Медунац

Medunac
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Fagales
Porodica:	Fagaceae
Rod:	Quercus
Sekcija:	Quercus
Vrsta:	Q. pubescens
Binomno ime
	Quercus pubescens; Willd.
	Rasprostranjenost vrste
Sinonimi
	Spisak Eriodrys lanata Raf. ; Quercus adjecta Gand. ; Quercus admixta Gand. ; Quercus aegilops Mill. ; Quercus amplifolia Guss. ; Quercus appenina Lam. ; Quercus aspera Bosc ; Quercus asperata Pers. ; Quercus bacunensis Vuk. ; Quercus banja Endl. ; Quercus bellojocensis Gand. ; Quercus brachyloba Jord. ; Quercus brachyphylla Kotschy ; Quercus brachyphylloides Vuk. ; Quercus brandisii (Vuk.) Vuk. ; Quercus brevifolia Kotschy ex A.DC. ; Quercus buccarana Vuk. ; Quercus budayana Haberle ex Heuff. ; Quercus budensis (Borbás) Borbás ; Quercus collina Schleich. ex Endl. ; Quercus conglomerata Pers. ; Quercus croatica Vuk. ; Quercus cupaniana] Guss. ; Quercus dalmatica Radic ; Quercus diversifrons Borbás ; Quercus erythrolepis (Vuk.) Vuk. ; Quercus humilis Mill. ; Quercus ilicifolia Koord. & Valeton ex Seemen ; Quercus lacinifolia Vuk. ; Quercus laciniosa Boreau ; Quercus lanuginosa (Lam.) Thuill. ; Quercus macrostipulata Guss. ex Parl. ; Quercus menesiensis Kit. ; Quercus microbalanos Boreau ; Quercus microlepis Vuk. ; Quercus oxycarpa Raddi ; Quercus pinnatifida C.C.Gmel. ; Quercus pseudoaegilopsis Petz. & G.Kirchn. ; Quercus rufa Vuk. ; Quercus schulzei (Vuk.) Vuk. ; Quercus sectifolia Vuk. ; Quercus stenolepis Vuk. ; Quercus subspicata (A.Camus) C.Vicioso ; Quercus sulcata Vuk. ; Quercus susedana Vuk. ; Quercus tenorei (A.DC.) Borzí ; Quercus torulosa (Vuk.) Raddi ; Quercus virgiliana (Ten.) Ten. ; Quercus vukotinocicii Borbás ; Quercus anatolica O.Schwarz ; Quercus crispata Steven ; Quercus subpyrenaica Villar ;

Medunac ili hrast medunac (lat. Quercus pubescens) je drvo iz roda hrastova, porodice Fagaceae. Pretežno raste u južnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji.

Opis[uredi | uredi izvor]

Korenje je razvijeno, granato i dobro raste u kamenitoj podlozi.

Stablo može biti visoko i 20 m, ali može biti i u vidu gram, pokriveno pepeljasto-sivom korom, koja ima duboke uzdužne i poprečne brazde. Stablo može dostići prečnik veći od 2 m. ^[1]

Pupoljci su ovalni, sa pikom na vrhu, veličine oko pola centimetra, obavijeni ljuspama.^[1]

Listovi su svetlozeleni i glatki na licu i tamnozeleni sa dlačicama na naličju. Oblik liski je ovalan sa režnjevima. Smešteni su na dužim dršakama. Rubovi lista su duboko zasečeni, pa ima oble i široke zupce.

Cvetovi su jednopolni. Ženski cvetovi se javljaju u grupama, od 2 do 5 ili pojedinačno, a muški su skupljeni u rese. Broj prašnika je od 5 do 8., dok imaju jedan gineceum. Cveta paralelno sa listanjem, u periodu od maja do aprila.^[1]

Plodovi (žirovi) su okruglasti, sa pikom na vrhu, prečnika oko 2 cm. Mogu biti bez drške ili se nalaziti na dršci. Period sazrevanja je od septembra do oktobra.

Areal rasprostranjenja[uredi | uredi izvor]

Autohtono raste na prostoru Centralne i Južne Evrope i Jugozapadu Azije.^[1]

Stanište[uredi | uredi izvor]

Odgovara mu submediteranska klima i plitka kamenita tla. Ne pogoduje mu bazna pH tla, u suprotnom bude grmolik i manje razvijen. Hrast ima izuzetno dug životni vek, više vekova.