Mejrid Korigan Megvajer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mejrid Korigan Megvajer
Mejrid u Gazi 2009. godine
Datum rođenja(1944-01-27)27. januar 1944. (80 god.)
Mesto rođenjaBelfast
 Ujedinjeno Kraljevstvo
UniverzitetTriniti Koledž Dablin
ZanimanjeSocijalna aktivistkinja
PartnerDžeki Megvajer [1]
Deca2
NagradeNobelova nagrada za mir (1976), Norwegian People nagrada za mir (1976)[2], Carl von Ossietzky medalja (1976), Pacem in Terris nagrada (1979)

Mejrid Korigan Megvajer (engl. Mairead Corrigan Maguire; Belfast, 27. januar 1944) je britanska aktivistkinja. Osnovala je sa Beti Vilijams i Kiran Mekjuan organizaciju Women for Peace koja je kasnije postala organizacija Community for Peace People, posvećena podsticanju mirnog rešavanja problema u Severnoj Irskoj. Vilijamsova i Megvajerova su dobile Nobelovu nagradu za mir 1976. godine.[3]

Poslednjih godina kritikovala je politiku izraelske vlade prema Gazi, naročito pomorsku blokadu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Megvajerova je rođena u rimokatoličkoj zajednici u Belfastu, u Severnoj Irskoj, drugo od osmoro dece — pet sestara i dva brata. Njeni roditelji bili su Andrju i Margaret Korigan. Pohađala je osnovnu školu Sveti Vinsent, privatnu katoličku školu, sve do 14. godine, pošto nakon toga njena porodica više nije mogla da plaća školovanje. Jedno vreme radila je kao babica u katoličkom društvenom centru, uspela je da uštedi dovoljno novca da upiše godinu dana kurs na privatnom fakultetu gospođice Gordon, što ju je sa 16 godina dovelo do posla knjigovođe u lokalnoj fabrici. Redovno je volontirala u crkvenoj organizaciji, provodila večeri i vikende radeći sa decom i posećujući zatvorenike u zatvorima. Kada je imala 21 godinu počela je da radi kao sekretarica u pivari Ginis, gde je ostala zaposlena do decembra 1976. godine.[4][5]

Aktivizam[uredi | uredi izvor]

Mejrid je postala aktivna u mirovnom pokretu Severne Irske nakon što je troje dece od njene sestre En pregazio automobil kojim je upravljao Deni Lenon, begunac Privremene irske republikanske vojske (PIRA), koga su britanske trupe usmrtile dok je pokušavao da pobegne. Beti Vilijams, bila je svedok tragedije i optužila IRA-u da je pucala na britansku patrolu i provocirala incident. U danima koji su usledili ona je počela prikupljati potpise za peticiju mira od protestanata i katolika i uspela je da okupi oko 200 žena koje su marširale za mir u Belfastu. Marš je prošao blizu kuće Mejrid Korigan koja im se pridružila. Ona i Vilijamsova su tako postale „zajedničke vođe praktično spontanog masovnog pokreta“.[6]

Sledeći protest, do mesta sahrane troje dece njene sestre, okupio je 10.000 protestantskih i katoličkih žena. Protestante su pripadnici PIRA-e fizički napali. Do kraja meseca njih dve su na ulice Belfasta izvele 35.000 ljudi koji su tražili mir između republikanske i lojalističke frakcije. Prvobitno usvojivši naziv „Žene za mir“, pokret je promenio ime u rodno neutralnu „Zajednica ljudi iz mira“ ili jednostavno „Mirovni ljudi“, kada se pridružio dopisnik irskih novina Kiran Mekjuan.[7][8]

Megvajerova je bila uverena da najefikasniji način da se zaustavi nasilje nije nasilje već prekvalifikacija, odnosno osvešćivanje. Organizacija je dva puta objavila dokument „Mir mirom“ i obezbedila je za porodice zatvorenika autobusku liniju do i iz zatvora u Belfastu.[9] Godine 1977. Megvajerova i Vilijamsova za svoje napore dobile su Nobelovu nagradu za mir 1976. godine. Tada je imala 32 godine i bila je najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir sve dok Malala Jusufzai nije dobila Nobelovu nagradu 2014. godine.[10]

Iako je Vilijamsova podnela ostavku iz Mirovnih ljudi 1980. godine, Megvajerova je nastavila da se bavi organizacijom do danas i služila je kao počasni predsednik grupe.[11] Od tada je preuzeo globalniju agendu, baveći se nizom društvenih i političkih pitanja iz celog sveta.

Megvajerova je u govoru iz 2007. godine rekla da je razdvojeni zid Izraela "spomenik strahu i propaloj politici" i da je "za mnoge Palestince svakodnevni život toliko težak, da je to zaista čin otpora". Pohvalila je „inspirativni rad Međunarodnog pokreta solidarnosti“ i odala počast sećanju na „Rejčel Kori, koja je dala svoj život protestujući zbog rušenja palestinskih domova od strane izraelske vojske“, rekavši da smo odgovorni jedni za druge i da smo na tajanstveno duhovan i lep način povezani. [12]

Megvajerova je u intervjuu iz decembra 2011. godine izjavila da je „Hamas izabrana stranka i svi bi trebalo da je priznaju kao takvu. Ima demokratski kapacitet i treba ga priznati“. Tokom putovanja u Gazi 2008. godine bila je pozvana da govori "u parlamentu Hamasa".[13] Godine 2016. pokušala je da spreči izraelsku pomorsku blokadu pojasa Gaze zajedno s još 13 aktivista, sve dok ih Izraelska mornarica nije zaustavila otprilike 64 km od obale. Čamac je bio u pratnji do luke Ašdod. Izraelska vojska je navela da je presretanje bilo kratko i bez povređenih. Megvajerova se požalila da su ona i aktivisti „uhapšeni, oteti, ilegalno, u međunarodnim vodama i odvedeni protiv svoje volje u Izrael“. [14]

U više navrata je sugerisala da su Palestinci zainteresovaniji za mir nego izraelska vlada. U intervjuu iz 2011. godine je navela, da kada su ona i neke kolege 2008. godine napustile Gazu, „mi smo se jako nadali, jer postoji želja palestinskog naroda za mirom, a onda je naredne nedelje započela operacija Liveno olovo. To je bilo strašno". Izrael je, kako je rekla, ubio palestinske poljoprivrednike i ribolovce koji su samo "pokušavali loviti hranu za svoje porodice", čime je prema njoj dokazano "da izraelska vlada ne želi mir". U intervjuu iz 2013. godine ponovila je istu tvrdnju rekavši da su joj u Gazi 2008. godine čelnici Hamasa i Fataha rekli da žele dijalog i mir, a nedelju dana kasnije „Izrael je bombardovao Gazu, počinivši ratni zločin“, pokazujući "da u izraelskoj vladi ne postoji politička volja za mirom".[15]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Nakon gubitka troje dece i bitke sa depresijom, Mejridina sestra En je izvršila samoubistvo 1980. godine.[16] Godinu i po kasnije, u septembru 1981. godine, Mejrid se udala za Džekija Megvajera, koji je bio muž njene pokojne sestre. Ima troje usvojene dece i dvoje svoje dece, Džona i Luka.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Peace People”. web.archive.org. 6. 2. 2012. Arhivirano iz originala 06. 02. 2012. g. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  2. ^ „NORTHERN IRELAND: A People's Peace Prize”. Time. 13. 12. 1976. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  3. ^ „The Nobel Peace Prize 1976”. NobelPrize.org. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  4. ^ Mairead Corrigan and Betty Williams : partners for peace in Northern Ireland. Chelsea House. str. 45. ISBN 9781438104461. 
  5. ^ Peace. World Scientific. str. 149. ISBN 978-981-02-1178-3. 
  6. ^ The New York Times Biographical Service (na jeziku: engleski). New York Times & Arno Press. 1977. str. 1372—1373. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  7. ^ The art of peace : Nobel Peace laureates discuss human rights, conflict and reconciliation. Snow Lion Publications. 2000. str. 52. ISBN 978-1-55939-149-8. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  8. ^ Nobel faces : a gallery of Nobel Prize winners. Wiley-VCH. 2008. str. 474. ISBN 978-3-527-40678-4. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  9. ^ „Máiread Maguire | Northern Irish peace activist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  10. ^ „Frequently Asked Questions”. web.archive.org. 19. 6. 2010. Arhivirano iz originala 19. 06. 2010. g. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  11. ^ The Field Day anthology of Irish writing. Field Day Publications. str. 378. ISBN 978-0-8147-9907-9. 
  12. ^ „God's Politics -”. God's Politics (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  13. ^ „Nobel Peace Laureate Mairead Maguire speaks to MEMO about Palestine, political prisoners and nuclear weapons”. web.archive.org. 4. 12. 2013. Arhivirano iz originala 04. 12. 2013. g. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  14. ^ Press, Associated (5. 10. 2016). „Israel intercepts protest vessel trying to break naval blockade of Gaza”. The Guardian. Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  15. ^ Pal, Amitabh (9. 4. 2013). „Mairead Maguire”. Progressive.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 11. 2019. 
  16. ^ „CAIN: People: Biographies of People Prominent During 'the Troubles' - C”. cain.ulster.ac.uk. Pristupljeno 5. 11. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мејрид_Кориган_Мегвајер&oldid=27645591”