Miloš J. Obrenović

Za vođu Drugog srpskog ustanka i Miloševog strica pogledajte stranicu Miloš Obrenović.

Miloš J. Obrenović
Miloš J. Obrenović 1850-ih
Lični podaci
Puno ime	Miloš Jevremov Obrenović
Datum rođenja	(1829-11-13)13. novembar 1829.
Mesto rođenja	Šabac, Kneževina Srbija
Datum smrti	20. novembar 1860.(1860-11-20) (31 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kneževina Srbija
Grob	Manastir Rakovica
Porodica
Supružnik	Marija Obrenović (v. 1852 —  r. 1855)
Potomstvo	Tomanija i Milan
Roditelji	Jevrem Obrenović Tomanija Obrenović
Dinastija	Obrenovići

Miloš Jevremov Obrenović (Šabac, 13. (1) novembar 1829 — Beograd, 20. (8) novembar 1860) bio je otac kralja Milana, oficir u vojsci Rusije i Prusije, i ađutant na dvoru Kneževine Vlaške. Bio je deveto dete i drugi sin Jevrema i Tomanije Obrenović.

Otac mu je bio najmlađi rođeni brat kneza Miloša i gospodara Jovana Obrenovića, i u vreme njegovog rođenja je bio upravnik šabačke nahije, dok mu je majka bila ćerka vojvode Ante Bogićevića. Pošto je Jevremova kuća bila među prvima koje su živele evropskim stilom života, Miloš je stekao solidno obrazovanje do svoje 12. godine, kada ga je stric knez Miloš poslao u vojnu školu u Rusiji. Zbog lošeg zdravlja nije išao u Petrograd, već u Odesu. Kada su Obrenovići zbačeni 1842, on je dosta protestovao zbog toga što ih ruski car Nikolaj nije zaštitio, i izjavljivao je da ne želi više da tamo služi vojsku. Posle kratkog boravka u Vlaškoj je završavao vojnu školu u Beču, da bi kasnije pristupio vojsci Kraljevine Prusije. Tamo je stekao reputaciju dobrog i borbenog vojnika, a među njegovim drugovima iz jedinice su bili i Jovan Belimarković i Ranko Alimpić.

Prusku vojsku je napustio oko 1852, kada se oženio Marijom Katardži, članicom rumunske plemićke porodice. Iz tog braka su imali ćerku Tomaniju, koja je rano preminula, i Milana, budućeg kralja Srbije. Oko tog vremena je Miloš počeo i da vara ženu sa ljubavnicama, i počeo je da prilično troši i da se zadužuje. Njegova supruga se ubrzo po Milanovom rođenju i razvela od Miloša, i ušla je u javnu vanbračnu vezu sa knezom Rumunije Aleksandrom Kuzom. Zbog prirode veze Miloša i Marije su kasnije nastale glasine da Milan nije njegov sin, već da mu je pravi otac ili Kuza ili neki rumunski vojnik, a u Srbiji je kasnije pisano i da mu je pravo ime zapravo Emil Raznovan. Slobodan Jovanović je u svojoj knjizi Vlada Milana Obrenovića osporio tu priču, navodeći da arhiv Kraljevine Srbije čuva izveštaje o Milanovom obrazovanju i vaspitanju u Parizu, a preko pisama kneza Miloša, Marije Obrenović i njene majke, Miloš Crnjanski je kao novinar Vremena dodatno dokazao da se Milan nesumnjivo zvao Milan, a prema tvrdnjama u pismu Marijine majke, ona je bila verna Milošu dok su bili u braku.

U Srbiju se vratio nešto nakon što je knez Miloš krajem 1858. ponovo odabran za kneza, i počeo je da radi na srpskoj vojsci i artiljeriji. Sredinom 1860. se razboleo skoro u isto vreme kao i njegov stric Miloš, i preminuo je nešto više od mesec dana posle kneza, sa 31 godinom. Njegov sin je ostao da živi sa majkom na dvoru Aleksandra Kuze. Ubrzo nakon Miloševe smrti su nastale rasprave i prepirke između njegove i ženine uže porodice oko toga ko je prezadužio njegovo imanje u Vlaškoj, i oko toga ko će se starati o malom Milanu, koji je tada imao 6 godina. Obrenovići su kao dinastija praktično bili svedeni samo na dve osobe: kneza Mihaila i Milana, pa je par godina nakon Miloševe smrti Mihailo razmišljao da usvoji Petra Karađorđevića, da bi kasnije ipak usvojio Milana.

Prema novinaru Dragoslavu R. Petroviću iz Pravde, Miloš je ostao jedan od zaboravljenih ličnosti iz srpske istorije jer je relativno kratko živeo, a preminuo je u trenutku kada se od njega moglo dosta očekivati u pogledu vojske, i primenjivanja znanja stečenog tokom vojne karijere i službe.

Detinjstvo

Jevrem Obrenović, sa sinom Milošem i ćerkom Ankom.

Miloš Obrenović (Nepoznati autor, Istorijski muzej Srbije)

Rodio se 13. (1) novembra 1829. godine u Šapcu, u konaku svog oca. Smatralo se da je bio šesto dete i prvi sin Jevrema Obrenovića i Tomanije Obrenović, međutim prema delu Rodoslovi srpskih dinastija koje su pisali Andrija Veselinović i Radoš Ljušić, Miloš je u stvari deveto dete i drugi sin. Stariji brat Nikola je rođen 29. (17) novembra 1824 u Šapcu, i preminuo je nešto više od nedelju dana posle rođenja. Otac mu je najmlađi rođeni brat kneza Miloša Obrenovića, a majka ćerka vojvode Ante Bogićevića. U to vreme su Milošev otac i stric Jovan Obrenović bili poslati od strane kneza Miloša da upravljaju rudničko-šabačkom nahijom. Pošto je bio prvi sin koga je dobio neko od braće kneza Miloša, a da je preživeo rano detinjstvo, posle rano preminulog Obrena kojeg je dobio Jovan, dobio je ime Miloš. Od bliske rodbine je imao 5 rođenih sestara: bliznakinje Jelenu i Simeonu, Anku, Jekaterinu i Stanu.

Povodom njegovog rođenja, Vuk Karadžić je njegovom ocu Jevremu 30. (18) devembra 1829 iz Zemuna napisao poruku, u kojoj čestita Božić i ostale praznike njemu i porodici, a za sina je dodao:

Vaše visokorodije, visokopočitajemi Gospodaru!

S najvećom radošću razumio sam, da ste dobili sina, kojega ja s dostojnim visokopočitanijem k vašemu licu usuđujem čestitati vam, želeći od svega srca, da vam bude živ i tdrav, srećan i čestit, roditeljima svojim i cijeloj vašoj svijetloj familiji na radost i diku, a svemu narodu našemu na slavu i na polzu, kao i vi što ste.

Za razliku od braće Miloša i Jovana, Jevrem je završio nešto škole, a među prvima je počeo da živi u zapadnoevropskom stilu, pa su u skladu s tim i njegove ćerke dobijale neko obrazovanje i imale guvernante. Miloš je do dvanaeste godine odrastao u očevoj kući gde je živeo poput mladog aristokrate, što je podrazumevalo i učitelje, profesore i guvernantu. Za vreme raspusta od škole je u Požarevcu posećivao braću od strica Milana i Mihaila.

Obrazovanje i vojna služba u Rusiji (1839—1842)

Kada je imao nepunih 13 godina, njegov stric knez Miloš je preuzeo na sebe njegovo dalje obrazovanje, i poslao ga je 1839. u Paževski korpus u Petrogradu gde je proveo 2 godine. Pored njega, knez Miloš je o svom trošku poslao još nekoliko srpskih dečaka. S obzirom na zdravstvene probleme, Miloš Jevremov je umesto u Petrograd ostao u Odesi gde je proveo dve godine, nakon čega je otišao u Kijev.

U međuvremenu su Obrenovići zbačeni sa vlasti 1842, i na čelo Srbije su došli Ustavobranitelji i knez Aleksandar Karađorđević. Miloš je tokom tog perioda izjavio Šta ću ja u Rusiji koja samo gleda kako srpski narod živi na mukama? i nije želeo da nastavi obrazovanje tamo. Pored toga je i navodno rekao da će opet videti Rusiju samo kad bude mogao uzdignute glave da stane pred ruskim carom. Stric Miloš ga je pozvao nazad u Rumuniju, posle čega je njegov bratanac preko Jašija otišao u Bukurešt, gde je jedno vreme živeo sa svojom sestrom Ankom, koja se u međuvremenu udala za Aleksandra Konstantinovića, i sestre od tetke Katarine Bogićević.

Život u Austriji (1842—1847)

Osim kod Anke, Miloš je jedno vreme i živeo kod svog bivšeg zeta Jovana (Janićija) Germana, koji je bio oženjen njegovom starijom sestrom Simkom Obrenović do njene smrti 1837. u Beogradu. Godinu dana kasnije, 1843, otišao je kod strica Jovana u Novi Sad, pošto mu je strina kneginja Ljubica preminula. Ubrzo je otišao u Peštu kod oca i majke, jer mu je sestra Jelka bila na samrti. U Pešti je učio sve do 1845, kada ga je stric knez Miloš kao spremnog za univerzitetsko obrazovanje pozvao kod sebe u Beč. Posle dve godine i položenih semestralnih ispita, knez Miloš ga je 1847. poslao u vojnu školu u Berlinu kod kralja Prusije Fridriha Vilhelma IV, gde je služio u kadetskom paževskom korpusu. Pored njega je tamo bilo još Srba, od kojih je poznatiji bio Jovan Belimarković, budući srpski general i jedan od namesnika njegovom unuku kralju Aleksandru. U Prusiji je do 1860. važilo da samo plemići mogu biti oficiri. Prema zahtevu kneza Miloša, odobreno je i stupanje Ranka Alimpića u taj korpus pošto je on bio drug Miloševog bratanca.

Vojna služba u Prusiji (1847—1850)

U vojnoj školi u Berlinu je brzo napredovao, a pratila ga je reputacija da se dobro bori kopljem, mačem, i da je dobar jahač. Tokom prvih godina u kasarni se sukobio sa jednim nemačkim plemićem koji se pogrdno izrazio prema Srbima. Miloš mu je odgovorio da on nije jednak po rodu prema bratancu kneza Miloša, koji se borio protiv Turaka za oslobođenje Srbije, i da bi jedino prihvatio opasku od nekog koji je od istog roda, a ne nižeg. U rešavanju sukoba je pomogao i glavni načelnik kasarne Fridrih Karl, mlađi brat aktuelnog kralja Prusije. Fridrih Karl i Miloš su se sprijateljili, pa je on u skladu s tim bio često pozivan u Fridrihov dom, a kasnije je i sa ostalim kadetima pozvan na svečani bal u kraljevskom dvorcu. Njegov otac Jevrem je zamolio Danila Medakovića da primi Miloša kod sebe i da vodi računa o njemu tokom obrazovanja.

Te godine je u Prusiju došao i ruski car Nikolaj I, čija žena Aleksandra je bila rođena sestra Fridrihu Vilhelmu IV. On je sa pruskim kraljem posetio i vojnu školu u Berlinu i pozdravio kadete, a naročito je pozdravio Miloša uz reči da kaže svom stricu knezu Milošu da treba da poseti cara u Peterburgu. Takođe ga je i poljubio u obraz, čime je Miloševa važnost prilično porasla. Ceo ovaj prizor je zabeležen u nemačkim novinama Vossische Zeitung u broju od 18. novembra 1847, a u Srbiji je ova priča objavljena u Beogradskim novinama u utorak 28. maja 1918, za vreme austrougarske okupacije grada. Posle događaja sa ruskim carem je Miloš bio sve češće zvan u dvorac, a prisustvovao je i balu za Badnje veče 1847. kada je Fridrih Karl, brat pruskog kralja, bio veren.

Prema jednom izvoru, tokom Berlinskog kongresa 1878. je Jovan Ristić posetio i Fridriha Karla, koji mu je dosta dobre stvari pričao o Milošu. Fridrih Karl je Ristiću rekao i da je Miloš dao svoju dotaciju od pola miliona talira oficirskoj siročadi posle rata Prusije i Francuske.

Za vreme evropskih revolucija 1848. je hteo da ode iz Berlina, a naročito kad je saznao da je njegov brat od strica knez Mihailo otišao u Novi Sad. Knez Miloš mu je rekao da ostane gde jeste, jer ni porodica ne zna šta da radi. Nešto kasnije je knez Miloš došao u Berlin po njega, i zajedno su obilazili mesta po Nemačkoj.

Posle obilaženja Nemačke knez Miloš je otišao za Petrograd, a Miloš Jevremov je otišao u Belgiju gde je proveo šest meseci proučavajući oružja u Liježu i Briselu. Posle toga je otišao u Englesku, gde je proveo celu zimu sa bratom od strica Mihailom. Na početku proleća 1849. je otišao u Francusku, da bi se u leto ponovo vratio u Berlin da okonča školovanje. U čin oficira je proizveden 6. marta (22. februara) 1850, što je isti datum kada je 32 godine kasnije njegov sin Milan postao kralj Srbije.

Oficirsku službu u Prusiji je započeo u 5. ulanskom puku, a ostalo je zabeleženo i da je vrlo brzo pošto je postao oficir jedno vreme proveo u vojnom zatvoru. Prema toj priči, Miloš se nije brijao u znak žalosti prema stricu Jovanu koji je preminuo početkom godine, što je naišlo na kritiku glavnog komandanta u Berlinu general-maršala Vrangela. Posle rasprave da to nije po običajima pruske vojske, Miloš je jedno vreme proveo u zatvoru. Posle izlaska iz zatvora je jedno vreme bio pri artiljeriji, da bi kasnije bio u generalštabu. Vojnu službu u Prusiji je okončao krajem 1850, kada ga je kralj Fridrih Vilhelm IV pozvao na audijenciju gde mu je saopštio da je knez Miloš tražio da se on vrati u Vlašku kod porodice.

Anegdota sa knezom Milošem

Miloš Jevremov je blagajniku njegovog oca Ivanu Vukoviću-Mrkši lično preneo jednu anegdotu u vreme kada je sa stricem Milošem obilazio Nemačku 1848. Te godine se u Hamburgu okupilo mnogo nemačkih, francuskih, ruskih i engleskih prinčeva, vladalaca i grofova, i svi su se u jednoj sali kockali na velike uloge. Knez Miloš je jedno vreme posmatrao situaciju, pa je rešio i da sam učestvuje. Na jednom ruletu je uložio jedan srebrni talir, i po okončanju kretnje je izgubio. Kada je blagajnik skupljao novac, koji je većinski bio zlatan, naišao je i na taj srebrni talir, i bacio ga je sa gomile na pod uz komentar đubre pripada smetlaru. Kada su Milošu preveli te reči, on se prilično naljutio, i probio se do blagajnika, izvadio veliki kožni novčanik u kome je bilo puno para, i rekao mu je da igra za sve pare, što je posle prebrojavanja iznosilo 3,000 napoleona u zlatu. Na kraju obrta je Miloš dobio opkladu, odbio je jednog od svojih pratilaca da uzme taj novac, prevrnuo je sto sa novcem na njemu naopako, i rekao je: Odvojte onom đubretaru koliko mu je dosta za konopac, a ostalo nosite pravoslavnoj crkvi. Istog dana su oba Miloša sa pratnjom napustila Hamburg i Visbaden. Ova anegtoda je ubeležena i u zbirci starih zapisa Mihaila Barlovca.

Boravak u Rumuniji (1851—1859)

U Vlaškoj se kod roditelja vratio na Veliki četvrtak 1851, posle čega su otišli kod kneza Miloša da provedu Uskrs. Sa knezom Mihailom se upoznao sa rumunskim plemstvom i aristokratama, a naposletku i sa vladajućim knezom Vlaške Barbuom Štirbejem. Knez Štribej je bio veliki prijatelj kneza Miloša, i postavio je mlađeg Miloša za ađutanta kapetana na svom dvoru.

Ženidba i brak

Slika Milana Obrenovića sa oko 6 godina.

Knez Miloš je nameravao da ga oženi tokom njegovog boravka u Vlaškoj, i u tu svrhu ga je poslao kod svoje najstarije ćerke Petrije, koja je bila udata za srpskog plemića u Banatu Teodora Bajića. Ona je za Miloša odabrala ćerku Petra Čarnojevića, župana Tamiške županije, ali je Miloš već ranije zavoleo Mariju Katardži, članicu rumunske plemiće porodice Katardži. Knez Miloš je lično poznavao Laskara Katardžija, vođu konzervativne stranke u Vlaškoj i budućeg premijera Rumunije u više navrata, a Marija mu je bila bratanica. Prema jednoj priči Marija je posetila jedan plemićki dom gde je knez Miloš često išao, i rekla mu je da su on i njegov bratanac već vereni, i da ona traći od kneza da ga ne šalje u Nemačku, već da se venča s njom. Knez Miloš je pristao, pa je svadba održana u Bukureštu.

Knez Miloš je 1852. bio pozvan od strane cara Nikolaja I da prisustvuje manevrima ruske vojske u južnoj Rusiji, ali je on i zbog starosti i zbog mogućnosti da se ne zameri nekim drugim evropskim vladarima umesto sebe poslao svog bratanca Miloša da tamo prisustvuje. On je na Krimu i u južnoj Rusiji proveo oko 2 meseca. Te godine mu se rodilo prvo dete, ćerka, kojoj su dali ime Tomanija. Nije poznato da li je nazvana po njegovoj majci. Tomanija je preminula pred Božić 1853. godine, a oko godinu dana kasnije, 22. (10) avgusta 1854. mu se u Marašeštiju rodio sin Milan, budući knez i kralj Srbije. Kum na krštenju mu je bio knez Miloš, koji mu je dao ime Milan po svom starijem bratu po majci vojvodi Milanu Obrenoviću. Navodno je tom prilikom izjavio: Imao sam brata i sina Milana, evo mi Bog dade unuka. Neka mu je ime Milan. On će mi biti unuk, sin i brat. Milan je bio prvi, a ispostaviće se i jedini unuk kneza Miloša i Jevrema Obrenovića po strogo muškoj bračnoj liniji. Prema jednom izvoru, knez Miloš je toliko bio željan muškog potomstva da je, po rođenju malog Milana, dao sirotinji Bukurešta 100 dukata, crkvi Svetog Mihaila (Stavropoleos) je dao 50 cesarskih dukata, žiteljima svojih dobara je po njihovoj kući po 5 dukata, i platio je sve dugove svog bratanca Miloša, koji su iznosili oko 500 dukata.

Pismo knezu Milošu iz 1852. o dugovima

Negde oko vremena povratka u Vlašku su započeli njegovi finansijski problemi. Miloš Crnjanski je, radeći kao novinar za dnevni list Vreme, tokom perioda od 19. do 22. jula 1927. objavio nekoliko pisama i priča vezanih za mlađeg Miloša i njegovu porodicu i tazbinu. U članku od 19. jula 1927. je objavio jedno Miloševo do tada neobjavljeno pismo, koje je on pisao svom stricu knezu Milošu 20. decembra 1852. iz Manasije u Rumuniji. On u njemu čestita stricu i porodici predstojeće praznike, ali je tražio i da on posreduje između njega i njegovog oca Jevrema, kako bi ga odobrovoljio da mu isplati dugovanja koje je napravio.

Vaša Svjetlost, Milostivi Gospodaru!

Nastupajući veliki praznici opominju me na dužnost da Vas sinovno pozdravim i da Vam čestitam prazdnike Roždestvo Hristova, Nove Godine, i Svetog Bogojavljenije u povoljnom zdravlju, veselju i blagopolučiju provedete. Neka bi preblagi Promisao spodobno Vam jošt dugo vremena ove Toržestvene Prazdnike na radost i utehu cele Vaše familije dočekivati i ispraćaćti. Povodom ovi Prazdnika gdi se svako mlado i staro, bogato i siromašno raduje i veseli, činimi se da se meni jedinom pod nebom teška tuga na srdcu leži. Ja se neću pravdati, ali ću se moliti gdigod mislim da moja molba odziva naći može da mi se pogreška moja oprosti i dobrotom tuga moja olakša.

Visokopočitajemi Čiko! Vi ste mlogome i tuđinu suzu sa oka utrli, nadam se da nećete dobrotu Vašu poštediti i ovde gdi se svojtine Vaše tiče.

Ja sam daleko od toga postavljati Vas u iskušenje da požertvovanije kakvo za mene činite. Sve što od Vas pokorno molim to je da posredstvenik moj zastupnik i sovjetnik kod moga Roditelja budete, i da ga privolete da pristane na to da mi jedanput za svake moje učinjene pogreške oprosti, i dugove moje izmiri. Onda kao da ću se nanovo roditi, kao da ću u novi svet i život stupiti, onda će sva i jedina moja misao kako ću se Vašega blagovoljenija i milosti roditeljske moga Otca, dostojnim pokazati, na koja Vami kao momu dobrohotnomu zastupniku svetčano svoju reč i uverenje dajem. Onda Vi bi vinovnikom bili moje nove sreće, moga blaženstva.

O! kako bi ja onda blagosiljao i tople molitve nebesnome Tvorcu slao, za toga vinovnika moje nove sreće i blagopolučija!

U nadeždi da će te moju molbu uvažiti ostajem i jesam

Vaše Svjetlosti pokorni sluga i sinovac Miloš

Boravak kod cara Nikolaja I

Ivan Vuković-Mrkša, nekadašnji blagajnik Jevrema Obrenovića i bivši srpski državni činovnik, u svojim beleškama je ostavio podatak da je Miloš bio sa ruskim carem Nikolajem I kada je on tokom Krimskog rata prešao reku Prut kod Skuljana. On je kod cara bio krilni ađutant, i služio je kod njega od 3. jula do 2. septembra 1853. Na rastanku mu je car dao dva crna konja, zlatnu duvanjaru sa dijamantima, i neke poklone za njegovog strica kneza Miloša. Tom prilikom je bio odlikovan i ordenom Belog orla, i postao jedna od spona između starog kneza i Rusije.

Razvod braka

Miloš Crnjanski je u svom drugom tekstu u Vremenu vezanom za ovu tematiku 20. jula 1927. objavio dva do tada neobjavljena pisma kneza Miloša, koje je on poslao bratu Jevremu 27. septembar 1854. iz Odese u Rusiji. U njemu knez Miloš javlja da je primio Jevremovo pismo, i da je čuo od njegovog sina da je dobio unuka, koji je bio u dobrom stanju. Pored iskazane velike sreće, pozdravio je i porodicu i rekao mu da se postara za njegovo imanje. Crnjanski je tu napravio i digresiju, rekavši da se iz tih pisama vidi koliko su bile deplasirane spletke koje su se tokom stranačkih borbi kasnije širile protiv kneza i kralja Milana vezane za njegov identitet i poreklo. Konkretno, ne spominje se ni ime Emil Raznovan, ni to da mu je pravi otac knez Aleksandar Kuza.

Nešto više od pola godine kasnije su se pojavile prve pisane naznake da će se Miloš i Marija razvesti. U drugom do tada neobjavljenom pismu kneza Miloša, koje je Crnjanski objavio u istom članku od 20. jula, stari knez se najpre raspituje za imanje, a zatim kaže bratu Jevremu je da je čuo da Marija hoće da napusti Miloša. Tom je prilikom napomenuo Jevremu da mu je u par navrata rekao da obrati njegovo staranje i brigu otečesku, i da dovede jedanput taj predmet u svoj poredak, i da nikako ne propusti priliku da se sa svojim tastom sporazume. Dodao mu je i da održi ranije dato obećanje da će voditi računa i na svog sina Miloša, a naročito na malog Milana, i da gleda da ne upadne u kakav proćes, jerbo, posle teško će biti otresti ga. Na kraju su se supružnici razveli, a Milan je ostao da živi sa majkom, koja je ubrzo posle razvoda stupila u javnu vanbračnu vezu sa Aleksandrom Kuzom. Oko godinu dana nakon njegovog razvoda mu je 20. (8) septembra 1856. u Marašeštiju sa 66 godina preminuo otac Jevrem. Priroda razloga Miloševog i Marijinog razvoda će, posle njegove smrti, biti iznošena između njegove porodice i bivše tazbine.

Mogući kandidat za kneza Rumunije

Posle Krimskog rata se u kneževinama Vlaškoj i Moldaviji javila ideja o ujedinjenju u jednu veću zajedničku državu. Miloš je to podržavao, i tu svrhu je dosta pisao ljudima u skoro svim većim evropskim gradovima poput Carigrada, Trnova, Vidina, Beograda i Pešte. Prema članku u Beogradskim novostima iz 29. maja 1918, pisanih za vreme austrougarske okupacije Beograda, dokaz za to su pisma koja je sačuvao Ivan Vuković-Mrkša, nekadašnji blagajnik Jevrema Obrenovića, i bivši srpski državni činovnik. Knez Mihailo je takođe podržavao taj pokret, a iz Srbije je to podržavao Ilija Garašanin, koji je par puta pisao mlađem Milošu. Vođe narodne stranke u kneževini Vlaškoj su razmatrali da odaberu Miloša kao kandidata za kneza, u slučaju da se Vlaška i Moldavija ne dogovore oko zajedničkog kandidata. Na kraju je za kneza ujedinjene Rumunije odabran Aleksandar Kuza.

Povratak i život u Srbiji (1859—1860)

Poseta delegacije iz Srbije knezu Milošu

Nešto oko Svetoandrejske skupštine je delegacija iz Srbije posetila tada 78-godišnjeg kneza Miloša na jednom njegovom imanju u Rumuniji. Kod kneza je bio i njegov bratanac mlađi Miloš. Tom prilikom je deputacija izjavila knezu da žele da on opet dođe na čelo Srbije, ali su mu postavili i neke uslove. Dok je on hteo da ih prihvati, srećan što posle oko 20 godina može ponovo da dođe u Srbiju, mlađi Miloš je reagovao burno, i ljutito im je podviknuo: Postavljate uslove kao nož pod grlo! Koga vi pretstavljate? Članovi deputacije su na to bili zatečeni, i našli su se u čudu. Tek kad je mlađi Miloš izašao, rekli su starijem Milošu da ga ne vodi u Srbiju sa njim kad se bude vraćao, pošto ih podseća na svog oca Jevrema, koga oni nikako nisu trpeli. U skladu s tim, knez Miloš ga i nije poveo sa sobom i sinom Mihailom kada je dolazio u Srbiju. Tek nešto kasnije, kada je u međuvremenu bio i načet teškom bolešću, na poziv brata od strica Mihaila se vratio u Beograd.

Dolazak i rad u Srbiji

Tek nešto kasnije, kada je u međuvremenu bio i načet teškom bolešću, na poziv brata od strica Mihaila se vratio u Beograd. Tokom ovog perioda je povremeno dobijao napade tuberkuloze, a u pauzama je radio na srpskoj vojsci. Knez Mihailo ga je u ime oca unapredio u polkovnika-kavalira, i nakon toga je on radio na obrazovanju i preuređenju oficirskog kora. Prema tvrdnjama savremenika, negde u ovom periodu je on osmislio plan za osvajanje Niša, koji je njegov sin knez Milan zajedno sa pukovnikom Ivanovićem iskoristio za oslobođenje Niša od Turaka 11. januara 1878.

Navodi o pomirenju sa ženom

Miloševa porodica, na čelu sa majkom Tomanijom i starijom sestrom Ankom, su za njegovu bračnu nesreću i razvod krivili njegovu bivšu ženu Mariju i njeno ponašanje. I sam Miloš nije bio veran suprug, a Slobodan Jovanović je u svom delu Vlada Milana Obrenovića, 1. knjiga napisao da je on bio poznat kao dobar drug, trošadžija i rasipnik, da je varao ženu kao i ona njega, i da je čak ponekad zalagao ženin nakit kako bi ga potrošio na ljubavnice. Zabeležio je i podatak da je svom sinu ostavio jedno prezaduženo imanje u Rumuniji, za koje je po punoletstvu 1872. tadašnji knez Srbije morao da plaća pojedine dugove koji su dolazili čak iz 1848.

Uprkos tome, Crnjanski piše da je na osnovu pisama do kojih je došao zaključio da Miloš nikada nije zaboravio Mariju i njenu lepotu, i povremeno joj je slao pisma da želi da mu se vrati u Beograd i da se pomire, i da ne bi bilo srećnijeg čoveka od njega kada bi se to desilo. Iz Marijinog pisma knezu Mihailu od 3. avgusta 1861. se vidi da je sa majkom došla u Beograd nešto pre septembra 1860, i da je uspela da se sa bivšim suprugom dogovori o pomirenju. Po dogovoru, trebala je da odmah s proleća 1861. dođe u Beograd kod Miloša, i da bi sa 6-godišnjim sinom Milanom svi trebalo tamo da žive. Marijina majka je, u pismu svom unuku knezu Milanu od 18. aprila 1872. pisanom u Jašiju, potvrdila da je 1860. bila sa ćerkom u Beogradu, i da je Miloš bio jako srećan što ih vidi. Rekla je i da je čuvala pisma koje je on pisao Mariji, i potvrdila je da su se ona i on pomirili. Između ostalih stvari je rekla i da je knez Mihailo predložio Mariji da otprati Miloša u Kairo kako bi tamo proveo zimu.

Smrt

Miloš je od povratka u Srbiju dobijao napade tuberkuloze, od kojih je u par navrata bio praktično prikovan za krevet. U isto vreme se razboleo i njegov stric knez Miloš, u to vreme vladajući knez Srbije sa oko 82 godine. Brat od strica Mihailo je pokušao da ih obojicu izleči, ali nije uspevalo. Obojica su u Srbiji išli u Aleksinačku banju, ali se iz nje nisu vratili oporavljeni.

Od dva Miloša je prvo 26. (14) septembra 1860. preminuo knez Miloš, a mlađi Miloš je skoro svo vreme proveo bolestan, i živeo je samo oko 40 dana duže. U tom stanju je napunio 31 godinu, pošto mu je rođendan bio 13. (1) novembra. Preminuo je 20. (8) novembra 1860. godine na Aranđelovdan. Ubrzo posle smrti je sahranjen u manastiru Rakovica. Postoje i navodi da je preminuo 1861. godine, ali je po većini dostupnih izvora preminuo godinu dana ranije., uključujući i austrijske novine iz Temišvara koje su pisane ubrzo posle njegove smrti. Od ostalih Obrenovića, u manastiru Rakovica je sahranjen i Teodor, najmlađi rođeni brat kneza Mihaila koji je živeo od 9. jula (27. juna) do decembra 1830.

Posthumno

Ostavinska rasprava i dinastički položaj Obrenovića

Prema knjizi Slobodana Jovanovića se može zaključiti da je prezaduženost Miloševog imanja u Rumuniji posledica rasipničkog i života punog uživanja. Prema pismima koje je 1927. objavio Miloš Crnjanski, mogući uzrok su Miloševa majka Tomanija, sestra Anka i njen bivši dever i kasniji partner Jovan (Janaćije) German.

Prema pisanju austrijskog Temesvarer Zeitung-a (Temišvarskih novina), Miloševom smrću je dinastija Obrenovića brojčano bila vrlo ugrožena, pošto se u suštini svela samo na kneza Mihaila i petogodišnjeg Milana. Povrh toga, knez Mihailo je u tom trenutku bio oko 7 godina u braku sa kneginjom Julijom, u kome do tada uopšte nije bilo dece. Mihailo je imao vanbračnog sina Velimira, ali on se nije razmatrao za potencijalnog prestolonaslednika upravo iz razloga što je vanbračan. Prema pisanju austrijske štampe iz 1864, a kasnije i Pravde u Kraljevini Jugoslaviji iz 1939, knez Mihailo je hteo da usvoji Petra Karađorđevića, čime bi i pomirio dve zavađene dinastije, i spojio ih u jednu. Austrijska štampa je pisala da se tome od velikih sila jedino protivila Francuska, koja je htela da se to pitanje uz pojedina druga pitanja rešavaju na nekom evropskom kongresu, a članak u Pravdi nije navodio to kao razlog, već je naveo da su kneza Mihaila od te ideje odgovorili između ostalih Jovan Marinović i Ilija Garašanin. Mihailo je na kraju usvojio Miloševog sina Milana, i preuzeo je brigu o njegovom vaspitanju.

Portret kneza Milana iz 1875, rad Đure Jakšića. Milan je par meseci pred punoletstvo, 18. aprila 1872. dobio pismo od babe s majčine strane da su njegova tetka Anka i baba Tomanija zadužile imanje njegovog oca, i dodala da je Anka odgovorna za razvod braka njegovih roditelja. Pored toga, njegov otac je navodno rekao bivšoj tašti i ženi da ga ni po koju cenu ne prepuštaju njima dvema.

S obzirom da je Miloš preminuo relativno mlad, nije ostavio testament, i u javnosti su počele rasprave i međusobne optužbe o tome ko je bio zaslužan za njegovu nesreću u braku, kome pripada starateljstvo nad šestogodišnjim Milanom, ali i o uzroku prezaduženosti jednog njegovog imanja u Rumuniji. Slobodan Jovanović je u prvoj knjizi Vlada Milana Obrenovića naveo da je Miloš bio dobar drug i da je vodio život pun uživanja, provoda i rasipništva, usled čega je njegovo imanje u Rumuniji bilo pod velikim dugovima. Iz te knjige se naslućuje da je uzrok dugova Milošev rasipnički život, ali je 1927. u novinskom članku Vremena naišla i druga teorija. Dok je njegova porodica, na čelu sa majkom Tomanijom i sestrom Ankom žestoko optuživala njegovu bivšu ženu Mariju, prema pismima Marije i njene majke, koje je 21. jula 1927. u Vremenu objavio Miloš Crnjanski, situacija je potencijalno obrnuta. Marija je 3. avgusta 1861. pisala knezu Mihailu, i navela je da ona nije ni bila obaveštena od strane njegove majke Tomanije o tome da joj je muž umro, i da njihov sin Milan ne bi ni nosio crninu da to nije saznala od drugih. Dodala je i da joj njena bivša svekrva stalno piše da traži Milana kako bi otišao u Beograd da se tamo vaspitava i odrasta, ali da ona neće da joj ga da jer ju je Tomanija vrlo loše primila kada je 1860. dolazila sa majkom u Beograd radi dogovora o izmirenju. Pošto je zakon predviđao da Marija postane Milanov tutor i za dete i imovinu, ona je mogla da se tako proglasi, i izbegne neprijatnosti sa svekrvom, ali nije htela ništa da čini dok se ne posavetuje sa knezom Mihailom. U pismu je i rekla da, pošto je Miloš umro, ona ne želi da se razdvaja od Milana i da ga da Tomaniji koja, iako ga neizmerno voli, neće moći da ga pravilno vaspita kao što bi Marija kao majka mogla, ali da je voljna da napravi ustupak i da ga ostavi na 8 dana kod nje, a kasnije tokom godine i na dva meseca, pod uslovom da Mihailo može da joj garantuje bezbedan odlazak bez pravljenja potencijalnih scena i neprilika.

Njegov sin Milan, koji je u međuvremenu postao i knez Srbije, par meseci pred punoletstvo i preuzimanje pune vlasti je od svoje babe po majci 18. aprila 1872. dobio jedno pismo iz Jašija, u kome se ona dotiče i pitanja prezaduženosti imanja njegovog oca, i okolnosti pod kojima su se njegovi otac i majka dogovorili o pomirenju 1860, i o pitanju starateljstva nad njim. Pismo je objavljeno u Vremenu u istom članku kao i pismo majke kneza Milana, a prema rečima Crnjanskog, napisano je na francuskom uz upitno korišćenje interpunkcije, i bez ijedne tačke. U njemu baba poručuje Milanu da je ponašanje njegove majke bilo besprekorno dok je bila u braku sa njegovim ocem, a kao dokaz navodi i to da ima kod sebe dosta Miloševih pisama koje je pisao Mariji, u kojima je moli da mu se vrati, i da ne bi bilo srećnijeg čoveka od njega kada bi ponovo bili zajedno. Potvrdila je da je zajedno sa svojom ćerkom došla u Beograd u leto 1860. da vidi teško bolesnog Miloša. Tom prilikom je potvrdila i da su se Miloš i Marija dogovorili o pomirenju, i da je knez Mihailo predložio da Marija ode sa Milošem u Kairo, radi njegovog lečenja. Milanova baba je dodala i da joj je njegov otac dao papire za imanje u Rumuniji, koje je već uveliko upalo u dugove, i tražio od nje da nađe dobrog advokata koji bi to doveo u red. Za loše stanje imanja je ona okrivila Milanovu drugu babu, a majku njegovog oca Tomaniju, koja je po njenim rečima uništila to imanje. Miloševa tašta se po tom pismu složila da to izvede, a kada je Tomanija za to saznala počela je da plete intrigu za intrigom u toj meri da je Miloš preklinjao Mariju i njenu majku da odu u Galac u Rumuniji, i da ga tu čekaju dok on ne dođe po Mariju radi puta u Egipat. Prema rečima Miloševe tašte, on je malog Milana ostavio njoj i bivšoj ženi, i snažno ih zarekao da, šta god se desi, Milana nikako ne ostavljaju Tomaniji i starijoj sestri Anki, jer ih je on navodno smatrao najljućim neprijateljima. Tom prilikom joj je rekao da je Anka bila ta koja mu je pokvarila brak, i koja je zajedno sa bivšim deverom i tadašnjim partnerom Janaćijem Germanom u velikoj meri zadužila Miloševo imanje u Rumuniji. Milanova baba je dodala i to da je i knez Mihailo bio upoznat sa situacijom, i da se složio sa time što je dogovoreno između Miloša, njegove porodice i tazbine.

Navodi da nije otac kralja Milana

Miloš (levo) i kralj Milan Obrenović (desno) iz odraslog doba.

Kada je njegov sin Milan Obrenović došao na čelo Srbije kao knez, u javnosti su počele da se šire priče da on uopšte nije njegov sin, a čak ni da se ne zove Milan, već da mu je pravo ime Emil Raznovan. Takođe se pominjalo i to da je Milanov otac neki rumunski pukovnik, ili čak rumunski knez Aleksandar Kuza, sa kim je njegova majka Marija ušla u javnu vanbračnu vezu ubrzo posle razvoda od Miloša. Jednu formulaciju ovoga je napisao i Stojan Protić u novinama Radikalne stranka Samoupravi: Priroda i neunakažena istorija znaju za tri Obrenovića vladaoca. Ali Srbija, blagodareći Blaznavcu Milivoju i pomalo Jovanu Ristiću, zna za pet.

Slobodan Jovanović je u svojoj knjizi Vlada Milana Obrenovića (1. knjiga) demantovao te navode kao neosnovane, navodeći da Državni arhiv kraljevine Srbije ima podatke o vaspitanju mladog Milana u Parizu, koji su slati njegovom stricu knezu Mihailu. Jovanović takođe piše da se u Ministarstvu inostranih poslova među dokumentima Jovana Marinovića nalazi pismo iz 19. (7) avgusta 1863. koje je poslao Milanovom vaspitaču Hijetu, u kome se navodi da mu se knez Mihailo zahvaljuje što je prihvatio da vaspitava Milana, i da mu u to ime svakog meseca stiže uplata od 1.000 dinara za troškove. Pored toga, 1927. je Miloš Crnjanski kao novinar Vremena u tri članka od 19. do 21. jula objavljivao pisma Miloša Jevremovog, Marije Obrenović, njene majke i kneza Miloša u kojima se novorođeni sin mlađeg Miloša i Marije oslovljava isključivo kao Milan, a ne Emil, a Marijina majka je Milanu u pismu od 1872. pisala da se ona besprekorno ponašala dok je bila udata za Miloša. Slobodan Jovanović je, baveći se tim pitanjem, dodao da je Milan po mnogim svojim osobinama čist Obrenović, a da se vlaške crte njegovog karaktera objašnjavaju preko porekla njegove majke, a ne preko Kuze.

Odlikovanja

Ruska Imperija:

• Orden Belog orla — uručio car Nikolaj I 2. septembra 1853.

Zanimljivosti

• Dobio je ime Miloš po svom stricu knezu Milošu Obrenoviću, pošto je bio prvo muško dete koje su imala njegova rođena braća Jovan i Jevrem, posle rano preminulog Jovanovog sina Obrena.
• Smatralo se da je bio šesto dete i prvi sin Jevrema Obrenovića i Tomanije Obrenović, međutim prema delu Rodoslovi srpskih dinastija koje su pisali Andrija Veselinović i Radoš Ljušić, Miloš je u stvari deveto dete i drugi sin.
• Njegov drug iz vojske u Prusiji, Jovan Belimarković, kasnije je bio član Namesništva za njegovog unuka kralja Aleksandra.
• Po jednom izvoru njegovi savremenici tvrde da je on razradio plan za osvajanje Niša, koji je njegov sin knez Milan zajedno sa pukovnikom Ivanovićem iskoristio za oslobođenje Niša od Turaka 11. januara 1878.
• I on i sin Milan su bili oženjeni ženama iz rumunskog plemstva, i kasnije su se razvodili od njih.
• I on i stric knez Miloš su se zvali isto, i imali su sina po imenu Milan koji je vladao Srbijom.
• U čin oficira u pruskoj vojsci je proizveden 6. marta (22. februara) 1850, što je isti datum kada je 32 godine kasnije njegov sin Milan postao kralj Srbije.
• Vođe narodne stranke u Kneževini Vlaškoj su razmatrali da odaberu Miloša kao kandidata za kneza, u slučaju da se Vlaška i Moldavija ne dogovore oko zajedničkog kandidata. Na kraju je za kneza ujedinjene Rumunije odabran Aleksandar Kuza.
• Slobodan Jovanović je u svom delu Vlada Milana Obrenovića, 1. knjiga napisao da je on bio poznat kao dobar drug, trošadžija i rasipnik, da je varao ženu kao i ona njega, i da je čak ponekad zalagao ženin nakit kako bi ga potrošio na ljubavnice. Zabeležio je i podatak da je svom sinu ostavio jedno prezaduženo imanje u Rumuniji, za koje je po punoletstvu 1872. tadašnji knez Srbije morao da plaća pojedine dugove koji su dolazili čak iz 1848. Iz te knjige se naslućuje da je uzrok dugova Milošev rasipnički život, ali je 1927. u novinskom članku Vremena naišla i druga teorija, na osnovu pisama njegove bivše žene i tašte koja je objavio Miloš Crnjanski. Miloševa bivša tašta je u pismu svom unuku knezu Milanu napisala da je imanje uništila njegova tetka Anka zajedno sa bivšim deverom i partnerom Jovanom (Janićijem) Germanom, i njena majka i Milanova druga baba Tomanija Obrenović.
• Postoji jedan mit po kome je njegov sin Milan biološki otac Vinstona Čerčila, koji je opet po drugom mitu biološki otac Josipa Broza Tita, što bi značilo da je Miloš pravi Čerčilov deda, a Titov pradeda, i da su svi oni članovi dinastije Obrenović. Dok te priče jesu zanimljive, pogotovo pošto je kralj Milan bio u kratkoj vezi sa Čerčilovom majkom, sa vrlo neupitnom sigurnošću se može reći da nisu tačne.

Porodično stablo

4. Teodor Mihailović

2. Jevrem Obrenović

5. Baba Višnja

1. Miloš Obrenović (sin Jevrema Obrenovića)

6. Anta Bogićević

3. Tomanija Bogićević

U okviru Jevremove grane Obrenovića

• Jevrem i Tomanija
  • Jelka
  • Simka
  • Anka
  • Jekaterina
  • Stana
  • Miloš i Marija
    • Tomanija
    • Kralj Milan i kraljica Natalija
      • Kralj Aleksandar i kraljica Draga
      • Sergije (Sergej)
      • (vanbračni) Obren (Đorđe)
        • Stefan
          • Panta

Porodica

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Elena Marija Katardži		1831.	28. jun 1879.

• brak razveden 1855.

Deca

ime	slika	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Tomanija Obrenović		1852.	kraj decembra 1853/početak 1854.	umrla u detinjstvu
Kralj Milan		22. avgust 1854.	11. februar 1901.	Kraljica Natalija

Literatura

Knjige

• Jovanović, Slobodan (1934). „Glava VI - Kraj namesničkog režima”. Vlada Milana Obrenovića (1. knjiga). Beograd: Geca Kon. 
• Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2002). „Jevrem Teodorović Obrenović”. Rodoslovi srpskih dinastija. Novi Sad: Platoneum. 
• Stefanović Karadžić, Vuk (1910). Vukova prepiska (5. knjiga). Beograd: Državno izdanje. 
• Radmila Gikić Petrović, Likovi u dnevniku Anke Obrenović, Dnevnik, Novi Sad. 2007. str. 60—61, 263-264, 266-267..
• Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Prosveta, Beograd. 2008. str. 175—178..
• Radoš Ljušić, Ljubavi srpskih vladara i političara, Narodna knjiga-Alfa, Beograd. 2001. str. 143—146..

Novine

• Crnjanski, Miloš (19. jul 1927). „Tragedija Milanove majke - Jedno neobjavljeno pismo Milanovog oca”. Vreme. Beograd. Pristupljeno 4. decembar 2023. „Vest na krajnjoj desnoj koloni stranice.” 
• Crnjanski, Miloš (20. jul 1927). „Tragedija Milanove majke - Oko kolevke novorođenčeta - Neobjavljena pisma Miloševa”. Vreme. Beograd. Pristupljeno 4. decembar 2023. „Vest na krajnjoj desnoj koloni stranice.” 
• Crnjanski, Miloš (21. jul 1927). „Tragedija Milanove majke - Kako je umro Milanov otac”. Vreme. Beograd. Pristupljeno 4. decembar 2023. „Vest na krajnjoj desnoj koloni stranice.” 
• Petrović, Dragoslav R. (17. septembar 1939). „Iz prošlosti: Miloš, otac kralja Milana Obrenovića”. Pravda. Beograd. Pristupljeno 4. decembar 2023. „Vest na levoj koloni” 
• „Miloš Jevr. Obrenović”. Beogradske novine. Beograd. 28. maj 1918. Pristupljeno 4. decembar 2023. „Treća strana, vest počinje pri dnu krajnje leve kolone.” 
• „Miloš Jevr. Obrenović (svršetak)”. Beogradske novine. Beograd. 29. maj 1918. Pristupljeno 4. decembar 2023. „Krajnje dve desne kolone na drugoj strani, i krajnja leva strana kolone na trećoj stranici.” 
• „Uz našu sliku na prvoj strani”. Policijski glasnik. Beograd. 17. oktobar 1898. Pristupljeno 7. decembar 2023. „Vest na desnoj koloni.” 
• „Razne beleške - Danilo Medaković”. Zastava. Novi Sad. 15. novembar 1881. Pristupljeno 7. decembar 2023. „Vest na krajnje desnoj koloni.”