Mesopotamski pohod
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Mesopotamski pohod | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Prvog svetskog rata | |||||||
 Britanske trupe ulaze u Bagdad, mart 1917. | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Ujedinjeno Kraljevstvo |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
General Džon Nikson general Fredrik Mod |
Halil-paša Kolmar fon der Golc | ||||||
| Jačina | |||||||
| 112.000[traži se izvor] | 90.000[traži se izvor] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 92.000 | 90.000 | ||||||
Mesopotamski pohod je bio pohod na Bliskom istoku tokom Prvog svetskog rata. Velika Britanija je krenula na ovaj deo Osmanskog carstva i učestvovala sa vojskom uglavnom iz Britanske Indije.
Uvod[uredi | uredi izvor]
Do rata u Mesopotamiji (modernom Iraku) došlo je gotovo slučajno. Britanija nije imala interes za taj deo Osmanskog carstva. Vlada Osmanskog carstva na čelu sa Enver pašom je Mesopotamiju uvek držala kao poslednju na listi prioriteta. Bile su im mnogo važnije Kavkaska kampanja i Sinajska i palestinska kampanja. Mesopotamija je osim toga bila izolovana od ostatka Osmanskog carstva. Radovi na železnici od Berlina do Bagdada započeli su još 1888, ali 1915. putovalo se od Carigrada do Bagdada 21 dan, a železnica je imala 4 prekida.
Britanski interesi su bili da se zaštiti rafinerija nafte u Abadanu i da brani svoje saveznike u regionu (Persiju i Kuvajt). Osmanski interes je bio da se održi status kvo. Kratko nakon početka rata u Evropi Britanija je poslala vojsku za zaštitu Abadana, jedne od prvih svetskih rafinerija nafte. Britanije nije trošila mnogo nafte na početku rata, ali od 1912. počela je da gradi ratne brodove koji koriste naftu umesto uglja.
Prva godina rata[uredi | uredi izvor]
Britanska vojska je 6. novembra 1914. napala i zauzela tursku tvrđavu Fao Landing. Dve nedelje kasnije Britanci su zauzeli i Basru.
Glavna turska armija pod komandom Halil paše nalazila se oko Bagdada. Turski otpor je bio jako slab. General Nikson je stigao u aprilu 1915. kao novi britanski komandant u Mesopotamiju. Naredio je generalu Taunshendu da napreduje do Kuta ili Bagdada, ako to bude moguće. Taunshend je sa malobrojnom vojskom napredovao duž reke Tigris i pobedio je nekoliko puta osmanske snage koje su mu se suprotstavile na tom putu. Enver paša se zabrinuo da bi moglo doći do pada Bagdada, pa je poslao starog nemačkog generala barona fon der Golca da preuzme vođstvo nad osmanskom vojskom u Mesopotamiji.
Došlo je do bitke kod Ktesifona 1915, oko 40 km južno od Bagdada. Bitka je završila neodlučeno, jer su se obe strane povukle nakon bitke. Taunshend se povukao do Kuta i tu je učvrstio svoju poziciju.
Opsada Kuta[uredi | uredi izvor]
Britanci su napravili grešku. Odlučili su da brane Kut umesto da se povuku do Basre. Kut je bio izolovan. Mogao se braniti, ali nije se mogao snabdeti. Baron Kolmar fon der Golc je bio poznati vojni istoričar, koji je napisao nekoliko klasičnih knjiga o vojnim operacijama. On je proveo 12 godina radeći sa osmanskom vojskom. On se odlučio da stavi Kut pod opsadu. Napravio je odbrambene položaje oko Kuta. Duž reke je utvrdio položaje, tako da spreči mogući pokušaj spasavanja iz Kuta. Opsada Kuta je trajala od 7. decembra 1915. do 29. aprila 1916. Britanci su tri puta pokušali proboj opsade, ali bili su to bezuspešni pokušaji. Posle prvog pokušaja prodora general Nikson je smenjen i zamenjen generalom Lejkom. Britanci su imali 23.000 žrtava u pokušajima proboja opsade. Taunshend se predao 29. aprila 1916, pa je zajedno sa 8.000 vojnika završio u osmanskom zarobljeništvu. Više od polovine britanskih vojnika je umrlo u ratnom zarobljeništvu usled prisilnog teškog rada. Baron fon der Golc je umro izgleda od tifusa neposredno pre predaje Kuta. Posle gubitka barona Golca osmanska vojska više nije pobedila ni u jednoj bici u Mesopotamiji.
Britanci su gubitak Kuta smatrali ponižavajućim porazom. To je bila predaja velikog broja vojnika. Takođe taj poraz je usledio nakon britanskog poraza u bici kod Galipolja. Smenjeni su skoro svi britanski komandanti, koji su pokušali, a nisu uspeli spasiti Taunshenda. Turci su se pokazali dobri u držanje obrambenih pozicija protiv jačih snaga.
Povratak u Bagdad[uredi | uredi izvor]
Britanci nikako nisu mogli da se pomire sa ponižavajućim porazom kod Kuta, tako da je novi komandant general Mod dobio dodatna pojačanja i dodatnu opremu. Šest meseci je spremao, trenirao i organizovao vojsku. Započeo je sa ofanzivom 13. decembra 1916. Britanci su napredovali uz obe strane reke Tigris, prisiljavajući osmanske snage na povlačenje na brojnim utvrđenim pozicijama duž Tigrisa. Ofanziva je bila metodička, organizovana i uspešna. Britanci su ponovo zauzeli Kut februara 1917, pri tome uništavajući veliki deo osmanske vojske.
Do početaka marta Britanci su bili u predgrađima Bagdada. Bagdadski garnizon, koji je bio pod komandom Halil paše, pokušao je da zaustavi Britance. General Mod je uspeo da izmanevriše turske snage. Uništio je tursku vojsku i zauzeo je turske obrambene položaje. Halil paša se užurbano povukao u haosu iz grada. Britanci su 11. marta 1917. ušli u Bagdad i bili su pozdravljeni kao oslobodioci. Tokom nereda pri povlačenju zarobljeno je 9.000 turskih vojnika. Sedam dana nakon zauzimanja Bagdada general Mod je izdao saopštenje iz Bagdada „naše vojske nisu došle u vaše gradove i zemlje kao osvajači ili neprijatelji, nego kao oslobodioci“.
Kraj rata[uredi | uredi izvor]
Britanci su vršili napade manjeg obima na severu i istoku od Bagdada, ali general Mod je umro od kolere u novembru 1917, a njegov naslednik general Vilijam Maršal je prekinuo sa operacijama tokom zime. Britanci su nastavili sa ofanzivom u februaru 1918. i zauzeli su Kifri i Hit. Tokom leta 1918. snage generala Maršala pomagale su operacije u Persiji. U oktobru 1918. Britanci su izveli zadnju ofanzivu u bici kod Šarkata, u kojoj su strahovito porazili tursku vojsku. Halil paša i turska vojska su se predali 30. oktobra 1918. Britanska vojska je došla i ušla u Mosul bez otpora 14. novembra 1918.
Tokom mesopotamskog pohoda Britanci su izgubili 92.000 vojnika. Turski gubici su nepoznati, ali zna se da su Britanci zarobili 45.000 Turaka. Većina britanskih vojnika, koji su se borili u Mesopotamiji bili su iz Indije.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Strachan, Hew (2003). The First World War. str. 123–125. Viking (Published by the Penguin Group)
- Fromkin, David (1989). A Peace to End All Peace. Avon Books.
- Esposito, Vincent (ed.) (1959). The West Point Atlas of American Wars - Vol. 2; map 53. Frederick Praeger Press.
- Briton Cooper Busch (1971) Britain, India, and the Arabs 1914-1921. University of California Press.
- A. J. Barker (1967) The Neglected War. Faber and Faber.
- " The Royal Navy in Mesopotamia"
- Wilcox, Ron (2006) Battles on the Tigris. Pen and Sword Military
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Mesopotamia Campaign - from The Long, Long Trail website, downloaded January, 2006.
- U.S. Military Academy map of the 1915 Campaign
- U.S. Military Academy map of the Siege of Kut
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
