Milunka Savić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Milunka Savić
Milunka Savić.jpg
Milunka Savić u uniformi
Puno ime Milunka Savić – Gligorević
Nadimak Srpska Jovanka Orleanka
Datum rođenja (1892-06-28)28. jun 1892.
Mesto rođenja Koprivnica kod Raške
 Kraljevina Srbija
Datum smrti 5. oktobar 1973.(1973-10-05) (81 god.)
Mesto smrti Beograd
 SFRJ
Vojska Vojska Srbije
Godine službe 19121918.
Čin Narednik
Bitke/ratovi Bregalnička bitka
Opsada Skadra
Kolubarska bitka ...
Odlikovanja Ordena Karađorđeve zvezde
Orden Legije časti (dva puta)
Ratni krst sa zlatnom palmom
MilunkaSavic.jpg

Milunka Savić – Gligorević (Koprivnica, 1890 ili 28. jun 1892Beograd, 5. oktobar 1973) bila je srpska heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“, žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.[1] Ranjavana je u borbama devet puta. Zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali „srpska Jovanka Orleanka“.

Biografija[uredi]

Rođena je 1890. ili 28. juna 1892. kako piše u njenoj članskoj karti udruženja rezervnih vojnih starešina, u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje[2][3] u Raškoj, od majke Danice i oca Radenka, kao najstarije dete.[4] Imala je dve mlađe sestre Mionu i Slavku i brata Milana.[5][4] Mada je izrasla u lepu, stasitu devojku, udaja je nije zanimala. Kada je po objavljivanju Ukaza o mobilizaciji 30. septembra/3. oktobra 1912. godine,[4] i došlo do masovnog odziva, Milunka je odlučila da se prijavi na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu. Registrovala se pod imenom Milun Savić.[6]

U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se kao, preobučena u muškarca. Njen anatomski pol otkrilo je bolničko osoblje, posle ranjavanja u Bregalničkoj bici, skoro godinu dana posle pristupanja srpskoj vojsci.[7]

U Prvom svetskom ratu, takođe se prijavila kao dobrovoljac. Bila je deo „Gvozdenog puka“, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo“. U ovom puku, osim nje, borila se i Škotkinja Flora Sands. Milunka se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici. Tu je, za višestruko herojstvo, dobila Karađorđevu zvezdu sa mačevima.[7] U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama, na leto i jesen 1916. godine.[8] Tu se istakla u bici na Kajmakčalanu, u okuci Crne reke, kada je „gvozdeni puk“ bio priključen 122. francuskoj kolonijalnoj diviziji. Tada je zarobila 23 bugarska vojnika.[9]

Dobila je mnoga, i najviša, odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju „Miloš Obilić“. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim oredenom Ratni krst sa zlatnom palmom.[10]

Bez škole i samouka, posle rata je najpre radila u Bosni i Hercegovini, kao kuvarica, bolničarka, kontrolor u fabrici vojnih uniformi.[11] Udala se 1922. godine, za osam godina mlađeg Veljka Gligorovića[12] iz Mostara, gde su se i upoznali, a 1924. dobili su ćerku Milenu. Usvojila je još tri ćerke: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, Višnju (1921—2004), svoju sestru od ujaka, rođenu u poznim godinama i Zorku, uzetu iz sirotišta na dalmatinskoj obali, koja je imala hendikep, pošto je preležala meningitis.[13][5] Veljko je imao posao u pošti. Kasnije je premešten u Banjaluku. Ubrzo je zapostavio porodicu, a brak je bio ugašen.[14]

Početkom 1920-ih godina za zasluge u ratu, od države je dobila imanje u Stepanovićevu, selu kraj Novog Sada, gde je podigla kuću i sa sestrom Slavkom obrađivala imanje, dok je brak sa Veljkom, zapadao u krizu, tako da je sama podizala četvoro dece. Kasnije, u potrazi za boljim životom, zajedno sa ćerkama je otišla za Beograd, gde je mesecima pokušavala da nađe posao.[12]

Na inicijativu njenih saboraca, od 1929. zaposlili su je kao čistačicu kancelarije direktora, u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka.[11][14] Zanemarena i od svih napuštena, penziju je stekla radeći. Odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobija francusku vojnu penziju. Umesto toga, izabrala je da živi u Beogradu, gde su ljudi brzo zaboravili njene zasluge. Za sve to vreme iškolovala je i odgajila tridesetoro dece koju je dovodila iz svog rodnog sela..

Između dva svetska rata su je poštovali širom Evrope. Pozivali su je na proslave jubileja, obilaske ratišta, polaganje cveća na grobove palih, a na susrete s ratnim drugovima je odlazila u šumadijskoj narodnoj nošnji, ukrašenoj dobijenim odlikovanjima.[15]


Nakon rata, vlast joj je 1945. dodelila penziju.[14] Starost je provela u svojoj kući na Voždovcu, u društvu unuka i u redovnim susretima sa vojnim veteranima. 1972. godine, Skupština grada Beograda dodelila joj je jednosoban stan u naselju Braće Jerković,[15] na 4. spratu u zgradi bez lifta. Godinu dana kasnije, nakon tri moždana udara, umrla je štrikajući (prema ispovesti njenog unuka) u tom stanu 5. oktobra 1973. godine.[8] Porodična kuća je prodata 1974. godine.[16]

Sahranjena je na Novom groblju, u Beogradu.

Opština Raška - Koprivnica, kuća Milunke Savić

Ordenje[uredi]

Milunka Savić je najodlikovanija žena Prvog svetskog rata. Neka od njenih odlikovanja su[17][8][18]:

Domaća odlikovanja[uredi]

Odlikovanja Narednika Milunke Savić [a]
Orden Karađorđeve zvezde
Orden Svetog Mihajla i Svetog Đorđa Orden Svetog Đorđa Orden Legije časti Ratni krst 1914—1918 sa zlatnom palmom

Inostrana odlikovanja[uredi]

  • Orden Legije časti 4. i 5. reda, Francuska
  • Ratni krst 1914—1918 sa zlatnom palmom, Francuska

U njenu čast[uredi]

Na njenoj bivšoj kući na Voždovcu, u ulici koja danas nosi njeno ime postavljena je spomen-ploča. U Jošaničkoj Banji je 1995. godine[2] podignut spomenik u prirodnoj veličini, vajara Ljubiše Mančića.[15][19][b]

Njeni posmrtni ostaci preneti su iz porodične grobnice[11] u Aleju velikana, 40 godina nakon smrti, 10. novembra 2013. godine.[20][21][v]

Udružnje ratnih dobrovoljaca 1912—1918, njihovih potomaka i poštovalaca u Beogradu, Milunku Savić je proglasilo za svog počasnog člana.[19] Radio televizija Srbije je snimila dokumentarni film posvećen njoj. Autorka filma je Slađana Zarić, a režiserka Ivana Stivens. Film je premijerno prikazan oktobra 2013.[12] U Domu vojske u Beogradu napravljena je i multimedijlna izložba, delo iste autorke, koja je prikazana u septembru i oktobru 2013. godine.[8] [17]

Predstava pod nazivom Legija časti - Milunka Savić, u režiji Milenka Pavlova, je premijerno izvedena na sceni Akademije 28 u Beogradu 28. januara 2014. godine.

Pored Beograda, u njenu čast, njeno ime nose ulice i u Valjevu, Zrenjaninu[18], Jagodini, Kraljevu, Kosjeriću, Kruševcu,[22] Mladenovcu,[23] Nišu, Paraćinu, Šapcu,[24] kao i u Stepanovićevu i Jošaničkoj Banji.

Američki sajt „Listverse” uvrstio je Milunku Savić na listu 10 najvećih žena koje su se borile u nekom od ratova tokom novije istorije.[25]

Život je završila kao Narednik Srpske vojske.

Vidi još[uredi]

Napomene[uredi]

  1. Spomenice i medalje nisu uključene.
  2. Prema rečima njenog unuka, prilikom postavljanja spomen-ploče, kao i za podizanje spomenika, porodica nije konsultovana, pa spomenik u Jošaničkoj Banji ne liči na Milunku[15]
  3. U nekim medijima stojalo je da je već bila sahranjena u Aleji velikana uz najveće državne i vojne počasti,[15] ali se to nije dogodilo. Sahranjena je najpre u porodičnoj grobnici, a na njenoj sahrani govorili su tada visoki oficiri JNA i predstavnici Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih spomenika i ratova[19]

Reference[uredi]

  1. Stanković, Branko (20. 10. 2012). „Kvadratura kruga”. rts.rs. RTS. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  2. 2,0 2,1 „Jošanička Banja”. srpskoblago.rs. Srpsko Blago. 23. 7. 2012. Pristupljeno 12. 11. 2013. 
  3. Dom heroine Milunke Savić niče iz korova („Večernje novosti“, 12. novembar 2015)
  4. 4,0 4,1 4,2 Pešić, Novica (9. 9. 2013). „Odmena mlađem bratu”. novosti.rs. Večere novosti. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  5. 5,0 5,1 Đurić, Antonije (15. 2. 2008). Đakovac, Aleksandar, ur. „Milunkin put do legende - Iz knjige „Žene Solunci govore. Pravoslavlje. Beograd: SPC. 982. ISSN 0555-0114. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  6. Pešić, Novica (10. 9. 2013). „Odziv kao u svatove!”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  7. 7,0 7,1 Pešić, Novica (19. 11. 2007). „Stroj kaplara Milunke”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 „Milunka Savić, heroina Velikog rata”. rts.rs. RTS. 19. 9. 2013. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  9. Petrović, Svetlana (21. 6. 2012). [sabor.srb/članci/187 „Milunka Savić”] . sabor.srb. Udruženje Sabor Srba i prijatelja Srba. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  10. Milunka među bombašima („Večernje novosti“, 20. april 2013), pristupljeno 21. aprila 2013.
  11. 11,0 11,1 11,2 „Posmrtni ostaci Milunke Savić položeni u Aleju velikana”. beograd.rs. Grad Beograd. 10. 11. 2013. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  12. 12,0 12,1 12,2 Zarić, Slađana (7. 10. 2013). „Milunka Savić – heroina Velikog rata”. rts.rs. RTS. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  13. Pešić, Novica (19. 9. 2013). „Lekcija oca Radenka”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  14. 14,0 14,1 14,2 Lopušina, Marko (12. 3. 2011). „Milunka Savić: Heroina, pa čistačica”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 15,4 Krivokapić, Branislav (8. 8. 2010). „Pred Milunka su i generali salutirali”. blic.rs. Blic onlajn. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  16. Kuća Milunke Savić izbrazdana pukotinama i nagrizena vlagom („Politika“, 17. novembar 2013)
  17. 17,0 17,1 „U Domu Vojske otvorena izložba posvećena Milunki Savić”. mod.gov.rs. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. 25. 9. 2013. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  18. 18,0 18,1 „Rešenje o promeni naziva ulice Berberska-bolnica đ u ulicu Milunka Savić u Zrenjaninu” (PDF). zrenjanin.rs. Zvanična prezentacija grada Zrenjanina. 4. 2. 2013. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  19. 19,0 19,1 19,2 Pešić, Novica (22. 9. 2013). „Vlast ogrešila dušu”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  20. „Heroina koja liči na svoju zemlju”. rts.rs. RTS. 10. 11. 2013. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  21. Milunka Savić sahranjena u Aleji velikana uz melodiju pesme Tamo daleko („Večernje novosti“, 10. novembar 2013)
  22. „Novi i stari nazivi ulica”. krusevac.rs. Grad Kruševac. 10. 9. 2010. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  23. „Novi nazivi ulica” (PDF). mladenovac.rs. Gradska opština Mladenovac. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  24. „Plan grada”. sabac.org. Grad Šabac. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  25. Kantor, Jonathan H. „10 Badass Women Who Went To War”. http://listverse.com/. Pristupljeno 31. 10. 2016. 

Literatura[uredi]

  • Pantelić, Ivana; Milinković, Jelena; Škodrić, Ljubinka (2013). Dvadeset žena koje su obeležile XX vek u Srbiji. Beograd: NIN. 
  • Marković, Žika (1997). Znamenite žene Srbije; 1 tom. Beograd: Službeni glasnik. 
  • Sekulić, Nada (2014). „Zašto su heroine I svetskog rata deo istorije feminizma”. Sarajevske sveske. 43-44. 

Spoljašnje veze[uredi]