Milica Babić Andrić

Milica Babić Andrić
Milica Babić Andrić
Datum rođenja	(1909-09-02)2. septembar 1909.
Mesto rođenja	Bosanski Šamac, Austrougarska
Datum smrti	24. mart 1968.(1968-03-24) (58 god.)
Mesto smrti	Herceg Novi, SR Crna Gora, SFR Jugoslavija
Supružnik	Nenad Jovanović (1933—1957) Ivo Andrić (1958—1968)

Milica Babić Andrić (Bosanski Šamac, 2. septembar 1909 — Herceg Novi, 24. mart 1968) bila je srpski kostimograf i univerzitetski profesor.

Biografija

Ivo Andrić i Milica Babić na vest o Nobelovoj nagradi

Grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu

Rođena je u trgovačkoj porodici kao ćerka Stevana i Zorke Babić (1887 — 1974), rođene Pisarević, 2. septembra 1909. u Bosanskom Šamcu.

Školovala se u Beču 1925—1929. godine na Školi za primenjenu umetnost. Praksu je završila u Parizu, u fabrici tkanina „Rodije” (franc. Rodier). Od 1930. do 1931. predavala je na Višoj ženskoj zanatskoj školi u Beogradu. Od 1. februara 1931. sa prekidima do 1964. je bila kostimograf u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao prvi školovani kostimograf u srpskom pozorištu, a za to vreme opremila je oko tri stotine dramskih, operskih i baletskih predstava. Radila je najviše sa rediteljima Brankom Gavelom, Josipom Kulundžićem, Hugom Klajnom, Rašom Plaovićem, scenografima Vladimirom Žedrinskim, Stanislavom Beložanskim, Ananijem Verbickim i Miomirom Denićem.

Bila je na umetničkom usavršavanju u Berlinu od juna 1939. do maja 1941, tada je bila i modni dopisnik „Politike“. Od 1934. predavala je na Glumačkoj školi beogradskog Narodnog pozorišta, a posle Drugog svetskog rata bila je profesor kostimografije na Akademiji primenjenih umetnosti i Pozorišnoj akademiji u Beogradu (od 1950. godine).

Sarađivala je sa pozorištima u Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Zagrebu, Sarajevu, Banjaluci, Skoplju, Dubrovniku i Ljubljani. Na prvoj izložbi pozorišne scenografije 1938. godine u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ izlagala je nacrte za 17 scensko-muzičkih dela.

Kostimima je opremila filmove „Živjeće ovaj narod” (1947), „Svi na more” (1952), „Njih dvojica” (1955), „Gospođa ministarka” (1958) i „Mis Ston” (1958).

Kao gost u Sarajevskoj operi, dala je kostimografije za „Koštanu” (1949), „Figarovu ženidbu” (1950), „Žetvu” (1950) i „Ljubavni napitak” (1951).

Za rad na polju kostimografije dobila je Orden rada sa zlatnim vencem (1949), „Sterijinu nagradu za kostim” (1949) i plaketu grada Beograda (1964).

Bila je prvo udata, 1932. godine, za novinara, diplomatu i prevodioca Nenada Jovanovića (1907 — 1957), a posle njegove smrti udala se 27. septembra 1958. za književnika Ivu Andrića.

Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Литература

• О. Милановић, П. Васић и А. Слијепчевић: Милица Бабић, уметник сценског костима (монографија), Београд 1973.
• Српски биографски речник, том 1, Матица српска, Нови Сад године, одредница „Бабић-Јовановић, Милица“. 2004. ISBN 978-86-83651-49-8. str. 335,.
• Simo C. Ćirković: Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941-1944, izd. Prosveta, Beograd 2009, odrednica „Babić, Milica S.“ pp. 31,COBISS.SR 170123788
• Narodno pozorište Sarajevo: 1921-1971/odgovorni urednik Ubavić Vlajko

Spoljašnje veze

• Milica Babić-Andrić na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Dnevnik Milice Babić-Andrić, Godišnjak grada Beograda, strane 195-217, 1998/99. godine
• Sve žene Ive Andrića - feljton („Večernje novosti“, 17-30. septembar 2006)
• Andrićeva žena koje nema (B92, 7. maj 2015)
• Od ljubavi se ne može pobeći („Večernje novosti”, 13. mart 2019)