim i za stan i za odgajivačnicu. Posebna karakteristika ove rase je visoka prilagodljivost. Uprkos crnoj boji dlake, dobro podnose visoke temperature vazduha, što ih čini pogodnim za regione sa toplom klimom. Takođe, zbog činjenice da kada se drži u hladnoj klimi, majorkanski ovčar pušta dužu dlaku sa gustom podlakom, dobro su pogodni za regione sa hladnom klimom i za regione sa oštro kontinentalnom klimom, gde su izražene godišnje temperaturne fluktuacije od veoma niskih zimi do veoma visokih leti.
Kada se drže u stanu, psi ove rase zahtevaju duge šetnje uz veliku fizičku aktivnost. Kada se drže na privatnoj parceli, takođe je preporučljivo da im se obezbedi dodatno hodanje, uključujući i aktivno kretanje i razvoj komandi.
Dlaka Majorških ovčara nije sklona matiranju i ne zahteva specijalizovanu negu. Potrebno ih je oprati samo ako su jako zaprljane. Takođe je potrebno četkati pse s vremena na vreme, posebno one koji žive u stanu. Aktivan period sezonskog linjanja je prisutan kod pasa ove rase samo ako se drže u oštro kontinentalnoj klimi.
Rasa je dobrog zdravlja; nisu identifikovane nasledne bolesti rase.
Tradicionalno su korišćeni kao svestrani pastirski psi, pogodni za rad sa bilo kojom farmskom životinjom. Zbog svog razvijenog instinkta čuvara, istorijski su korišćeni i kao psi čuvari životinja i čuvari poseda.
Pre zabrane borbe pasa i bikova sa psima, korišćeni su i kao psi mamci u borbama bikova i za borbe pasa sa psom.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „MAJORŠKI ČUVAR”. Kinološki savez Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-12-30.
- ^ C, Paula (2019-05-18). „11 Majorca Shepherd Temperament Traits (What Makes It Unique?)”. Dog Temperament (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-12-30.
- ^ „Ca de Bestiar”. www.nijmeijer.com. Pristupljeno 2024-12-30.
- ^ Enzyklopädie der Rassehunde. 1: Bauern-, Hirten- und Treibhunde, Schäferhunde, doggenartige Hunde, pinscherartige Hunde, spitzartige Hunde, nordische Hunde, Schensihunde, Zwerghunde, Pudel, Dalmatiner (1. Aufl izd.). Stuttgart: Franckh-Kosmos. 1993. ISBN 978-3-440-06555-6.