Milovan Danojlić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milovan Danojlić
MilovanDanojlic.jpg
Milovan Danojlić
Datum rođenja(1937-07-03)3. jul 1937.(83 god.)
Mesto rođenjaIvanovci, kod Ljiga,
 Kraljevina Jugoslavija
ŠkolaFilološki fakultet Univerziteta u Beogradu
Uticaji odVojislav Ilić, Jovan Jovanović Zmaj
Najvažnija dela
Neka vrsta cirkusa,
Kako spavaju tramvaji,
Dragi moj Petroviću,
Balada o siromaštvu
NagradeFlag of the Serbian Orthodox Church.svg Crkveni orden Svetog Save,
Žička hrisovulja,
Oktobarska nagrada,
Zmajeva nagrada i druge

Potpis

Milovan Danojlić (Ivanovci, 3. jul 1937) je srpski književnik i pesnik, član SANU,[1] predsednik Srpske književne zadruge od 2013. godine[2] i član osnivač, kao i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu[3], u kome se nalazi njegov legat.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.[4][5] Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.[4] Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost).

Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.[4] Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život.[5] Osim poezije, piše i prozu, esejistiku i književnu kritiku.

Milovan Danojlić sa Haroldom Pinterom (krajnje desno) i Sašom Milenićem (drugi sleva), u Londonu 2009.

Od 1984. godine živi i radi u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu (franc. Université de Poitiers), a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.[5]

Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član, te redovni član od 8. novembra 2018. godine. Član je osnivač, ali i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” i jedan od prvih ljudi koji su podržali osnivanje ove institucije. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine. U rodnim Ivanovcima podigao je crkvu.[6]

Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku.Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca poput V. Šekspira, Š. Bodlera, J. Brodskog, E. Siorana, L. Aragona, E. Paunda, V. B. Jejtsa, E. Joneskog, P. Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa“, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“.

Legat Milovana Danojlića[uredi | uredi izvor]

Legat Milovana Danojlića (desna strana prostorije) u Muzeju srpske književnosti.

Milovan Danojlić jedan je od prvih ljudi koji je formirao svoj legat u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, odnosno Biblioteci Lazić, nedugo nakon njenog ponovnog otvaranja za javnost 2009. godine. Nakon osnivanja Udruženja i Muzeja srpske književnosti (2012), njegov legat smešten je u prostorije Muzeja i zvanično otvoren 2018. godine.[7]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Dobitnik je više književnih nagrada, među kojima se ističu:

Milovan Danojlić o položaju pesnika[uredi | uredi izvor]

  • "Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu.[9]
  • Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti".[9]

Iz književne kritike o piščevom delu[uredi | uredi izvor]

  1. „Danojlić ide među one retke savremene srpske pesnike koji razumeju i znaju šta je svetost jezika.” - Mihajlo Pantić[10]
  2. „Prizivanje osnovnosti, prvobitnosti, posredno ili sasvim izričito, često je mesto u Danojlićevim pesmama, posebno u onim smeštenim u prirodu, u okruženje koje redovno potakne na temeljne zapitanosti i sagledanja.” - Dragan Hamović[10]
  3. „Oblikujući sliku prirode i društva, Danojlićeva poezija predstavlja čoveka u svome okruženju, među izazovima i ograničenjima. Odnos između prirode i društva u ovoj poeziji nije uvek jednostavan.” - Gojko Božović[10]
  4. „U poeziji Milovana Danojlića svi begovi i lutanja završavaju se u tački iz koje se i pošlo, geografski i biografski iz srca Šumadije, a poetički putem neosimbolizma, nadrealizma, sopstvenog panteističkog toka do religijskog.” - Svetlana Šeatović-Dimitrijević[10]

Dela (bibliografija)[uredi | uredi izvor]

Rukopis Milovana Danojlića „Kako spavaju tramvaji" u Udruženju „Adligat"
  • Urođenički psalmi, Nolit, Beograd, 1957.
  • Nedelja, Lykos, Zagreb, 1959.
  • Kako spavaju tramvaji[4], Lykos, Zagreb, 1959.
  • Noćno proleće, Progres, Novi Sad, 1960.
  • Balade, Nolit, Beograd, 1966.
  • Lirske rasprave, Matica srpska, Novi Sad, 1967.
  • Furunica-jogunica, Kulturni centar, Novi Sad, 1969.
  • Glasovi, nezavisno izdanje, Beograd, 1970.
  • Čudnovat dan, Mlado pokolenje, Beograd, 1971.
  • O ranom ustajanju, Matica srpska, Novi Sad, 1972.
  • Rodna godina, BIGZ, Beograd, 1972.
  • Onde potok, onde cvet, Zmajeve dečje igre/Radnički univerzitet, Novi Sad, 1973.
  • Čistine, Matica srpska, Novi Sad, 1973.
  • Grk u zatvoru, August Cesarec, Zagreb, 1975.
  • Naivna pesma, Nolit, Beograd, 1976.
  • Put i sjaj, Matica srpska, Novi Sad, 1976.
  • Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju[11], BIGZ, Beograd, 1977.
  • Muka s rečima, Slobodan Mašić, Beograd, 1977.
  • Pesme, Nolit, Beograd, 1978.
  • Tačka otpora, Liber, Zagreb, 1978.
  • Zimovnik, Zbirka Biškupić, Zagreb, 1979.
  • Zmijin svlak[12], Nolit, Beograd, 1979.
  • Rane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1979.
  • Kako živi poljski miš, Narodna knjiga, Beograd, 1980.
  • Senke oko kuće, Znanje, Zagreb, 1980.
  • To : vežbe iz upornog posmatranja, Prosveta, Beograd, 1980.
  • Srećan život, Mladost, Zagreb, 1981.
  • Mišja rupa, M. Danojlić/M. Josić, Beograd, 1982.
  • Sunce je počelo da se zlati[13], Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad, 1982.
  • Čišćenje alata, M. Danojlić/S. Mašić, Beograd, 1982.
  • Brisani prostor, Srpska književna zadruga, Beograd, 1984.
  • Podguznica, M.Josić/M. Danojlić, Beograd, 1984.
  • Šta sunce večera, Rad, Beograd, 1984.
  • Kao divlja zver : teškoće s ljudima i sa stvarima, Filip Višnjić, Beograd, 1985.
  • Večiti nailazak : stihovi, Jugoslavika, Toronto, 1986.
  • Dragi moj Petroviću[14], Znanje, Zagreb, 1986.
  • Čekajući da stane pljusak, [s.n.], Pariz, 1986.
  • Pisati pod nadzorom, Nova Jugoslavija, Vranje, 1987.
  • Neka vrsta cirkusa, Književna omladina Srbije, Beograd, 1989.
  • Tačka otpora : izabrane pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1990.
  • Zlo i naopako, BIGZ, Beograd, 1991.
  • Godina prolazi kroz avliju, Srpska književna zadruga, Beograd, 1992.
  • Pesme za vrlo pametnu decu, Prosveta, Beograd, 1994.
  • Da mi je znati : izbor iz poezije za decu, Zmaj, Novi Sad, 1995.
  • Na obali, Gradska biblioteka, Čačak, 1995.
  • Martovsko sunce : izbor iz poezije za decu, ING Komerc, Novi Sad, 1996.
  • Mesto rođenja, Filip Višnjić, Beograd, 1996.
  • Muka duhu, Draganić, Beograd, 1996.
  • Teško buđenje, Plato, Beograd, 1996.
  • Šta čovek da radi, Obrazovanje, Novi Sad, 1996.
  • Jesen na pijaci, Školska knjiga, Novi Sad, 1997.
  • Nedelja u našoj ulici, Todor, Novi Sad, 1997.
  • Oslobodioci i izdajnici[15], Filip Višnjić, Beograd, 1997.
  • Balada o siromaštvu, Filip Višnjić, Beograd, 1999.
  • Veliki ispit, Verzal Press, Beograd, 1999.
  • Kako spavaju tramvaji i druge pesme, Jefimija, Kragujevac, 1999.
  • Kako je kralj Koba Jagi napustio presto, Intelekta, Valjevo, 2000.
  • Pevanija za decu, Dečje novine, Gornji Milanovac, 2000.
  • Razgorevanje vatre : izabrane pesme, Zadužbina Desanke Maksimović, Beograd, 2000.
  • Lične stvari : ogledi o sebi i drugima, Plato, Beograd, 2001.
  • Mesec je pun kao kljun : izbor iz poezije za decu, Agencija za otkrivanje i razvoj talenata "Nikola Tesla", Novi Sad, 2001.
  • Ograda na kraju Beograda, Bookland, Beograd, 2001.
  • Pustolovina ili Ispovest u dva glasa, Filip Višnjić, Beograd, 2002.
  • Zečji tragovi, Filip Višnjić, Beograd, 2004.
  • Srbija na zapadu[16], NB "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2005.
  • Čovek čoveku, Književna zajednica "Borisav Stanković", Vranje, 2006.
  • Pešački monolog, Plato, Beograd, 2007.
  • Učenje jezika[17], Srpska književna zadruga, Beograd, 2008.
  • Priča o pripovedaču, IP Matica srpska, Novi Sad, 2009.
  • Crno ispod noktiju, Plato, Beograd, 2010.
  • Dobro jeste živeti[18], Albatros Plus, Beograd, 2010.
  • Iznuđene ispovesti, Plato, Beograd, 2010.
  • Pisma bez adrese[19], Službeni glasnik, Beograd, 2012.
  • Hrana za ptice, Albatros Plus, Beograd, 2014.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Danojlic Milovan”. www.sanu.ac.rs. Pristupljeno 2020-08-11. 
  2. ^ „Srpska Književna Zadruga”. Srpska Književna Zadruga. Pristupljeno 2020-08-11. 
  3. ^ „Uprava i osnivači” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-11. 
  4. ^ a b v g „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2014-12-08. Pristupljeno 2020-08-11. 
  5. ^ a b v „Milovan Danojlić Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2018-07-07. Pristupljeno 2020-08-11. 
  6. ^ „Izviiskra Njegoševa - Izviiskra Njegoseva”. izviiskranjegoseva.com. Pristupljeno 2020-08-11. 
  7. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Legati Danojlića i Marka S. Markovića u "Adligatu". www.rts.rs. Pristupljeno 2020-08-11. 
  8. ^ „Ukazi o odlikovanjima”. Predsednik Republike Srbije. Pristupljeno 2020-08-11. 
  9. ^ a b Milovan Danojlić: Položaj pesnika (beseda prilikom uručenja Žičke hrisovulje) u: Milovan DANOJLIĆ pesnik - zbornik, Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2005.
  10. ^ a b v g Milovan DANOJLIĆ pesnik - zbornik, Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2005.
  11. ^ „Milovan Danojlić, Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju | Oceni”. web.archive.org. 2014-12-15. Pristupljeno 2020-08-11. 
  12. ^ „Knjiga za svakoga: ZMIJIN SVLAK - Milovan Danojlić”. Knjiga za svakoga. Pristupljeno 2020-08-11. 
  13. ^ „SUNCE JE POČELO DA SE ZLATI”. www.knjizara.zavod.co.rs. Pristupljeno 2020-08-11. 
  14. ^ „Dragi moj Petrovicu Milovan Danojlic - Kupindo.com (12350933)”. www.kupindo.com. Pristupljeno 2020-08-11. 
  15. ^ „Magazin NIN - 2455, 15 JAN 1998”. www.nin.co.rs. Pristupljeno 2020-08-11. 
  16. ^ „Početna”. NB "Stefan Prvovenčani" Kraljevo (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-11. 
  17. ^ „Mladost kreće ispočetka”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-11. 
  18. ^ Radojević, S. „Stalno izmišljamo svoje živote”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-11. 
  19. ^ „PISMA BEZ ADRESE | Službeni glasnik”. web.archive.org. 2015-04-18. Pristupljeno 2020-08-11. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]