Međunarodna unija za zaštitu prirode

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Međunarodna unija za zaštitu prirode
SkraćenicaIUCN
Datum osnivanja5. oktobar 1948.
(kao Unija za zaštitu prirode)
Fontenblo,
 Francuska
Namenazaštita prirode
SedišteGland,
  Švajcarska
Područje delovanjaširom sveta
Članovi1.400
PredsednikRazan Al Mubarak
Generalni direktorBruno Oberle
Broj zaposlenihpreko 1.000 (širom sveta)
Broj volontera16.000
Veb-sajtwww.iucn.org
Sedište Međunarodne unije za zaštitu prirode u Glandu, Švajcarska

Međunarodna unija za zaštitu prirode (MUZP; engl. International Union for Conservation of Nature, IUCN) je međunarodna organizacija koja djeluje u polju zaštite prirode i održivog upravljanja prirodnim resursima. Bavi se sakupljanjem i analizom podataka, istraživanjem, provođenjem projekata na terenu, promovisanjem, lobiranjem i podučavanjem.

Uniju su 1948. godine osnovale Ujedinjene nacije. Zadatak MUZP je da „utiče, ohrabruje i pomaže društvima u svijetu da zaštite prirodu i da osigura da svako korištenje prirodnih resursa bude pravično i ekološki održivo“. Taj zadatak obuhvata i pisanje i izradu Crvene liste, u kojoj se nalaze informacije o ugroženim vrstama koje su prikupili više od 10.000 naučnika. Tokom proteklih decenija, IUCN je proširio svoj fokus izvan očuvanja ekoloških prilika i sada sadrži pitanja koja se odnose na rodnu ravnopravnost, smanjenje siromaštva, održivo poslovanje i sopstvene projekte. Za razliku od drugih međunarodnih nevladinih organizacija, IUCN sama po sebi ima za cilj mobilizaciju javnosti u podršci očuvanju prirode. Ona pokušava da utiče na akcije vlada, poslovnih i drugih interesnih grupa, kroz pružanje informacija i saveta i kroz lobiranje i partnerstva. Organizacija je najpoznatija široj javnosti po sastavljanju i objavljivanju IUCN liste ugroženih vrsta, koja proćenjuje status očuvanja vrsta u svetu.[1][2][3][4][5][6][7][8][9][10]

Prema kriterijumima MUZP utvrđeno je šest kategorija zaštite prirodnih područja:

  • IA - strogi rezervat prirode: zaštićeno prirodno područje kojim se upravlja uglavnom za naučne potrebe;
  • IB - zona divljine: zaštićeno područje kojim se upravlja uglavnom sa ciljem zaštite autohtonih uslova;
  • II - nacionalni park: zaštićeno područje kojim se upravlja uglavnom radi zaštite ekosistema i rekreacije;
  • III - spomenik prirode: zaštićeno područje kojim se upravlja uglavnom radi očuvanja specifičnih prirodnih obeležja;
  • IV - zaštićeno stanište: zaštićeno područje kojim se upravlja ugavnom radi konzervacije putem upravljačkih intervencija;
  • V - zaštićeni predeo: zaštićeno područje kojim se upravlja uglavnom radi zaštite predela i rekreacije;
  • VI - zaštićeno područje upravljanja prirodnim resursima: zaštićeno područje kojim se upravlja uglavnom radi uravnotežene upotrebe prirodnih resursa.[11][12]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Osnivanje[uredi | uredi izvor]

Džulijan Haksli, prvi generalni direktor Uneska, pokrenuo je inicijativu za osnivanje IUCN

IUCN je osnovan 5. oktobra 1948. godine u francuskom gradiću Fontenblo, kada su predstavnici vlada i organizacija za očuvanje potpisali formalni sporazum o osnivanju Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUPN). Smatra se da je prvi gong vladinih i nevladinih organizacija. Inicijativa za uspostavljanje nove organizacije je došla iz Uneska, a posebno od prvog generalnog direktora, britanskog biologa Džulijana Hakslija. On je kao prvi generalni direktor Uneska, preuzeo je inicijativu za uspostavu IUCN. Ciljevi nove unije su bili da podstiče međunarodnu saradnju u zaštiti prirode, za promociju nacionalnih i međunarodnih akcija i da se prikupljaju, analiziraju i distribuiraju informacije. U vreme osnivanja IUCN je jedina međunarodna organizacija sa fokusom na čitav spektar zaštite prirode (međunarodna organizacija za zaštitu ptica, sada BirdLife International, je osnovan 1922. godine.[13][14][15]

Rane godine: 1948-1956[uredi | uredi izvor]

IUCN je počeo da deluje sa 65 članova. Njegov sekretarijat se nalazio u Briselu, a prva aktivnost je bio program fokusiran na čuvanje vrsta i staništa, povećanje i primena znanja, unapređenje obrazovanja, promocija međunarodnih sporazuma i promocije očuvanja prirode. Pružanje solidne naučne osnove za akcije očuvanja prirode je centar svih aktivnosti; za uključivanje stručnjaka i naučnika, uspostavljene su posebne komisije.

IUCN i UNESCO su usko povezani. U zajedničkoj organizaciji su od 1949. Konferencija o zaštiti prirode (Lejk Sukses, SAD): u pripremi za ovu konferenciju po prvi put je priređena lista ozbiljno ugroženih vrsta, preteča IUCN Crvenoj liste ugroženih vrsta. U prvim godinama svog postojanja, finansiranje IUCN gotovo u potpunosti zavisilo od Uneska, koji je bio primoran da privremeno smanji aktivnosti kada je ovaj neočekivano završio rad, 1954. godine.

IUCN je bio uspešan u privlačenju istaknutih naučnika i identifikaciji važnih pitanja kao što su štetno delovanja pesticida na divlje životinje, ali mnoge ideje koje je razvio nisu sprovedene u delo. To je uzrokovano nespremnošću da deluje u ime vlada, neizvesnosti IUCN mandata i nedostatak sredstava. Godine 1956. IUCN je promenio ime u Međunarodna unija za zaštitu prirode i prirodnih resursa.

Povećanje značaja i priznanja: 1956-1965[uredi | uredi izvor]

Tokom 1950-ih i 1960-ih Evropa je ušla u period ekonomskog rasta, a formalne kolonije su postale nezavisne. I jedno i drugo je imalo uticaj na rad IUCN. Kroz volontersko (tj. pro bono) uključivanje stručnjaka i njihovih komisija, IUCN je bio u mogućnosti da pokrene puno akcija, dok je još radio na niskim proračunima. Proširio je svoje odnose sa agencijama UN-a i uspostavio veze sa Većem Evrope. Godine 1961, na zahtev ECOSOC-a, Ekonomskog i socijalnog saveta organizacije Ujedinjenih nacija, IUCN je objavio prvu globalnu listu nacionalnih parkova i zaštićenih područja koja se od tada ažurira. IUCN je najpoznatiji po objavljivanju Crvene knjige o statusu očuvanja vrsta, koja je prvi put objavljena 1964.

IUCN je počeo da igra ulogu u razvoju međunarodnih ugovora i konvencija, počevši sa afričkom Konvencijom o očuvanju prirode i prirodnih resursa. Nova područja stručnosti postali su okolinsko pravo i odgovarajuća zakonska regulativa.

Afrika je bila u fokusu mnogih ranih projekata IUCN u oblasti očuvanja prirode. IUCN je podržao „Jeloustonski model” upravljanja zaštićenim područjima, koji u cilju zaštite prirode strogo ograničava ljudsko prisustvo i delovanje. IUCN i druge organizacije za očuvanje su kritikovani zbog zaštite prirode od ljudi, a ne sa ljudima. Ovaj model je prvobitno primenjen u Africi i igrao je ulogu u odluci da se uklone Masaji iz Nacionalnog parka Serengeti i zaštićenog područja Ngorongoro.

Da bi stvorio stabilnu finansijsku osnovu za svoj rad, IUCN je 1961. učestvovao u uspostavljanju Svetske fondacije za prirodu (sada Svetska fondacija za zaštitu prirode WWF), čiji je cilj bio rad na prikupljanju sredstava, odnosima s javnošću i povećanju javne podrške. IUCN će nastaviti da se fokusira na pružanje naučnih podataka i razvijanje odnosa sa međunarodnim telima. Sredstva koje prikupi WWF će se koristiti za pokrivanje dela operativnih troškove IUCN. Takođe, 1961. godine, sedište IUCN je preseljeno iz Belgije u grad Morž u Švajcarskoj.

Učvršćuje svoj položaj u međunarodnom ekološkom pokretu: 1966-1975[uredi | uredi izvor]

  • Afrika je bila prvi regijski fokus konzervacijske aktivnosti IUCN-a
    Afrika je bila prvi regijski fokus konzervacijske aktivnosti IUCN-a
  • Sprečavanje ilegalne trgovine divljim životinjama je jedan od prioriteta IUCN-a
    Sprečavanje ilegalne trgovine divljim životinjama je jedan od prioriteta IUCN-a
  • Mongolski konj
    Mongolski konj
  • Arabijski oriks
    Arabijski oriks
  • Kalifornijski kondor
    Kalifornijski kondor
  • Okean
    Okean
  • Antarktik
    Antarktik
  • Šume mangrove: Primeri ugroženih vrsta i ugroženih staništa koja su u fokusu IUCN programa
    Šume mangrove: Primeri ugroženih vrsta i ugroženih staništa koja su u fokusu IUCN programa

Javna zabrinutost za stanju životne sredine šezdesetih i sedamdesetih godina dovela je do uspostavljanja novih nevladinih organizacija, od kojih su neki (npr. Grinpis i Friends of the Earth) takođe radile na globalnom nivou. Mnoge od ovih novih organizacija bile više aktivisti i kritičari prema vlastima od IUCN koji je ostao posvećen pružanju naučno zasnovanih saveta vladama. Kao rezultat toga, IUCN je kritikovan od strane nekih kao staromodan i nebitan.

Članstvo IUCN i dalje raslo (od 200 je 1961. godine poraslo na 400 u 1974), formalni položaj i uticaj su povećani. Grantom iz Ford Foundation u 1969. omogućeno da povećanje sekretarijata i širenje poslovanja. Tokom 1960-ih, IUCN lobira u Generalnoj skupštini UN-a da se stvori novi status za NVO. Rezolucijom 1296, usvojenom 1968. godine, odobren je „konsultativni” status nevladine organizacije. Sama IUCN je na kraju akreditovana sa šest organizacija UN-a. IUCN je jedna od nekoliko nevladinih organizacija koje su formalno uključene u pripreme Konferencije Ujedinjenih naroda o ljudskom okolišu (Stokholm, 1972). Na Stokholmskoj konferenciji na kraju su usvojene tri nove međunarodne konvencije, a IUCN je uključena u njihovu izradu i provedbu:

IUCN sklopio ugovor sa Programom za životu okoline Ujedinjenih naroda UNEP da pruža redovne komentare iz sveta konzervacije. Prihodi ovog su generirani, a u kombinaciji sa sve većim prihodima preko WWF, stavilo organizacija na relativno zvučnu finansijsku osnovu, po prvi put od 1948. godine. Ovaj period je vodio u početak postepene promene u IUCN-ov pristup očuvanju. Osiguranje opstanka staništa i vrsta ostali su glavni cilj, ali je rasla svest da ekonomske i socijalne zahteve trebalo uzeti u obzir. IUCN je počeo da objavljuje smernice o održivom razvoju. Godine 1975. Generalna skupština IUCN usvojila je rezoluciju da zadrži autohtone narode i zadovolji njihove tradicionalna prava u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima. Kao rezultat toga, IUCN je postao privlačniji organizacijama i vladama u zemljama u razvoju.

Sadašnji rad[uredi | uredi izvor]

IUCN program 2017–2020[uredi | uredi izvor]

Prema svom sajtu, IUCN radi na sledećim temama: biznis, klimatske promene, ekonomija, ekosistemi, pravo životne sredine, očuvanje šuma, rod, globalna politika, more i polarne oblasti, zaštićena područja, nauka i znanje, socijalna politika, vrste, voda, i svetska baština.[16]

IUCN radi na osnovu četvorogodišnjih programa koje utvrđuje članstvo. U IUCN programu za 2017–2020. očuvanje prirode i biodiverziteta je povezano sa održivim razvojem i smanjenjem siromaštva. IUCN navodi da ima za cilj da ima solidnu činjeničnu osnovu za svoj rad i da uzima u obzir znanja koja imaju starosedelačke grupe i drugi tradicionalni korisnici prirodnih resursa.

IUCN program 2017-2020 identifikuje tri prioritetne oblasti:[17]

  • Vrednovanje i očuvanje prirode.
  • Promovisanje i podrška delotvornom i pravičnom upravljanju prirodnim resursima.
  • Primena rešenja zasnovanih na prirodi za rešavanje društvenih izazova, uključujući klimatske promene, bezbednost hrane i ekonomski i društveni razvoj.[17]

IUCN sam po sebi nema za cilj da direktno mobiliše širu javnost. Obrazovanje je bilo deo IUCN-ovog programa rada od ranih dana, ali fokus je na uključivanju zainteresovanih strana i strateškoj komunikaciji, a ne na masovnim kampanjama.[18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ International Union for Conservation of Nature (IUCN)
  2. ^ About IUCN:IUCN's Vision and Mission. iucn.org. IUCN.
  3. ^ About IUCN. IUCN.
  4. ^ „About IUCN”. IUCN. Pristupljeno 17. 11. 2014. 
  5. ^ „Kenya: The Maasai Stand up to IUCN Displacement Attempts from their Forest”. World Rainforest Movement. Arhivirano iz originala 27. 9. 2017. g. Pristupljeno 2. 12. 2014. 
  6. ^ < „Environmentalists Spar Over Corporate m,Ties”. Worldwatch. Pristupljeno 5. 12. 2014. [mrtva veza][mrtva veza]
  7. ^ Holdgate, M. (1999). The green web: a union for world conservation. Earthscan. str. 16–38. ISBN 1 85383 595 1. 
  8. ^ Holdgate, M. (1999). The green web: a union for world conservation. Earthscan. str. 47–63. ISBN 1 85383 595 1. 
  9. ^ Holdgate, M. (1999). The green web: a union for world conservation. Earthscan. str. 67–82. ISBN 1 85383 595 1. 
  10. ^ Holdgate, M. (1999). The green web: a union for world conservation. Earthscan. str. 110–124. ISBN 1 85383 595 1. 
  11. ^ Osnovi ekologije, Univerzitet u Beogradu, Geografski fakultet, Dr Dejan Filipović, Mr Snežana Đurđić. . Beograd. 2005. str. 65. ISBN 978-86-82657-56-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  12. ^ Prirodno naslijeđe Kantona Sarajevo, Geografsko društvo u Federaciji Bosne i Hercegovine, Sarajevo. 2015. ISBN 978-9958-9270-9-6. стр. 102.
  13. ^ Škrijelj R., Đug S. (2009): Uvod u ekologiju životinja.Prirodno-matematički fakultet Sarajevo, Sarajevo, ISBN 978 9958-592-03-4.
  14. ^ Hadžiselimović R., Maslić E. (1999): Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo, ISBN 9958-21-091-6.
  15. ^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.
  16. ^ „What we do”. IUCN. Arhivirano iz originala 23. 05. 2016. g. Pristupljeno 4. 12. 2014. 
  17. ^ a b „IUCN Programme”. IUCN (na jeziku: engleski). 2015-10-01. Pristupljeno 2017-07-04. 
  18. ^ „CEC – what we do”. IUCN. Arhivirano iz originala 26. 12. 2014. g. Pristupljeno 26. 12. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Međunarodna unija za zaštitu prirode na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународна_унија_за_заштиту_природе&oldid=26199301”