Medlin Olbrajt

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Medlin Olbrajt

Medlin Olbrajt
Medlin Olbrajt

Biografija
Datum rođenja 15. maj 1937.
Mesto rođenja Prag (Čehoslovačka)
Državljanstvo Zastava Sjedinjenih Američkih Država Sjedinjene Američke Države
Politička partija Demokratska stranka
Mandat(i)
64. Državni sekretar SAD
23. januar 199720. januar 2001.
Predsednik Bil Klinton
Prethodnik Voren Kristofer
Naslednik Kolin Pauel

Medlin Korbel Olbrajt (engl. Madeleine Korbel Albright), rođena kao Mari Jana Korbelova (češ. Marie Jana Korbelová; Prag, 15. maj 1937) je bila 64. američki državni sekretar. Sada je vanredni profesor diplomatije na Univerzitetu Džordžtaun.

Na predlog predsednika SAD Bila Klintona, pošto je Senat odobrio njeno imenovanje, stupila je na dužnost 23. januara 1997. i tako postala prva žena državni sekretar SAD.

Lična biografija[uredi]

Medlin Olbrajt rođena je u Pragu, Čehoslovačka. Vaspitana je kao rimokatolik, jer su njeni roditelji prešli iz judaizma u katolicizam kako bi izbegli progon. Ima brata Džona, koji je ekonomista. Ime „Medlin“ je francuska verzija češkog nadimka „Madlenka“ koji joj je nadenula baka. Olbrajtova je zvanično uzela novo ime prilikom odlaska na školovanje u Švajcarsku. Njen otac, Jozef, bio je češki diplomata.

1939. porodica Korbel prebegla je u London, pošto je Nemačka anektirala Bohemiju i Moravsku. To joj je možda spasilo život, s obzirom da su mnogi njeni rođaci u Čehoslovačkoj nastradali u holokaustu.[1]

Porodica ponovo beži kada su komunisti preuzeli vlast u Čehoslovačkoj, da bi se 1948. preselili u Ameriku. Tamo je Jozef postao dekan Škole za međunarodne studije Univerziteta Denver. Između ostalog, bio je profesor i kasnijem državnom sekretaru Kondolizi Rajs.[2]

Olbrajtova se školovala u Švajcarskoj i Denveru, a kasnije studirala političke nauke na koledžu Velzli u Masačusetsu. Američki državljanin postala je 1957. Nakon diplomiranja u maju 1959, udala se za čikaškog novinara Džozefa Olbrajta.

Imaju tri kćerke, bliznakinje En i Elis, i Kejti. Pošto su bliznakinje rođene šest nedelja pre termina, kako bi skrenula misli sa tog problema, Olbrajtova je upisala kurs ruskog jezika i za tih šest nedelja ga tečno naučila. Doktorsku diplomu stekla je na Univerzitetu Kolumbija, studirajući paralelno sa podizanjem dece.[3]

1982. Olbrajtovi se razvode, jer je Džozef našao drugu ženu.

1996. Olbrajtova je saznala da su njene babe i dede pobijeni u logorima Aušvic i Terzin. Prema njenim rečima, za svoje jevrejsko poreklo saznala je tek kao odrasla.

Olbrajtova je poliglota - odlično govori engleski, francuski, češki i ruski jezik, a solidno govori i čita nemački, poljski i srpski.

Nakon penzionisanja, Olbrajtova je objavila memoare „Gospođa sekretar“ (Madam Secretary) (2003.) ISBN 0-7868-6843-0 i „Moćni i Svemoćni: Odrazi na Ameriku, Boga i svetska dešavanja“ (The Mighty and the Almighty: Reflections on America, God, and World Affairs) (2006.) ISBN 0-06-089257-9.

Poslovna biografija[uredi]

Medlin Olbrajt završila je srednju školu u Denveru 1955. Pohađala je napredne međunarodne studije na Univerzitetu Džons Hopkins, a doktorirala iz oblasti državnog prava i uprave na Univerzitetu Kolumbija. Počasni je doktor prava na Univerzitetima Vašington i Vinipeg.

Od 1976. do 1978. radila je kao glavni asistent za zakonodavna pitanja američkog senatora Edmunda Maskija. Od 1978. do 1981, kao zaposlena u Beloj kući i u Nacionalnom savetu bezbednosti, Olbrajtova je bila važan službenik Karterove administracije, zadužen za uobličavanje propisa u spoljnoj politici.

Od 1981. do 1982, postala je član Međunarodnog centra „Vudro Vilson“, nakon međunarodnog konkursa na kome je učestvovala sa radom na temu uloge štampe u političkim promenama u Poljskoj ranih 1980-ih.

U istom periodu bila je i viši član Centra za strateške i međunarodne studije za sovjetska i istočnoevropska pitanja, gde je rukovodila istraživanjem razvoja događaja i trendova u Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropi.

1981. bila je predsednik novoosnovanog Centra za nacionalnu politiku, u čijem je osnivanju takođe učestvovala.

1982. postavljena je za profesora međunarodnih odnosa i direktora programa Žene u spoljnoj politici na Univerzitetu Džordžtaun. Bila je predavač na fakultetima za međunarodne odnose, američku spoljnu politiku, rusku spoljnu politiku, centralno- i istočnoevropsku politiku, a bila je nadležna i za razvoj i sprovođenje programa za unapređenje profesionalnih mogućnosti žena u diplomatiji. Za najboljeg predavača proglašavana je četiri puta. Pre nego što je postala državni sekretar, bila je član Klintonovog kabineta. I danas predaje na Univerzitetu Džordžtaun.

Ambasador pri Ujedninjenim nacijama[uredi]

1980-ih godina Olbrajtova je postala glavni savetnik za spoljnu politiku američke Demokratske stranke. Za ambasadora pri Ujedinjenim nacijama postavljena je ubrzo po Klintonovoj inauguraciji.[3] Tokom tog mandata bila je u lošim odnosima sa generalnim sekretarom Butrosom Galijem.[4] „Bilo je to teško vreme, situacija je bila vrlo nejasna. Sa ove tačke gledišta sve je sasvim jasno“, izjavila je Olbrajtova u dokumentarnom filmu „Duhovi Ruande“.[5]

Bila je kritikovana i zbog svoje podrške sankcijama prema Iraku.[6]

Državni sekretar[uredi]

Medlin Olbrajt je prva žena državni sekretar i, u vreme svog mandata, žena sa najvišim položajem u istoriji SAD. S obzirom da nije rođena Amerikanka, nije mogla da se nada predsedničkom položaju. Kao državni sekretar, Olbrajtova je osnažila veze SAD sa saveznicima, insistirala na demokratiji i ljudskim pravima i promovisala u svetu američku trgovinu i privredu, radne odnose i standarde očuvanja životne sredine.

Za vreme svog mandata značajno je pojačala uticaj američke politike u Bosni i Hercegovini i na Bliskom istoku. Na sebe je navukla bes brojnih Srba u bivšoj Jugoslaviji zbog primetnog antisrpskog stava i uloge koju je imala u artikulisanju američke politike za vreme ratnih sukoba na Balkanu, naročito na Kosovu i u Bosni. Kako je Kolin Pauel naveo u svojim memoarima, Olbrajtova je svoj stav prema upotrebi vojske obrazložila rečima: „U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile (...) ako ne možemo da je upotrebimo?"

2000. godine Olbrajtova je postala jedan od najviših zapadnih diplomata koji se sreo sa komunističkim liderom Severne Koreje, Kimom Džong Ilom, za vreme zvanične posete toj zemlji.

Karijera posle 2001.[uredi]

Mnogi su spekulisali da će Olbrajtova, nakon mandata u Stejt departmentu, možda nastaviti karijeru u češkoj politici. Češki predsednik Vaclav Havel otvoreno je pominjao mogućnost da ga Olbrajtova nasledi 2002. Prema nekim izvorima, Olbrajtova je bila polaskana ovakvim predlozima, ali je demantovala da je o tome ikad ozbiljno razmišljala.[7]

Olbrajtova je sada u bordu direktora Saveta za inostrane odnose. Takođe vanredno predaje diplomatiju na univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.

2005. godine bila je specijalni gost jedne epizode TV serije "Gilmorove" (igrala je samu sebe), kada se pojavila u snu glavne junakinje Rori kao njena majka.

2003. godine prihvatila je položaj u bordu direktora njujorške Berze, ali nije želela da ga obnovi 2005.

5. januara 2006. u Beloj kući učestvovala je na sastanku bivših sekretara odbrane i državnih sekretara, na kome se sa Bušovim saradnicima diskutovalo o američkoj spoljnoj politici. 5. maja 2006. u Belu kuću opet su pozvani bivši sekretari; ovog puta tema sastanka je bio Irak.

Olbrajtova je trenutno predsedavajuća u Nacionalnom demokratskom institutu za međunarodne poslove i predsednik Trumanove fondacije za stipendiranje. Takođe je i kopredsednik Komisije za pravno osposobljavanje siromašnih.

Izvori[uredi]

  1. ^ „Allen Says He Embraces His Jewish Ancestry“. washingtonpost.com Приступљено 02. 06. 2010.. 
  2. ^ „For Albright and Rice, Josef Korbel Is Tie that Binds“. NPR Приступљено 02. 06. 2010.. 
  3. ^ a b „Biography: Madeleine Korbel Albright“. Secretary.state.gov Приступљено 02. 06. 2010.. 
  4. ^ Madam Secretary: A Memoir - Google Books. Books.google.com Приступљено 02. 06. 2010.. 
  5. ^ „frontline: ghosts of rwanda“. PBS. 01. 04. 2004. Приступљено 02. 06. 2010.. 
  6. ^ The mighty and the Almighty ... - Google Books. Books.google.com Приступљено 02. 06. 2010.. 
  7. ^ „EUROPE | Albright tipped for Czech presidency“. BBC News. 28. 02. 2000. Приступљено 02. 06. 2010.. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :



Prethodnik:
Voren Kristofer
Američki državni sekretar
1997. – 2001.
Naslednik:
Kolin Pauel
Prethodnik:
{{{pre2}}}
{{{spisak2}}} Naslednik:
{{{posle2}}}
Prethodnik:
{{{pre3}}}
{{{spisak3}}} Naslednik:
{{{posle3}}}
Prethodnik:
{{{pre4}}}
{{{spisak4}}} Naslednik:
{{{posle4}}}
Prethodnik:
{{{pre5}}}
{{{spisak5}}} Naslednik:
{{{posle5}}}
Prethodnik:
{{{pre6}}}
{{{spisak6}}} Naslednik:
{{{posle6}}}