Medicinska škola Beograd
| Medicinska škola | |
|---|---|
 | |
 Glavni ulaz Medicinske škole na Zvezdari | |
| Tip | državna |
| Lokacija | Veljka Dugoševića bb Beograd |
| Država | Republika Srbija |
| Veb-sajt | www |
Medicinska škola je srednja medicinska škola u beogradskoj optštini Zvezdara, u Srbiji. Osnovana je kao prva medicinska škola na Balkanu, 1921. godine.[1]
U Školi postoje četiri obrazovna profila: medicinska sestra — tehničar, laboratorijski tehničar (ogledno i obično odeljenje), farmaceutski tehničar i sanitarno-ekološki tehničar. Trenutno ima 1.600 učenika.[2] Škola je državna institucija, i radi po programima Ministrastva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Medicinska škola na zvezdari je osnovana 1921. godine, kao prva škola na Balkanu specijalizovana u školovanju kadra zdravstvene struke.[1] Osnovana je kao Škola za nudilje, angažovanjem Društva crvenog krsta iz Ženeve i Društva crvenog krsta iz Beograda, a na predlog dr Ridera, šefa američke misije. Svrha osnivanja Škole bilo je školavanje jugoslovenskih medicinskih kadrova, koje bi zamenili medicinske kadrove iz inostranstva po odlasku iz zemlje. Prva direktorka škole je bila Engleskinja Edit Njutn.[1] U početku, u školi je bilo dostupno šklovanje samo medicinskih sestara, da bi od 1946. bilo otvoreno i školovanje drugih zdravstvenih profila.
Škola je počela sa radom na dan 1. novembar 1921, a školovanje je trajalo dve i po godine.[1]
Za prijem u školu, potencijalne kandidatkinje morale bi da ispune nekoliko uslova, kao što su: da imaju barem četiri završena razreda gimnazije, da i ispunjavaju zdravstvene standarde, imaju lekarsko uverenje, položene pismene prijemne ispite, i da budu ni mlađe od 18, niti starije od 30 godina. Takođe su morale biti devojke ili udovice, i nisu smele da imaju decu.[1]
Stalna služba, plata, dodaci, kao i pravo na penziju obezbeđeni su ukazom Ministarstva narodnog zdravlja, od 1. juna 1921. godine, svim svršenim učenicama obezbedilo je stalnu službu, platu i dodatke kao i pravo na penziju. Prvi predavači u Školi su bili sa Medicinskog fakulteta, lekari Vojne bolnice i Centralno-higijenskog zavoda.
U junu 1924. godine 18 učenica je završilo školovanje, i to su bile prve diplomirane medicinske sestre u zemlji.[1]
Na dan 28. juna 1924. godine diplomiralo je prvo kolo od 18 nudilja. Većim delom raspoređene su u sanitetske ustanove u Južnoj Srbiji, dve su poslate o trošku Rokfelerove fondacije u Ameriku, a jedna o trošku Lige u Englesku radi usavršavanja[1]
— Glasnik Društva Crvenog krsta
Škola je prvobitno bila smeštena u Ulici Kralja Milutina 71, a deo časova održavan je u Birčaninovoj ulici 9. Škola se uselila u novu zgradu u Deligradskoj ulici 31, 7. juna 1923. Otvaranju su prisustvovali tadašnji patrijarh Srpske pravoslavne crkve i predstavnici Crvenog krsta. Učenice su živele u internatu, a u školi se obavezno nosilo službeno odelo, uniforma. Škola za nudilje i posebna Škola, obrazovala su medicinske sestre sve do školske 1949/50. godine, kada su spojeni sa Srednjom medicinskom školom u Marulićevoj ulici 8. Tada je proširena delatnost Škole i učenici su počeli sa školovanjem u četiri odseka: Odsek za lekarske pomoćnike, Odsek za laboratorijske tehničare, Odsek za farmaceutske tehničare i Odsek za sanitarne tehničare. Ovako objedinjena škola dobija naziv Medicinska škola.
Godinama, tokom razvoja škole, povećavan je broj učenika i nastavnika, a osnivani su i novi odseci. U Školi je bio otvoren i internat. Škola je tako postala najveća medicinska škola u zemlji.[1]
Od školske 1952/53. godine formiran je i Odsek za rendgen tehničare. Učenici su se školovali na ovom odseku u periodu od 1957-78. godine i školovanje je trajalo tri godine. Ovaj odsek je vraćen, ali u trajanju od četiri godine, školske 1979/80. godine, da bi bio prebačen na Višu medicinsku školu od školske 1982/83. godine.
Školske 1956/57. osnovan je i Odsek za fizioterapeute oštećenog vida — masere. Školovanje je trajalo četiri godine i imalo je poseban nastavni program. Školske 1961/62. godine otvoren je i Odsek za fizioterapeute za učenike zdravog vida. Školovanje na ovim odsecima odvijano je do prelaska Škole u novu zgradu školske 1964/65. Tadašnjoj školi sa najvećim brojem učenika, dodeljena je zgrada na Zvezdari, koja je tada počela da bude izgrađena na zapuštenoj lokaciji, prilično nekultivisanom prostoru ispod Zvezdarske šume. U ovoj školskoj zgradi se i danas školuju učenici Medicinske škole.[1]
Obrazovanje zdravstvenih kadrova nastavljeno je u novoj Školi u četiri Odseka koji postoje i danas: Odsek za medicinske sestre — tehničare, odsek za farmaceutske tehničare, odsek za laboratorijske tehničare i odsek za sanitarno-ekološke tehničare.[1]
Na zahtev Republičkog zavoda za međunarodnu prosvetnu i kulturno-tehničku saradnju, 1977. godine pri Školi je otvoren Odsek protetičara i ortotičara za libijske državljane.[1] Sa završetkom školovanja prve generacije, prekinuto je školovanje na ovom smeru.
Školske 1995/96. godine u Školi su otvorena isturena odeljenja u Vranju i školovala učenike za zanimanje medicinska sestra — tehničar sve do školske 1999/2000. godine, formirana kao samostalna Medicinska škola u Vranju.
Školske 1988/89. godine, Škola je dobila odobrenje, od strane nadležnih organa, za ostvarivanje Programa obrazovanja na V stepenu za zanimanja: medicinska sestra-tehničar za reanimaciju i intenzivnu negu, medicinska sestra tehničar za rad u oftalmološkoj službi i medicinska sestra tehničar za rad u transfuziji krvi.
Za zdravstvenu pomoć učenicima Škola je posedovala školsku ambulantu još dok je bila smeštena u Deligradskoj ulici od školske 1951/52. godine. Potom je pri prelasku u novu zgradu, u u saradnji sa Domom Zdravlja Zvezdara, u njoj otvorena pedijatrijska i stomatološka ambulanta. Školske 1995/96, uz podršku Ministarstva zdravlja, proširena je školska delatnost, otvaranjem izdvojene zdravstvene stanice i tako je postala prva prosvetno-zdravstvena, ustanova jedina u zemlji.[1] Zdravstvena stanica je ugašena 2004. godine. U skorije vreme ponovo radi na tome da bude ostvarena se u saradnja sa Domom zdarvlja Zvezdara i da zdravstvena stanica bude obvljena sa u svrhu pružanja preventivnih zdravstvenih usluga učenicima.
Saradnja sa drugim obrazovnim institucijama[uredi | uredi izvor]
Od osnivanja Školu su posetile delegacije diplomata, lekara, farmaceuta, međunarodnih organizacija, nastavnika iz SSSR, SAD, Iraka, Brazila, Maroka, Sudana, Čilea, Japana, Finske, Indije, Nemačke, Libana, Kambodže, Kameruna, Togoa, Madagaskara, Indonezije, Kenije, Gane, Velike Britanije i drugih zemalja, kao i predstavnici Unicefa, Centra za prava deteta i sl.[2] Škola je član Udruženja medicinskih škola Srbije.
Izdavačka delatnost[uredi | uredi izvor]
Medicinska škola na Zvezdari redovno izdaje „Đačke novine“ i „Školski godišnjak“, takođe je štampala i 3 monografije, 1971. za 50 godina od osnivanja, 1996. 75 godina i 2001. za 80 godina od osnivanja Škole.[2]
Nastavnici su autori brojnih udžbenika i radnih sveski za stručne predmete.[2] Bivša nastavnica škole, dr Jelena Jovanović Simić, autor je „Monografije Srpskog lekarskog društva“ a psiholog Škole, Ružica Obradović, objavila je knjigu „SOS za tinejdžere“, „Putokaz za rad školskih saradnika, psihologa i pedagoga u školi“, „Odeljenjski starešina“, „Istorijat rada školskih psihologa“, „Protokol praćenja realizacije nastavnih časova“ i „Odeljenjski starešina u srednjoj školi“ sa Marijom Mandić. Pored izdavačke delatnosti, zaposleni u Školi redovno pišu i objavljuju stručne radove.
Školske manifestacije[uredi | uredi izvor]
Sledeće manifestacije organizuje Škola i na njima učestvuje:[2]
|
|