Milan Gutović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milan Gutović
Milan Gutović
Lični podaci
Puno imeMilan Gutović
NadimakLane
Datum rođenja(1946-08-11)11. avgust 1946.
Mesto rođenjaUmka, kod Beograda, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Datum smrti25. avgust 2021.(2021-08-25) (75 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
UniverzitetDramske umetnosti u Beogradu
ZanimanjeFilmski, televizijski i pozorišni glumac i voditelj
Porodica
SupružnikBiljana Knežević (2001—2011)
Deca4
Rad
Aktivni period1967—2021.
Bitna ulogaOtvorena vrata — Dragoslav
Bela lađa, Laf u srcu i Tesna koža — Srećko Šojić
Veza do IMDb-a

Milan „Lane“ Gutović (Umka, kod Beograda, 11. avgust 1946 — Beograd, 25. avgust 2021) bio je srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac i voditelj.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Njegov otac rođen je u selu Gornje Rudinice, Plužine. Porodica Gutović pripada srpskom plemenu Pivljani.[1] Majčina strana porodice (devojačko Čarapić) poreklom je iz Ivanjice.[1]

Maturirao je u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”, kada i stiče nadimak Lane, i isprva upisao Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu (PMF).[2] Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju y Beogradu završio je 1967. godine. Bio je jedan od čuvenih Bojanovih beba, zajedno sa svojim kolegama sa klase (Josif Tatić, Svetlana Bojković, Ivan Bekjarev, Đurđija Cvetić, Tanasije Uzunović) koje je Bojan Stupica primio u stalni angažman Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), jer je primljen pre toga. Prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu postaje 2006. godine. Penzionisan je krajem decembra 2011. godine.[3]

Živeo je y Beogradu, otac je ćerke Milice i Nevene, sinova Janko i Spasoja.[4][5][6]

Sredinom avgusta 2021. godine je primljen u bolnicu nakon naglog pogoršanja zdravstvenog stanja. Preminuo je 25. dana istog meseca na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), usled respiratornih problema.[7][8][9] Sahranjen je u porti Crkve Svete Trojice u Kumodražu uz prisustvo kolega, prijatelja i poštovalaca njegovog lika i dela.[10][11]

Bio je kritičar predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovog režima.[12]

Gutović je u javnosti davao podršku integritetu i legitimnosti Republike Srpske.[13]

O Gutovićem životu je Tatjane Nježić napisala monografiju objavljenu krajem septembra 2023.[14]

Pozorište[uredi | uredi izvor]

Igrao je u predstavama „Protekcija”, „Kad su cvetale tikve”, „Buba u uhu”, „Ruženje naroda u dva dela" „Za kim zvono zvoni”, „Pučina”, „Kolubarska bitka”, „Valjevska bolnica”, „Narodni poslanik”, „Otelo", "Putujuće pozorište Šopalović", „Rodoljupci", „Lažni car Šćepan Mali", „Gagarinov put", „Ko se boji Virdžinije Vulf", „Večera budala", „Šuplji kamen" itd.[15][16] Neke od tih uloga donele su mu brojne nagrade i priznanja.[17]

Poslednje dve decenije igra svoj „Kabare”, sa kojim je gostovao širom sveta.

Vratio se u Jugoslovensko dramsko pozorište, gde od 2020. godine ima ulogu u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović”.[18]

Film[uredi | uredi izvor]

Filmsku karijeru započinje 1968. godine u filmu Radoša Novakovića Bekstva, nakon koje je usledio bogati kinematografski opus. Veće sporedne i epizodne uloge je igrao u nekoliko filmova kao što su SB zatvara krug i Povratak otpisanih. Prvu glavnu ulogu igra 1979. u filmu Miće Miloševića Drugarčine, koji ga je angažovao i 1981. za film Laf u srcu,, čiji su scenario pisali Siniša Pavić i Ljiljana Pavić, gde se epizodno pojavio kao Srećko Šojić. Godinu dana kasnije, odlučuju da njegov lik prošire i snimaju film Tesna koža, gde je sa Nikolom Simićem igrao jednu od glavnih uloga koja je doživela enormnu gledanost, te zbog toga snimaju nastavke 1987, 1988, 1991. Osim toga veće i glavne uloge ostvaruje i u filmovima Erogena zona, Debeli i mršavi, Crna Marija, Majstor i Šampita, Špijun na štiklama, Uslovna sloboda i Sedam i po.

Televizija[uredi | uredi izvor]

Prvu veću ulogu na televiziji ostvaruje 1971. u seriji Siniše Pavića Diplomci. Veću popularnost stiče kao Đankarlo Maroti u Boljem životu i Dragoslav u Otvorenim vratima. Nastupio je u više od 400 epizoda serije Pustolov, koja je emitovana na RTS-u, kao program za decu i mlade.[19] Najveću popularnost na televiziji je stekao 2006. godine u TV seriji Bela lađa kada je ponovo zaigrao lik Srećka Šojića iz Tesne kože, koji je igrao do 2011.

Bio je voditelj i autor nekoliko emisija i kratkih humorističko-satiričnih priloga na Televiziji Pink, TV Foks i RTS. Njegove najpoznatije emisije su Oralno doba i Ne može da škodi.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.

Pozorišne predstave[uredi | uredi izvor]

Naslov Uloga Reditelj Pozorište Premijera
Smrt Uroša V Nikola Miroslav Belović Jugoslovensko dramsko pozorište 11. novembar 1967.[21]
Junona i paun II dobrovoljac Boro Drašković 8. februar 1968.[21]
Požar strasti Ada Miroslav Belović 17. april 1968.[21]
Mudra glupača Leandro Bojan Stupica 1. oktobar 1968.[21]
Protekcija Svetislav Mata Milošević 9. januar 1969.[21]
Kraljević Marko Hrišćanski izaslanik Arsenije Jovanović 23. mart 1969.[21]
Pantologija ili mleko mudrosti Petar Teslić Atelje 212 14. april 1969.[22]
Kad su cvetale tikve Draganče Stojiljković Boro Drašković Jugoslovensko dramsko pozorište 6. oktobar 1969.[21]
Pigmalion Fredi Stevo Žigon 12. novembar 1969.[21]
Omer i Merima Omer Miroslav Belović 21. januar 1970.[21]
Hamlet, danski kraljević Rozenkranc Stevo Žigon 22. januar 1971.[23]
Spaseni Fred Zoran Ratković 3. mart 1971.[23]
Buba u uhu Kamij Šandebiz Ljubiša Ristić 7. jun 1971.[23][24]
Jelisaveta kneginja crnogorska Boško Milenko Maričić 20. januar 1972.[23]
Za kim zvono zvoni Rafael Miroslav Belović 24. mart 1972.[23]
Bele rakete lete na Amsterdam Brumen Dimitrije Jovanović 15. oktobar 1972.[23]
Maratonci trče počasni krug Mirko Topalović Ljubomir Draškić Atelje 212 26. februar 1973.[25]
Eh, to vreme takmičenja Fil Romano Dimitrije Jovanović Jugoslovensko dramsko pozorište 15. decembar 1973.[26]
Naslovna strana Hildi Džonson 13. jun 1976.[26]
Pučina Vladimir Nedeljković Dejan Mijač 8. maj 1977.[26]
Otelo Jago Stevo Žigon 25. novembar 1977.[26]
Trilogija o letovanju Guljelmo Paolo Mađeli 1. oktobar 1978.[26]
Sumrak Benja Ježi Jarocki 14. novembar 1979.[27]
Noćas je noć Gembeš Milenko Maričić 24. oktobar 1981.[28]
Kolubarska bitka Krsta Smiljanić Arsenije Jovanović 29. novembar 1983.[28]
Mali princ Kralj, Uobraženko, Pijanac,
Poslovni čovek, Geograf, Fenjerdžija		 Medina Karlos 19. septembar 1984.[28]
Putujuće pozorište Šopalović Filip Trnavac Dejan Mijač 10. oktobar 1985.[29]
Kabare Milan Gutović 20. januar 1986.[30]
Rodoljupci Smrdić Dejan Mijač 31. maj 1986.[30]
Revizor Hristijan Ivanović 7. mart 1987.[31][30]
Oluja Stefano[a] 25. jul 1987.[33]
Ruženje naroda u dva dela Uča 25. decembar 1988.[34][30]
Valjevska bolnica Gavrilo Stanković 31. januar 1989.[35][30]
U potrazi za Marselom Prustom 25. maj 1990.[36][37]
Narodni poslanik Sekulić 15. mart 1991.[38][37]
Oksimoron Sudija Kult teatar 6. april 1994.[39][40]
Budibogsnama Bik Koji Sedi 18. maj 1995.[40]
Gospođa ministarka Teča Panta Jugoslovensko dramsko pozorište 11. januar 1996.[41][42]
Laži car Šćepan mali Knjaz Dolgorukov[b] Crnogorsko narodno pozorište 3. oktobar 1997.[44][45]
Lari Tompson, tragedija jedne mladosti Glumac Beli Dušan Kovačević Zvezdara teatar 26. oktobar 1996.[46][47]
Mrtve duše Pljuškin Dejan Mijač Jugoslovensko dramsko pozorište 6. maj 1998.[48][42]
Laki komad Đorđe Darijan Mihajlović Kruševačko pozorište 5. maj 2000.[49]
Tulumbus Miroslav D. Prdić Jagoš Marković Atelje 212 30. oktobar 2000.[50]
Pacolovac Valdemar Darijan Mihajlović Kruševačko pozorište 22. april 2001.[49]
Obično veče Milan Gutović Pozorište Slavija 9. maj 2002.[51][52]
Dogodine u isto vreme Božidar Đurović 9. maj 2002.[53][54]
Pustolov 2. decembar 2002.[55]
Lažni car Branislav Mićunović Crnogorsko narodno pozorište 1. novembar 2003.[56]
Zgazi me glas Jug Radivojević Pozorište Slavija 28. april 2004.[57][58]
Prevrtač[v] Božidar Đurović 28. jun 2005.[61][62]
Izgubljena forma Milan Gutović 17. septembar 2005.[63][64]
Spusti se na zemlju[g] Jug Radivojević Pozorište na Terazijama 19. januar 2006.[68][69]
Laža i paralaža Aleksa Narodno pozorište u Beogradu 25. mart 2006.[70][71]
Ne šetaj se gola Veljko Mićunović Pozorište Slavija 17. jun 2006.[72][73]
Ko se boji Virdžinije Vulf? Džordž Dejan Volf 2. jul 2006.[74][73]
Gagarinov put Frenk Maja Milatović Ovadia Bitef teatar 3. februar 2007.[75][76]
Vesele žene vindzorske Vitez Džon Falstaf Jirži Mencl Narodno pozorište u Beogradu 29. mart 2007.[77][78]
Maestro Maestro Slavenko Saletović Pozorište Slavija 12. oktobar 2007.[79][80]
Večera budala Pinjon Fransoa Božidar Đurović Zvezdara teatar 11. jun 2008.[81][82]
Začin Milan Gutović Pozorište Slavija 20. februar 2009.[83][84]
Sumnjivo lice Jerotije Pantić, sreski kapetan Božidar Đurović Zvezdara teatar 10. oktobar 2009.[85][86]
Zlatno tele Ostap Bender Goran Marković Narodno pozorište u Beogradu 6. oktobar 2010.[87][88]
Javna ličnost Ljuba Darko Bajić Zvezdara teatar 2. februar 2011.[89][90]
Život u tesnim cipelama Ljuba Dušan Kovačević 11. mart 2011.[91][92]
Nesporazum Stari Veljko Mićunović Narodno pozorište u Beogradu 10. decembar 2011.[93][94]
Čigra Žan Božidar Đurović Zvezdara teatar 6. decembar 2012.[95][96]
Art Ivan Miljan Prljeta Beogradsko dramsko pozorište 21. februar 2015.[97][98]
Ukrađena ličnos’ Milan Gutović 15. oktobar 2016.[99][100]
Šuplji kamen Igor Petrovič Tatjana Mandić Rigonat Teatar Vuk 15. maj 2018.[101][102]
Sumrak bogova Baron Joakim Jagoš Marković Beogradsko dramsko pozorište 1. oktobar 2019.[103][104]
Arzamas Smrt Ljiljana Todorović Zvezdara teatar 24. decembar 2019.[105][106]
Putujuće pozorište Šopalović Vasilije Šopalović Jagoš Marković Jugoslovensko dramsko pozorište 8. mart 2020.[107][108]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

God. Naziv Uloga
1960-e▲
1965. Provereno, nema mina Mladić na ulici
1967. Oh, divljino (TV film)
1967. Visočka hronika (serija) Marks
1968. Neverovatni cilinder Nj. V. kralja Kristijana (TV film)
1968. Bekstva Skojevac
1968. Maksim našeg doba (serija)
1969. Veličanstveni rogonja (TV film) Estrigo
1969. Put gospodina Perisona (TV film)
1969. Mladići i devojke 2 (serija)
1969. Hajde da se igramo (TV film)
1969. Preko mrtvih (TV film) Dragoslav Stojanović
1969. Leći na rudu (TV film)
1969. Plava Jevrejka (TV film)
1969. Kod zelenog papagaja (TV film)
1970-e▲
1970. Izgubljeni sin (TV film)
1970. Krunisanje (TV film)
1970. Naši maniri (TV film)
1970. Francuski bez muke (TV film)
1970. Lepa parada Stevan
1971. Suđenje Floberu (TV film)
1971. Diplomci (serija) Dragutin Guta Pavlović
1972. Amfitrion 38 (TV film)
1972. Smeh sa scene: Jugoslovensko dramsko pozorište (TV film)
1972. Poraz (TV film)
1972. Proždrljivost (TV film)
1972. Musa iz cirkusa (TV film)
1972. Devojka sa Kosmaja
1972. Selo bez seljaka (serija)
1972. Čučuk Stana (TV film) Hajduk Veljko Petrović
1972. Tragovi crne devojke
1973. Obraz uz obraz (serija) Lane
1973. Dubravka (TV film)
1973. Od danas do sutra (serija)
1973. Brauningova verzija (TV film)
1973. Bela košulja (TV film) Jug
1973. Sutjeska
1973. Pozorište u kući (serija) Kućni pomoćnik
1974. Meri Rouz (TV film)
1974. SB zatvara krug Boban
1974. Bataljon je odlučio (kratki film)
1975. Sinovi (TV film) Princ
1975. Tena (TV film)
1975. Lepeza (serija)
1975. Nagrada godine (TV film)
1975. Život je lep (serija) Dovniković
1976. Povratak otpisanih Kapetan Todorović
1976. Beogradska deca (TV film)
1976. Morava 76 (serija)
1976. Čast mi je pozvati vas (serija) Lane
1976. Prvi garnizon (kratki film)
1977. Mikelanđelo Buonaroti (TV film)
1977. Profesionalci (serija)
1977. Usijane glave (serija) Bumbaširević
1977. Jedan dan (TV film)
1977. Pod istragom (TV film) Đole
1978. Maska (TV film) Čezare
1978. Povratak otpisanih (serija) Kapetan Todorović
1978. Gospođa ministarka (TV film) Čeda Urošević
1979. Srećna porodica Učitelj tenisa
1979. Srećna porodica (serija)
1979. Drugarčine Poručnik Ilić
1979. Ivan Goran Kovačić (TV film)
1980-e▲
1980. Bilo, pa prošlo (serija)
1981. Kir Janja (TV film) Mišić „Notaroš”
1981. Berlin kaput
1981. Gazija Morić
1981. Laf u srcu Srećko Šojić
1981. 500 kada (TV film) Cojko
1981. Erogena zona Momčilo „Moca” Stojisavljević
1981. Svetozar Marković (serija) Sava Grujić
1981. Sedam sekretara SKOJ-a (serija) Mijo Oreški
1982. Tesna koža Srećko Šojić
1982. Stenica (TV film) Prišipkin
1982. Krojači džinsa (TV film) Pakito
1982. Četvrtak umesto petka (TV film) Lane
1983. Razvojni put Bore Šnajdera (TV film) Vitomir Kambasković
1983. Još ovaj put Vasa, otmičar mlade
1983. Osvajanje sreće (serija)
1984. Celovečernji the Kid (TV film) Don Francisko LP
1984. Ne tako davno (serija)
1984. Ulični pevači (serija)
1984. Uvek sa vama (serija) Lane
1984. Formula 1 (serija)
1984. Kaleidoskop dvadesetog veka (TV film)
1985. Daj mi krila jedan krug (serija) Biljan
1985. Indijsko ogledalo sudija
1985. Debeli i mršavi Bogoljub Jakšić — Knedla / dr Miroslav Štrukl
1986. Crna Marija Kodža
1986. Frka (serija)
1986. Majstor i Šampita Laslo Fogel „Marcipan”
1986. Šmeker Neša fotograf
1987. Dogodilo se na današnji dan cirkusant
1987. Bolji život (serija) Đan Karlo Maroti
1987. Tesna koža 2 Srećko Šojić
1988. Špijun na štiklama Narcis / Narcisa Zec
1988. Vuk Karadžić (serija) serdar Stevan Perkov
1988. Ortaci Sima
1988. Tesna koža 3 Srećko Šojić
1989. Poltron Janez Lipovsek
1989. Boj na Kosovu Ivan Kosančić
1989. Specijalna redakcija (serija)
1989—1993. Metla bez drške (serija) Ognjen, Zlatkov otac
1990-e▲
1990. Pokojnik (TV film) Mladen Đaković
1990. Sumnjivo lice (TV film) Aleksa Žunić
1991. Holivud ili propast (TV film)
1991. Tesna koža 4 Srećko Šojić
1994—2014. Otvorena vrata (serija) Dragoslav Jakovljević
1996. Pustolov (serija) Pustolov
1998. Kanal mimo (serija) Jelenko
1998. Kod lude ptice (serija) rasvetljivač
2000-e▲
2002. Zajedničko putovanje (TV film) Joakim Vujić
2002—2015. Vršačka pozorišna jesen (serija)
2003. Mali svet sveštenik
2003. Ne može da škodi (serija)
2004. Šarene kaže (serija)
2004. Te quiero, Radiša (TV film) Radiša Radišić — Ljuti
2005. Imam nešto važno da vam kažem Direktor
2006. Uslovna sloboda Ozren Ćuk
2006. Sedam i po Voditelj
2006—2011. Bela lađa (serija) Srećko Šojić
2007. Ono naše što nekad bejaše (serija) Ćir Manta
2008. Neki čudni ljudi (serija) Lazar Gašić
2010-e▲
2010. Šesto čulo (serija)
2010. Zlatno tele (TV film)
2011. Mali ljubavni bog Milan
2013. Tesna koža 5 Srećko Šojić
2014. Mala istorija Srbije (serija) Lane
2017. Vrati se Zone Jordan, Manulaćev otac
2017. Državni posao (serija) Advokat Atanasije hadži Tonić
2020-e▲
2021. Nesporazum
2021. Nije loše biti čovek

|- | 2021. || Don Gilić

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lik je u premijernoj postavci igrao Miloš Žutić.[32]
  2. ^ U originalnoj izvedbi iz 1993. ulogu je igrao Žarko Laušević.[43]
  3. ^ Premijerno izvođenje na sceni Na­rod­nog po­zo­ri­šta Sr­ba u Ma­ke­do­ni­ji „Bra­ni­slav Nu­šić”.[59] Kasnije je izvođena i na drugim scenama.[60]
  4. ^ Nije pomenut u spiskovima glumačkih podela.[65][66][67]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Krtinić, Jovica (25. 8. 2021). „Poreklo glumca Milana Laneta Gutovića — Poreklo”. poreklo.rs. Pristupljeno 25. 8. 2021. 
  2. ^ „Kako je Lane postao — Lane”. b92. 25. 8. 2021. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  3. ^ „Milan Lane Gutović, glumac — Sada sam Krkobabićev kolibri”. Ekonometar. eKapija. 12. 4. 2012. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  4. ^ Marković, Moni. „Milan Lane Gutović — Umem moćno da ćutim”. story.rs. Arhivirano iz originala 30. 1. 2010. g. Pristupljeno 25. 1. 2015. 
  5. ^ M. I, J. (6. 9. 2020). „Ovo je retko ko znao Lane Gutović iz dva braka ima troje dece: Krije ih od znatiželjnih pogleda, a evo kako izgleda njegova ćerka i čime se bavi”. Blic. Pristupljeno 20. 8. 2021. 
  6. ^ „Lane je imao četvoro, a ne troje dece! Oglasila se Gutovićeva ćerka Milica — "Moj otac je imao još jednu ćerku!"”. mondo.rs. 28. 8. 2021. Pristupljeno 29. 8. 2021. 
  7. ^ „Preminuo Milan Lane Gutović”. Tanjug. Radio-televizija Srbije. 25. 8. 2021. Pristupljeno 25. 8. 2021. 
  8. ^ „Preminuo glumac Milan Lane Gutović”. Politika. 25. 8. 2021. Pristupljeno 26. 8. 2021. 
  9. ^ Sudar, Suzana (25. 8. 2021). „Preminuo Lane Gutović”. Nova S. Pristupljeno 26. 8. 2021. 
  10. ^ „Milan Lane Gutović sahranjen u Kumodražu”. FoNet. Danas. 28. 8. 2021. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  11. ^ Dragović, R. (26. 8. 2021). „Ovde će Lane pronaći večni mir: Pažljivo je odabrao mesto, evo šta o glumcu kaže prota iz Crkve Svete Trojice”. Večernje novosti. Pristupljeno 15. 10. 2021. 
  12. ^ „Ovako je govorio Lane: Da li je Vučić čovek koji ima bolest ili bolest koja je postala čovek?”. Direktno.rs. 23. 8. 2021. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  13. ^ „"Digla se kuka i motika da je unište!" Ovako je Milan Lane Gutović govorio o Republici Srpskoj (VIDEO)”. Večernje novosti. 26. 8. 2021. Pristupljeno 27. 8. 2021. 
  14. ^ Golubović-Trebješanin, Borka. „Monografija o Milanu Gutoviću”. Politika Online. Pristupljeno 2023-09-26. 
  15. ^ Milenković, Marija (22. 10. 2019). „Milan Lane Gutović: Mozak je moja Ahilova peta”. Gloria. Pristupljeno 3. 2. 2023. 
  16. ^ „Preminuo Milan Gutović”. Jugoslovensko dramsko pozorište. 25. 8. 2021. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  17. ^ „Umetničke biografije | Milan Gutović”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 05. 03. 2005. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  18. ^ Golubović-Trebješanin, Borka (1. 2. 2020). „Milan Lane Gutović ponovo u JDP-u”. Politika. Pristupljeno 2. 2. 2020. 
  19. ^ Bilić, Meri (13. 9. 2021). „Talenti, obožavaoci i „talenti””. Politika. Pristupljeno 10. 10. 2021. 
  20. ^ „Lane Gutović proglašen za najpopularniji strani TV lik u Makedoniji, Maja Odžaklijevska nacionalni umetnik!”. Pres. 13. 11. 2014. Arhivirano iz originala 17. 11. 2014. g. Pristupljeno 17. 11. 2014. 
  21. ^ a b v g d đ e ž z Stojanović 2008, str. 259.
  22. ^ „Pantologija ili mleko mudrosti”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 13. 06. 2021. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  23. ^ a b v g d đ Stojanović 2008, str. 260.
  24. ^ „Buba u uhu”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 23. 9. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  25. ^ „Maratonci trče počasni krug”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 02. 12. 2021. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  26. ^ a b v g d Stojanović 2008, str. 261.
  27. ^ Stojanović 2008, str. 261—262.
  28. ^ a b v Stojanović 2008, str. 262.
  29. ^ Stojanović 2008, str. 262—263.
  30. ^ a b v g d Stojanović 2008, str. 263.
  31. ^ Volk 2006, str. 314.
  32. ^ „Oluja”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  33. ^ „Milan Gutović”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  34. ^ Volk 2006, str. 315.
  35. ^ Volk 2006, str. 316.
  36. ^ Volk 2006, str. 317.
  37. ^ a b Stojanović 2008, str. 264.
  38. ^ Volk 2006, str. 318.
  39. ^ „Šta je Beograd video” (PDF). Ludus, broj 17. 5. 5. 1994. str. 4. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  40. ^ a b Volk 2006, str. 385.
  41. ^ Volk 2006, str. 322.
  42. ^ a b Stojanović 2008, str. 265.
  43. ^ „Lažni car Šćepan mali”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  44. ^ „Lažni car Šćepan mali”. Crnogorsko narodno pozorište. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  45. ^ Volk 2006, str. 320—321.
  46. ^ „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti”. Zvezdara teatar. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  47. ^ Volk 2006, str. 372.
  48. ^ Volk 2006, str. 323—324.
  49. ^ a b Volk 2006, str. 545.
  50. ^ „Tulumbus”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 02. 08. 2021. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  51. ^ „"Obično veče"”. Pozorište Slavija. Arhivirano iz originala 12. 3. 2009. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  52. ^ Volk 2006, str. 376.
  53. ^ „"Dogodine u isto vreme"”. Pozorište Slavija. Arhivirano iz originala 7. 2. 2007. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  54. ^ „Dogodine u isto vreme”. Akademija 28. Arhivirano iz originala 18. 08. 2021. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  55. ^ Volk 2006, str. 377.
  56. ^ „Lažni car”. Crnogorsko narodno pozorište. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  57. ^ „Komedija 'Zgazi me' u Slavija teatru”. Blic. 28. 4. 2004. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  58. ^ Volk 2006, str. 378.
  59. ^ Stančić, M. (20. 6. 2005). „Prevrtač za Vidovdan”. Večernje novosti. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  60. ^ „Predstava Prevrtač u Kulturnom centru Zrenjanina”. probjave.com. 21. 11. 2009. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  61. ^ „Večeras u "Zavodniku"”. Glas javnosti. 4. 10. 2003. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  62. ^ „“Prevrtač” — Slavija”. tiketklub.com. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  63. ^ „“Izgubljena forma“ — Slavija”. tiketklub.com. Pristupljeno 27. 6. 2021. 
  64. ^ Godišnjak 28 2007, str. 87.
  65. ^ Godišnjak 28 2007, str. 83.
  66. ^ Jovanović 2009, str. 289.
  67. ^ „Spusti se na zemlju”. Teatroslov. Muzej pozorišne umetnosti. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  68. ^ „Mjuzikl Spusti se na zemlju u Pozoristu na Terazijama”. bgsvetionik.com. 19. 12. 2005. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  69. ^ Medenica, Ivan (26. 1. 2006). „Džabe smo krečili”. Vreme. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  70. ^ „Laža i paralaža”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  71. ^ Volk 2009, str. 527.
  72. ^ „Ne šetaj se gola!”. Pozorište Slavija. Arhivirano iz originala 8. 2. 2007. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  73. ^ a b Godišnjak 28 2007, str. 88.
  74. ^ „Ko se boji Virdžinije Vulf”. Pozorište Slavija. Arhivirano iz originala 19. 4. 2016. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  75. ^ „Repertoar — Sezona 2007 — Gagarinov put”. Digitalni Bitef teatar. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  76. ^ Godišnjak 29 2008, str. 21.
  77. ^ „Vesele žene vindzorske”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  78. ^ Godišnjak 29 2008, str. 41.
  79. ^ „"Maestro"”. Pozorište Slavija. Arhivirano iz originala 12. 3. 2009. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  80. ^ Godišnjak 30 2009, str. 73.
  81. ^ „Večera budala”. Zvezdara teatar. Arhivirano iz originala 24. 06. 2021. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  82. ^ Godišnjak 30 2009, str. 76.
  83. ^ R, R. (24. 2. 2009). „Začin od smeha”. Večernje novosti. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  84. ^ Godišnjak 31 2010, str. 79.
  85. ^ „Sumnjivo lice”. Zvezdara teatar. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  86. ^ Godišnjak 32 2011, str. 84.
  87. ^ „Zlatno tele”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  88. ^ Godišnjak 33 2012, str. 43.
  89. ^ „Premijera "Javne ličnosti" večeras u Zvezdara teatru”. Tanjug. Blic. 2. 2. 2011. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  90. ^ „Javna ličnost”. Zvezdara teatar. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  91. ^ „Život u tesnim cipelama”. Zvezdara teatar. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  92. ^ Godišnjak 33 2012, str. 92.
  93. ^ „Nesporazum”. Narodno pozorište u Beogradu. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  94. ^ Godišnjak 34 2013, str. 41—42.
  95. ^ „Čigra”. Zvezdara teatar. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  96. ^ Godišnjak 35 2014, str. 83.
  97. ^ „Art”. Beogradsko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 21. 02. 2015. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  98. ^ Godišnjak 37 2016, str. 18.
  99. ^ „Lane Gutović u monodrami Ukrađena ličnos”. SRNA. Glas Srpske. 15. 10. 2016. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  100. ^ „Ukrađena ličnost”. hocupozoriste.rs. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  101. ^ „Šuplji kamen”. Teatar Vuk. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  102. ^ Godišnjak 40 2019, str. 75.
  103. ^ „Sumrak bogova”. Beogradsko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 04. 11. 2019. g. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  104. ^ Godišnjak 42 2021, str. 15.
  105. ^ „Arzamas”. Zvezdara teatar. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  106. ^ Godišnjak 42 2021, str. 22—23.
  107. ^ „Putujuće pozorište Šopalović”. Jugoslovensko dramsko pozorište. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  108. ^ Panić, Slavica (7. 6. 2021). „Bjelogrlić večeras u Užicu zaigrao umesto Laneta Gutovića”. Nova S. Pristupljeno 30. 8. 2021. 

Dodatni izvori[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Гутовић&oldid=27548655”