Pređi na sadržaj

Milko Bjelica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milko Bjelica
Milko Bjelica u dresu Crvene zvezde
Lični podaci
Puno ime Milko Bjelica
Datum rođenja(1984-06-04)4. jun 1984. (42 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFRJ
Državljanstvo Srbija / Crna Gora
Visina 2,07 m
Informacije o karijeri
NBA draft 2006. / nije izabran
Prof. karijera 2001—2025.
Pozicija krilni centar / centar
Seniorska karijera
Godine Klub
2001—2006. Crvena zvezda
2006—2007. Braunšvajg
2007—2008. Keln
2008—2011. Lijetuvos ritas
2011—2014. Saski Baskonija
2014—2015. Anadolu Efes
2015—2016. Darušafaka
2016—2018. Crvena zvezda
2018. Saragosa 2002
2018—2019. Alvark Tokio
2019—2021. Mornar Bar
2021—2022. Al Šamal Doha
2022. Al Itihad Džeda
2022—2023. NSA (Liban)
2024. TSG Gosthoksi
2024—2025. Saitama bronkos
Reprezentativna karijera
Godine Reprezentacija
2011—2021. Crna Gora

Milko Bjelica (Beograd, 4. jun 1984) bivši je srpsko-crnogorski košarkaš. Igrao je na pozicijama krilnog centra i centra.

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Bjelica je ponikao u ekipi Crvene zvezde. U najmlađoj kategoriji prvi trener bio mu je Boško Vukčević. Prolazi sve Zvezdine kategorije, a posle Vukčevića trenirali su ga Đorđe Tomić i Darko Rajaković.[1] Za prvi tim crveno-belih je nastupao pet sezona, od 2001. do 2006. godine. Debitovao je u sezoni 2001/02. kod trenera Miroslava-Mute Nikolića kada je kao mlad i talentovan košarkaš dobio priliku na pet utakmica u svim takmičenjima u kojima je postigao 19 poena. Sledeće sezone je nešto više igrao, a u ligaškom delu prvenstva je na šest susreta ubacio 31 poen. Ozbiljniju ulogu u timu dobio je u sezoni 2003/04. u osvajanju Kupa na tri meča, koje je Zvezda dobila nakon produžetaka, postigao je 17 poena, dok je u ULEB kupu u deset utakmica postigao 47 poena. Najbolja sezona u Zvezdi bila mu je 2004/05. U Jadranskoj ligi je u ligaškom delu takmičenja na 30 mečeva imao prosek od 7,3 poena, dok je ukupno u toj sezoni zabeležio 372 poena na čak 57 odigranih utakmica. U sezoni 2005/06. nastupao je samo u Jadranskoj ligi i ULEB kupu, gde je u deset susreta postigao 47 poena.

Karijeru je nastavio u nemačkom Braunšvajgu, za koji je nastupao u sezoni 2006/07.[2] Istakao se u dresu Kelna, za koji je u ULEB kupu 2007/08. beležio 12,5 poena, dok je u Nemačkoj ligi imao prosek od 13,2 poena. Tek odlaskom iz Zvezde se u potpunosti afirmisao i izgradio ime u evropskoj košarci. Od 2008. do 2011. godine nosio je dres Lijetuvos ritasa. Sa ovim klubom je osvojio ULEB kup 2009. godine, dve titule i dva Kupa Litvanije 2009. i 2010. godine i Baltičku ligu 2010. U osvajanju ULEB kupa beležio je 9,9 poena u 14 mečeva, a u šampionatu Litvanije beležio je 11,9 poena po meču. Odlične igre pružio je i u Evroligi. U sezoni 2009/10. beležio je 11,8 poena u elitnom takmičenju, a sezonu kasnije 12,3 poena u 16 susreta.

U julu 2011. potpisao je dvogodišnji ugovor sa španskom Baskonijom.[3] Iako je napustio Baskoniju po okončanju sezone 2012/13. vratio se u klub 28. oktobra 2013. potpisavši kratkoročni ugovor.[4] Pretposlednjeg dana 2013. godine prešao je turski Anadolu Efes.[5] Proveo je u Efesu ostatak 2013/14. sezone kao i narednu 2014/15. Sa Efesom je osvojio Kup Turske 2015. i bio je učesnik turskog Ol-star meča. Za sezonu 2015/16. potpisao je ugovor sa Darušafakom.[6] U septembru 2016. potpisao je dvogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom.[7] Bio je deo sastava crveno-belih koji je u sezoni 2016/17. osvojio oba nacionalna takmičenja kao i regionalnu Jadransku ligu. Dana 17. aprila 2018. raskinuo je ugovor sa Zvezdom i prešao u Saragosu 2002 do kraja sezone.[8] Sezonu 2018/19. proveo je u Japanu gde je nastupao za Alvark Tokio kod trenera Luke Pavićevića. Sa Alvarkom je osvojio prvenstvo Japana.[9] Sledeće dve sezone nastupao je za Mornar iz Bara, sa kojim se prve godine takmičio u Ligi šampiona a druge u Evrokupu. U septembru 2021. potpisao je ugovor sa katarskim klubom Al Šamal iz Dohe.[10] Naredni angažman imao je u Saudijskoj Arabiji u klubu Al Itihad iz Džede.[11] Usledili su angažmani u Libanu i na Tajvanu.[12] U sezoni 2024/25. nastupao je za japanski klub Saitama bronkos.[13]

Bjelica je bio član reprezentacije Crne Gore. Sa reprezentacijom je igrao na Evropskim prvenstvima 2011. u Litvaniji i 2013. u Sloveniji kao i na Svetskom prvenstvu 2019. u Kini.

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Njegova rođena sestra Milka je bivša košarkašica i reprezentativka Crne Gore, dok je druga sestra Ana odbojkašica i reprezentativka Srbije.

Uspesi

[uredi | uredi izvor]

Klupski

[uredi | uredi izvor]

Pojedinačni

[uredi | uredi izvor]
  • Učesnik Ol-star utakmice Prvenstvo Litvanije (1): 2011.
  • Učesnik Ol-star utakmice Prvenstvo Turske (1): 2015.

Statistika

[uredi | uredi izvor]
Legenda
  OU Odigrano utakmica   SU  Startovao utakmica  MPU  Minuta po utakmici
 PŠ%  Procenat šuta iz igre  3P%  Procenat šuta za tri  SB%  Procenat šuta slobodnih bacanja
 SPU  Skokova po utakmici  APU  Asistencija po utakmici  UPU  Ukradenih lopti po utakmici
 BPU  Blokova po utakmici  PPU  Poena po utakmici  IPU  Indeksnih poena po utakmici
 Podebljano  Najbolje u karijeri

Napomena: Evroliga nije jedino takmičenje u kojem je igrač učestvovao, igrao je i u domaćim takmičenjima

Evroliga

[uredi | uredi izvor]
Sezona Ekipa OU SU MPU PŠ% 3P% SB% SPU APU UPU BPU PPU IPU
2009–10 Lijetuvos ritas 10 2 21.5 .462 .154 .667 4.3 1.1 .4 .2 11.8 9.0
2010–11 16 10 26.1 .533 .279 .727 4.7 1.4 .7 .4 12.3 12.1
2011–12 Baskonija 8 2 23.7 .492 .294 .842 3.9 .8 .8 .1 10.6 9.5
2012–13 27 19 17.3 .406 .378 .750 2.7 1.2 .5 .2 5.4 5.7
2013–14 8 3 21.3 .594 .353 .952 4.4 1.3 .3 .4 12.8 13.8
2013–14 Anadolu Efes 14 3 22.8 .459 .270 .913 2.5 1.2 .6 .1 9.4 7.5
2014–15 28 7 16.2 .462 .415 .736 2.5 .8 .2 .3 7.8 6.8
2015–16 Darušafaka 24 6 19.1 .434 .354 .679 3.4 .8 .4 .1 7.5 7.5
2016–17 Crvena zvezda 30 1 15.6 .385 .193 .795 3.0 1.1 .5 .3 7.4 7.5
Karijera 165 53 19.1 .456 .307 .759 3.2 1.1 .4 .2 8.5 8.0

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Даба: Експлозија Милка Бјелице”. kosmagazin.com. Приступљено 7. 11. 2017. 
  2. ^ „Бјелица у Брауншвајгу”. b92.net. Приступљено 27. 7. 2006. 
  3. ^ „Caja Laboral announces the arrival of Milko Bjelica”. Sportando.net. 26. 7. 2011. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 30. 12. 2013. 
  4. ^ „LABORAL KUTXA brings Bjelica back”. Euroleague.net. 28. 10. 2013. Архивирано из оригинала 2. 11. 2013. г. Приступљено 22. 6. 2015. 
  5. ^ „Бјелица заменио Тадију у Ефесу”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 01. 01. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2013. 
  6. ^ „Milko Bjelica signs with Darussafaka Dogus”. Sportando.com. 22. 6. 2015. Архивирано из оригинала 22. 06. 2015. г. Приступљено 22. 6. 2015. 
  7. ^ „Crvena Zvezda brings Bjelica home”. Euroleague.net. 8. 9. 2016. Архивирано из оригинала 10. 09. 2016. г. Приступљено 11. 9. 2016. 
  8. ^ „Milko Bjelica leaves Zvezda and joins Dylan Ennis in Zaragoza”. ABA League. 17. 4. 2018. Приступљено 17. 4. 2018. 
  9. ^ „Pavićević i Bjelica šampioni Japana”. vijesti.me. 11. 5. 2019. Приступљено 12. 2. 2026. 
  10. ^ „Милко Бјелица у Катару: Потписао за Ал Шамал”. vijesti.me. Приступљено 9. 9. 2021. 
  11. ^ „Milko Bjelica potpisao za Al Itihad”. Reprezentacija.me. 2022-08-27. Приступљено 2022-08-28. 
  12. ^ „"Legenda je stigla": Milko Bjelica karijeru nastavlja na Tajvanu”. vijesti.me. 6. 1. 2024. Приступљено 12. 2. 2026. 
  13. ^ „Ne predaje se ni u 41. godini: Milko Bjelica karijeru nastavlja u Japanu”. pobjeda.me. 18. 6. 2024. Приступљено 12. 2. 2026. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милко_Бјелица&oldid=30805649”