Medved naočar
| Medved naočar Vremenski raspon: Late Pleistocene – Recent
| |
|---|---|
| |
| Medved naočar u zoološkom vrtu u Osaki, Japan | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Carnivora |
| Porodica: | Ursidae |
| Rod: | Tremarctos Gervais, 1855 |
| Vrsta: | T. ornatus
|
| Binomno ime | |
| Tremarctos ornatus (Cuvier, 1825)
| |
| |
| Areal rasprostranjenja medveda naočara | |
| Sinonimi | |
|
Ursus ornatus Cuvier, 1825 | |
Medved naočar ili andski medved (lat. Tremarctos ornatus) vrsta je zveri iz porodice medveda (Ursidae). To je jedini medved čije stanište je u Južnoj Americi. U sistematici ima posebno mesto jer je jedini danas živeći predstavnik potporodice kratkonosih medveda (Tremarctinae) i jedini predstavnik roda Tremarctos.
Opis[uredi | uredi izvor]
Krzno ovog medveda obojeno je pretežno crno ili tamnosmeđe. Žutobelkaste pruge protežu se od čela do obraza, a zatim dalje do grla. Pored toga, bela pruga ide od čela preko korena nosa. Time su mu oči obrubljene svetlim prugama koje jako podsećaju na naočare. Svaka životinja ima nešto malo drugačiju ovu šaru, a kod nekih jedinki ih uopšte nema. Građa tela mu je tipična kao kod svih medveda: trup mu je zbijen i snažan, a rep samo kratka patrljica. Noge završavaju s po pet prstiju, a svaki prst ima snažnu kandžu. Mužjaci su dugi između 130 i 210 centimetara, u ramenima dosežu visinu od 70 do 90 centimetara, a teže 130 do 155 kilograma.[2] Pojedini primerci mogu i da teže do 200 kilograma.[3][4] Ženke su značajno manje, a teške su samo oko 65 kilograma. I kod drugih medveda su mužjaci krupniji nego ženke, ali ne u ovoj meri.
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Kao jedini medved u Južnoj Americi, rasprostranjen je na Andima i njihovim obroncima u Kolumbiji, zapadnoj Venecueli,[5] Ekvadoru, Peruu i Boliviji. Ima i nepotvrđenih izveštavanja da je viđen u Panami[6] i na severu Argentine. Prednost daje životnoj okolini vlažnih šuma na visinama između 1.990 i 2.350 metara nadmorske visine, ali se može sresti i u drugim staništima kao što su južnoameričke zapadne obale nalik pustinjama ili na visokim travnjacima ili grmovitim područjima.
Način života[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Medved naočar je po pravilu aktivan u sumrak ili noću. Danju spava u korenju stabala ili u pećinama. Vešt je penjač i u potrazi za hranom često zadržava na drveću. Radi lakšeg hvatanja voća na udaljenim granama, često napravi platformu od suvog granja, gde ubrano voće i jede. Za razliku od drugih medveda, on ne spava zimi. Osim u razdoblju parenja, medved naočar je samotnjak, ne pokazuje izraženu teritorijalnost.
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Medved naočar je, kao i gotovo svi drugi medvedi, svaštojed, a najveći deo njegove ishrane čine biljke. Tako se hrani voćem (pre svega plodovima biljki iz porodica bromelija i kaktusa), grančicama, izdancima palmi i drugim biljkama. Hrana životinjskog porekla čini samo oko 4% ukupne ishrane. To su pre svega glodari, insekti i ptice. U kojoj meri napada i veće sisare (goveda, lame ili jelene), kao što mu mesno stanovništvo često pripisuje, nije jasno dokazano.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
U vreme parenja, ova inače samotna životinja nalazi se kratkotrajno u parovima. Za vreme oko jedne nedelje koliko mužjak i ženka tada provedu zajedno, često se pare, da bi se nakon toga ponovo razišli. Ovo se događa od aprila do juna, a tačno vreme gestacije nije poznato jer oplođeno jajašce može provesti više meseci u uterusu ženke pre nego što dođe do nidacije. Mladunci dolaze na svet od novembra do februara. Ženka koti jedno do tri mladunca, a kao i kod drugih medveda, mladunci su izrazito maleni i teže samo 300 do 360 grama.
Ljudi i medvedi naočari[uredi | uredi izvor]
Medved naočar je vrlo mirna životia. Napadi na ljude su veoma retki, a razlog je jedino približavanje ženki s mladuncima. Obrnuto, ljudi ubijaju ove medvede iz različitih razloga, kao što su njihovo meso i krzno, a pored toga, raznim delovima tela pripisuju se lekovita svojstva. Pored toga, iako to verovatno nije tačno, na glasu je kao ubica stoke, a ponekad uništi polja kukuruza. Istina, ponekad i ubije neku domaću životinju, ali to je zaista vrlo retka pojava. Pored navedenog, veliki problem je i promena njegovih staništa prenamenom u obradive površine, što mu neprekidno smanjuje životni prostor.
Zbog svih navedenih razloga, medved naočar smatra se ugroženom vrstom, koja je navedena u IUCNovom popisu kao „ranjiva”.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Goldstein, I., Velez-Liendo, X., Paisley, S. & Garshelis, D.L. (2008). „Tremarctos ornatus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 27. 1. 2009. Listed as Vulnerable (VU A4cd)
- ^ Spectacled, or Andean, Bear – National Zoo| FONZ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. maj 2008). Nationalzoo.si.edu. Retrieved on 2011-09-26.
- ^ Macdonald, D. (2001). The New Encyclopedia of Mammals. Oxford University Press, Oxford, UK.
- ^ Servheen, C., Herrero, S. and Peyton, B. (1999). Bears: Status Survey and Conservation Action Plan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. oktobar 2012). IUCN/SSC Bear and Polar Bear Specialist Groups, IUCN, Gland, Switzerland and Cambridge, UK.
- ^ „Spectacled bear, Andean bear, ucumari”. BBC – Science & Nature – Wildfacts. BBC. Arhivirano iz originala 21. 07. 2012. g. Pristupljeno 07. 01. 2017.
- ^ Bunnell, Fred (1984). Macdonald, D., ur. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. str. 96. ISBN 978-0-87196-871-5.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ronald M. Nowak: Walker's Mammals of the World. Johns Hopkins University Press, 1999, ISBN 978-0-8018-5789-8
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
