Miksotrofi
Miksotrofi su organizmi koji mogu koristiti kombinaciju različitih izvora energije i ugljenika umesto jednog trofičkog režima. Moguće kombinacije su fototrofija i hemotrofija, litotrofija i organotrofija, autotrofija i heterotrofija, ili druge kombinacije pomenutih oblika ishrane. Miksotrofi mogu biti i prokarioti i eukarioti.[1] Zbog svojih karakteristika u mogućnosti su da koriste različite uslove sredine koja ih okružuje.[2] Neki organizmi imaju nepotpun Kalvinov ciklus tako da nisu u stanju da fiksiraju (vežu) ugljen-dioksid i moraju koristiti ugljenik iz organskih izvora.
Vrste miksotrofije[uredi | uredi izvor]
Organizmi mogu da koriste miksotrofiju obligatno ili fakultativno.
- Obligatna miksotrofija: u cilju rasta i održavanja organizam mora da koristi oba načina ishrane (autotrofija i heterotrofija).
- Obligatna autotrofija sa fakultativnom heterotrofijom: autotrofija je dovoljna za rast i održavanje organizma, ali heterotrofija se može koristiti kao dodatna strategija kada ne postoji dovoljno energije za autotrofiju, kada je na primer intenzitet svetlosti nedovoljan.
- Fakultativna autotrofija sa obligatnom heterotrofijom: heterotrofija je dovoljna za rast i održavanje organizma, ali takvi organizmi mogu koristiti dodatno autotrofiju ako postoji nedostatak plena.
- Fakultativna miksotrofija: održavanje i rast može omogućiti samo heterotrofni ili autotrofni režim ishrane, a miksotrofija se koristi samo kada je to potrebno.[3]
Primeri[uredi | uredi izvor]
- Paracoccus pantotrophus — bakterija koja može da živi hemoorganotrofno zbog velikog broja različitih organskih jedinjenja koje može da metaboliše. Takođe može da koristi i hemolitoautotrofan način ishrane i tako može jedinjenja sumpora, kao što su vodonik-sulfid, elementarni sumpor, ili tiosulfat, oksidovati do sulfata. Izvor ugljenika za ove organizame može biti ugljen-dioksid (autotrofija) ili organski ugljenik (heterotrofija).[4][5][6]
Organoheterotrofija se može obavljati i u anaerobnim i u aerobnim uslovima, dok se litoautotrofija obavlja u aerobnim uslovima sredine.[7][8] - Mnogo primera iz roda Euglena.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Eiler A (1. 12. 2006). „Evidence for the Ubiquity of Mixotrophic Bacteria in the Upper Ocean: Implications and Consequences”. Appl Environ Microbiol. 72 (12): 7431—7. PMC 1694265
. PMID 17028233. doi:10.1128/AEM.01559-06.
- ^ Katechakis A, Stibor H (1. 7. 2006). „The mixotroph Ochromonas tuberculata may invade and suppress specialist phago- and phototroph plankton communities depending on nutrient conditions”. Oecologia. 148 (4): 692—701. PMID 16568278. doi:10.1007/s00442-006-0413-4.
- ^ Schoonhoven, Erwin (19. 1. 2000). „Ecophysiology of Mixotrophs” (PDF). Thesis.
- ^ Libes, Susan M. (2009). Introduction to marine biogeochemistry (2 izd.). Academic Press. str. 192. ISBN 978-0-7637-5345-0.
- ^ Dworkin, Martin (2006). The Prokaryotes: Ecophysiology and biochemistry. 2 (3rd izd.). Springer. str. 988. ISBN 978-0-387-25492-0.
- ^ Lengeler, Joseph W.; Drews, Gerhart; Schlegel, Hans Günter (1999). Biology of the Prokaryotes. Georg Thieme Verlag. str. 238. ISBN 978-3-13-108411-8.
- ^ „Identification and Characterization of Transposable Elements of Paracoccus pantotrophus”. J Bacteriol. 185 (13): 3753—63. 1. 7. 2003. PMC 161580 . PMID 12813068. doi:10.1128/JB.185.13.3753-3763.2003.
- ^ Friedrich, Cornelius G.; et al. (2007). „Redox Control of Chemotrophic Sulfur Oxidation of Paracoccus pantotrophus”. Microbial Sulfur Metabolism. Springer. str. 139—150. Arhivirano iz originala 11. 05. 2020. g. Pristupljeno 28. 09. 2017. PDF[mrtva veza]
- ^ Schmidt, Susanne; John A. Raven; Chanyarat Paungfoo-Lonhienne (2013). „The mixotrophic nature of photosynthetic plants”. Functional Plant Biology. 40 (5): 425. ISSN 1445-4408. doi:10.1071/FP13061. Pristupljeno 26. 11. 2013.
