Milunka Savić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milunka Savić
Milunka Savić.jpg
Milunka Savić u uniformi podnarednika
Puno imeMilunka Savić Gligorević
NadimakSrpska Jovanka Orleanka
Datum rođenja(1892-06-28)28. jun 1892.
Mesto rođenjaKoprivnica kod Jošaničke Banje
Kraljevina Srbija
Datum smrti5. oktobar 1973.(1973-10-05) (81 god.)
Mesto smrtiBeograd
SFRJ
VojskaVojska Srbije
Rodpešadija
Godine službe19121918.
ČinNarednik
Bitke/ratoviBregalnička bitka
Opsada Skadra
Kolubarska bitka ...
OdlikovanjaOrdena Karađorđeve zvezde
Orden Legije časti (dva puta)
Ratni krst sa zlatnom palmom

Milunka Savić Gligorević (Koprivnica, 1890. ili 28. jun 1892Beograd, 5. oktobar 1973) bila je srpska junakinja Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“, kao i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.[1][2] Ranjavana je u borbama devet puta, a zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali „srpska Jovanka Orleanka“.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1890. godine ili 28. juna 1892. godine kako piše u njenoj članskoj karti udruženja rezervnih vojnih starešina, u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje u Staroj Raškoj, od majke Danice i oca Radenka, kao najstarije dete.[3][4][5] Imala je dve mlađe sestre Mionu i Slavku i brata Milana.[6][5] Mada je izrasla u lepu, stasitu devojku, udaja je nije zanimala. Kada je po objavljivanju Ukaza o mobilizaciji 30. septembra / 3. oktobra 1912. godine, i došlo do masovnog odziva, Milunka je odlučila da se prijavi na jednom od mobilizacionih zborišta u Beogradu.[5] Registrovala se pod imenom Milun Savić.[7]

U Balkanskim ratovima 1912. godine i 1913. godine borila se preobučena u muškarca. Njen anatomski pol otkrilo je bolničko osoblje, posle ranjavanja u Bregalničkoj bici, skoro godinu dana posle pristupanja srpskoj vojsci.[8]

U Prvom svetskom ratu, takođe se prijavila kao dobrovoljac. Primili su je Vojvoda Putnik i Kralj Aleksandar - koji ju je odredio u Drugi puk.[9] Bila je deo „Gvozdenog puka“, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske „Knjaz Mihailo“. U ovom puku, osim nje, borila se i Škotlanđanka Flora Sands. Milunka se istakla kao bombaš u Kolubarskoj bici. Tu je, za višestruko herojstvo, dobila Karađorđevu zvezdu sa mačevima.[8] U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena se povlačila preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama, na leto i jesen 1916. godine.[10] Tu se istakla u bici na Kajmakčalanu, u okuci Crne reke, kada je „gvozdeni puk“ bio priključen 122. francuskoj kolonijalnoj diviziji. Tada je zarobila 23 bugarska vojnika.[11]

Mi smo pevali kad' nam je bilo najteže, zapevali smo kada su nas francuske lađe prebacivale iz Albanije na Krf, a bili smo živi leševi. Francuski mornari i oficiri su plakali slušajući nas, i govorili su: Kakav divan rad. Pevali smo kad' smo umirali na ostvu Krfu i Vidu, pevali smo kada smo ginuli na Solunskom frontu...[12]

— Milunka Savić

Dobila je mnoga odlikovanja, među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju „Miloš Obilić“. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.[13]

Kada je 1920. godine demobilisana nije imala gde da stanuje, pa je noćivala 16 dana u "Prokopu", tražeći nameštenje i smeštaj. Petnaest godina je radila najteže i najprljavije poslove. Bez škole i samouka, posle rata je najpre radila u Bosni i Hercegovini, kao kuvarica, bolničarka, kontrolor u fabrici vojnih uniformi.[14] Udala se 1922. godine, za osam godina mlađeg Veljka Gligorovića iz Mostara, gde su se i upoznali, a 1924. godine dobili su ćerku Milenu.[15] Usvojila je još tri ćerke: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, Višnju (1921—2004), svoju sestru od ujaka, rođenu u poznim godinama i Zorku, uzetu iz sirotišta na dalmatinskoj obali, koja je imala hendikep, pošto je preležala meningitis.[16][6] Veljko je imao posao u pošti. Kasnije je premešten u Banjaluku. Ubrzo je zapostavio porodicu, a brak je bio ugašen.[17]

Početkom 1920-ih godina za zasluge u ratu, od države je dobila imanje u Stepanovićevu, selu kraj Novog Sada, gde je podigla kuću i sa sestrom Slavkom obrađivala imanje, dok je brak sa Veljkom, zapadao u krizu, tako da je sama podizala četvoro dece. Kasnije, u potrazi za boljim životom, zajedno sa ćerkama je otišla za Beograd, gde je mesecima pokušavala da nađe posao. Stanovala je u Skadarskoj 33, usred Beograda sa tri kćerke, sa isključenom strujom, a noću je prela vunu.[18][15]

Na inicijativu njenih saboraca, od 1929. zaposlili su je kao čistačicu kancelarije direktora, u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka.[14][17] Zanemarena i od svih napuštena, penziju je stekla radeći. Odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobija francusku vojnu penziju. Umesto toga, izabrala je da živi u Beogradu, gde su ljudi brzo zaboravili njene zasluge. Za sve to vreme iškolovala je i odgajila tridesetoro dece koju je dovodila iz svog rodnog sela. Početkom 1936. je izveštavano o njenoj nameri da se priključi etiopskoj vojsci u Abisinskom ratu.[19]

Između dva svetska rata su je poštovali širom Evrope. Pozivali su je na proslave jubileja, obilaske ratišta, polaganje cveća na grobove palih, a na susrete s ratnim drugovima je odlazila u šumadijskoj narodnoj nošnji, ukrašenoj dobijenim odlikovanjima.[20]

Nakon rata, vlast joj je 1945. godine dodelila penziju.[17] Starost je provela u svojoj kući na Voždovcu, u društvu unuka i u redovnim susretima sa vojnim veteranima. Skupština grada Beograda dodelila joj je, 1972. godine, jednosoban stan u naselju Braće Jerković, na 4. spratu u zgradi bez lifta.[20] Godinu dana kasnije, nakon tri moždana udara, umrla je štrikajući (prema ispovesti njenog unuka) u tom stanu 5. oktobra 1973. godine.[10] Porodična kuća je prodata 1974. godine.[21]

Sahranjena je na Novom groblju, u Beogradu. Njeni posmrtni ostaci preneti su iz porodične grobnice u Aleju velikana, 40 godina nakon smrti, 10. novembra 2013. godine.[14][22][23][a] Milunka Savić je najodlikovanija žena Prvog svetskog rata.[25][10][26]

Ordenje[uredi | uredi izvor]

Domaća odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Odlikovanja Narednika Milunke Savić [b]
Orden Karađorđeve zvezde
Orden Legije časti Orden Legije časti Ratni krst 1914—1918 sa zlatnom palmom

Inostrana odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Osnovna škola „Milunka Savić“ u Vitanovcu kod Kraljeva

Na njenoj bivšoj kući na Voždovcu, u ulici koja danas nosi njeno ime postavljena je spomen-ploča. U Jošaničkoj Banji je 1995. godine podignut spomenik u prirodnoj veličini, vajara Ljubiše Mančića.[3][20][24][v]

Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912—1918, njihovih potomaka i poštovalaca u Beogradu, Milunku Savić je proglasilo za svog počasnog člana.[24] Radio-televizija Srbije je snimila dokumentarni film posvećen njoj. Autorka filma je Slađana Zarić, a režiserka Ivana Stivens. Film je premijerno prikazan oktobra 2013. godine.[15] U Domu vojske u Beogradu napravljena je i multimedijalna izložba, delo iste autorke, koja je prikazana u septembru i oktobru 2013. godine.[10][25]

Predstava pod nazivom Legija časti — Milunka Savić, u režiji Milenka Pavlova, je premijerno izvedena na sceni Akademije 28 u Beogradu 28. januara 2014. godine. Glavnu žensku ulogu (Milunku) igrala je Zlata Numanagić.

Pored Beograda, u njenu čast, njeno ime nose ulice i u Valjevu, Zrenjaninu, Jagodini, Kraljevu, Kosjeriću, Kruševcu, Mladenovcu, Nišu, Paraćinu, Šapcu, Svilajncu, kao i u Stepanovićevu i Jošaničkoj Banji.[26][27][28][29] Godine 2013, u Vitanovcu, naseljenom mestu grada Kraljeva, osnovna škola dobila je naziv po Milunki Savić.[30][31][32]

Američki sajt „Listverse” uvrstio je Milunku Savić na listu 10 najvećih žena koje su se borile u nekom od ratova tokom novije istorije.[33]

Memorijalni kompleks sa stalnom izložbenom postavkom posvećen Milunki Savić je otvoren u oktobru 2020. u Jošaničkoj Banji.[34][35]

Njen lik se pojavljuje u TV spotu ambasade SAD u Srbiji 2022. godine.[36]

Švedska pauer metal grupa Sabaton posvetila joj je pesmu pod nazivom Lady of the Dark na svom albumu The War to End All Wars iz 2022. godine.[37][38]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U nekim medijima stajalo je da je već bila sahranjena u Aleji velikana uz najveće državne i vojne počasti,[20] ali se to nije dogodilo. Sahranjena je najpre u porodičnoj grobnici, a na njenoj sahrani govorili su tada visoki oficiri JNA i predstavnici Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih spomenika i ratova[24]
  2. ^ Spomenice i medalje nisu uključene.
  3. ^ Prema rečima njenog unuka, prilikom postavljanja spomen-ploče, kao i za podizanje spomenika, porodica nije konsultovana, pa spomenik u Jošaničkoj Banji ne liči na Milunku[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Milunka Savić na milunkasavic.rs”. 2. 5. 2016. Arhivirano iz originala na datum 2. 5. 2016. Pristupljeno 23. 12. 2021. 
  2. ^ Stanković, Branko (20. 10. 2012). „Kvadratura kruga”. rts.rs. RTS. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  3. ^ a b „Jošanička Banja”. srpskoblago.rs. Srpsko Blago. 23. 7. 2012. Arhivirano iz originala na datum 15. 3. 2014. Pristupljeno 12. 11. 2013. 
  4. ^ Dom heroine Milunke Savić niče iz korova („Večernje novosti“, 12. novembar 2015)
  5. ^ a b v Pešić, Novica (9. 9. 2013). „Odmena mlađem bratu”. novosti.rs. Večere novosti. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  6. ^ a b Đurić, Antonije (15. 2. 2008). Đakovac, Aleksandar, ur. „Milunkin put do legende - Iz knjige „Žene Solunci govore. Pravoslavlje. Beograd: SPC. 982. ISSN 0555-0114. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  7. ^ Pešić, Novica (10. 9. 2013). „Odziv kao u svatove!”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  8. ^ a b Pešić, Novica (19. 11. 2007). „Stroj kaplara Milunke”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  9. ^ "Politika", Beograd 12. februar 1935. godine
  10. ^ a b v g „Milunka Savić, heroina Velikog rata”. rts.rs. RTS. 19. 9. 2013. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  11. ^ „Milan Bogojević: Kako je Milunka Savić zarobila čitav vod Bugara („Nedeljnik”, 17. februar 2018)”. Arhivirano iz originala na datum 16. 10. 2018. Pristupljeno 15. 10. 2018. 
  12. ^ Vučinić, Zdravko (2014). Između trube i tišine: ratni slikari 1912-1918. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 8. ISBN 978-86-82877-57-8. 
  13. ^ Milunka među bombašima („Večernje novosti“, 20. april 2013), pristupljeno 21. aprila 2013.
  14. ^ a b v „Posmrtni ostaci Milunke Savić položeni u Aleju velikana”. beograd.rs. Grad Beograd. 10. 11. 2013. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  15. ^ a b v Zarić, Slađana (7. 10. 2013). „Milunka Savić – heroina Velikog rata”. rts.rs. RTS. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  16. ^ Pešić, Novica (19. 9. 2013). „Lekcija oca Radenka”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  17. ^ a b v Lopušina, Marko (12. 3. 2011). „Milunka Savić: Heroina, pa čistačica”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  18. ^ "Politika", Beograd 12. feb. 1935.
  19. ^ "Politika", 5. jan. 1936
  20. ^ a b v g d Krivokapić, Branislav (8. 8. 2010). „Pred Milunka su i generali salutirali”. blic.rs. Blic onlajn. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  21. ^ Kuća Milunke Savić izbrazdana pukotinama i nagrizena vlagom („Politika“, 17. novembar 2013)
  22. ^ „Heroina koja liči na svoju zemlju”. rts.rs. RTS. 10. 11. 2013. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  23. ^ Milunka Savić sahranjena u Aleji velikana uz melodiju pesme Tamo daleko („Večernje novosti“, 10. novembar 2013)
  24. ^ a b v Pešić, Novica (22. 9. 2013). „Vlast ogrešila dušu”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  25. ^ a b „U Domu Vojske otvorena izložba posvećena Milunki Savić”. mod.gov.rs. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. 25. 9. 2013. Arhivirano iz originala na datum 11. 11. 2013. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  26. ^ a b „Rešenje o promeni naziva ulice Berberska-bolnica đ u ulicu Milunka Savić u Zrenjaninu” (PDF). zrenjanin.rs. Zvanična prezentacija grada Zrenjanina. 4. 2. 2013. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  27. ^ „Novi i stari nazivi ulica”. krusevac.rs. Grad Kruševac. 10. 9. 2010. Arhivirano iz originala na datum 03. 05. 2016. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  28. ^ „Novi nazivi ulica” (PDF). mladenovac.rs. Gradska opština Mladenovac. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  29. ^ „Plan grada”. sabac.org. Grad Šabac. Arhivirano iz originala na datum 20. 10. 2013. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  30. ^ Andrić, V. (3. 7. 2014). „Odbijeni i patrijarh Pavle i Novak Đoković”. Danas. Pristupljeno 19. 1. 2019. 
  31. ^ Nježić, Tatjana (22. 11. 2015). „ZABORAVLJENA HEROINA Novi detalji iz života Milunke Savić”. Blic. Pristupljeno 19. 1. 2019. 
  32. ^ „Oni čuvaju ime Milunke Savić”. krug.rs. 20. 5. 2017. Arhivirano iz originala na datum 20. 01. 2019. Pristupljeno 19. 1. 2019. 
  33. ^ Kantor & 24. 10. 2016.
  34. ^ „Otvara se spomen soba Milunke Savić”. Kaleidoskop. Pristupljeno 2020-10-09. 
  35. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Spomen soba Milunki Savić u Jošaničkoj banji”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2020-10-09. 
  36. ^ Anđić, Branko (2. 2. 2022). „Mi smo svet”. Politika. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  37. ^ „Sabaton napisao pesmu o Milunki Savić”. b92.net. Pristupljeno 6. 3. 2022. 
  38. ^ „Sabaton objavio pesmu o Milunki Savić: "Moćno, vi ste legende". B92. 7. 3. 2022. Pristupljeno 8. 3. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]