Milovan Danojlić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milovan Danojlić
MilovanDanojlic.jpg
Datum rođenja(1937-07-03)3. jul 1937.(81 god.)
Mesto rođenjaIvanovci
  Kraljevina Jugoslavija

Milovan Danojlić (Ivanovci, 3. jul 1937) je srpski pisac koji živi i radi od 1984. godine u Francuskoj.

Podaci o životu i književnom radu[uredi]

[1]Veliku maturu položio je 1957. u Beogradu, gde je 1973. na Filološkom fakultetu diplomirao Odsek za romanistiku. Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. U dva navrata je radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu, a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.

Član je SANU od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član i od 8. novembra 2018. godine kao redovni član. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989.

Objavio je više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Piše poeziju, prozu, esejistiku i književnu kritiku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu; preveo je i prepevao dela poznatih pisaca (V. Šekspir, Š. Bodler, J. Brodski, E. Sioran, L. Aragon, E. Paund, V. B. Jejts, E. Jonesko, P. Klodel), pisana na francuskom i engleskom jeziku. Najpoznatije Danojlićeve knjige su „Neka vrsta cirkusa“, „Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“.

Nagrade[uredi]

Dobitnik je više književnih nagrada od kojih su najpoznatije:

Dela[uredi]

  • Urođenički psalmi, Nolit, Beograd, 1957.
  • Nedelja, Lykos, Zagreb, 1959.
  • Kako spavaju tramvaji, Lykos, Zagreb, 1959.
  • Noćno proleće, Progres, Novi Sad, 1960.
  • Balade, Nolit, Beograd, 1966.
  • Lirske rasprave, Matica srpska, Novi Sad, 1967.
  • Furunica-jogunica, Kulturni centar, Novi Sad, 1969.
  • Glasovi, nezavisno izdanje, Beograd, 1970.
  • Čudnovat dan, Mlado pokolenje, Beograd, 1971.
  • O ranom ustajanju, Matica srpska, Novi Sad, 1972.
  • Rodna godina, BIGZ, Beograd, 1972.
  • Onde potok, onde cvet, Zmajeve dečje igre/Radnički univerzitet, Novi Sad, 1973.
  • Čistine, Matica srpska, Novi Sad, 1973.
  • Grk u zatvoru, August Cesarec, Zagreb, 1975.
  • Naivna pesma, Nolit, Beograd, 1976.
  • Put i sjaj, Matica srpska, Novi Sad, 1976.
  • Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju, BIGZ, Beograd, 1977.
  • Muka s rečima, Slobodan Mašić, Beograd, 1977.
  • Pesme, Nolit, Beograd, 1978.
  • Tačka otpora, Liber, Zagreb, 1978.
  • Zimovnik, Zbirka Biškupić, Zagreb, 1979.
  • Zmijin svlak, Nolit, Beograd, 1979.
  • Rane i nove pesme, Prosveta, Beograd, 1979.
  • Kako živi poljski miš, Narodna knjiga, Beograd, 1980.
  • Senke oko kuće, Znanje, Zagreb, 1980.
  • To : vežbe iz upornog posmatranja, Prosveta, Beograd, 1980.
  • Srećan život, Mladost, Zagreb, 1981.
  • Mišja rupa, M. Danojlić/M. Josić, Beograd, 1982.
  • Sunce je počelo da se zlati, Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad, 1982.
  • Čišćenje alata, M. Danojlić/S. Mašić, Beograd, 1982.
  • Brisani prostor, Srpska književna zadruga, Beograd, 1984.
  • Podguznica, M.Josić/M. Danojlić, Beograd, 1984.
  • Šta sunce večera, Rad, Beograd, 1984.
  • Kao divlja zver : teškoće s ljudima i sa stvarima, Filip Višnjić, Beograd, 1985.
  • Večiti nailazak : stihovi, Jugoslavika, Toronto, 1986.
  • Dragi moj Petroviću, Znanje, Zagreb, 1986.
  • Čekajući da stane pljusak, [s.n.], Pariz, 1986.
  • Pisati pod nadzorom, Nova Jugoslavija, Vranje, 1987.
  • Neka vrsta cirkusa, Književna omladina Srbije, Beograd, 1989.
  • Tačka otpora : izabrane pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1990.
  • Zlo i naopako, BIGZ, Beograd, 1991.
  • Godina prolazi kroz avliju, Srpska književna zadruga, Beograd, 1992.
  • Pesme za vrlo pametnu decu, Prosveta, Beograd, 1994.
  • Da mi je znati : izbor iz poezije za decu, Zmaj, Novi Sad, 1995.
  • Na obali, Gradska biblioteka, Čačak, 1995.
  • Martovsko sunce : izbor iz poezije za decu, ING Komerc, Novi Sad, 1996.
  • Mesto rođenja, Filip Višnjić, Beograd, 1996.
  • Muka duhu, Draganić, Beograd, 1996.
  • Teško buđenje, Plato, Beograd, 1996.
  • Šta čovek da radi, Obrazovanje, Novi Sad, 1996.
  • Jesen na pijaci, Školska knjiga, Novi Sad, 1997.
  • Nedelja u našoj ulici, Todor, Novi Sad, 1997.
  • Oslobodioci i izdajnici, Filip Višnjić, Beograd, 1997.
  • Balada o siromaštvu, Filip Višnjić, Beograd, 1999.
  • Veliki ispit, Verzal Press, Beograd, 1999.
  • Kako spavaju tramvaji i druge pesme, Jefimija, Kragujevac, 1999.
  • Kako je kralj Koba Jagi napustio presto, Intelekta, Valjevo, 2000.
  • Pevanija za decu, Dečje novine, Gornji Milanovac, 2000.
  • Razgorevanje vatre : izabrane pesme, Zadužbina Desanke Maksimović, Beograd, 2000.
  • Lične stvari : ogledi o sebi i drugima, Plato, Beograd, 2001.
  • Mesec je pun kao kljun : izbor iz poezije za decu, Agencija za otkrivanje i razvoj talenata "Nikola Tesla", Novi Sad, 2001.
  • Ograda na kraju Beograda, Bookland, Beograd, 2001.
  • Pustolovina ili Ispovest u dva glasa, Filip Višnjić, Beograd, 2002.
  • Zečji tragovi, Filip Višnjić, Beograd, 2004.
  • Srbija na zapadu, NB "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2005.
  • Čovek čoveku, Književna zajednica "Borisav Stanković", Vranje, 2006.
  • Pešački monolog, Plato, Beograd, 2007.
  • Učenje jezika, Srpska književna zadruga, Beograd, 2008.
  • Priča o pripovedaču, IP Matica srpska, Novi Sad, 2009.
  • Crno ispod noktiju, Plato, Beograd, 2010.
  • Dobro jeste živeti, Albatros Plus, Beograd, 2010.
  • Iznuđene ispovesti, Plato, Beograd, 2010.
  • Pisma bez adrese, Službeni glasnik, Beograd, 2012.
  • Hrana za ptice, Albatros Plus, Beograd, 2014.

Milovan Danojlić: Položaj pesnika[uredi]

"Pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe, i pevajući o svom klonuću, donekle ga rečju prevazilaziti, ali on ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu.[2]

. . .

Poezija je so zemlje, i pesnici su osetljive antene narodnih zajednica. Oni primaju i registruju drhtaje i treptaje, uzlete i težnje, nade i klonuća svog plemena. Pesnici nisu predvoditelji ni presuditelji, a ipak, dobro je oslušnuti ono što govore. I onda, kad se čine čudni i nastrani, možda su tada jedini na dobrom, ispravnom putu. Njihova se ludost, tako često, potvrdila kao najviši oblik pameti".[2]

Iz književne kritike o piščevom delu[uredi]

  1. Danojlić ide među one retke savremene srpske pesnike koji razumeju i znaju šta je svetost jezika. - Mihajlo Pantić[3]
  2. Prizivanje osnovnosti, prvobitnosti, posredno ili sasvim izričito, često je mesto u Danojlićevim pesmama, posebno u onim smeštenim u prirodu, u okruženje koje redovno potakne na temeljne zapitanosti i sagledanja. - Dragan Hamović[3]
  3. Oblikujući sliku prirode i društva, Danojlićeva poezija predstavlja čoveka u svome okruženju, među izazovima i ograničenjima. Odnos između prirode i društva u ovoj poeziji nije uvek jednostavan. - Gojko Božović[3]
  4. U poeziji Milovana Danojlića svi begovi i lutanja završavaju se u tački iz koje se i pošlo, geografski i biografski iz srca Šumadije, a poetički putem neosimbolizma, nadrealizma, sopstvenog panteističkog toka do religijskog. - Svetlana Šeatović-Dimitrijević[3]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Milovan Danojlić”. Biografija. Org. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  2. 2,0 2,1 Milovan Danojlić: Položaj pesnika (beseda prilikom uručenja Žičke hrisovulje) u: Milovan DANOJLIĆ pesnik - zbornik, Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2005.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Milovan DANOJLIĆ pesnik - zbornik, Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo, 2005.

Spoljašnje veze[uredi]