Miloš Kovačević (narodni heroj)

Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Miloš Kovačević (višeznačna odrednica).

miloš kovačević
Miloš Kovačević
Lični podaci
Datum rođenja	1910
Mesto rođenja	Grahovo, kod Nikšića, Knjaževina Crna Gora
Datum smrti	26. februar 1943.(1943-02-26) (32/33 god.)
Mesto smrti	blizina Konjica, Nezavisna Država Hrvatska
Profesija	vojno lice
Delovanje
Član KPJ od	pre rata
Učešće u ratovima	Aprilski rat Narodnooslobodilačka borba
Služba	Jugoslovenska vojska NOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od	24. jula 1953.

Miloš Kovačević (Grahovo, kod Nikšića, 1910 — blizina Konjica, 26. februar 1943), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1910. godine u Grahovu kod Nikšića. U Grahovu je završio osnovnu školu, kao i dva razreda tada jedinstvene škole u Jugoslaviji, privatne gimnazije u Grahovu. Njen osnivač, rukovodilac i profesor bio je Nikola Kovačević, jedan od stvaralaca i organizatora Komunističke partije Jugoslavije u Crnoj Gori, kasnije poznati jugoslovenski revolucionar. Škola je počela da radi 1922. godine i njeni đaci sticali su ne samo opšte znanje, već i znanje o klasnoj borbi i revoluciji. Tako je Miloš stekao prva revolucionarna saznanja i od tada ostao priklonjen ideji komunizma, kao i niz drugih polaznika ove škole, ne samo iz Grahova, već i iz drugih krajeva Crne Gore.

Pošto nije imao materijalnih uslova za školovanje, 1927. godine, u sedmanaestoj godini, stupio je u Podoficirsku školu u Bileći i završio ju sa odličnim uspehom 1930. godine. Službovao je u Tuzli, Travniku i Trebinju. Posle dolaska u Trebinje, ne samo da se našao u sredini gde se odvijala politička aktivnost KPJ, već je došao pod uticaj poznate grahovske partijske organizacije, u kojoj su izuzetno aktivnu ulogu imali njegova braća i rođaci. Nekoliko godina pomagao je Savi Kovačeviću u organizovanju partijskog rada u bilećkom i trebinjskom garnizonu. Godine 1940, u trebinjskom garnizonu formirana je partijska ćelija, a za njenog pročelnika (sekretara) bio je izabran Miloš.

U Aprilskom ratu, borio se na frontu prema Albaniji. Posle sloma i komadanja Jugoslavije, vratio se u Trebinje, odakle je uskoro, zbog ustaškog terora, morao s porodicom da pređe u Grahovo. Aktivno je učestvovao u pripremi Trinaestojulskog ustanka u Grahovu, a 17. jula 1941. godine, imenovan je za komandira čete u Grahovskom ustaničkom bataljonu. Ta četa je istog dana napala Italijane u Bari Grahovskoj, a 22. jula učestvovala u napadu na Grahovo, po čijem je oslobođenju zatvarala pravac Grahovo-Risan. Posle jenjavanja ustanka, Miloš je postao član rukovodstva Barskog gerilskog odreda. Radio je na pripremama borbe, kao i na suzbijanju uticaja petokolonaških elemenata.

Kao iskusnog vojnika, koji se istakao u Aprilskom ratu i u Trinaestojulskom ustanku, s vodom boraca uputili su ga na sektor Gacka, kako bi zajedno s oko 270 Crnogoraca i s hercegovačkim jedinicama učestvovao u napadu na okupatorski garnizon. Istakao se u Pljevaljskoj bici, gde je bio zamenik komandira čete u bataljonu „Peko Pavlović“. Pošto je bio ranjen, vraćen je na teren i, do maja 1942. godine, radio je u štabu grahovskog bataljona i u Mesnom komitetu KPJ Grahovo. Angažovao se na raznim vojnim, političkim i drugim zadacima, na učvršćenju vojnih jedinica, pozadine, narodne vlasti i društvenih organizacija, te na razbijanju pete kolone.

Kada je, 12. juna 1942. godine, formirana Peta proleterska brigada, bio je postavljen za zamenika komandira Prve čete Trećeg bataljona. Na toj dužnosti ostao je do avgusta iste godine i učestvovao u borbama na tromeđi Crne Gore, Bosne i Hercegovine, na Zelengori i na pravcu proboja brigade za Bosansku krajinu. Do formiranja divizija, najpre je bio zamenik komandanta Kupreškog partizanskog bataljona, a potom komandant Prozorskog partizanskog bataljona.

Novembra 1942. godine, bio je imenovan za komandanta Mostarskog bataljona Desete hercegovačke brigade. Bataljon i Miloš su se istakli u zauzimanju Turbeta, u borbama na pruzi Sarajevo-Bosanski Brod i u zauzimanju Žepča. Za uspeh kod Žepča pohvalio ih je Vrhovni komandant Josip Broz Tito. U napadu Treće divizije na Prozor, s pravca napada Desete hercegovačke brigade, Miloš je prvi prodro sa svojim bataljonom. Posle toga, usledile su izuzetno teške borbe u dolini Neretve. Miloš je poginuo je u jednom od žestokih juriša protiv četnika i Nemaca kod Konjica, 26. februara 1943. godine, na čelu bataljona.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 24. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.