Milan Uzelac (general)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Milan Uzelac (višeznačna odrednica).
Milan Uzelac
Milan Uzelac - vazduhoplovni divizijski general
Lični podaci
Datum rođenja(1867-08-26)26. avgust 1867.
Mesto rođenjaKomarom, Austrougarska
Datum smrti7. januar 1954.(1954-01-07) (86 god.)
Mesto smrtiZagreb, SR Hrvatska, NR Hrvatska, FNR Jugoslavija
Vojna karijera
Služba1888 — 1918.
1919 — 1923.
1941.
Čin Divizijski general JKRV

Milan Uzelac (Komarom, 26. avgusta 1867 — Zagreb, 7. januara 1954) je bio vazduhoplovac, general, komandant Ratnog vazduhoplovstva Austrougarske vojske. Posle raspada Austrougarske, 1920. godine, stupio je u Vojsku Kraljevine SHS, a jula 1920. godine, postavljen je za načelnika novoformiranog Odeljenja za vazduhoplovstvo pri Ministarstvu vojske i mornarice.[1][2]

Za vreme Drugog svetskog rata bio je jedan od vodećih ličnosti Zrakoplovstva NDH.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Milan Uzelac, rođen je 26. avgusta 1867. godine u Komarnu u Mađarskoj, gde mu se otac austrougarski oficir zatekao sa službom. Osnovno školovanje i realnu gimnaziju je završio u Karlovcu, a potom i Tehničku vojnu akademiju u Beču. Od 1888. godine. službovao je kao tehnički oficir u Puli, Trstu i Zadru. U to vreme je završio studije elektrotehnike i pomorsku akademiju i stekao čin poručnika trgovačke mornarice, a kao poliglota naučio je osam jezika. Sve vreme svoje službe do kraja Prvog svetskog rata službovao je u Austrougarskoj vojsci, gde je napredovao do čina general-majora. Nakon raspada Austrougarske monarhije nastanio se u Petrinji, na teritoriji nove države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca/(Jugoslavije), a u njeno vazduhoplovstvo se uključio 1919. godine, a penzionisan je marta 1923. godine. Sredinom 30.-tih godina 20. veka, preselio se u Zagreb u kome je živeo do kraja života. Početkom Drugog svetskog rata, kada je na teritoriji Jugoslavije formira fašistička tvorevina NDH (Nezavisna Država Hrvatska), general Uzelac je prihvatio učešće u vojsci te državne tvorevine. Umro je 7. januara 1954. godine u Zagrebu u 87 godini života, a sahranjen je na zagrebačkom groblju Mirogoj.[3]

Služba u Austrougarskoj vojsci[uredi | uredi izvor]

Milan Uzelac je počeo vojnu službu u Austrougarskoj monarhiji 1888. godini, posle završetka vojne akademije. U toku službovanja i Puli, Trstu i Zadru, unapređen je u čin poručnika, a zatim i kapetana. U čin kapetana 2. klase je unapređen 1898. godine, a dve godine kasnije je kao Generalštabni inženjer korpusa prebačen sa službom i Klagenfurt (Celovac) gde je 1908. godine postao major. Svestrano tehnički obrazovan zaineresovao se za vazduhoplovstvo i zaključio je da to nije samo sport za bogate nego da ima veliki vojni potencijal. Od 1910. godine, intenzivnije se bavi vazduhoplovstvom a kad su se prestolonaslednik Franc Ferdinad i načelnik generalštaba Konrad fon Hoecendorf počeli baviti reformom oružanih snaga Austrougarske, 1911. godine, formirano je i ratno vazduhoplovstvo. Zahvaljujući samopregornom radu 1. maja 1912. godine Milan Uzelac je u činu potpukovnika bio postavljen za prvog komandanta austrougarskog ratnog vazduhoplovstva. Brzo se obučio i za pilota, pa je već 23. avgusta 1912. godine dobio pilotsku diplomu sa rednim brojem 69 (Diplom österreich. Aero Club),[4] preleteo planinski masiv Snežnik, a u aprilu 1913. bez usputnog sletanja, preleteo je rastojanje od Fišamenda (nem. Fischamend) do Novog Sada (oko 400 km), što se u to vreme smatralo velikim poduhvatom.

Početni koraci u formiranju austrougarskog vazduhoplovstva su bili teški, Milan Uzelac je imao na raspolaganju samo nekoliko oficira koji su privatno završili školu letenja, a nedostajala su finansijska sredstva, avioni i ostali vazduhoplovni materijali, u to vreme su u celoj Austrougarskoj, postojale su dve fabrike aviona (zanatskog tipa) koje ni izbliza nisu mogle da podmire potrebe vazduhoplovstva pa su se avioni uvozili iz Nemačke. Međutim, najveći problem je bio nerazumevanje najvišeg komandnog kadra u austougarskoj vojsci za ovaj vid oružanih snaga, što nije bilo čudno s obzirom na konfuziju oko vojne doktrine, koja nije tada bila raščišćena, kojim putem će krenuti vazduhoplovstvo: baloni, dirižabli ili avioni.[5] U toku leta 1912. godine Milan Uzelac je organizovao aero-miting u Bečkom Novom Mestu kojem je prisustvovao i sam car Franc Jozef koji je bio veoma impresioniran onim što je video tako da je vazduhoplovstvo dobilo posle toga više novčanih sredstava i bolji tretman nego do tada, a sam Uzelac je bio odlikovan krstom za vojne zasluge.

Tokom Prvog svetskog rata Milan Uzelac je uspeo da u Austrougarskoj organizuje industrijsku proizvodnju aviona i motora [6] (na kraju rata Austrougarska je imala 10 fabrika aviona a od 1916. godine je prestala da uvozi nemačke avione), vazduhoplovni arsenal u Beču i nekolikopilotskih i izviđačkih škola. Za vreme njegovog komandovanja austrougarsko vazduhoplovstvo je naraslo u ozbiljan i samostalan rod vojske u čijem je sastavu bilo 74 eskadrile sa 533 aviona i 27 balonskih četa. Austrougarsko vazduhoplovstvo je ratovalo na tri fronta: istočnom (ruskom), italijanskom i balkanskom ratištu. U maju mesecu 1918. godine M. Uzelac je unapređen u čin general-majora, a bio je i odlikovan brojnim austrougarskim odlikovanjima.

I pored neospornih ličnih zasluga za razvoj vojnog vazduhoplovstva u Austrougarskoj, general Milan Uzelac je u septembru 1918. godine smenjen sa položaja komandanta austrougarskog vazduhoplovstva, da bi posle raspada Austrougarske monarhije bio penzionisan.[7]

Službovanje u Kraljevini SHS/Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Posle Prvog svetskog rata Milan Uzelac se nastanio u Petrinji, na teritoriji nove države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ali se nije odmah uključio u njeno vazduhoplovstvo. Situacija u novonastaloj zemlji je bila nesređena, mirovni ugovori između zaraćenih strana nisu bili potpisani pa je tokom zime 1918. i leta 1919. godine dolazilo do ratnih operacija između Austrije i Kraljevine SHS na demarkacionoj liniji u kojima su pored suvozemnih snaga, učestvovalo i ratno vazduhoplovstvo.[8] Paralelno sa ratnim operacijama na koruškom frontu odvijala se Pariska mirovna konferencija 1919. koja je trajala od 18. januara 1919. do 21. januara 1920. godine[9] i kojom su definisane granice i potpisani mirovni ugovori. Tek kada je krajem 1919. i početkom 1920. situacija u zemlji koliko toliko sređena, Ministarstvo vojske i mornarice Kraljevine SHS je shvatilo da se organizacija vojnog vazduhoplovstva mora usaglasiti sa potrebama ukupne vojne sile. Kao najpovoljnija ličnost za izradu plana reorganizacije vojnog vazduhoplovstva bio je general Milan Uzelac, s obzirom na njegovo ogromno iskustvo u ovoj oblasti. Pored plana reorganizacije Milan Uzelac se obavezao da u vidu posebnog dokumenta, predloži sveobuhvatne mere za njegovo sprovođenje u delo.

Memoar[10] je bio završen već u februaru mesecu 1920. godine a zatim je M. Uzelac u Glavnom general štabu u Beogradu obrazlagao sve elemente plana reorganizacije posebno ističući sa kojim se sve materijalnim izdacima mora suočiti država ukoliko želi savremeno racionalno i efikasno vojno vazduhoplovstvo. Loša ekonomska situacija u zemlji posle iscrpljujućeg rata i složene vojno političke okolnosti, nisu omogućavale da se plan M. Uzelca u potpunosti primeni, pa je Glavni generalštab izradio novi skromniji i prihvatljiviji plan razvoja vojnog vazduhoplovstva koji je trebalo sprovesti u naredne četiri godine. Gospodinu Uzelcu je ponuđena realizacija ovog plana i on se toga prihvatio tako da je avgusta meseca 1920. godine reaktiviran u generalskom činu i postavljen za načelnika novoformiranog Odeljenja za vazduhoplovstvo pri Ministarstu vojske i mornarice. U nadležnosti ovog odeljenja bili su vojno, pomorsko i civilno vazduhoplovstvo.

Na novom poslu je general Milan Uzelac iskazao sve svoje kvalitete i energiju inicirao je i doprineo donošenju brojnih pravila i propisa kojima se unapredila organizacija i funkcionisanje vojnog vazduhoplovstva. Formirao je dve vazduhoplovne komande u Novom Sadu i Mostaru, vazduhoplovni arsenal i Petrovaradinu, unapredio vazduhoplovno školstvo formirajući izviđačku školu, đačku četu i školu za avio-mehaničare.[11] Doprineo je izradi nove vazduhoplovne doktrine i inicirao i podstakao razvoj domaće avio-industrije. Penzionisan je avgusta meseca 1923. godine ali je i dalje radio u korist jugoslovenskog vazduhoplovstva. Kao saradnik i akcionar firme Ikarus zahvaljujući svojim dobrim poslovnim vezama nabavljao je vazduhoplovni reprometerijal iz Austrije i drvenu građu iz Bosne i u više navrata je bio član upravnog odbora Ikarusa. Ova saradnja je trajala sve do 1941. godine kada je prekinuta Drugim svetskim ratom.[12]

Službovanje u NDH[uredi | uredi izvor]

Odmah po formiranju kvinsliške tvorevine NDH aprila meseca 1941. godine general Uzelac je prihvatio ponudu ustaškog režima da u činu počasnog generala pomogne formiranju i organizovanju vazduhoplovstva NDH. Njegov angažman je trajao do 25. novembra 1941. godine kada je poslan u penziju.[13][14] Ustaškom režimu je bilo potrebno da ima jednog uglednog Srbina sa tako visokim činom i to je korišćeno u propagandne svrhe. Od samog početka zapovednik svih vazdušnih snaga je bio pukovnik Vladimir Kren, koji je kao kapetan prve klase Jugoslovenskog kraljevskog vazduhoplovstva 4. aprila 1941. pobegao avionom u Grac i stavio se na raspolaganje Nemcima[15][13]. Posle oslobođenja mu je suđeno kao ratnom zločincu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vojna enciklopedija (1975). Milan Uzelac (na ((sr))). YU-Beograd: Vojno delo.
  2. ^ Биографије Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2014), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  3. ^ Zagreb Mirogoj-Milan Uzelac (((hr)),((sr))). www.gradskagroblja.hr.
  4. ^ Keimel 1981, str. 383.
  5. ^ Janić 2003.
  6. ^ Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder . Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (na ((de))). . AT-Graz: Weishaupt. 1993. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  7. ^ Emil (Milan) Uzelac (((en))). www.austro-hungarian-army.co.uk.
  8. ^ Mikić 1933.
  9. ^ Versajska konferencija i Versajski ugovor (((hr)),((sr))). www.scribd.com.
  10. ^ Uzelac, Milan (3/2004). „Memoar o organizaciji vazduhoplovstva u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca“. Let - Flight 3: pp. 139–155. ISSN 1450-684X
  11. ^ Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight 3: pp. 88–106. ISSN 1450-684X
  12. ^ Janić, Čedomir (3/2004). „Beleške o piscu memeoara“. Let - Flight 3: pp. 156–157. ISSN 1450-684X
  13. ^ a b Biographies - Home Defense Air Force (((en))). www.vojska.net.
  14. ^ Uzelac Milan general (((hr))). www.cro-eu.com.
  15. ^ Mikić 2000.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Vojna enciklopedija (1975). Milan Uzelac (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Vojno delo. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Mikić, V. Vojislav (2000). Zrakoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske 1941—1945. godine (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Vojnoistorijski institut Vojske Jugoslavije. COBISS.SR 72669708. 
  • Haberfellner, Wernfried; Schroeder, Walter (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Petrović, Ognjan M. (2/2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930.)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • Uzelac, Milan (3/2004). „Memoar o organizaciji vazduhoplovstva u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 139—155. ISSN 1450-684X.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • Janić, Čedomir (3/2004). „Beleške o piscu memeoara”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 156—157. ISSN 1450-684 Proverite vrednost parametra |issn= (pomoć).  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 88—106. ISSN 1450-684X.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • Memon, Goran (1997). „Prva srpska fabrika aeroplana Živojim Rogožarski”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd. Br.1: str. ISSN:. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die österreichischen Flugzeugführer”. Österreichs Luftfahrzeuge: Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. Graz: H. Weishaupt. ISBN 978-3-900310-03-5. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Узелац_(генерал)&oldid=27554732”