Pređi na sadržaj

Međunarodni dan žena

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Međunarodni dan žena
Nemački plakat za Međunarodni dan žena, 8. mart 1914.[a] Ovaj plakat je bio zabranjen u Nemačkom carstvu.[2]
TipMeđunarodni
Značenje
  • Dan građanske svesti
  • Dan žena i devojaka
  • Dan borbe protiv seksizma
  • Dan borbe protiv diskriminacije
Obeležavaširom sveta
Datum8. mart
Povezan saDan majki, Dan deteta, Međunarodni dan muškaraca, Međunarodni dan nebinarnih ljudi
Učestalostgodišnje
Deo serije o
Feminizam
Istorija
Talasi
Vremenske linije
Žensko pravo glasa po zemljama
Intersekcionalne varijante
Socijalistički
Multikulturalni
Ostale varijante
Religijske varijante
Pokreti i ideologije
Koncepti
Stavovi
Teorija
Oblasti proučavanja
Po kontinentima/zemljama
Spiskovi i kategorije
Spiskovi
Kategorije

Međunarodni dan žena (MDŽ) se obeležava 8. marta, u znak sećanja na borbu žena za ravnopravnost i oslobođenje zajedno sa pokretom za ženska prava. Međunarodni dan žena stavlja fokus na pitanja kao što su rodna ravnopravnost, reproduktivna prava i nasilje i zlostavljanje žena.[3][4] Podstaknut pokretom za opšte žensko pravo glasa, Međunarodni dan žena potekao je iz radničkih pokreta u Evropi i Severnoj Americi početkom 20. veka.[5][6][7]

Najranija zabeležena verzija bio je „Dan žena” koji je organizovala Socijalistička partija Amerike u Njujorku 28. februara 1909. godine. U znak solidarnosti sa njima, komunistička aktivistkinja i političarka Klara Cetkin predložila je obeležavanje „Dana zaposlenih žena”, što je odobreno na Međunarodnoj konferenciji socijalistkinja 1910. godine u Kopenhagenu, iako bez određenog datuma;[8] naredne godine održane su prve demonstracije i obeležavanja Međunarodnog dana žena širom Evrope. Vladimir Lenjin je 1922. godine proglasio 8. mart Međunarodnim danom žena u čast uloge žena u Ruskoj revoluciji 1917. godine;[9] nakon toga su ga na taj datum slavili socijalistički pokret i komunističke zemlje. Ovaj praznik su promovisale Ujedinjene nacije 1977. godine.[10]

Međunarodni dan žena je državni praznik u nekoliko zemalja. UN obeležavaju ovaj praznik u vezi sa određenim pitanjem, kampanjom ili temom iz oblasti ženskih prava.[6]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Poreklo

[uredi | uredi izvor]
Klara Cetkin (levo) i Roza Luksemburg (desno) u januaru 1910. godine

Najraniji zabeleženi događaj posvećen Danu žena, nazvan „Dan žena”,[11] održan je 28. februara 1909. godine u Njujorku. Organizovala ga je Socijalistička partija Amerike[12] na predlog aktivistkinje Tereze Malkil.[13] Postojale su tvrdnje da je ovaj dan obeležavao protest radnica u tekstilnoj industriji u Njujorku 8. marta 1857. godine, ali su istraživači to opisali kao mit.[14][15][16]

U avgustu 1910. godine, organizovana je Međunarodna konferencija socijalistkinja uoči opšteg sastanka socijalističke Druge internacionale u Kopenhagenu, u Danskoj.[17] Delimično inspirisane američkim socijalistima, nemačke delegatkinje Klara Cetkin, Kete Dunker, Paula Tide i druge predložile su ustanovljavanje godišnjeg „Dana žena”, iako nijedan datum nije bio određen.[8][14][18] Stotinu delegatkinja, koje su predstavljale 17 zemalja, složilo se sa ovom idejom kao strategijom za promovisanje jednakih prava, uključujući žensko pravo glasa.[19]

Naredne godine, 19. marta 1911, prvi Međunarodni dan žena obeležilo je preko milion ljudi u Austrougarskoj, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.[12] Samo u Austrougarskoj održano je 300 demonstracija,[14] sa ženama koje su paradirale Ringštraseom u Beču, noseći transparente u čast mučenika Pariske komune.[14] Širom Evrope žene su zahtevale pravo glasa i obavljanje javnih funkcija, i protestovale su protiv polne diskriminacije pri zapošljavanju.[4]

Međunarodni dan žena u početku nije imao određen datum, iako se uglavnom slavio krajem februara ili početkom marta. Amerikanci su nastavili da obeležavaju „Dan žena” poslednje nedelje u februaru, dok je Rusija prvi put obeležila Međunarodni dan žena 1913. godine, poslednje subote u februaru (iako na osnovu julijanskog kalendara, pošto je po gregorijanskom kalendaru datum bio 8. mart).[20] Godine 1914. Međunarodni dan žena održan je 8. marta po prvi put u Nemačkoj, verovatno zato što je taj datum bio nedelja.[20] Kao i drugde, obeležavanje u Nemačkoj bilo je posvećeno pravu žena na glas, koje nemačke žene nisu osvojile sve do 1918. godine.[20][21] Istovremeno, u Londonu je održan marš podrške ženskom pravu glasa, tokom kojeg je Silvija Pankherst uhapšena ispred stanice Čering kros na putu da održi govor na Trafalgar skveru.[22]

Ruska revolucija i komunističke zemlje

[uredi | uredi izvor]
Sovjetske poštanske marke

Dana 8. marta 1917. godine, u Petrogradu (23. februara po julijanskom kalendaru), radnice u tekstilnoj industriji započele su demonstracije koje su na kraju zahvatile ceo grad, zahtevajući „Hleb i mir” — kraj Prvog svetskog rata, nestašice hrane i carizma.[20] Ovo je označilo početak Februarske revolucije, koja je uz Oktobarsku revoluciju činila Rusku revoluciju.[4][23] Revolucionarni vođa Lav Trocki je napisao: „23. februara (8. marta) bio je Međunarodni dan žena i bili su predviđeni sastanci i akcije. Ali nismo zamišljali da će ovaj ’Dan žena’ označiti početak revolucije. Revolucionarne akcije su bile predviđene, ali bez određenog datuma. Ali ujutro, uprkos naredbama koje su govorile suprotno, tekstilne radnice su napustile svoj posao u nekoliko fabrika i poslale delegate da traže podršku za štrajk... što je dovelo do masovnog štrajka... svi su izašli na ulice.”[20] Sedam dana kasnije, car Nikolaj II je abdicirao, a privremena vlada je ženama dala pravo glasa.[12]

Nakon Ruske revolucije, boljševici su počeli da slave Međunarodni dan žena 8. marta jer je to označavalo početak revolucionarnih promena 1917. godine u Rusiji. Međutim, neko vreme nije bio zvanično proglašen kao takav. Na primer, prvi kongres novoosnovane Komunističke internacionale mogao je da usvoji samo veoma kratku „Rezoluciju o ulozi zaposlenih žena” koju je podnela Aleksandra Kolontaj 6. marta 1919. godine, u kojoj se nije pominjao 8. mart niti Međunarodni dan žena. Drugi kongres sazvan sledeće godine nije mogao ni da nađe vremena za to, iako je pod njegovim pokroviteljstvom počelo održavanje „Međunarodne konferencije žena komunistkinja” (koju je organizovao novoosnovani „Međunarodni sekretarijat za rad među ženama”).

Tek tokom trećeg svetskog kongresa Komunističke internacionale 1921. godine usvojen je važan dokument pod naslovom „Metode i oblici rada među ženama u Komunističkoj partiji: Teze”, kao rezultat rada Druge međunarodne konferencije žena komunistkinja održane paralelno sa ovim kongresom. Ove teze su među zadacima centralnog odeljenja žena komunističkih partija pominjale „organizovanje godišnje Međunarodnog dana zaposlenih žena”.[24] Datum Međunarodnog dana žena takođe je prvi put određen za 8. mart na ovoj Drugoj međunarodnoj konferenciji žena komunistkinja.[25][26] Na završnoj večernjoj sednici, bugarska delegacija je predstavila rezoluciju o potrebi proslavljanja Međunarodnog dana žena na jedinstven datum širom sveta. Nikolajeva, predstavnica RSFSR, predložila je da se trenutni datum (8. mart) odredi u znak sećanja na učešće žena Petrograda u demonstracijama 8. marta 1917. koje su dovele do svrgavanja monarhije, što je jednoglasno odobreno.[27]

Nakon njegovog usvajanja u Sovjetskoj Rusiji, Međunarodni dan žena se pretežno slavio u komunističkim zemljama i od strane komunističkog pokreta širom sveta. U Čehoslovačkoj Socijalističkoj Republici svake godine su se održavale ogromne proslave u sovjetskom stilu.[28] Kineski komunisti su obeležavali ovaj praznik počev od 1922. godine,[14] iako je ubrzo dobio na značaju širom političkog spektra. Godine 1927, u Guangdžouu je održan marš 25.000 žena i muških pristalica, uključujući predstavnike Kuomintanga, YWCA i radničkih organizacija.[29] Nakon osnivanja Narodne Republike Kine 1. oktobra 1949, Državni savet je 23. decembra proglasio 8. mart zvaničnim praznikom, pri čemu su žene dobile pola slobodnog dana.[30]

Hudžum (rus. Худжум; u turkijskim jezicima, juriš ili napad, od هجوم) bio je niz politika i akcija koje je preduzela Komunistička partija Sovjetskog Saveza, a koje je pokrenuo Josif Staljin na Međunarodni dan žena 1927. godine, u cilju uklanjanja svih manifestacija rodne nejednakosti, posebno sistema ženskog pokrivanja i izolacije koji su se praktikovali u Srednjoj Aziji.[31][32] Dana 8. maja 1965. godine, Prezidijum Vrhovnog sovjeta izdao je dekret kojim se 8. mart, Međunarodni dan žena, proglašava neradnim državnim praznikom ’u čast izvanrednih dostignuća sovjetskih žena u izgradnji komunizma, odbrani domovine tokom Velikog otadžbinskog rata, njihovog herojstva i nesebičnosti kako na frontu tako i kod kuće, kao i za njihov veliki doprinos jačanju prijateljstva među narodima i borbi za mir’.[33]

Ceremonija spaljivanja vela u Andidžanu na Međunarodni dan žena 1927. godine

Ostale zemlje, od 1920-ih do 1960-ih

[uredi | uredi izvor]

Godine 1928. Australija je prvi put obeležila Međunarodni dan žena mitingom u sidnejskom Domejnu, koji je organizovala Militantna ženska grupa Komunističke partije.[34] Na tom mitingu, održanom 25. marta, žene su se okupile u znak podrške potpuno plaćenim godišnjim odmorima, jednakoj plati za jednak rad, osmosčasovnom radnom vremenu za prodavačice, ukidanju rada po učinku i osnovnoj plati za nezaposlene.[35] Kasnije su se prvi marševi za Međunarodni dan žena održali u Sidneju i Melburnu 1931. godine. Na maršu u Sidneju učestvovalo je oko šezdeset žena koje su predvodile od trista do petsto učesnika. Marš u Melburnu se sastojao od pedeset žena koje su predvodile sto pedeset učesnika, sa transparentom napred na kome je pisalo: „Živeo Međunarodni dan žena”. Godine 1938. održan je prvi veliki skup povodom Međunarodnog dana žena u Pertu; prisustvovale su žene iz Udruženja univerzitetskih žena, Jevrejskih žena, Majčinskog sindikata, Pokreta protiv rata i fašizma, Nacionalnog saveta žena, Španskog komiteta za pomoć, Hrišćanske ženske unije za umerenost, Međunarodne ženske lige za mir i slobodu, Ženske sekcije Primarnih proizvođača, Esnafa ženskih usluga, Lige mladih laburista i YWCA.[35]

Komunistička liderka Dolores Ibaruri predvodila je ženski marš u Madridu 1936. godine uoči Španskog građanskog rata.[14]

Kongres američkih žena je bila američka organizacija za ženska prava osnovana u Njujorku na Međunarodni dan žena 1946. godine, nakon osnivačke konferencije Međunarodne demokratske federacije žena 1945. godine u Parizu, kojoj se pridružila. Njen glavni organizator bila je Elinor S. Gimbel (supruga Luisa S. Gimbela mlađeg, unuka Adama Gimbela iz robne kuće Gimbels.[36]) Godine 1948. organizacija je napadnuta kao komunistička paravan organizacija od strane Komiteta Predstavničkog doma za neameričke aktivnosti i bila je primorana da se registruje kao „subverzivna” organizacija. Organizacija je konačno raspuštena 1950. godine. Kongres je bio zvanični američki ogranak Međunarodne demokratske federacije žena, koja je, iako antifašistička organizacija, bila prosovjetski orijentisana.[37] Organizacija je podržavala progresivne politike koje su ženama davale puna prava i ravnopravnost kako u kući, tako i ekonomski. Podržavali su radničko organizovanje i građanska prava i bili su protiv antikomunističkih napada na liberale.[38] Iako su mnogi članovi bili komunisti ili deo narodnog fronta, članstvo u organizaciji obuhvatalo je široku mešavinu liberalnih žena iz srednje klase.[37]

Godine 1956. u Singapuru, Čen Čoj Sjong je, zajedno sa Ho Puaj Ču i Oh Sju Čen, osnovala Žensku ligu u okviru Stranke narodne akcije, i te godine, u čast Međunarodnog dana žena, Liga je organizovala četiri mitinga širom Singapura, koji su privukli više od 2.000 ljudi.[39][40]

Godine 1958, Kristina F. Luis je organizovala prvo obeležavanje Međunarodnog dana žena na Trinidadu i Tobagu.[41]

Godine 1965, Anahita Ratebzad, zajedno sa drugim članicama Demokratske organizacije žena Avganistana (DOAW), organizovala je protestni marš 8. marta u Kabulu, što je bilo prvo obeležavanje Međunarodnog dana žena u Avganistanu.[42]

Feminizam drugog talasa

[uredi | uredi izvor]
Članice australijske Federacije građevinskih radnika marširaju na Međunarodni dan žena 1975. godine u Sidneju

Međunarodni dan žena ostao je pretežno komunistički praznik sve do oko 1967. godine kada su ga prihvatile feministkinje drugog talasa.[14] Ovaj dan se ponovo pojavio kao dan aktivizma i ponekad je u Evropi poznat kao „Međunarodni dan borbe žena”. Tokom 1970-ih i 1980-ih, ženskim grupama su se pridružili levičari i radničke organizacije u zahtevima za jednaku platu, jednake ekonomske mogućnosti, jednaka zakonska prava, reproduktivna prava, subvencionisanu brigu o deci i sprečavanje nasilja nad ženama.[43][44]

Međunarodni dan žena bio je uglavnom zaboravljen u Sjedinjenim Američkim Državama do kraja 1960-ih, pre nego što je aktivistkinja po imenu Lora Eks organizovala marš u Berkliju, Kalifornija, na Međunarodni dan žena 1969. godine.[45] Ovaj marš je doveo do stvaranja Istraživačkog centra za žensku istoriju, centralne arhive ženskog pokreta od 1968. do 1974. godine.[46] Lora Eks je takođe smatrala da je nepravedno da polovina ljudske rase, odnosno žene, ima samo jedan dan u godini i pozvala je da se Nacionalni mesec ženske istorije izgradi oko Međunarodnog dana žena.[47] Istraživački centar za žensku istoriju prikupio je skoro milion dokumenata na mikrofilmu, i obezbedio resurse i zapise o pokretu za oslobođenje žena koji su sada dostupni preko Nacionalne alijanse za žensku istoriju, koja je nastavila njihove ideje, uključujući uspešno podnošenje peticije Kongresu da se mart proglasi Mesecom ženske istorije.[48]

U Australiji, 1972. godine počeli su veliki marševi povodom Međunarodnog dana žena.[34]

Usvajanje od strane Ujedinjenih nacija

[uredi | uredi izvor]

Ujedinjene nacije su počele da proslavljaju Međunarodni dan žena 1975. godine, koja je bila proglašena Međunarodnom godinom žena. Godine 1977, Generalna skupština Ujedinjenih nacija pozvala je države članice da „u skladu sa svojim istorijskim i nacionalnim tradicijama i običajima, proglase bilo koji dan u godini Danom Ujedinjenih nacija za ženska prava i međunarodni mir”.[49][50] Kao i u većini zemalja, 8. mart je tradicionalno priznat kao Međunarodni dan žena od strane UN za ženska prava i svetski mir.[51] Od tada ga UN i veći deo sveta obeležavaju svake godine, pri čemu je svakogodišnje obeležavanje usredsređeno na određenu temu ili pitanje u okviru ženskih prava.

Najavljen 1978. godine na Međunarodni dan žena, Komitet za ženski rad u Palestini počeo je da predstavlja udruženje spremno da razvije strategiju za kombinovanje nacionalnog i ženskog oslobođenja. Osnivačice komiteta bile su razočarane postupcima prethodnih dobrotvornih društava jer nisu uspele da edukuju opštu populaciju; da bi ispravile ovaj problem, pokrenule su programe koji su promovisali pismenost, zdravstveno obrazovanje i časove koji su podučavali vezu. Dodatno pomažući onima iz radničke klase, pokrenule su dnevne centre kako bi im omogućile da nastave da rade dok se o njihovoj deci brine.[52]

Na Međunarodni dan žena 1979. godine, održan je ženski marš u Teheranu u Iranu. Marš je prvobitno bio zamišljen kao proslava Međunarodnog dana žena, ali se pretvorio u masovne proteste protiv promena u ženskim pravima tokom Iranske revolucije, posebno uvođenja obaveznog hidžaba (pokrivanja), što je najavljeno dan ranije. Protesti su trajali šest dana, od 8. do 14. marta 1979. godine, uz učešće hiljada žena. Protesti su rezultirali privremenim povlačenjem dekreta o obaveznom pokrivanju. Međutim, kada su levičari i liberali eliminisani, a konzervativci obezbedili isključivu kontrolu, pokrivanje je nametnuto svim ženama.[53]

Marija Elena Odone drži transparent na Međunarodni dan žena 1984. godine u Argentini. Na transparentu piše „Ne majčinstvu, da zadovoljstvu”

Dana 8. marta 1984. godine u Argentini, prve demonstracije povodom Međunarodnog dana žena od kraja vojnog režima u zemlji održane su na Kongresnom trgu, u onome što se danas smatra prekretnicom.[54] Događaj je organizovala Multisectorial de la Mujer (engl. Multisectorial of Women), organizacija koju su činili članovi ženskih grupa, feministkinje, domaćice i predstavnici političkih partija i sindikata.[54] Simboličan trenutak protesta bio je kada se aktivistkinja Marija Elena Odone popela uz stepenice Spomenika dva kongresa i podigla transparent na kojem je pisalo „Ne majčinstvu, da zadovoljstvu”. Njen transparent, kao i oni koje su toga dana držale druge radikalne feministkinje, oštro je kritikovan u štampi zbog toga što je bio previše provokativan. Odone je takođe bila odbačena unutar feminističkog pokreta. Elena Čalidi, predsednica Fondacije Alisija Moro de Husto, rekla je: „Osmi mart je bio prvi javni čin i ona je hodala sa [tim znakom]. Izašlo je u časopisu koji bi danas bio Caras ili Gente. Onda mi je rekla: ’Oh, došle su mi tri devojke.’ ’Da’, rekla sam joj, ’a udaljila si nekoliko hiljada.’”[54] Odone se prisetila sastanka sa Multisectorial de la Mujer koji se održao dva dana nakon događaja u svojoj autobiografiji, tvrdeći da je odgovorila njihovim „razornim kritičarima”: „Ja nisam feministkinja da bih udovoljila bilo kome, već da bih govorila istinu o našem stanju. Nisam napisala te transparente da bi se nekome svideli. Ako su izazvali skandal, to je zato što je istina uvek skandalozna. Primili smo doktorku Husto sa divljenjem i naklonošću. Pre osamdeset godina, ona i njene saputnice koje su tražile pravo glasa nazivane su ’ludima’. Spremna sam da čekam isti broj godina da bi se moji transparenti razumeli.”[55]

Usvajanje od strane korporacija

[uredi | uredi izvor]

Do dvadeset prvog veka, Međunarodni dan žena je kritikovan kao snažno razvodnjen i komercijalizovan, posebno na Zapadu, gde ga sponzorišu velike korporacije i koriste za promovisanje opštih i nejasnih pojmova jednakosti, umesto radikalnih društvenih reformi.[56] Veb-sajt internationalwomensday.com osnovan je 2001. godine.[57] Sajtom je upravljala britanska marketinška firma Aurora Ventures uz korporativno sponzorstvo.[58][59] Ovaj veb-sajt je počeo da promoviše heštegove kao teme za taj dan, nepovezane sa temom UN, koji su se koristili na međunarodnom nivou.[57][60] Ovaj dan se obeležavao poslovnim doručcima i komunikacijama na društvenim mrežama koje su neki društveni kritičari smatrali podsetnicima na čestitke za Dan majki.[56][43]

Međunarodni dan žena po godinama

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

1995.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Na Međunarodni dan žena 1995. godine, Ženski komitet Gradskog veća Glazgova postavio je ploču pored Hrasta prava glasa (The Suffrage Oak) na kojoj piše: „Ovaj hrast su zasadile organizacije za žensko pravo glasa u Glazgovu 20. aprila 1918. godine u znak sećanja na dodeljivanje prava glasa ženama.”[61]

1996.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Gába je dvojezični laponski (Sami) časopis, prvi put objavljen na Međunarodni dan žena 1996. godine,[62] koji izdaje laponski ženski forum Sami Nison Forum (Sámi Nisson Forum).[63] Članci se uglavnom bave svakodnevnim životom Laponaca iz ženske perspektive.[64]

2003.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Na Međunarodni dan žena 2003. godine, Maršelin Bertran i Džon Trudel producirali su humanitarni koncert za avganistanske izbeglice u saradnji sa Visokim komesarijatom OUN za izbeglice.[65]

2006.

[uredi | uredi izvor]

Dana 8. marta 2006. godine, u Kopenhagenu, dildo je pričvršćen za ruku statue Mala sirena, preko nje je prolivena zelena boja, a na njoj je ispisan datum 8. mart. Sumnja se da je ovaj vandalizam bio povezan sa Međunarodnim danom žena, pošto taj dan pada 8. marta.[66][67][68]

2008.

[uredi | uredi izvor]

Do juna 2018. godine, Saudijska Arabija je bila jedina zemlja na svetu u kojoj je ženama bilo zabranjeno da voze motorna vozila.[69] Film o Saudijki Vadžihi el Huvajder (Wajeha al-Huwaider) kako vozi na Međunarodni dan žena 2008. godine, što je učinila u čast tog dana i u znak protesta zbog zabrane vožnje ženama, privukao je međunarodnu medijsku pažnju.[70][71][72]

2009.

[uredi | uredi izvor]

Sara Azmeh Rasmusen (Sara Azmeh Rasmussen) postala je poznata u Norveškoj kada je zapalila veo na Međunarodni dan žena 2009. godine. Ovo je privuklo međunarodnu pažnju. Tokom ove simbolične akcije, Azmeh Rasmusen je gađana grudvama snega. Nakon toga je dobijala pretnje smrću i imejlove mržnje.[73]

2010.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Povodom Međunarodnog dana žena 2010. godine, Međunarodni komitet Crvenog krsta (MCKK) skrenuo je pažnju na teškoće koje trpe raseljene žene. Raseljavanje stanovništva (interno raseljena lica) jedna je od najtežih posledica današnjih oružanih sukoba. Ono utiče na žene na mnogo načina.[74] Procenjuje se da između 70 i 80% svih interno raseljenih lica čine žene i deca.[75]

Women's WorldWide Web (W4) je evropska platforma za grupno finansiranje posvećena osnaživanju žena. Lindzi Nefeš-Klark (Lindsey Nefesh-Clarke) zvanično je pokrenula W4 na Međunarodni dan žena 2010. godine sa svojim kolegama iz ESCP Evrope (ESCP-Europe) i međunarodnim timom volontera.[76]

2011.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Iako je proslava na Zapadu bila skromna, događaji su se održali u više od 100 zemalja[77] 8. marta 2011. godine u čast 100. godišnjice Međunarodnog dana žena.[78] U Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Barak Obama proglasio je mart 2011. „Mesecom ženske istorije”, pozivajući Amerikance da obeleže Međunarodni dan žena osvrćući se na „izuzetna dostignuća žena” u oblikovanju istorije zemlje.[77] Državna sekretarka Hilari Klinton pokrenula je „Inicijativu 100 žena: Osnaživanje žena i devojčica kroz međunarodne razmene”, uoči Međunarodnog dana žena.[79] Uoči Međunarodnog dana žena 2011. godine, Crveni krst je pozvao države i druge subjekte da ne posustaju u svojim naporima da spreče silovanje i druge oblike seksualnog nasilja koji svake godine ugrožavaju živote i dostojanstvo nebrojenih žena u zonama sukoba širom sveta.[80]

Australija je izdala komemorativnu kovanicu od 20 centi povodom 100. godišnjice Međunarodnog dana žena, na kojoj se mogu videti natpisi „INTERNATIONAL WOMEN'S DAY” i „1911 2011”, kao i tri figure postavljene preko reči „CELEBRATING 100 YEARS”, pri čemu su te reči ponovljene dvanaest puta.[81] Takođe, Australijska ženska privredna i industrijska komora osnovana je na Međunarodni dan žena 2011. godine.[82]

Tokom Egipatske revolucije, na Trgu Tahrir u Kairu, stotine muškaraca uznemiravale su žene koje su izašle da se bore za svoja prava, dok su policija i vojska stajale sa strane i posmatrale, ne čineći ništa da zaustave te muškarce.[83]

Koalicija od 17 iračkih grupa za ženska prava formirala je Nacionalnu mrežu za borbu protiv nasilja nad ženama u Iraku na Međunarodni dan žena 2011. godine.[84]

Nagrada Suffrage Science je priznanje za žene u nauci, inženjerstvu i računarstvu koje je 2011. godine, na 100. godišnjicu Međunarodnog dana žena, ustanovio Londonski institut medicinskih nauka MRC (LMS).[85][86][87]

2012.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Oxfam America je pozvao ljude da proslave inspirativne žene u svojim životima slanjem besplatne e-čestitke za Međunarodni dan žena ili odavanjem priznanja ženi čiji su napori napravili razliku u borbi protiv gladi i siromaštva Oksfamovom nagradom za Međunarodni dan žena.[88]

Povodom Međunarodnog dana žena 2012. godine, MCKK je pozvao na više akcija kako bi se pomoglo majkama i suprugama ljudi koji su nestali tokom oružanih sukoba. Ogromna većina ljudi koji nestanu u vezi sa sukobima su muškarci. Pored patnje zbog neznanja šta se dogodilo nestalom suprugu ili sinu, mnoge od ovih žena suočavaju se sa ekonomskim i praktičnim teškoćama. MCKK je naglasio dužnost strana u ovom sukobu da tragaju za nestalima i pruže informacije porodicama.[89]

Prvi internet kafe za žene u Kabulu, nazvan internet kafe Sahar Gul, otvoren je na Međunarodni dan žena 2012. godine.[90]

Na Međunarodni dan žena 2012. godine, Ališa Dikson (Alesha Dixon) pokrenula je kampanju kompanije Avon pod nazivom Pass It On kako bi istakla probleme porodičnog zlostavljanja u Ujedinjenom Kraljevstvu ohrabrujući kupovinu ogrlice, koju je ona opisala kao „simbol osnaživanja žena i beskrajnih mogućnosti za žene”;[91] prihodi od tih kupovina donirani su organizacijama Refuge i Women's Aid.[91]

2013.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Međunarodni komitet Crvenog krsta (MCKK) skrenuo je pažnju na težak položaj žena u zatvoru.[92]

Izveštava se da 70% žena širom sveta doživi neki oblik fizičkog ili seksualnog nasilja tokom svog života. Irina Bokova, generalna direktorka Uneska na Međunarodni dan žena 2013. godine, izjavila je da kako bismo „osnažili žene i obezbedili jednakost, moramo se suprotstaviti svakom obliku nasilja kad god se ono dogodi”.[93] Imajući u vidu porast nasilja nad ženama i nakon brutalnog napada na Malalu Jusafzai u oktobru 2012. godine, UN su usmerile svoju pažnju na okončanje nasilja nad ženama i učinile to centralnom temom Međunarodnog dana žena 2013. godine. Unesko je priznao da je nasilje nad mladim devojkama jedan od glavnih razloga zbog kojih devojčice ne pohađaju školu i naknadno je sarađivao sa vladama širom sveta kako bi podržao ženska prava u pružanju kvalitetnog obrazovanja u bezbednom okruženju.[93]

Za više kulturnu i umetničku proslavu, Unesko je takođe održao koncert u Parizu kao „Omaž ženama u muzici: od romantike do elektronike” (Tribute to Women in Music: from the romantic to the electronics).[93]

Vladin medicinski koledž za žene Bagat Pul Sing (Bhagat Phool Singh) svečano je otvoren na Međunarodni dan žena 2013. godine; to je prvi vladin medicinski koledž za žene u nezavisnoj Indiji i prva takva institucija u severnoj Indiji od otvaranja Medicinskog koledža Lejdi Hardindž u Delhiju, koji je osnovan 1914. godine.[94][95]

Kozmetička kompanija Bobi Braun (Bobbi Brown Cosmetics) pokrenula je kampanju Pretty Powerful Campaign for Women & Girls na Međunarodni dan žena 2013. godine.[96] Ova kampanja podržava organizacije koje nastoje da osnaže žene kroz programe obuke za radne veštine i devojčice kroz obrazovanje.[97][98]

2014.

[uredi | uredi izvor]

Međunarodni dan saradnje žena u pivarstvu (International Women's Collaboration Brew Day) je godišnji događaj koji se održava svake godine na Međunarodni dan žena počev od 2014. godine,[99][100] koji okuplja žene pivarke širom sveta koje vare isto pivo, pri čemu se sav prihod donira u dobrotvorne svrhe. Ustanovljen je kako bi se podigla svest o ženama u pivarskoj industriji, posebno kao majstorima pivarima. Takođe umrežava žene zainteresovane za pivarstvo.[101]

2015.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Vlade i aktivisti širom sveta obeležili su 20. godišnjicu Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, istorijske mape puta koja je postavila agendu za ostvarivanje ženskih prava.[102]

Za Međunarodni dan žena 2015. godine, Amnesty International Australia je sarađivala sa omladinskom aplikacijom za upoznavanje Tinder (Tinder) kako bi podigla svest o ženskim pravima. Slogan je glasio: „Nemaju sve žene moć da biraju kao ti” i „Ti biraš svog partnera. Mnogim ženama nije dat izbor.”[103]

Feministička petorka (The Feminist Five) bile su pet Kineskinja — Li Maici (Li Maizi, rođeno ime Li Tingting), Vu Žungžung (Wu Rongrong), Dženg Čužan (Zheng Churan), Vej Tingting (Wei Tingting) i Vang Man (Wang Man)[104][105][106] — koje su bile pritvorene 37 dana nakon što su planirale da dele nalepnice protiv seksualnog uznemiravanja u metrou uoči Međunarodnog dana žena 2015. godine i postale su poznate nakon njihovog hapšenja.[107][108][109][110] Njihovo hapšenje izazvalo je bes kako na međunarodnom, tako i na domaćem nivou, što je dovelo do protesta podrške ovim pet ženama u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Južnoj Koreji, Hongkongu, Indiji, Poljskoj i Australiji, iako su protesti unutar Kine bili predmet cenzure i represije. Puštene su uz kauciju 13. aprila 2015. zbog negativnih reakcija nakon njihovog pritvaranja.[104]

Nari Šakti Puraskar (Nari Shakti Puraskar), najviše civilno odlikovanje za žene u Indiji, uručuje predsednik Indije na Međunarodni dan žena; nagrada je ustanovljena 1999. godine pod nazivom Stri Šakti Puraskar, ali je preimenovana i reorganizovana 2015. godine.[111][112]

Rezidencija britanskog ambasadora u Beogradu, „Kuća Elsi Inglis”, nazvana je po Elsi Inglis, lekarki i borcu za pravo glasa žena, koja je osnovala Bolnice škotskih žena u Srbiji. Ceremonija preimenovanja održana je na Međunarodni dan žena 2015. godine, a vodili su je predsednik Srbije Tomislav Nikolić i tadašnji ambasador Velike Britanije Denis Kif.[113][114]

The Female Lead je obrazovna dobrotvorna organizacija pokrenuta na Međunarodni dan žena 2015. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, posvećena povećanju vidljivosti priča o uspehu žena u svim sferama života i nuđenju devojčicama šireg izbora uzora od onih koji su zastupljeni u popularnoj kulturi.[115] Osnovala ju je preduzetnica u oblasti nauke o podacima Edvina Dan (Edwina Dunn).[116]

Ženski klasični komitet Ujedinjenog Kraljevstva (Women's Classical Committee) osnovan je na Međunarodni dan žena 2015. godine na Institutu za klasične studije u Londonu.[117] To je grupa akademika, studenata i nastavnika čiji je cilj podrška ženama u klasičnim naukama, promovisanje feminističkih i rodno osvešćenih perspektiva u klasičnim naukama, podizanje ugleda proučavanja žena u antici i klasičnoj recepciji, kao i unapređenje jednakosti i raznolikosti u klasičnim naukama.[118]

2016.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Na Međunarodni dan žena 2016. godine, organizacija ONE Campaign ponovo je pokrenula svoju kampanju „Siromaštvo je seksističko” (Poverty is Sexist), predstavljajući ažurirani izveštaj koji uključuje nove podatke, kao što je činjenica da do 2016. godine pola milijarde žena još uvek ne zna da čita i da devojčice čine 74% svih novih HIV infekcija među adolescentima širom Afrike.[119]

Predsednik Indije, Šri Pranab Mukerdži, rekao je: „Povodom Međunarodnog dana žena, upućujem tople čestitke i dobre želje ženama Indije i zahvaljujem im na njihovom doprinosu tokom godina u izgradnji naše nacije.”[120] Ministarstvo za žene i razvoj dece najavilo je 8. marta otvaranje još četiri krizna centra „na jednom mestu”, pored osam koji već funkcionišu širom zemlje.[121] Uoči Dana žena, nacionalni avio-prevoznik Air India obavio je let za koji tvrdi da je najduži direktni let na svetu gde su celokupnim operacijama leta upravljale žene, kao deo proslave Međunarodnog dana žena. Let, od Delhija do San Franciska, prešao je udaljenost od oko 14.500 kilometara za oko 17 sati.[122]

Govoreći na događaju povodom Međunarodnog dana žena 2016. u Indiji, Kanhaja Kumar se osvrnuo na silovanja kašmirskih žena koja su počinili pripadnici indijske vojske. Ovo je kritikovano kao „antinacionalno” od strane organizacije Baratija džanata juva morča (Bharatiya Janata Yuva Morcha - BJYM). Ova organizacija je podnela žalbu protiv Kumara i profesorke Univerziteta Džavaharlal Nehru (JNU) Nivedite Menon, optužujući ih za davanje „antinacionalnih” izjava.[123] Protiv Kumara je pokrenut postupak za pobunu i klevetu pred građanskim sudom u Patni.[124][125] Takođe, 10. marta 2016. godine, Kumara je na kampusu JNU-a fizički napao i vređao muškarac koji ga je optužio da je deshdrohi (izdajnik nacije). Međutim, obraćajući se studentima kasnije tog dana, Kumar je rekao da ga takvi incidenti ne mogu uplašiti.[126]

2017.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

U poruci podrške Međunarodnom danu žena, generalni sekretar UN Antonio Guteres prokomentarisao je kako se ženska prava „smanjuju, ograničavaju i unazađuju”. Pošto su muškarci i dalje na rukovodećim pozicijama, a ekonomski rodni jaz se povećava, pozvao je na promene „osnaživanjem žena na svim nivoima, omogućavanjem da se njihov glas čuje i davanjem kontrole nad sopstvenim životima i nad budućnošću našeg sveta”.[127]

Prvi Ženski marš u Džakarti održan je 4. marta 2017. u znak sećanja na Međunarodni dan žena 8. marta i pokret Ženski marš 2017. u Sjedinjenim Američkim Državama.[128] Marš je održan ispred Državne palate, gde su organizatori događaja vladi predali osam zahteva, koji su uključivali: toleranciju, različitost i zdravstvena prava žena, eliminaciju nasilja nad ženama, zaštitu životne sredine i radnica, poboljšanje zastupljenosti žena na političkoj sceni, kao i eliminaciju diskriminacije i nasilja nad LGBT zajednicom.[128] 2017. Ženski marš sponzorisale su 33 različite organizacije.[128][129]

Fondacija SahibaSisters, prvi feministički aktivistički institut u Tanzaniji, osnovana je na Međunarodni dan žena 2017. godine.[130]

U Turskoj, rulja je ilegalno ušla na kampus Univerziteta Bilgi u Istanbulu na Međunarodni dan žena i napala studente koji su slavili ovaj dan.[131]

Na Međunarodni dan žena 2017. godine, nacionalna vlada Venecuele prenela je simbolične posmrtne ostatke Apakuane, zajedno sa ostacima afričkih robinja Ipolite i Matee, u Nacionalni panteon Venecuele, gde počivaju glavne ličnosti iz istorije ove zemlje.[132][133]

2018.

[uredi | uredi izvor]
Vidi još: Međunarodni štrajk žena 2018. i Španski štrajk žena 2018.
8. mart 2018. u Pamploni

Globalni marševi i onlajn kampanje kao što su #MeToo i #TimesUp, koje su nastale u Sjedinjenim Američkim Državama ali su postale popularne širom sveta, omogućile su mnogim ženama iz različitih delova sveta da se suprotstave nepravdi i progovore o pitanjima poput seksualnog uznemiravanja i napada i rodnog jaza u platama.[134]

Međunarodni štrajk žena, poznat i kao Paro Internacional de Mujeres, bio je globalni pokret koordinisan u preko 50 zemalja na Međunarodni dan žena, 2017. i 2018. godine. Štrajk seksualnih radnica počeo je 2018. kao deo Međunarodnog štrajka žena na Međunarodni dan žena sa ciljem dekriminalizacije seksualnog rada.[135] Te godine među učesnicima je bila i spisateljica Moli Smit (Molly Smith), autorka knjige Revolting Prostitutes.[136]

U centru Prištine, na Kosovu i Metohiji, na Međunarodni dan žena 2018. godine, postavljena su tri bilborda u znak protesta zbog smrti dve žene kao posledice porodičnog nasilja.[137]

Ženski demokratski front (WDF), nezavisna socijalističko-feministička organizacija osnovana i sa sedištem u Pakistanu, osnovana je na Međunarodni dan žena 2018. godine,[138] od strane stotina delegatkinja iz Beludžistana, Hajber-Pahtunve, Pendžaba i Sinda.[139][140] WDF ima za cilj da ujedini žene širom zemlje kako bi se izgradio socijalistički feministički pokret i proslava Međunarodnog dana žena u Pakistanu pretvorila u stvarno sredstvo akcije.[139] Manifest i ustav WDF-a protive se kapitalizmu, patrijarhatu, verskom fašizmu, nacionalnom ugnjetavanju i političkom sistemu Pakistana.[141]

Tokom 2018. i ponovo 2019. godine, Makdonalds je na svojim nalozima na društvenim mrežama okrenuo svoje lukove naopačke u čast Međunarodnog dana žena, menjajući „M” u „W”. Makdonaldsova franšiza koju vodi Patriša Vilijams u Linvudu, Kalifornija, takođe je okrenula lukove na svom znaku.[142][143] Ovo je izazvalo blage kritike, pri čemu su neki tvrdili da je taj potez licemeran zbog toga što lanac nedovoljno plaća zaposlene, dok su drugi primetili da slovo „M” u logotipu jednako lako može da znači „muškarci” (men) kao i „Makdonalds”.[144]

Overlooked No More je redovna rubrika u odeljku za nekrologe lista Njujork tajms (The New York Times), koja odaje počast „izuzetnim ljudima” čije su smrti urednici tog odeljka prevideli od njegovog osnivanja 1851. godine. Rubrika je uvedena 8. marta 2018. za Međunarodni dan žena, kada je Tajms objavio petnaest nekrologa takvih „previđenih” žena, i od tada je postala nedeljna rubrika u novinama. Projekat su kreirale Amiša Padnani (Amisha Padnani), digitalna urednica deska za nekrologe,[145] i Džesika Benet (Jessica Bennett), urednica za rodna pitanja u novinama. U uvodu je priznato da su nekrolozima u novinama „dominirali beli muškarci” i da je projekat osmišljen kako bi pomogao u „rešavanju ovih nepravdi našeg vremena”.[146][147][148][149]

2019.

[uredi | uredi izvor]
Antimonumenta, postavljena u Meksiko Sitiju na Međunarodni dan žena 2019. godine, fotografisana dan kasnije. Na kružnom delu piše „U Meksiku 9 žena biva ubijeno dnevno”, a na delu u obliku krsta piše „Nijedna više!”. Na suprotnoj strani, Antimonumenta glasi „Zahtevamo nacionalnu uzbunu zbog pola”, a u centralnom delu „Ne + Femicidima”.

Savezna država Berlin obeležila je Međunarodni dan žena kao državni praznik po prvi put 2019. godine, nakon što je parlament to odobrio u januaru te godine. Berlin je bio prva nemačka pokrajina koja je Međunarodni dan žena proglasila državnim praznikom.[150]

U Teheranu, u Iranu, na Međunarodni dan žena 2019. godine, grupe žena su se pojavile bez vela i protestovale protiv ugnjetavanja žena. Na snimku se vide dve žene bez vela kako drže crveni transparent na kome piše „Međunarodni dan žena je obećanje pravednog sveta za celo čovečanstvo”, u ulici Valiasr. Drugi snimak prikazuje grupu otkrivenih žena u vagonu teheranskog metroa kako dele cveće putnicima.[151]

Antimonumenta je podignuta 8. marta 2019. na Aveniji Huarez, ispred Palate lepih umetnosti u Meksiko Sitiju, tokom godišnjeg meksičkog marša za Međunarodni dan žena na kojem su žene protestovale protiv rodnog nasilja. Postavljanje strukture trajalo je više od dva sata, a platili su ga rođaci žrtava femicida, feministički kolektivi i organizacije civilnog društva.[152] Prema rečima aktivista: „Ovaj antispomenik služi da nas podseti da u Meksiku još uvek nema pravde za žene, da nastavljamo da nestajemo i da nas i dalje ubijaju. Nećemo ćutati”. Originalni tekst na španskom: „Este antimonumento es para recordar que sigue sin haber justicia para las mujeres en México, que seguimos desapareciendo y que nos siguen matando. No nos vamos a callar”.[153]

Skandal Burning Sun (Burning Sun) doveo je do uličnog protesta u okrugu Gangnam, u Južnoj Koreji, protiv Burning Suna i drugih noćnih klubova, pozivajući na okončanje onoga što su demonstranti nazvali kulturom koja žene tretira kao seksualne objekte.[154][155]

2020.

[uredi | uredi izvor]
8. mart 2020. u Španiji

Uprkos pandemiji kovida 19, ulični marševi su održani u Londonu, Parizu, Madridu, Briselu, Moskvi i drugim evropskim gradovima.[67][156][157][158]

Aurat marš (Aurat March) u Islamabadu bio je pokvaren napadima ljudi koji su bacali kamenje, nakon neuspelog pokušaja da se zabrani kao neislamski.

U Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, policija je privela desetine učesnika marša ubrzo nakon što su maskirani muškarci navodno napali marš.[67]

Godine 2020, koalicija koja sponzoriše Ženski marš u Džakarti proširila se na preko 60 organizacija za građanska prava pod okriljem Gerak Perempuan (Gerak Perempuan — alijansa Ženskog pokreta protiv nasilja).[159] Marš je održan u isto doba godine kao i prvi događaj 2017. i održan je u vezi sa Međunarodnim danom žena.[159] Demonstranti su izašli na ulice da zahtevaju od vlade da stane na kraj sistematskom nasilju nad ženama i usvoji zakon o iskorenjivanju seksualnih napada.[160] Zahtevi koalicije uključivali su uspostavljanje sistema zakona koji štite žene i ukidanje diskriminatornih propisa.[160][159]

Meksiko je bio svedok toga kako žene izlaze na ulice na Međunarodni dan žena 2020. kako bi zahtevale da vlada odgovara za svoju nesposobnost da prizna rodno nasilje kao problem. Zahtevale su da ubice odgovaraju za svoje zločine i da se podigne svest o seksualnom i fizičkom uznemiravanju koje žene svakodnevno doživljavaju. Na dan protesta, procenjuje se da je 80.000 ljudi učestvovalo u Meksiko Sitiju.[161][162] Sledećeg dana, grupa žena iz Verakruza, Brujas del Mar, predvodila je još jedan protest. Protest je 9. marta nazvan „Un Día Sin Mujeres” (Dan bez žena). Cilj ovog narednog protesta bio je da se simulira svet u kojem žene ne postoje. Protest je ohrabrio žene da ostanu kod kuće i povuku se iz aktivnosti u koje bi inače bile uključene. Žene su ostale kod kuće izostajući sa posla, iz škole, sa društvenih mreža i uzdržale su se od kupovine preko interneta.[163]

Witches of Scotland je bila kampanja pokrenuta na Međunarodni dan žena 2020. godine, koju su vodile Kler Mičel (Claire Mitchell) i spisateljica Zoi Venditoci (Zoe Venditozzi), tražeći pravna pomilovanja i pravdu za ljude, prvenstveno žene, osuđene za veštičarenje i pogubljene u Škotskoj između 1563. i 1736. godine. Pomilovanje i izvinjenje upućeni su na Međunarodni dan žena 2022. godine.[164][165][166]

Ženska stranka (korejski: 여성의당), južnokorejska politička stranka fokusirana na jedno pitanje, osnovana je na Međunarodni dan žena 2020. godine i zalaže se za feminizam.[167][168] Stranka poziva na veću zastupljenost žena i ravnopravnost u politici, kao i na okončanje svih oblika nasilja, diskriminacije i nejednakosti prema ženama na radnom mestu.[169]

2021.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Na Međunarodni dan žena 2021. godine, političar Dejv Šarma (Dave Sharma) iz Australije kritikovan je zbog deljenja cveća ženama dok se Morisonova vlada suočavala sa kontinuiranim nadzorom zbog načina na koji je rešavala optužbe za silovanje i seksualno nedolično ponašanje od strane ministara i osoblja vlade. Ovaj gest su neki videli kao „nerazumevanje situacije”, i istaknut je kao dokaz da je vlada izgubila kontakt sa stvarnošću po pitanju ženskih prava.[170]

U Gvatemala Sitiju hiljadu žena i muškaraca marširalo je zahtevajući kraj nasilja nad ženama na Međunarodni dan žena 2021. godine.[171]

Antimonumenta je postavljena pored Fontane Taraskas, duž Avenije Fransisko I. Madero u Moreliji, Mičoakan, Meksiko, na Međunarodni dan žena 2021. godine, tokom godišnjeg meksičkog marša žena koje su protestovale protiv rodnog nasilja. Skulptura, simbolično nazvana Antimonumenta, bila je inspirisana drugim sličnim anti-spomenicima poput onog u Meksiko Sitiju. Podizanje antimonumente simbolizuje zahtev za pravdom za žene koje trpe nasilje u zemlji.[172] Originalno delo je uništeno nekoliko sati nakon postavljanja, ali je replika postavljena sledećeg meseca.[173] Originalna Antimonumenta je bila u potpunosti obojena u ljubičasto i bila je predstavljena simbolom feminističke borbe, koji je zasnovan na simbolu Venere sa podignutom pesnicom u sredini. U feminizmu, ljubičasta boja često predstavlja „lojalnost, postojanost prema cilju [i] nepokolebljivu čvrstinu prema uzroku”.[174][175] Antimonumenta je bila metalna skulptura na čijem je gornjem delu, na španskom jeziku, velikim ljubičastim slovima pisalo: „Žive, slobodne i srećne”, dok je na kraku krsta pisalo: „Nijedna više!”.[174] Na suprotnoj strani, Antimonumenta je imala ispisane iste fraze. Replika je obojena u ljubičasto i roze, i na njoj su ispisani isti slogani, ali ovog puta belom bojom. Prema rečima onih koji su je postavili, Antimonumenta predstavlja žrtve femicida,[176] kao i metod za izazivanje saosećanja, empatije i solidarnosti prema njihovom cilju.[177] Još jedan anti-spomenik u Meksiku postavljen je u Orizabi iste godine dan pre Međunarodnog dana žena, tokom protesta povodom Međunarodnog dana žena,[178] a drugi je postavljen u gradu Verakruzu iste godine na Međunarodni dan žena, takođe tokom protesta.[179]

Na Međunarodni dan žena 2021. godine, 5.000 žena je marširalo u San Salvadoru zahtevajući dekriminalizaciju pobačaja i kraj nasilja nad ženama.[171]

Vandalizovani feministički mural Konsepsion u Španiji, koji je vandalizovan na Međunarodni dan žena 2021.

U ranim satima Međunarodnog dana žena 2021. godine, feministički mural Konsepsion u Španiji vandalizovale su ekstremno desničarske grupe koje su izbrisale njegovu poruku i prekrile lica 15 žena na muralu crnom bojom, a takođe su koristile transparente na kojima je pisalo „Terorista”, „Abortusista” i „Komunista”.[180][181][182] Gradsko veće Madrida osudilo je napad na ovo delo i obećalo da će obnoviti mural.[183]

Berger King (Burger King) je kritikovan nakon što je tvit sa naloga Burger King UK na Međunarodni dan žena 2021. glasio: „Ženama je mesto u kuhinji.”[184] Tvit su hiljade korisnika Tvitera označile kao seksistički[185] i desetine novinskih publikacija.[186][187][188] Burger King UK se nadovezao, navodeći: „Mi smo u misiji da promenimo rodni odnos u restoranskoj industriji.”[185] Na kraju, nakon oštrih kritika, Burger King je izbrisao originalni tvit 12 sati kasnije i objavio izvinjenje navodeći: „Pogrešili smo sa našim početnim tvitom i žao nam je.”[189]

Na Međunarodni dan žena 2021. godine, najavljeno je da će Indija i Engleska igrati jednokratni test meč u ženskom kriketu kasnije te godine.[190] Test meč je odigran na stadionu Okrug Bristol (Bristol County Ground), između 16. i 19. juna 2021. godine.[191][192]

Nekoliko stotina Ujgurki protestovalo je zbog zlostavljanja Ujgura od strane kineske vlade na Međunarodni dan žena 2021. godine.[193]

Kuća slavnih žena ronilaca (Women Divers Hall of Fame) najavila je na Međunarodni dan žena 2021. godine pokretanje novog granta za istraživanje na ime Simon Melhior-Kusto.[194]

2022.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Godine 2022. na Međunarodni dan žena, Feministički antiratni otpor organizovao je polaganje cveća — hrizantema i lala povezanih plavim i žutim trakama — od strane žena na spomenicima iz ratu:

Mi, žene Rusije, odbijamo da slavimo 8. mart ove godine: nemojte nam davati cveće, bolje je da izađete na ulice i položite ga u znak sećanja na mrtve civile Ukrajine.[195]

Ovi protesti proširili su se na ambasade kao i na spomenike, i održani su u 94 ruska i međunarodna grada,[196] uključujući Sankt Peterburg, Moskvu, Vladivostok, Jekaterinburg, Novosibirsk, Krasnojarsk, Kanaš, Jaroslavlj, Siktivkar, Smolensk, Lugu, Litkarino, Iževsk, Volgograd, Irkutsk, Nižnji Novgorod, Ufu, Omsk, Mitišči, Gelendžik, Perm, Kazanj, Zelenograd, Balašov, Saratov, Bijsk, Himki, Čeljabinsk, Krasnodar, Novovoronjež, Vologdu, Koroljov, Troick, Serpuhov, Vladimir, Revda, Toljati, Kalinjingrad, Naberežnije Čelni, Volgodonsk, Ramenskoje, Samaru, farmu Leninavan, Stavropolj, Arhangeljsk, Joškar Olu, Krasnogorsk, Novokujbiševsk, Železnovodsk, Murom, Snjegiri, Nahabino, Rostov na Donu, Čeboksari, Saransk, Dzeržinski, Veliki Novgorod, Tjumenj, Tobolsk, Podoljsk, Tula, Grebnevo, Dolgoprudni, Murino, Vladikavkaz i Alagir.[197]

Dana 9. marta 2022. godine, izvršni direktor odmarališta Fairmont Hot Springs, Vivek Šarma, zamolio je žene koje su prisustvovale Konferenciji o turizmu i ugostiteljstvu u Britanskoj Kolumbiji da ustanu u čast Međunarodnog dana žena, a zatim im je nakon aplauza rekao da „idu da očiste neke sobe i operu sudove”. Prošlo je nedelju dana pre nego što je izdao neiskreno „izvinjenje” u kojem se ponudio da nauči kako da industriju učini „bezbednijim mestom” za žene.[198]

Takođe 2022. godine u Nemačkoj, pokrajinski parlament Meklenburg-Zapadne Pomeranije izglasao je da Međunarodni dan žena postane državni praznik.[199]

U martu 2022. godine, tužioci u Tanzaniji odbacili su slučaj terorizma protiv Frimana Mbovea.[200] Nakon oslobađanja Frimana Mbovea i njegovog neposrednog razgovora sa predsednicom Samijom Suluhu, njegovo prvo pojavljivanje nekoliko dana kasnije bilo je na događaju povodom Međunarodnog dana žena u Iringi 2022. godine. Ovo je navelo kritičare da optuže Suluhu da je oslobodila Mbovea pod uslovom da podrži zapadne feminističke politike.[201][202]

2023.

[uredi | uredi izvor]
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

U Japanu je 2023. godine održan skup u čast Međunarodnog dana žena na kojem su predstavnici mnogih grupa za ženska prava predali izjavu zakonodavcima; izjava je bila u prilog promeni japanskog građanskog zakonika, koji zahteva od bračnih parova da izaberu jedno prezime, „prezime muža ili žene”. Od 2023. godine, 95% Japanki uzima prezime svog muža, zbog seksističkih porodičnih vrednosti i smatranja da se žene udajom pridružuju domaćinstvu svog muža.[203]

U glavnom gradu Kosova i Metohije, stotine žena albanske nacionalnosti bacale su dimne bombe na sedište policije tokom protesta protiv porodičnog nasilja.[204]

Na Filipinima je održan skup u Manili na kojem su se demonstranti iz različitih ženskih grupa okupili kako bi protestovali za dobre poslove i bolje plate.[204]

U Tanzaniji je održan miting za Međunarodni dan žena koji je organizovala opoziciona stranka koja se protivi Samiji Suluhu Hasan, prvoj ženskoj predsednici Tanzanije; ona je izjavila: „Opozicija ima sreće što je žena predsednica na čelu, jer ako dođe do nesporazuma, ja ću se zalagati za mir i naterati muškarce da smire svoj ego”.[204]

U Turskoj je marš zvanično bio zabranjen, ali su žene ipak pokušale da protestuju u korist ženskih prava i protiv patnje mnogih ljudi zbog zemljotresa u Turskoj te godine, što je pogoršano nesigurnim zgradama. Policija je privela neke osobe i upotrebila suzavac.[204]

2024.

[uredi | uredi izvor]
Đorđa Meloni, prva žena premijer Italije na događaju povodom Dana žena 2024. u Rimu
Međunarodni dan žena na Vikimedijinoj ostavi.

Na Međunarodni dan žena 2024. godine, održana je ceremonija kojoj je predsedavao predsednik Francuske Emanuel Makron, čime je Francuska postala prva nacija koja je u svom ustavu zagarantovala pravo na abortus; ovo su prethodno odobrili poslanici.[205][206]

Vlada Irske održala je dva referenduma na Međunarodni dan žena 2024. o predloženim amandmanima na Ustav Irske. Predlog Trideset devetog amandmana na Ustav (Porodica) iz 2023. predlagao je da se ustavna definicija porodice proširi kako bi uključila trajne odnose van braka. Predlog Četrdesetog amandmana na Ustav (Briga) iz 2023. predlagao je da se referenca na „život žena u kući” i ustavna obaveza da se „nastoji da majke neće biti primorane ekonomskom nuždom da se bave radom na uštrb svojih dužnosti u kući” zamene rodno neutralnim članom o podršci brizi unutar porodice. Međutim, oba referenduma su odbijena, pa ustav nije izmenjen.[207][208]

Šest parova je obeležilo Međunarodni dan žena tužeći vladu Japana za pravo žene i muža da imaju različita prezimena.[206][209]

U Pakistanu su održani skupovi u većim gradovima kako bi se skrenula pažnja na dužničko ropstvo, nedostatak žena u parlamentu i uznemiravanje na ulici.[206]

Vulkangruppe, nemačka radikalna ekološka grupa, opisala je svoju sabotažu pogona za proizvodnju automobila Tesla u Berlinu u martu 2024. godine kao „poklon za 8. mart” zbog svojih „antipatrijarhalnih motiva”, što je aluzija na ekofeminističke principe.[210]

Širom sveta

[uredi | uredi izvor]
  Zvanični praznik
  Praznik za žene
  Nezvanični praznik
Žene na ulici slave Međunarodni dan žena u Kamerunu

Međunarodni dan žena je zvanični praznik u mnogim zemljama širom sveta, uključujući Angolu, Jermeniju,[211] Azerbejdžan,[212][213] Belorusiju,[214] Burkinu Faso,[215] Kambodžu,[216] Kinu (samo za žene),[217] Kubu,[218] Gruziju,[219] Nemačku (samo Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija),[220] Gvineju-Bisao, Eritreju, Kazahstan,[221] Kirgistan,[222] Laos,[223] Madagaskar (samo za žene),[224] Moldaviju,[225] Mongoliju,[226] Crnu Goru, Nepal, Rusiju, Tadžikistan, Turkmenistan, Ugandu, Ukrajinu,[227] Uzbekistan,[228] i Zambiju.[229]

Žuta mimoza je simbol Međunarodnog dana žena u Italiji, kao i u Rusiji, Ukrajini i mnogim drugim bivšim sovjetskim republikama

U nekim zemljama, kao što su Australija,[230] Kamerun,[231] Hrvatska,[232] Rumunija,[233] Bosna i Hercegovina,[234] Bugarska,[235] Vijetnam,[236] Čile,[237] i Gana,[238] Međunarodni dan žena nije zvanični državni praznik, ali se ipak naširoko obeležava.

Nekoliko zemalja, uključujući Alžir, Francusku, Italiju, Španiju i Urugvaj, imaju trgove ili druge javne prostore nazvane po 8. martu u čast Međunarodnog dana žena.[239][240][241][242]

Bez obzira na pravni status, u većem delu sveta običaj je da žene i muškarci tog dana svojim koleginicama i voljenim ženskim osobama poklanjaju cveće i poklone. U nekim zemljama (kao što su Bugarska i Rumunija) on se takođe obeležava kao ekvivalent Danu majki, gde deca takođe daju male poklone svojim majkama i bakama.[233]

U Čehoslovačkoj Socijalističkoj Republici godišnje su se održavale ogromne proslave u sovjetskom stilu. Nakon pada komunizma, praznik, koji se generalno smatrao jednim od glavnih simbola starog režima, pao je u zaborav. Međunarodni dan žena je ponovo ustanovljen kao zvanični „važni dan” od strane Parlamenta Češke Republike 2004. godine[28] na predlog socijaldemokrata i komunista. Ovo je izazvalo izvesne kontroverze jer veliki deo javnosti, kao i politička desnica, smatra praznik relikvijom komunističke prošlosti nacije.[28]

Međunarodni dan žena se naširoko slavi u Francuskoj kao Journée internationale des droits des femmes[243] (bukvalno „Međunarodni dan prava žena”).

U Italiji, praznik se obeležava tako što muškarci ženama poklanjaju žute mimoze.[244][245] Ovaj običaj potiče od komunističke političarke Tereza Matei (Teresa Mattei), koja je 1946. godine izabrala mimozu kao simbol Međunarodnog dana žena[246] na zahtev Luiđija Longa (Luigi Longo).[247] Matei je smatrala da su francuski simboli Međunarodnog dana žena, ljubičice i đurđevci, previše retki i skupi da bi se koristili u siromašnim, ruralnim italijanskim oblastima, pa je predložila mimozu kao alternativu.[248][249][247]

U Sjedinjenim Američkim Državama, od 1980-ih glumica i aktivistkinja za ljudska prava Beata Poznjak (Beata Pozniak) sarađivala je sa gradonačelnikom Los Anđelesa i guvernerom Kalifornije kako bi lobirala kod članova američkog Kongresa o Međunarodnom danu žena, i ona je predložila prvi zvanični nacrt zakona o Međunarodnom danu žena u istoriji američkog Kongresa. Godine 1994, na njen predlog, predstavnica Maksin Voters (Maxine Waters) je podnela predlog zakona H. J. Res. 316 za priznavanje 8. marta kao Međunarodnog dana žena.[250]

U Pakistanu, prve Aurat marševe (Aurat March) pokrenuli su ženski kolektivi paralelno sa pakistanskim #MeToo pokretom na Međunarodni dan žena.[251][252][253] Prvi marš je održan 8. marta 2018. u Karačiju.[254][255] Aurat marš je sada godišnja društveno-politička demonstracija u pakistanskim gradovima kao što su Lahor, Hajderabad, Sukur, Fajsalabad, Multan, Kveta, Karači, Islamabad i Pešavar kako bi se obeležio Međunarodni dan žena.[256][257]

Međunarodni dan žena izazvao je nasilje u Teheranu, u Iranu, 4. marta 2007. godine, kada je policija pretukla stotine muškaraca i žena koji su planirali miting. Prethodni skup tim povodom održan je u Teheranu 2003. godine.[258] Policija je uhapsila desetine žena, a neke su puštene nakon nekoliko dana samice i ispitivanja.[259] Šadi Sadr (Shadi Sadr), Mahbube Abasgolizade (Mahbubeh Abbasgholizadeh) i još nekoliko aktivista zajednice pušteni su 19. marta 2007, čime je okončan petnaestodnevni štrajk glađu.[260]

Zvanične teme Ujedinjenih nacija

[uredi | uredi izvor]
Godina Tema UN[261]
1996. Slavljenje prošlosti, planiranje budućnosti
1997. Žene i mirovni sto
1998. Žene i ljudska prava
1999. Svet bez nasilja nad ženama
2000. Žene se ujedinjuju za mir
2001. Žene i mir: Žene upravljaju sukobima
2002. Avganistanske žene danas: Stvarnost i mogućnosti
2003. Rodna ravnopravnost i Milenijumski ciljevi razvoja
2004. Žene i HIV/SIDA
2005. Rodna ravnopravnost nakon 2005; Izgradnja sigurnije budućnosti
2006. Žene u donošenju odluka
2007. Okončanje nekažnjivosti za nasilje nad ženama i devojčicama
2008. Ulaganje u žene i devojčice
2009. Žene i muškarci ujedinjeni u okončanju nasilja nad ženama i devojčicama
2010. Jednaka prava, jednake mogućnosti: Napredak za sve
2011. Jednak pristup obrazovanju, obuci i nauci i tehnologiji: Put do dostojanstvenog rada za žene
2012. Osnaživanje seoskih žena, okončanje siromaštva i gladi
2013. Obećanje je obećanje: Vreme je za akciju da se okonča nasilje nad ženama
2014. Ravnopravnost žena je napredak za sve
2015. Osnaživanje žena, osnaživanje čovečanstva: Zamislite to!
2016. Planeta 50–50 do 2030: Korak napred za rodnu ravnopravnost
2017. Žene u svetu rada koji se menja: Planeta 50-50 do 2030.
2018. Vreme je sada: Ruralne i urbane aktivistkinje menjaju živote žena
2019. Mislite jednako, gradite pametno, inovirajte za promene
2020. „Ja sam generacija ravnopravnosti: Ostvarivanje ženskih prava”
2021. Žene u liderstvu: Ostvarivanje jednake budućnosti u svetu kovida 19
2022. Rodna ravnopravnost danas za održivo sutra
2023. DigitALL: Inovacije i tehnologija za rodnu ravnopravnost[262]
2024. Ulažite u žene: Ubrzajte napredak
2025. Za SVE žene i devojčice: Prava. Ravnopravnost. Osnaživanje
2026. Prava. Pravda. Akcija.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Drugi praznici u čast ženama i devojčicama

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Engleski: „Dajte nam žensko pravo glasa. Dan žena, 8. mart 1914. Do sada su predrasude i reakcionarni stavovi uskraćivali puna građanska prava ženama, koje kao radnice, majke i građanke u potpunosti ispunjavaju svoju dužnost, koje moraju plaćati poreze državi kao i opštini. Borba za ovo prirodno ljudsko pravo mora biti čvrsta, nepokolebljiva namera svake žene, svake radnice. U tome nije dozvoljena pauza za odmor, nije dozvoljen predah. Dođite sve, vi žene i devojke, na devetu javnu skupštinu žena u nedelju, 8. marta 1914. godine, u 15 časova.”[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Give Us Women's Suffrage (March 1914)”. German History in Documents and Images. Arhivirano iz originala 2. 2. 2014. g. Pristupljeno 26. 1. 2014. 
  2. ^ Frencia, Cintia; Gaido, Daniel (8. 3. 2017). „The Socialist Origins of International Women's Day”. Jacobin. Arhivirano iz originala 9. 3. 2017. g. Pristupljeno 8. 3. 2017. 
  3. ^ „About International Women's Day”. International Women's Day (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 3. 6. 2016. g. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  4. ^ a b v „International Women's Day”. United Nations (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 7. 3. 2021. g. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  5. ^ „History of International Women's Day”. International Women's Day (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 7. 3. 2021. g. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  6. ^ a b Nations, United. „Background | International Women's Day”. United Nations (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 8. 3. 2020. g. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  7. ^ „Stories of women's activism”. nzhistory.govt.nz (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 2. 2022. g. Pristupljeno 18. 2. 2022. 
  8. ^ a b „"International Socialist Congress, 1910; Second International Conference of Socialist Women”. str. 21. Pristupljeno 7. 3. 2020. 
  9. ^ Pruitt, Sarah (13. 9. 2023). „The Surprising History of International Women's Day”. HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 11. 2023. 
  10. ^ „International Women's Day, 8 March”. United Nations (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 8. 3. 2020. g. Pristupljeno 7. 3. 2020. 
  11. ^ „International Women's Day History | International Women's Day | The University of Chicago”. iwd.uchicago.edu (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 8. 4. 2017. g. Pristupljeno 7. 4. 2017. 
  12. ^ a b v „United Nations page on the background of the IWD”. Un.org. Arhivirano iz originala 8. 3. 2020. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  13. ^ Miller, Sally M. (decembar 1978). „From Sweatshop Worker to Labor Leader: Theresa Malkiel, A Case Study”. American Jewish History. 68 (2): 197. JSTOR 23881894. 
  14. ^ a b v g d đ e Kaplan, Temma (1985). „On the Socialist Origins of International Women's Day”. Feminist Studies. 11 (1): 163—171. JSTOR 3180144. doi:10.2307/3180144. 
  15. ^ Kandel, Liliane; Picq, Françoise (1982). „Le Mythe des origines à propos de la journée internationale des femmes”. La Revue d'en face. 12: 67—80. Arhivirano iz originala 27. 9. 2013. g. 
  16. ^ Zophy, Angela Howard (1991). Handbook of American Women's History. Garland. str. 187. ISBN 0-8240-8744-5. 
  17. ^ Rošel Goldberg Rutčajld, "From West to East: International Women's Day, the First Decade", Aspasia: The International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women's and Gender History. 6: 1—24. 2012.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  18. ^ „History of International Women's Day”. United Nations. Arhivirano iz originala 3. 7. 2019. g. Pristupljeno 26. 5. 2012. 
  19. ^ „About International Women's Day”. Internationalwomensday.com. 8. 3. 1917. Arhivirano iz originala 16. 9. 2019. g. Pristupljeno 26. 2. 2016. 
  20. ^ a b v g d „8th of March – International woman's day: in search of lost memory”. Arhivirano iz originala 13. 3. 2011. g. Pristupljeno 14. 3. 2014. 
  21. ^ „Women's Suffrage”. Inter-Parliamentary Union. Arhivirano iz originala 7. 8. 2011. g. Pristupljeno 26. 1. 2014. 
  22. ^ „Suffragist Disorders”. The Times. 9. 3. 1914. Arhivirano iz originala 2. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 5. 2014. 
  23. ^ „February Revolution”. RIA Novosti. 6. 3. 2017. Arhivirano iz originala 2. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2017. 
  24. ^ Alan Adler, ur. (1980). Theses, Resolutions and Manifestos of the First Four Congresses of the Third International. Prevod: Alix Holt, Barbara Holland. Ink Links. str. 46, 177, 210—229, 325—26. ISBN 0-906133-12-2. 
  25. ^ Savinova, N. V. „March 8, How It Was: Towards the 100th Anniversary of the Celebration of International Women's Day”. Saint Petersburg Archives (na jeziku: ruski). 
  26. ^ „International Women's Congress” (pdf). Moscow: Organ Of The III Congress Of The Communist International (na jeziku: engleski). 23. 6. 1921. str. 3. „'Then there was a resolution by the Bulgarian Delegation that the International Women’s Day should take place on the same day in all countries of the East and West. Comrade Kollontai proposed that they should not fix a day now, but they should leave it to the International Secretariat. Comrade Nicholayeva proposed that the day should not be changed, as on that historic day the women of Petrograd first rose against Tzarism. Comrade Nicholayeva’s proposal was accepted unanimously, and the 8th of March was approved as the International Day of Working Women.(slightly edited)” 
  27. ^ Kollontai, A. M. (1920). International Working Women's Day (PDF) (na jeziku: ruski). Moscow: State Publishing House. str. 4, 9, 11. 
  28. ^ a b v Kapusta-Pofahl, Karen. „Reinstating International Women's Day in the Czech Republic: Feminism, Politics and the Specter of Communism”. Washburn University. Arhivirano iz originala 5. 3. 2017. g. Pristupljeno 28. 2. 2016. 
  29. ^ Law, Yau Tsit (jun 1927). „International Women's Day in Canton March 8, 1927”. News Bulletin (Institute of Pacific Relations). 
  30. ^ „Anniversaries of important events”. China Factfile. Chinese Government. Arhivirano iz originala 13. 9. 2019. g. Pristupljeno 28. 8. 2011. 
  31. ^ Northrop, Douglas (2001). „Subaltern Dialogues: Subversion and Resistance in Soviet Uzbek Family Law”. Slavic Review. 60 (1): 115—139. JSTOR 2697646. S2CID 147540996. doi:10.2307/2697646. 
  32. ^ The Bolsheviks and Islam, International Socialism – Issue: 110
  33. ^ „International Women's Day”. Pristupljeno 16. 8. 2024. 
  34. ^ a b „International Women's Day: origins, past and present”. The University of Sydney. 
  35. ^ a b Fairfax, Kathy (3. 3. 2017). „The radical history of International Women's Day”. Green Left. Arhivirano iz originala 25. 3. 2023. g. Pristupljeno 25. 3. 2023. 
  36. ^ „Louis S. Gimbel, Jr.”. Arlington National Cemetery. Pristupljeno 26. 3. 2016. 
  37. ^ a b Gore, Dayo F. (2012). Radicalism at the Crossroads: African American Women Activists in the Cold War. New York City: NYU Press. ISBN 978-0-8147-7011-5. 
  38. ^ Gore 2012, str. 59.
  39. ^ Lee, Chor Lin (2012). In the Mood for Cheongsam: A Social History, 1920s – Present (na jeziku: engleski). Editions Didier Millet. str. 36, 38. ISBN 9789814260923. 
  40. ^ „MILESTONES”. Singapore Women's Hall of Fame. 
  41. ^ Hosein, Gabrielle (12 March 2014). "Our feminist legacy intact". The Trinidad and Tobago Guardian. Port of Spain, Trinidad. Archived from the original on 10 February 2019. Retrieved 10 February 2019.
  42. ^ „Kvinnorna i Afghanistan tog av sig slöjan redan 1959 | Internationalen”. www.internationalen.se. Arhivirano iz originala 8. 3. 2016. g. Pristupljeno 8. 3. 2016. 
  43. ^ a b Søland, Birgitte (4. 3. 2019). „International Women's Day”. Origins. Arhivirano iz originala 2. 3. 2022. g. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  44. ^ Gillis, Elizabeth (20. 1. 2017). „Ahead Of The Boston Women's March, A Look Back 47 Years Ago”. WBUR. Arhivirano iz originala 2. 3. 2022. g. Pristupljeno 22. 7. 2019. 
  45. ^ Bernikow, Louise (2. 3. 2005). „The Birth of Women's History Month”. Women's eNews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 3. 2023. 
  46. ^ „1970: Reviving the fighting spirit of Int'l Women's Day”. www.workers.org. Pristupljeno 1. 3. 2023. 
  47. ^ „Anniversary of Women's History Library/NCMDR”. ncmdr.org. Arhivirano iz originala 30. 3. 2023. g. Pristupljeno 1. 3. 2023. 
  48. ^ „Women's History in the Digital World 2015 – Ken Wachsberger's Blog”. Ken Wachsberger's Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 3. 2023. 
  49. ^ United Nations General Assembly Session 32 Resolution 142. Women's participation in the strengthening of international peace and security and in the struggle against colonialism, racism, racial discrimination, foreign aggression and occupation and all forms of foreign domination A/RES/32/142 16. 12. 1977..
  50. ^ „UN Resolution A/RES/32/142”. United Nations General Assembly. Pristupljeno 10. 3. 2024. 
  51. ^ „International Women's Day”. United Nations. Arhivirano iz originala 12. 5. 2021. g. Pristupljeno 13. 2. 2014. 
  52. ^ Hiltermann, Joost R. "The Women’s Movement during the Uprising." Journal of Palestine Studies 20, no. 3 (1991)
  53. ^ John Foran, Theorizing Revolutions
  54. ^ a b v Bellucci, Mabel. „8 de marzo de 1984” (na jeziku: španski). Revista Furias. Pristupljeno 8. 3. 2019. 
  55. ^ Oddone, María Elena (2001). La pasión por la libertad: Memorias de una feminista (na jeziku: španski). Colihue-Mimbipa. str. 34. ISBN 978-9992582374. 
  56. ^ a b Blau, Annika (8. 3. 2019). „International Women's Day went from bloody revolution to corporate breakfasts”. ABC. Arhivirano iz originala 2. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  57. ^ a b Fitzsimmons, Caitlin (7. 3. 2020). „Cupcakes and Google juice: the corporate takeover of International Women's Day”. The Sydney Morning Herald (na jeziku: engleski). Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 11. 6. 2021. 
  58. ^ „Terms of use”. International Women's Day. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  59. ^ „Work that helps forge women's equality”. Aurora Ventures. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  60. ^ Liddle, Celeste (8. 3. 2018). „International Women's Day is a call to action, not a branding opportunity”. SBS. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  61. ^ „The Suffrage Oak: Marking 100 Years of Women 'Living and Growing' into the Body Politic – Women's History Scotland” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 5. 2021. 
  62. ^ Anti, Anne Berit (8. 3. 1996). „Sámi nissonbláđđi nissonbeaivái - Sámi Women's Magazine on Women's Day”. Min Áigi (na jeziku: Northern Sami). 4 (19). str. 12. „Gába, sámi nissonblđđi [sic] vuosttaš nummir boahtá nissonbeaivvi - The first issue of Gába, a Sámi women's magazine, is coming out on women's day” 
  63. ^ Somby, Liv Inger (1998). Mediagirji [The Media Book] (na jeziku: Northern Sami). Davvi Girji. str. 30—31. ISBN 82-7374-355-1. 
  64. ^ Gaski, Harald and Tr. John Weinstock. „Sámi Culture in the Nordic Countries – Administration, Support, Evaluation”. University of Texas. Pristupljeno 28. 6. 2009. 
  65. ^ „February 22 Concert for Ovarian Cancer Research and Education To Honor Marcheline Bertrand, Give Love Give Life Creator and Producer”. Gibson.com. Arhivirano iz originala 15. 11. 2011. g. Pristupljeno 22. 4. 2011. 
  66. ^ „Kopenhagens Nixe: Alter schützt Meerjungfrau nicht vor Rabauken” [Copenhagen Mermaid: Age does not protect Mermaid against vandals]. Der Spiegel (na jeziku: nemački). JOL/Deutsche Presse-Agentur. 17. 8. 2008. Arhivirano iz originala 4. 11. 2012. g. Pristupljeno 31. 12. 2012. 
  67. ^ a b v „International Women's Day: Marchers around the world call for equality”. BBC News. 8. 3. 2020. Arhivirano iz originala 8. 3. 2020. g. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  68. ^ "Little Mermaid defaced with paint, dildo" Arhivirano 2016-11-25 na sajtu Wayback Machine Mail & Guardian 9. 3. 2006.
  69. ^ Bashraheel, Laura (27. 6. 2009). „Women's transport: Solutions needed”. Arab News. Pristupljeno 6. 10. 2012. 
  70. ^ „Saudi women make video protest”. BBC News. 11. 3. 2008. Arhivirano iz originala 26. 3. 2012. g. Pristupljeno 23. 5. 2010. 
  71. ^ Setrakian, Lara. "Saudi Woman Drives on YouTube." ABC News. 10. 3. 2008. Pristupljeno 23. 5. 2010.
  72. ^ „Women Deliver 100: 26 – 50”. Women deliver. 2011. Arhivirano iz originala 10. 5. 2011. g. Pristupljeno 23. 5. 2011. 
  73. ^ „Burning the Hijab //-_-\\ Sara Azmeh brente hijab”. YouTube. 8. 3. 2009. Arhivirano iz originala 20. 12. 2021. g. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  74. ^ „Women and displacement: strength in adversity”. International Committee of the Red Cross. 2. 3. 2010. Arhivirano iz originala 14. 6. 2010. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  75. ^ IDMC (april 2006). INTERNAL DISPLACEMENT Global Overview of Trends and Developments in 2006 (PDF). Geneva: Internal Displacement Monitoring Centre, Norwegian Refugee Council. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 5. 2014. g. Pristupljeno 6. 5. 2014. str. 6
  76. ^ „MBA Alumni Profile Lindsey Nefesh-Clarke, ESCP Europe”. TOPMBA. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 22. 5. 2024. 
  77. ^ a b Sindelar, Daisy. „Women's Day Largely Forgotten in West, Where It Got Its Start”. Radio Free Europe. Arhivirano iz originala 18. 3. 2021. g. Pristupljeno 8. 3. 2011. 
  78. ^ Pasha, Masroor Afzal (8. 3. 2011). „To commemorate 100th International Women's Day”. Daily Times. Arhivirano iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2011. 
  79. ^ McKellogg, JulieAnn (6. 3. 2011). „Clinton Launches 100th Anniversary of International Women's Day”. VOA News. Voice of America. Arhivirano iz originala 9. 3. 2011. g. Pristupljeno 8. 3. 2011. 
  80. ^ „International Women's Day: the fight against sexual violence must not falter”. Icrc.org. 7. 3. 2011. Arhivirano iz originala 12. 5. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  81. ^ „20 Cents – Elizabeth II, Australia”. en.numista.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 1. 3. 2021. g. Pristupljeno 7. 3. 2021. 
  82. ^ SWECO. „SWECO Winners 2012”. Australian Centre for Leadership for Women. Arhivirano iz originala 20. 3. 2012. g. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  83. ^ Al-Shalchi, Hadeel (8. 3. 2011). „Egyptian women's rights protest marred by hecklers”. The Washington Post. AP. Arhivirano iz originala 18. 11. 2015. g. Pristupljeno 8. 3. 2015. 
  84. ^ „Founding Statement, National Network to Combat Violence Against Women in Iraq”. Women's Leadership Institute. Pristupljeno 21. 8. 2011. 
  85. ^ „Suffrage Science”. Medical Research Council – London Institute of Medical Sciences. Pristupljeno 26. 9. 2020. 
  86. ^ „Helen Pankhurst talks to Susan Watts about science, women and activism.”. youtube.com. 15. 12. 2015. Pristupljeno 8. 11. 2020. 
  87. ^ „Helen Pankhurst on today's inspirational activists”. youtube.com. 15. 12. 2015. Pristupljeno 8. 11. 2020. 
  88. ^ „International Women's Day Celebration”. Actfast.oxfamamerica.org. Arhivirano iz originala 12. 9. 2013. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  89. ^ Helping women take matters into their own hands Arhivirano 2012-03-11 na sajtu Wayback Machine International Committee of the Red Cross
  90. ^ „Kabul's first women-only internet cafe”. BBC News Online. 12. 3. 2012. Pristupljeno 12. 7. 2013. 
  91. ^ a b Sperling, Daniel (8. 3. 2012). „Alesha Dixon launches domestic violence campaign, talks mum's ordeal”. Digital Spy. London. Pristupljeno 5. 7. 2012. 
  92. ^ „The forgotten plight of women behind bars”. ICRC. 7. 3. 2013. Arhivirano iz originala 11. 3. 2013. g. Pristupljeno 8. 3. 2013. 
  93. ^ a b v „International Women's Day 2013 | United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization”. Arhivirano iz originala 12. 5. 2021. g. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  94. ^ „Sonia inaugurates first all-women medical college”. The Hindu. 9. 3. 2013. Pristupljeno 9. 3. 2013. 
  95. ^ „Sonia Gandhi inaugurates Women Medical College in Haryana”. Daily Bhaskar. 9. 3. 2013. Arhivirano iz originala 7. 12. 2014. g. Pristupljeno 9. 3. 2013. 
  96. ^ Beresiner, Sophie (8. 3. 2013). „Bobbi Brown is Pretty Powerful”. Elle UK. Arhivirano iz originala 6. 3. 2014. g. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  97. ^ „What beauty means to an industry icon”. AM New York. Arhivirano iz originala 27. 1. 2014. g. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  98. ^ Kaiser, Rachel. „Girl Power! Bobbi Brown's Pretty Powerful Campaign”. Vanity Fair. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  99. ^ Bennett, Sarah (19. 3. 2014). „L.A.'s Lady Brewers Releasing Beer Made on International Women's Collaboration Brew Day”. LA Weekly. Pristupljeno 19. 11. 2016. 
  100. ^ Bennett, Sarah (7. 3. 2014). „L.A.'s Female Brewers to Celebrate International Women's Collaboration Brew Day”. LA Weekly. Pristupljeno 19. 11. 2016. 
  101. ^ Corne, Lucy (2. 3. 2016). „South African ladies celebrate International Women's Collaboration Brew Day”. Brewmistress. Pristupljeno 19. 11. 2016. 
  102. ^ „The Beijing Platform for Action, inspiration then and now | Beijing+20 campaign”. UN Women. Arhivirano iz originala 12. 2. 2015. g. Pristupljeno 11. 2. 2015. 
  103. ^ „Match making: the story behind Tinder and Amnesty International's partnership”. Charity Digital News. 14. 8. 2015. Arhivirano iz originala 21. 8. 2015. g. Pristupljeno 4. 2. 2017. 
  104. ^ a b Hong Fincher, Leta (2018). Betraying Big Brother : the feminist awakening in China. London: Verso. ISBN 9781786633644. 
  105. ^ Cao, Yaxue (27. 7. 2016). „A Cafe Chat With Li Tingting”. China Change. 
  106. ^ Jacobs, Andrew (5. 4. 2015). „Taking Feminist Battle to China's Streets, and Landing in Jail”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 18. 4. 2021. 
  107. ^ Li, Maizi (8. 3. 2017). „I went to jail for handing out feminist stickers in China | Li Maizi”. the Guardian (na jeziku: engleski). 
  108. ^ Tang, Didi; Chang, Jack (19. 4. 2015). „'Feminism is my soul,' says gay Chinese activist after 37 days in detention”Neophodna novčana pretplata. The Independent (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 6. 2022. g. 
  109. ^ Zheng, Wang (2015). „Detention of the Feminist Five in China”Neophodna novčana pretplata. Feminist Studies. 41 (2): 476—482. ISSN 0046-3663. JSTOR 10.15767/feministstudies.41.2.476. doi:10.15767/feministstudies.41.2.476. 
  110. ^ Beijing, Associated Press in (5. 6. 2015). „Chinese women's rights group collapses under official pressure”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 4. 2021. 
  111. ^ „Nari Shakti Puruskars-National Award for Women-Guidelines” (PDF). Ministry of Women and Children, Government of India. Arhivirano (PDF) iz originala 20. 9. 2018. g. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  112. ^ „The prestigious Nari Shakti Puraskars, 2016 to be given away by the President tomorrow”. Press Information Bureau. Government of India. 7. 3. 2017. Arhivirano iz originala 8. 3. 2017. g. Pristupljeno 7. 3. 2017. 
  113. ^ „British Residence in Belgrade named after Elsie Inglis”. Gov.UK. 10. 3. 2015. Pristupljeno 6. 1. 2022. 
  114. ^ „Serbia honours life of war doctor Elsie Inglis”. Edinburgh Evening News. 17. 3. 2015. Pristupljeno 17. 3. 2015. 
  115. ^ Sancto, Roxanne (14. 6. 2018). „Why Everyone is Talking About The Female Lead: An Interview with Edwina Dunn”. Shout Out UK (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 2. 2021. g. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  116. ^ Crockett, Moya (12. 11. 2018). „Woman of the Week: Edwina Dunn, The Female Lead founder”. Stylist (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 11. 2019. 
  117. ^ McHardy, F. (11. 10. 2016). „Launching the Women's Classical Committee in the UK”. Cloelia (Women's Classical Caucus). Pristupljeno 22. 6. 2017. 
  118. ^ Leonard, Victoria; Liz Gloyn (2016). „THE WOMEN'S CLASSICAL COMMITTEE – Origin and Visions” (PDF). Council of University Classical Departments Bulletin. 45. 
  119. ^ „Meryl Streep, Amy Poehler and Elton John pen letter to world leaders to 'end gender inequality'”. The Telegraph. 8. 3. 2016. Pristupljeno 17. 3. 2016. 
  120. ^ „President of Indias message on the eve of International Women's Day”. Business Standard India. Delhi. 7. 3. 2016. Arhivirano iz originala 8. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 3. 2016. 
  121. ^ „Women's Day gift: Govt to come with 4 one-stop crisis centres”. The Times of India. 7. 3. 2016. Arhivirano iz originala 29. 8. 2016. g. Pristupljeno 7. 3. 2016. 
  122. ^ PTI (7. 3. 2016). „Ahead of Women's Day, Air India operates 'world's longest all-women flight'”. The Indian Express. Arhivirano iz originala 8. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 3. 2016. 
  123. ^ „Kanhaiya in a fresh spot over "anti-national" remarks”. Business Standard. Press Trust of India. 9. 3. 2016. 
  124. ^ Choudhury, Sayantanee (11. 3. 2016). „Sedition case against JNUSU president Kanhaiya Kumar in Patna court | Patna News”. The Times of India. 
  125. ^ „BJP 'worker' files complaint against Kanhaiya Kumar in UP”. Business Standard. Press Trust of India. 11. 3. 2016. 
  126. ^ „Kanhaiya manhandled, abused in JNU by man who wanted to 'teach him a lesson'”. The Indian Express. 11. 3. 2016. Pristupljeno 16. 3. 2016. 
  127. ^ „UN Secretary-General's Message for International Women's Day”. UN. 6. 3. 2017. Arhivirano iz originala 7. 3. 2017. g. Pristupljeno 8. 3. 2017. 
  128. ^ a b v „Women's March Jakarta 2017 to raise gender equality issues”. The Jakarta Post (na jeziku: engleski). 3. 3. 2017. Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  129. ^ „The many voices of Women's March Jakarta 2017”. The Jakarta Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  130. ^ „Tanzania: First Feminist Activist Institute opens in Tanzania – Women Reclaiming and Redefining Cultures”. www.wluml.org. Arhivirano iz originala 5. 9. 2019. g. Pristupljeno 11. 11. 2017. 
  131. ^ „Group attacks Women's Day demo at Istanbul Bilgi University”. Hürriyet Daily News. 8. 3. 2017. 
  132. ^ „Trasladan al Panteón Nacional restos de la Negra Hipólita, Matea y Apacuana”. Runrunes (na jeziku: španski). 8. 3. 2017. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  133. ^ „Restos de Hipólita y Matea serán trasladados al Panteón Nacional”. El Estímulo (na jeziku: španski). Caracas. 1. 3. 2017. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  134. ^ „International Women's Day 2018”. Arhivirano iz originala 8. 3. 2021. g. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  135. ^ Blake, Matt (6. 3. 2019). „Why British Sex Workers Are Striking This Friday”. VICE. 
  136. ^ Caradonna, Ava (6. 3. 2019). „On International Women's Day, sex workers are going on strike”. Red Pepper. Arhivirano iz originala 6. 3. 2019. g. 
  137. ^ „Three billboards in Prishtina, Kosovo to protest domestic violence”. Prishtina Insight. 8. 3. 2018. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  138. ^ Imran, Myra (9. 3. 2018). „Reflection of increasing awareness, acceptance of women's rights”. www.thenews.com.pk (na jeziku: engleski). 
  139. ^ a b „Women's Democratic Front launched to build a vibrant, socialist and a feminist movement”. Daily Times. 9. 3. 2018. 
  140. ^ Ali, Hasan (28. 9. 2021). „Pakistani Women Are Leading the Struggle for Human Rights”. 
  141. ^ „WDF demands to repeal ban on media coverage of KP's girls' schools | Pakistan Today”. www.pakistantoday.com.pk. 
  142. ^ Taylor, Kate (9. 3. 2019). „McDonald's is flipping its iconic arches upside down again for International Women's Day”. Business Insider. 
  143. ^ Hess, Abigail (7. 3. 2018). „McDonald's is turning its golden arches upside down to make a statement”. CNBC. 
  144. ^ Natasha Bach (7. 3. 2018). „Why McDonald's International Women's Day Celebration Isn't Going as Planned”. Fortune. 
  145. ^ Padnani, Amisha (8. 3. 2018). „How an Obits Project on Overlooked Women Was Born”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  146. ^ „Jessica Bennett, Our New Gender Editor, Answers Your Questions”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 12. 2017. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  147. ^ „The New York Times Is Writing Obituaries for the Historical Women They Ignored”. InStyle.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  148. ^ Stevens, Heidi. „NYT runs obits for 'overlooked' women on International Women's Day”. Chicago Tribune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  149. ^ Linton, Caroline (8. 3. 2018). „'We want to address these inequities of our time': NYT starts new series featuring overlooked obituaries”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  150. ^ Doubek, James (8. 3. 2019). „Berlin Marks International Women's Day as a Public Holiday for the First Time”. NPR. 
  151. ^ „Activists Appear Unveiled in Tehran on Women's Day”. VOA. 8. 3. 2019. Arhivirano iz originala 1. 4. 2019. g. Pristupljeno 14. 3. 2019. 
  152. ^ Buerón, Ana (5. 3. 2020). „La Antimonumenta: la escultura más importante para no olvidar” [The Antimonumenta: the most important sculpture to not forget]. Local.mx (na jeziku: španski). Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  153. ^ Gómez, Nancy (8. 3. 2019). „Marcha #8M2019; instalan antimonumenta por feminicidios” [March #8M2019; anti-monument for femicides installed]. SDP Noticias (na jeziku: španski). Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  154. ^ Kim, Dae-young (9. 3. 2019). „"클럽 내 강간문화 근절하라"...강남 한복판서 '클럽시위'”. MSN (na jeziku: korejski). Arhivirano iz originala 28. 3. 2019. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  155. ^ Kim, Sam; Jihye Lee (15. 3. 2019). „The Sex Scandal Engulfing K-Pop”. Bloomberg News. Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  156. ^ „Thousands March in Spain on Women's Day Despite Coronavirus Fears”. US News. Reuters. 8. 3. 2020. Arhivirano iz originala 12. 4. 2020. g. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  157. ^ „International Women's Day Marked Across the World”. VOA News. 8. 3. 2020. Arhivirano iz originala 9. 3. 2020. g. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  158. ^ „International Women's Day 2020 around the world – in pictures”. The Guardian. 8. 3. 2020. Arhivirano iz originala 29. 3. 2020. g. Pristupljeno 14. 4. 2020. 
  159. ^ a b v „Activists to protest systematic violence against women on Women's March”. The Jakarta Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  160. ^ a b „Hundreds rally in Jakarta to protest violence against women on International Women's Day”. The Jakarta Post (na jeziku: engleski). 8. 3. 2020. Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  161. ^ „Mexican women strike to protest against gender-based violence”. BBC News. 9. 3. 2020. 
  162. ^ „Femicides in Mexico Are on the Rise ¡Ni Una Mas!”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 26. 3. 2023. 
  163. ^ „In Mexico City, a "Day Without Women"”. 10. 3. 2020. 
  164. ^ „PE01855: Pardon and memorialise those convicted under the Witchcraft Act 1563”. external.parliament.scot. 18. 3. 2021. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. Pristupljeno 25. 10. 2021. 
  165. ^ „About”. Witches Of Scotland (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 10. 2021. 
  166. ^ „Survey of Scottish Witchcraft – Introduction to Scottish Witchcraft”. www.shca.ed.ac.uk. Arhivirano iz originala 26. 3. 2023. g. Pristupljeno 8. 7. 2022. 
  167. ^ „한국 최초 여성주의 정당 '여성의당' 창당 본격화… "여성에 대한 모든 혐오 반대"”. 여성신문 (na jeziku: korejski). 15. 2. 2020. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  168. ^ „South Korea's new feminist party aims to shake up patriarchal nation”. Nikkei Asia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 11. 2020. 
  169. ^ „"남성 중심 정치에 반대합니다"… '여성의당' 15일 발기인대회 [발기취지문 전문]”. 여성신문 (na jeziku: korejski). 14. 2. 2020. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  170. ^ „Liberal MP Dave Sharma marks International Women's Day by giving flowers to female commuters”. The Guardian. 8. 3. 2021. Pristupljeno 5. 4. 2021. 
  171. ^ a b „Movilización masiva en El Salvador en favor de despenalizar el aborto”. jornada.com.mx (na jeziku: španski). La Jornada. 8. 3. 2021. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  172. ^ Tello Arista, Irene (maj 2021). „Arrebatar las narrativas” [To snatch the narratives]. Revista de la Universidad de México (na jeziku: španski). Pristupljeno 3. 1. 2021. 
  173. ^ Franco, Paola (25. 4. 2021). „Feministas de Michoacán reinstalan Antimonumenta en Morelia” [Michoacán feminists reinstall Antimonumenta in Morelia]. El Sol de Morelia (na jeziku: španski). Pristupljeno 30. 12. 2021. 
  174. ^ a b Mendoza, Celic (9. 3. 2021). „Ni un día duró la antimonumenta en Morelia, Michoacán” [Antimonumenta did not even last a day in Morelia, Michoacán]. Monitor Expresso. Michoacán. Pristupljeno 30. 12. 2021. 
  175. ^ García, Paula (6. 3. 2019). „Este es el origen de los símbolos feministas” [This is the origin of the feminist symbols]. Hipertextual (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 6. 3. 2019. g. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  176. ^ Ek, Rodrigo (11. 3. 2021). „Destruyen antimonumenta en Morelia” [Antimonumenta in Morelia destroyed]. SDP Noticias (na jeziku: španski). Pristupljeno 23. 2. 2022. 
  177. ^ Hernández Martínez, Andrea (9. 3. 2021). „Daño de antimonumenta no es un hecho aislado: Asamblea de Mujeres Michoacán” [Damages to the Antimonumenta are not an isolated event: Assembly of Women from Michoacán]. Tribuna Digital (na jeziku: španski). Pristupljeno 23. 2. 2022. 
  178. ^ Renaud, Jhennifer (7. 3. 2021). „[Video] Instalan antimonumenta; Colectivos exigen justicia”. El Sol de Orizaba (na jeziku: španski). Orizaba. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 10. 1. 2022. 
  179. ^ „Mujeres feministas buscan dialogo para reubicar la 'Antimonumenta'”. El Dictamen (na jeziku: španski). 10. 3. 2021. Arhivirano iz originala 30. 12. 2021. g. Pristupljeno 10. 1. 2022. 
  180. ^ „El mural feminista de Ciudad Lineal amanece vandalizado y la sede de Podemos, con pintadas”. www.elconfidencial.com. 8. 3. 2021. 
  181. ^ „Qué es Revolutio, el grupo que ha vandalizado el mural feminista de Ciudad Lineal”. www.20minutos.es - Últimas Noticias. 8. 3. 2021. 
  182. ^ Pereda, Olga (8. 3. 2021). „Atacan el mural feminista de Ciudad Lineal en pleno 8-M”. elperiodico. 
  183. ^ Cantón, Miguel (8. 3. 2021). „Destrozado el mural feminista de Ciudad Lineal de Madrid”. EL PAÍS. 
  184. ^ Denham, Hannah. „Burger King UK sparks uproar with 'Women belong in the kitchen' tweet on International Women's Day”. The Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Arhivirano iz originala 20. 4. 2021. g. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  185. ^ a b Rodger, James (8. 3. 2021). „Burger King under fire over 'shameful' International Women's Day tweet”. BirminghamLive (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 8. 3. 2021. g. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  186. ^ „Burger King's UK tweets, 'Women belong in the kitchen' on International Women's Day”. KSN-TV (na jeziku: engleski). 8. 3. 2021. Arhivirano iz originala 7. 12. 2021. g. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  187. ^ Molina, Brett (8. 3. 2021). „Burger King UK under fire for tweeting 'Women belong in the kitchen' on International Women's Day”. USA Today (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 9. 3. 2021. g. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  188. ^ Lopez-Alvar, Nicole (8. 3. 2021). „Burger King UK tweets 'women belong in the kitchen' on International Women's Day”. WPLG (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 8. 3. 2021. g. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  189. ^ BurgerKingUK (8. 3. 2021). „We hear you” (tvit). Pristupljeno 8. 3. 2021 — preko Twitter-a. 
  190. ^ ESPNcricinfo staff (8. 3. 2021). „India Women to play Test against England this year, says BCCI secretary Jay Shah”. ESPNcricinfo. Pristupljeno 8. 3. 2021. 
  191. ^ „Only Test, Bristol, 16 – 19 June 2021, India Women tour of England”. ESPNcricinfo. Pristupljeno 20. 5. 2021. 
  192. ^ „Full Scorecard of ENG WMN vs IND WMN Only Test 2021 - Score Report | ESPNcricinfo.com”. ESPNcricinfo. 
  193. ^ Butler, Daren (8. 3. 2021). „Looming China extradition deal worries Uighurs in Turkey”. Reuters. Pristupljeno 20. 3. 2021. 
  194. ^ Lunn, Rosemary E. (8. 3. 2021). „WDHOF announces new Simone Melchior Cousteau Grant”. X-Ray International Dive Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 7. 2021. 
  195. ^ Naylor, Aliide (10. 3. 2022). „Amidst a Crackdown, Russia's Anti-War Artists and Activists Try To Reclaim the Streets”. ArtReview. Pristupljeno 11. 3. 2022. 
  196. ^ „Russian Feminists Stage Anti-War Protests in 100 Cities”. The Moscow Times. 9. 3. 2022. Pristupljeno 9. 3. 2022. 
  197. ^ „Feministskoe Antivoennoe Soprotivlenie” [Feminist Anti-War Resistance]. Telegram. Pristupljeno 9. 3. 2022. 
  198. ^ Lindsay, Bethany (18. 3. 2022). „Resort CEO told Women at BC Conference to 'go clean some rooms and do some dishes'”. CBC. 
  199. ^ Gesley, Jenny (8. 3. 2023). „Happy International Women's Day! | In Custodia Legis”. The Library of Congress. 
  200. ^ AFP (4. 3. 2022). „#BREAKING Tanzania prosecutors drop terrorism case against opposition leader Mbowe” (tvit) — preko Twitter-a. 
  201. ^ „Can Tanzania's New President Repair Her Country's Image?”. Stratfor. 8. 3. 2022. 
  202. ^ Ulimwengu, Jenerali (12. 3. 2022). „Did Samia have Freeman set free to push gender agenda?”. The East African. Nation Media Group. Arhivirano iz originala 6. 4. 2023. g. Pristupljeno 22. 5. 2024. 
  203. ^ „Japan activists demand dual-surname option on Women's Day”. AP NEWS. 8. 3. 2023. 
  204. ^ a b v g „Women's Day events highlight major gaps in gender equality”. AP NEWS. 8. 3. 2023. 
  205. ^ Surk, Barbara; Garriga, Nicolas (4. 3. 2024). „France becomes the only country to explicitly guarantee abortion as a constitutional right”. AP News (na jeziku: engleski). The Associated Press. Pristupljeno 4. 3. 2024. 
  206. ^ a b v „International Women's Day marked on the streets and in the courts”. France 24. AFP. 8. 3. 2024. 
  207. ^ Nugent, Ryan; Seoirse Mulgrew; Adrianna Wrona (9. 3. 2024). „Resounding No-No result in Family and Care referendums as majority of voters reject government proposals”. Irish Independent (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 3. 2024. 
  208. ^ McDermott, Stephen (9. 3. 2024). „It's official: The Care referendum has been defeated”. TheJournal.ie (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 3. 2024. 
  209. ^ „Japanese women lose surname law case”. BBC News (na jeziku: engleski). 16. 12. 2015. Pristupljeno 15. 12. 2017. 
  210. ^ „The 'Volcano group' claiming the arson near Tesla's German plant”. Reuters. 5. 3. 2024. Pristupljeno 4. 1. 2026. 
  211. ^ „Armenian Holidays – Armenia Information”. Armeniainfo.am. 5. 7. 1995. Arhivirano iz originala 12. 5. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  212. ^ Azerbaijan.msntour.az Arhivirano 2008-09-12 na sajtu Wayback Machine
  213. ^ „Public Holidays in Azerbaijan – International Women's Day”. advantour.com. Arhivirano iz originala 16. 8. 2017. g. Pristupljeno 9. 3. 2016. 
  214. ^ „Nacionalьnый pravovoй Internet-portal Respubliki Belarusь”. wayback.archive-it.org. Pristupljeno 5. 2. 2018. [mrtva veza]
  215. ^ Coordination Team (22. 5. 2011). „Taking International Women's Day Seriously in Burkina Faso”. capacity4dev.ec.europa.eu. Development and Cooperation – EuropeAid. Arhivirano iz originala 9. 3. 2014. g. Pristupljeno 8. 3. 2014. 
  216. ^ „2007 Cambodia Public Holiday – Cambodia e-Visa Blog”. Cambodiaevisa.com. 4. 8. 2007. Arhivirano iz originala 25. 4. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  217. ^ „Public holidays in the People's Republic of China”. Sg2.mofcom.gov.cn. 9. 1. 2008. Arhivirano iz originala 3. 9. 2014. g. Pristupljeno 8. 3. 2013. 
  218. ^ „Ministerio de Relaciones Exteriores de Cuba”. Cubaminrex.cu. 8. 3. 2011. Arhivirano iz originala 16. 3. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  219. ^ „დღესასწაულები”. Embassy.mfa.gov.ge. Arhivirano iz originala 6. 3. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  220. ^ „Why Wednesday is a public holiday in only two German states including Berlin”. thelocal.de. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 8. 3. 2023. 
  221. ^ „Holidays and weekends in the Republic of Kazakhstan in 2014 year”. E.gov.kz. Arhivirano iz originala 5. 3. 2017. g. Pristupljeno 7. 3. 2014. 
  222. ^ „Kyrgyz and American Holidays (In Russian)”. US Embassy Bishkek. Arhivirano iz originala 9. 5. 2012. g. Pristupljeno 7. 3. 2012. 
  223. ^ „Lao Cultural Events / Public Holidays”. laoyp.com. Arhivirano iz originala 29. 8. 2008. g. Pristupljeno 7. 3. 2014. 
  224. ^ „Madagascar 2009 Public Holidays”. Qppstudio.net. Arhivirano iz originala 19. 4. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  225. ^ Član 111 (1c) Zakona o radu Moldavije Arhivirano 2016-03-03 na sajtu Wayback Machine, PDF, strana 53 „Član 111. Neradni praznici. (1) U Moldaviji su neradni praznici, uz zadržavanje prosečne zarade: (...) c) 8. mart – Međunarodni dan žena; (...)”.
  226. ^ „Mongolia Web News”. Mongolia-web.com. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  227. ^ Women Demand Equal Rights In Kyiv March Arhivirano 2018-04-23 na sajtu Wayback Machine, RFE/RL (8. 3. 2018)
  228. ^ „National Holidays (In Russian)”. Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Uzbekistan. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 7. 3. 2012. 
  229. ^ „Zambia 2009 Public Holidays”. Qppstudio.net. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  230. ^ „International Womens Development Agency (in English)”. Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  231. ^ „QPPstudio.net”. QPPstudio.net. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  232. ^ „Zakon o blagdanima, spomendanima i neradnim danima u Republici Hrvatskoj (pročišćeni tekst)”. narodne-novine.nn.hr. Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2023. 
  233. ^ а б „Ziua Internațională a Femeii. De 8 martie Google posteaza un desen pentru acest eveniment”. Agentia.org. 24. 11. 2010. Архивирано из оригинала 11. 3. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  234. ^ „Žene su heroji ovog društva (in Bosnian)”. Oslobodjenje. 8. 3. 2012. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  235. ^ „Bulgarian national radio”. Bulgarian national radio. Архивирано из оригинала 14. 7. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2015. 
  236. ^ „Hanoi streets jammed on Int'l Day for Women | Vietnam News & Information Portal”. En.www.info.vn. 9. 3. 2011. Архивирано из оригинала 12. 3. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  237. ^ „Días Nacionales en Chile (in Spanish)”. feriadoschilenos.cl. 8. 3. 2009. Архивирано из оригинала 7. 1. 2019. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  238. ^ GNA (8. 3. 2024). „Government urged to include and invest in women to advance gender equality”. Ghana News Agency (на језику: енглески). Приступљено 12. 4. 2024. 
  239. ^ „Plaza 8 de marzo (Becú Sur) | Intendencia de Canelones”. www.imcanelones.gub.uy. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  240. ^ „Pari opportunità: apposta una targa in memoria di Giulia Porcelli in piazza 8 marzo Le foto”. BisceglieLive.it (на језику: италијански). 15. 3. 2021. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  241. ^ „La praza 8 de Marzo se teñirá de morado durante el Apóstol”. www.elcorreogallego.es (на језику: шпански). 18. 7. 2019. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  242. ^ Catania, Gianni (5. 3. 2020). „Nasce piazza 8 Marzo, a Melilli la toponomastica omaggia le donne”. SiracusaOggi.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  243. ^ „8 mars 2022 : pour une Europe de l'égalité”. Ministère chargé de l'égalité entre les femmes et les hommes, de la diversité et de l'égalité des chances (на језику: француски). 8. 3. 2022. Архивирано из оригинала 9. 3. 2022. г. Приступљено 10. 3. 2022. 
  244. ^ „la Repubblica/societa: 8 marzo, niente manifestazione tante feste diverse per le donne”. Repubblica.it. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  245. ^ „politica " Festa della donna, parla Ciampi "La parità è ancora lontana"”. Repubblica.it. 8. 3. 2006. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2012. 
  246. ^ Redazione Il Fatto Quotidiano (12. 3. 2013). „Addio a Teresa Mattei, era l'ultima donna rimasta tra le elette alla Costituente”. Il Fatto (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 7. 6. 2022. г. Приступљено 30. 3. 2013. 
  247. ^ а б Pirro, Dierdre (25. 3. 2013). „Teresa Mattei, Flower power”. The Florentine. Архивирано из оригинала 5. 10. 2015. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  248. ^ Pacini, Patrizia (2011). La costituente: storia di Teresa Mattei (на језику: италијански). Altreconomia, 2011. ISBN 978-8865160411. 
  249. ^ Fantone, Laura; Franciosi, Ippolita (2005). (R)Esistenze: il passaggio della staffetta (на језику: италијански). Morgana. ISBN 8889033312. 
  250. ^ „Women's Day USA”. BEATA POŹNIAK (на језику: енглески). Приступљено 10. 3. 2024. 
  251. ^ Anjum, Gulnaz (27. 2. 2020). „Women's Activism in Pakistan: Role of Religious Nationalism and Feminist Ideology Among Self-Identified Conservatives and Liberals”. Open Cultural Studies. 4 (1): 36—49. doi:10.1515/culture-2020-0004 Слободан приступ. 
  252. ^ Shaheed, Farida (2019). „Maintaining Momentum in Changing Circumstances”. Journal of International Affairs. 72 (2): 159—172. ISSN 0022-197X. JSTOR 26760840. 
  253. ^ „Social constructionism and women empowerment”. Daily Times. 12. 3. 2020. Архивирано из оригинала 23. 5. 2022. г. Приступљено 15. 3. 2020. 
  254. ^ „Pakistani women hold 'aurat march' for equality, gender justice”. www.aljazeera.com. 3. 12. 2018. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 16. 3. 2019. 
  255. ^ Images Staff (7. 3. 2019). „The Aurat March challenges misogyny in our homes, workplaces and society, say organisers ahead of Women's Day”. Images (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 3. 2021. г. Приступљено 7. 3. 2019. 
  256. ^ Gozdecka, Dorota; Macduff, Anne (8. 1. 2019). Feminism, Postfeminism and Legal Theory: Beyond the Gendered Subject?. Routledge. ISBN 9781351040402. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2022. 
    Kirmani, Nida; Khan, Ayesha (27. 11. 2018). „Moving Beyond the Binary: Gender-based Activism in Pakistan”. Open Docs. Архивирано из оригинала 4. 4. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2022. 
    Sahar, Naila (2. 10. 2018). „Things She Could Never Have”. South Asian Review. 39 (3–4): 420—422. ISSN 0275-9527. S2CID 189186159. doi:10.1080/02759527.2018.1518037. 
    Images Staff (7. 3. 2019). „The Aurat March challenges misogyny in our homes, workplaces and society, say organisers ahead of Women's Day”. Images. Архивирано из оригинала 10. 3. 2021. г. Приступљено 7. 3. 2019. 
    „Here's all you need to know about Aurat March 2019”. NC. 28. 2. 2019. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 9. 3. 2019. 
    The Newspaper's Staff Reporter (7. 3. 2019). „Aurat March to highlight 'Sisterhood and Solidarity'”. DAWN.COM. Архивирано из оригинала 19. 5. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2019. 
    Shah, Zuneera (12. 3. 2018). „Why the Aurat March is a revolutionary feat for Pakistan”. DAWN.COM. Архивирано из оригинала 14. 6. 2022. г. Приступљено 17. 3. 2019. 
    Zahra-Malik, Mehreen (15. 3. 2019). „Pakistan torn as women's day march sparks wave of 'masculine anxiety'”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 28. 9. 2022. г. Приступљено 16. 3. 2019. 
    Toppa, Sabrina (8. 3. 2019). „Women take to the streets of Pakistan to rewrite their place in society”. The Guardian. Архивирано из оригинала 24. 11. 2021. г. Приступљено 17. 3. 2019. 
    Ebrahim, Ammar (6. 4. 2019). „The 'womanspreading' placard that caused fury in Pakistan”. Архивирано из оригинала 13. 6. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
    Rehman, Zoya (26. 7. 2019). „Aurat March and Undisciplined Bodies”. Medium. Архивирано из оригинала 24. 7. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2020. 
  257. ^ ur-Rehman, Zia (6. 3. 2022). „As Women's Marches Gain Steam in Pakistan, Conservatives Grow Alarmed”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 25. 6. 2022. г. Приступљено 7. 3. 2022. 
  258. ^ "Iranian Women Rally to Demand Equal Social, Political Rights" Архивирано 2016-03-09 на сајту Wayback Machine Index-Journal (9. 3. 2003): 9. preko Newspapers.comopen access publication - free to read
  259. ^ Harrison, Frances (8. 3. 2007). „Middle East | Iranian women struggle for equality”. BBC News. Arhivirano iz originala 13. 4. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  260. ^ „Iran: Release Women's Rights Advocates | Human Rights Watch”. Hrw.org. 8. 3. 2007. Arhivirano iz originala 2. 11. 2008. g. Pristupljeno 8. 3. 2012. 
  261. ^ „WomenWatch: International Women's Day”. Un.org. Arhivirano iz originala 6. 8. 2019. g. Pristupljeno 21. 2. 2013. 
  262. ^ „International Women's Day 2023: "DigitALL: Innovation and technology for gender equality"”. UN Women – Headquarters (na jeziku: engleski). 22. 12. 2022. Arhivirano iz originala 2. 3. 2023. g. Pristupljeno 2. 3. 2023. 
  263. ^ „Holidays and Observances in February”. The Spruce (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 9. 2020. g. Pristupljeno 15. 9. 2020. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународни_дан_жена&oldid=30819832”