Месија Дине

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mesija Dine
Korice knjige srpskog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovDune Messiah
AutorFrenk Herbert
Zemlja SAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delanaučna fantastika
Izdavanje
Datum1969.
Broj stranica264
Serija(l)Dina
Hronologija
PrethodnikDina
NaslednikDeca Dine

Mesija Dine (engl. Dune Messiah) je naučnofantastični roman američkog pisca Frenka Herberta, koji predstavlja drugi od šest romana njegovog serijala Dina. Nastavak je romana Dina (1965) i prvobitno je izlazio u nastavcima u časopisu Galaksi 1969. godine, nakon čega ga je Putnam zvanično objavio iste godine. Mesija Dine i njegov nastavak Deca Dine su kolektivno adaptirani u mini-seriju Deca Dine Frenka Herberta, koja je premijerno prikazana 2003. godine na kanalu Sajfaj.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Dvanaest godina nakon događaja opisanih u Dini (1965), Pol „Muad'Dib” Atreid vlada kao car. Prihvativši ulogu mesije Slobodnjacima, Pol je pokrenuo džihad koji je osvojio veći deo poznatog univerzuma. Pol je najmoćniji car kojeg je univerzum ikada poznavao, ali je nemoćan da zaustavi smrtonosne prekomernosti religiozne sile koji je stvorio. Iako je 61 milijarda ljudi stradalo, Polove proročke vizije ukazuju da je ovo daleko od najgoreg mogućeg ishoda za čovečanstvo. Motivisan ovim saznanjima, Pol se nada da će usmeriti čovečanstvo na put koji neće neizbežno dovesti do stagnacije i uništenja, dok će istovremeno delovati kao vladar carstva i ključna figura slobodnjačke religije.

Benegeseritkinje, Svemirski esnaf i Tleilaksi prave zaveru da svrgnu Pola sa trona, a esnafski navigator Edrik je u stanju da upotrebi sopstveno predviđanje da napravi štit od Polovih proročkih vizija. Benegeseritska časna majka Gajus Helen Mohijam regrutovala je Polovu suprugu princezu Irulan, ćerku svrgnutog cara padišaha Šadama IV. Pol je odbio da ima dete sa Irulan (ili čak da je dodirne), ali on i njegova slobodnjačka naložnica Čani takođe nisu uspeli da stvore naslednika, što je izazvalo napetost u njegovoj monarhiji. Očajna kako da obezbedi svoje mesto u dinastiji Atreid i da sačuva krvnu lozu Atreida zbog uzgojnog programa Benegeseritkinji, Irulan je potajno davala kontraceptive Čani. Pol je svestan ovoga, ali je predvideo da će rođenje njegovog naslednika doneti Čani smrt, a on ne želi da je izgubi. Liceigrač Tleilaksa, Skajtejl, daje Polu poklon kojem ne može da odoli: golu pokojnog Dankana Ajdaha, Polovog učitelja iz detinjstva, koga su odgojili Tleilaksi, sada zvanog „Hajt”. Zaverenici se nadaju da će Hajtovo prisustvo potkopati Polovu sposobnost vladanja, prisiljavajući Pola da preispita sebe i carstvo koje je stvorio. Dalje, Polovo prihvatanje dara slabi njegovu podršku među Slobodnjacima, koji vide Tleilakse i njihove alate kao nečiste. Čani, uzimajući stvari u svoje ruke, prelazi na tradicionalnu slobodnjačku dijetu za plodnost, tako sprečavajući Irulan da se petlja u njenu ishranu, i ubrzo zatrudni. Postaje jasno da se njeni fetusi razvijaju mnogo brže nego što je normalno, što opterećuje njeno telo.

Otejm, jedan od Polovih bivših Fedajkina, komandosa smrti, otkriva dokaze o slobodnjačkoj zaveri protiv Pola. Otejm daje Polu svog patuljka slugu, Bidžaza, koji se poput mašine za snimanje može sećati lica, imena i detalja. Pol prihvata nevoljno, videći pramenove zapleta Tleilaksa. Dok Polovi vojnici napadaju zaverenike, ovi pokreću atomsko oružje zvano spaljivač kamena, kupljeno od Tleilaksa, koje uništava područje i zaslepljuje Pola. Po tradiciji, svi slepi Slobodnjaci izgnani su u pustinju, ali Pol šokira Slobodnjake i utvrđuje svoje božanstvo dokazujući da još uvek može da vidi, čak i bez očiju. Njegove proročke moći su se toliko razvile da on u svom umu može da predvidi sve što se događa, pa se krećući kroz svoj život u korak sa svojim vizijama, može videti i najmanje detalje sveta oko sebe. Bidžaz, zapravo agent Tleilaksa, koristi specifičnu zvučnu intonaciju kako bi usadio komandu koja će primorati Hajta da pokuša da ubije Pola pod određenim okolnostima. Čani umire na porođaju, a Polova reakcija na njenu smrt pokreće Hajta, koji pokušava da ubije Pola. Hajtovo telo gole reaguje protiv sopstvenog programiranja i Dankanova potpuna svest se oporavlja, istovremeno ga čineći nezavisnim od kontrole Tleilaksa.

Novorođeni blizanci Pola i Čani dolaze na svet potpuno svesni sa pristupom sećanjima svojih predaka, nalik na Kvizca Haderaha. Sin je potpuno iznenađenje za Pola, koji je samo predvideo rođenje ćerke. Skajtejl nudi da oživi Čani kao golu, ali Pol odbija da se pokori, uzimajući u obzir mogućnost da Tleilaksi možda programiraju Čani na neki dijaboličan način. Liceigrač preti novorođenčadima nožem kako bi naterao Pola da prihvati, a takođe zauzvrat zahteva svu njegovu imovinu CHOAM-a. Uspešno izbegavajući proročku zamku i postavljajući svemir na novi put, Pol je postao potpuno slep, ali ipak je u stanju da ubije Skajtejla bodežom zbog psihičke vizije iz perspektive svog sina. Kasnije te večeri Bidžaz prilazi Polu i ponavlja Skajtejlovu ponudu, ali Dankan ga ubija po Polovom naređenju. Sad proročki i fizički slep, Pol odlučuje da prihvati slobodnjačku tradiciju i da ode sam u pustinju, tako osvajajući vernost Slobodnjaka za svoju decu, koja će naslediti njegovo carstvo. Pol ostavlja svoju sestru Aliju, koja je sada u romantičnoj vezi sa Dankanom, kao regenta za blizance, koje je nazvao Leto i Ganima. Alija naređuje pogubljenje Edrika, Mohijamove i drugih koji su umešani u zaveru protiv njenog brata, suprotno njegovoj želji da niko od njih ne bude povređen, ali poštedi Irulan. Dankan primećuje ironiju da su Pol i Čani smrću omogućili trijumf nad svojim neprijateljima i da je Pol izbegao kult vladara hodajući u pustinju kao čovek, istovremeno garantujući podršku Slobodnjaka dinastiji Atreid.

Objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Delovi Mesije Dine (kao i nastavka Deca Dine) su napisani pre nego što je prvi roman završen.[1] Roman se u početku pojavio kao petodelni serijal u časopisu Galaksi, koji je izlazio od juna do oktobra 1969. godine sa ilustracijama Džeka Goana. Ceo roman koji je izdao Putnam takođe se pojavilo tog oktobra. Američko i britansko izdanje sadrže različite prologe koji su rezimirali događaje u Dini. Mesija Dine i Deca Dine objavljeni su u jednom tomu od strane Kluba naučne fantastike 2002. godine,[2] i 1979. godine od strane Golanča sa Dinom kao Velika trilogija o Dini.

Analiza[uredi | uredi izvor]

Herbert je početnu trilogiju romana (Dina, Mesija Dine i Deca Dine) uporedio sa fugom, i dok je Dina bila herojska melodija, Mesija Dine bila je njena inverzija. Pol se uzdiže na vlast u Dini preuzimajući kontrolu nad jednim kritičnim resursom u svemiru, melanžom. Njegovi neprijatelji su mrtvi ili svrgnuti, a on je postavljen da preuzme uzde moći i donese težak, ali prosvetljeni mir u univerzum. Herbert je u knjigama koje su usledile odabrao da potkopa Polov trijumf nizom neuspeha i filozofskih paradoksa.[3]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Časopis Galaksi je nazvao ovaj roman „briljantnim ... Bio je sve što je Dina bila i možda još malo više”.[4] Spajder Robinson je uživao u knjizi „čak i dok je [on] vozio kamion kroz rupe u njenoj logici, jer je imala istu veličanstvenu valjanu veličinu prethodne knjige”.[5] Čelendžing Destini je nazvao roman „Savršenim komadom Dine ... Fascinantno.”

Adaptacija[uredi | uredi izvor]

Mesija Dine i njegov nastavak Deca Dine su kolektivno adaptirani u mini-seriju Deca Dine Frenka Herberta, koja je premijerno prikazana 2003. godine na kanalu Sajfaj.[6] Prva od tri epizode pokriva događaje Mesije Dine, dok druga i treća epizoda pokrivaju događaje Dece Dine.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Herbert, Frank (1976). „When I Was Writing Dune”. Children of Dune (2008 izd.). Penguin Publishing Group. ISBN 9781440630514. Pristupljeno 24. 5. 2020. 
  2. ^ Herbert, Frank (2002). Dune Messiah and Children of Dune (1st SFBC Printing izd.). Science Fiction Book Club. ISBN 0-7394-2399-1. .
  3. ^ Herbert, Frank (jul 1980). „DuneGenesis”. Omni. FrankHerbert.org. Arhivirano iz originala 7. 1. 2012. g. Pristupljeno 14. 2. 2014. „Of course there are other themes and fugal interplays in Dune and throughout the trilogy. Dune Messiah performs a classic inversion of the theme. Children of Dune expands the number of themes interplaying ... That fits the pattern of the fugue.” 
  4. ^ Herbert, Frank (1976). „Praise for the Dune Chronicles”. Children of Dune (2008 izd.). Penguin Publishing Group. ISBN 9781440630514. Pristupljeno 24. 5. 2020. 
  5. ^ Robinson, Spider (septembar 1976). „Galaxy Bookshelf”. Galaxy Science Fiction: 110. 
  6. ^ Fritz, Steve (4. 12. 2000). „Dune: Remaking the Classic Novel”. Cinescape. Arhivirano iz originala 16. 3. 2008. g. Pristupljeno 14. 3. 2010. 
  7. ^ Asher-Perrin, Emmet (19. 9. 2017). „SyFy's Children of Dune Miniseries Delivers On Emotion When Philosophy Falls Flat”. Tor.com. Pristupljeno 20. 2. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месија_Дине&oldid=27360547”