Medicina rada

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Medicina rada
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MeSHD009787

Medicina rada je grana medicinske delatnosti koja se bavi stanjima i bolestima nastalim pod uticajem faktora sredine (npr. buka, vibracije, toplota, hemijske materije elektromegnetska zračenja, radijacija itd.) kojima je neka osoba profesionalno (u toku svakodnevnog radnog vremena) izložena. Po svojoj suštini i delovanju ona je multidiciplinarni oblast medicine pre svega usmerena na: ostvarenje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja zaposlenih, zaštitu i unapređenje zdravlja zaposlenih, procenu rizika na radu i njihovoj eliminaciji, održavanju i razvoju radne sposobnosti radnika i kontroli profesionalnih bolesti i povreda na radu.[1]

Ovom granom medicine prvenstveno se bave lekari specijalisti medicine rada, vazduhoplovne, kosmičke i pomorske medicine, koji su primarno osposobljeni za vršenje zdravstvenog nadzora radnih mesta štetnih po zdravlje, preventivne preglede radnika i dijagnostičke postupke, kontrolu zdravlja bolesnika obolelih od profesionalnih bolesti. U nadležnost ove grane medicine spada i rešavanje statusnih pitanja radnika nesposobnih za rad na određenim poslovima ili trajno obolelih i nespobnih za rad.[2]

Osnovni pojmovi[uredi]

Fiziologija rada

Fiziologija rada, je posebna oblast medicine rada koja proučava uticaj rada na fiziološke procese u organizmu čoveka. Ona istražuje posledice koje u čovekovom organizmu mogu nastati pod uticajem rada u različitim uslovima. Njen cilj je da utvrdi kako da se istovremeno radeći bude zdrav, odnosno kako da rad ne bude razlog za nastanak bolesti.

Primenjena fiziologija procesa rada

Primenjena fiziologija procesa rada bavi se proučavanjem opterećenja i zahteva rada, dok štetnosti na radu proučava higijena rada.

  • Da bi se sa sigurnošću moglo govoriti o uticaju rada na čoveka, neophodno je precizno (u svakom konkretnom slučaju) odrediti o kojoj vrsti rada je reč.
  • Potencijalni uticaji rada na organizam radnika moraju da budu tačno definisani, kako po vrsti tako i po intenzitetu trajanju.
  • Pri uvidu u rad mora da definiše sadržaj i način rada, sredstva i matrerijal sa kojim se radi, ritam i režim rada i odmora, radna sredina itd. Naakon upoznavanja sa procesom i uslovima rada dobiujaju se podaci o vrsti posla i mogućim opterećenjima, zahtevima i štetnostma.
Primenjena fiziologija čoveka

Primenjena fiziologija čoveka je oblast medicine koja se bavi se fiziološkim funkcijama čoveka koji radi. Na je uslovljena sjedne strane opterećenjima a sa druge štetnostima ili zahtevima rada.

Težina rada

Bilo koja vrsta rad kojom se čovek bavi odlikuje se određenim stepenom težine. Težina nekog konkretnog rada, medicinski gledano ne bi smela da bude veća od onog koji određeni pojedinac može da realizuje, a da pri tom ne naruši homeostazu (psihičku i fizičku ravnotežu) svog organizma. Težinu rada po pravilu određuje konkretan rad koji se odnosi na psihofizičke i druge sopsobnosti konkretne osobe.

Istorijat medicine rad u Srbiji[uredi]

Pre Drugog svetskog rata u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji doneti su prvi zakoni o zaštiti radnika i zaštite njihovog zdravlja na radu.

1921. godine donesen je Zakon o inspekciji rada,

1922. Zakon o osiguranju radnika.

Od 1922 do 1939. Kraljevina Jugoslavija prihvatila je većinu od 63 međunarodnih konvencija o radu.

Period posle 1945. godine karakterisala je brza industrijalizacija, i razvoj velikih industrijskih preduzeća - fabrika u društvenom vlasništvu. Ove promene pratio je i čitav niz zakonskih propisa:

1947. godine usvojen je Zakon o obaveznim periodičnim pregledima radnika,

1948. Zakon o sanitarnoj inspekciji

1958. Zakon o invalidskom osiguranju

1959. Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Medicina rada u tom periodu predstavlja integralni deo organizovane zdravstvene delatnosti sa osnovnim zadatkom da zaštiti i unapredi zdravlje radnika i čini sastavni deo primarne zdravstvene zaštite. Osnovna funkcija medicine rada bila je preventivna, sa ciljem da obuhvati sve zaposlene radnike.

Pored toga u radu službi medicine rada u SFR Jugoslaviji bio je zastupljen princip jedinstva preventivne i kurativne medicine u zdravstvenoj zaštiti radnika. Pojedina velika preduzeća imala su veoma razvijenu službu medicine rada u svom sastavu koja je radnicima pružala i kurative i preventivne usluge (na primer „Mašinska industrija“ u Nišu).

Sedamdesetih godina 20. veka sve više se govorilo o „integralnoj“ zdravstvenoj zaštiti radnika, u kojoj služba medicine rada treba da funkcioniše na osnovu potreba i zahteva proizvodnih organizacija, s jedne strane i adekvatnije se povezuje sa celokupnom zdravstvenom službom, s druge strane. Na temelju ovih načela organizovani su novoosnovani dispanzeri medicine rada (zdravstvene stanice ili službe medicine rada, ukoliko nije bilo uslova za formiranje dispenzera).[a]

Od 1991. godine Srbija je, u sklopu socijalno-ekonomske tranzicije, prošla kroz radikalne promene u radnom okruženju, uključujući bezbednost i zdravlje na radu, promene socijalne zaštite radnika i sistema zdravstvene zaštite, uključujući i službu medicine rada. U tranzicionom periodu nestale su strukture i resursa medicine rada iz prethodnog perioda a stvorene su nove od samog početka.

Umesto da proces bude samo prelazak, tranzicija (to jest samo reorganizacija i modernizacija postojećih struktura) došlo je do raspada službe medicine rada, delom i kao posledica raspada velikih industrijskih kombinata, koje su jednom u prošlosti predstavljale okosnicu ovih aktivnosti.

Organizacija medicine rada u Srbiji[uredi]

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije,[3] i Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova u Srbiji [4], službe medicine rada organizovana su na jedan od sledećih načina:

I Zdravstvena delatnost na primarnom nivou
  • Služba za zdravstvenu zaštitu radnika u domu zdravlja ili u privatnoj ordinaciji.
  • Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika. U okviru zavoda može se obrazovati služba za medicinu rada (u zavodu za zdravstvenu zaštitu u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, MUP-a Srbije i „Železnice Srbije“).
II Zdravstvena delatnost medicine rada koja se obavlja na višem nivou
  • Institut za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“.
  • Institut za medicinu rada VMA.

Napomene[uredi]

  1. ^ Dispanzeri su ređe samostalne organizacije, uglavnom čine deo radnih organizacija ili jedinice domova zdravlja, odnosno vanbolničke službe kompleksnih medicinskih centara, a retko i u sklopu zavoda za zdravstvenu zaštitu. Postojali su i dispanzeri za pojedine grane.

Izvori[uredi]

  1. ^ Petar Bulat, Uvod u medicinu rada i psihofiziologija rada Arhivirano na sajtu Wayback Machine (децембар 20, 2016) (језик: енглески), Medicinski fakultet u Beogradu.
  2. ^ Prof. dr Mirjana Aranđelović Prof. dr Jovica Jovanović, MEDICINA RADA, Medicinski fakultet Niš, (2009) Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija
  3. ^ "Службени гласник РС", бр. 107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12 и 45/13.
  4. ^ Сл. гласник РС",бр. 42/2006, 119/2007, 84/2008, 71/2009 и 85/2009.

Литература[uredi]

  • Vidaković A,editor. Medicina rada I. Beograd:Udruženje za medicinu rada;1997.
  • Vidaković A,editor. Medicina rada II. Beograd:Udruženje za medicinu rada;1997.
  • Vidaković A. Profesionalna toksikologija. Beograd: Udruženje toksikologa Jugoslavije;2000.
  • Šarić M, Žuškin E, editor. Medicina rada i okoliša. Zagreb: MEDICINSKA NAKLADA; 2002.
  • Gochfeld M. Occupational medicine practice in the United States since the industrial revolution. J Occup Environ Med 2005;47:115-131.
  • Bulog A, Mrakovčić-Šutić I, Malatestinić Đ et al. INDUSTRIAL EMISSIONS AS RISK FACTORS FOR RESPIRATORY AND ALLERGIC EFFECTS // Advances in Research & Management of Asthma and COPD - Proceedings of the World Asthma and COPD Forum / Sepiashvili R. (ur.).Bologna, Italy : MEDIMOND, S.r.I., (2008). стр. 61-65.
  • Mustajbegović J. Etika i deontologija sudskih vještaka, Uvod u medicinsko vještačenje u građanskim parnicama, Gnjidić, Živko ; Bilić, Ranko i suradnici (ur.). Zagreb : Medicinska naklada, (2008). стр. 85-89.
  • Williams JR. Medical Ethics Manual. World Health Communication Associates UK, 2005.
  • WHO. WHO calls for greater support for health-sector workers. Press Release EURO/02/06 , Copenhagen, 7 April 2006.
  • Aranđelović M, Paravina M. Profesionalna alergijska oboljenja. Niš:Medicinski fakultet; 1997.
  • Jovanović J, Aranđelović M. Praktikum iz medicine rada. Niš: Savez studenata Medicinskog fakulteta;1998.
  • Popović V, Petrović S, Aranđelović M. Profesionalna respiratorna oboljenja. Beograd: Književne novine - ENCIKLOPEDIJA;1993.
  • Aranđelović M. Profesionalna astma. U: Stanković I. (gl.ur) Bronhijalna astma. Medicinskifakultet. Niš: 2005; 111-20.
  • Jovanović J. Traumatizam u drumskom saobraćaju. Niš:Medicinski fakultet; 1998.
  • Jovanović J. Profesionalni traumatizam. Niš: Medicinski fakultet; 2006.
  • Adams JR, Brandt SE, Martin MD.: Managing by Project Management, UTC, Dayton, Ohio,1979.

Спољашње везе[uredi]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).