Minhauzenova trilema

Minhauzenova trilema (po Baronu Minhauzenu, koji je navodno izvukao sebe (i konja na kome je jahao) iz močvare vukavši se za sopstvenu kosu), takođe poznata i kao Agripina trilema (po Agripi Skeptiku), je filozofski izraz nastao da bi se istakla navodna nemogućnost da se dokaže bilo koja istina čak i u oblastima logike i matematike. To je naziv argumenta iz teorije saznanja koji seže do nemačkog filozofa Hansa Alberta, i u tradicionalnijem obliku do Agripe.

Trilema

Za svako saznanje može da se postavi pitanje: „Kako znam da je ovo tačno?“, Ako se nađe dokaz, isto pitanje se može postaviti i za taj dokaz, i za svaki naredni dokaz. Minhauzenova trilema se sastoji u tome da postoje samo tri mogućnosti pri nalaženju dokaza istine u ovakvoj situaciji:

• Cirkularni dokaz, kod koga se teorija i dokaz uzajamno dokazuju (to jest u jednom trenutku dolazi do kruga u dokazivanju),
• Regresivni dokaz, kod koga svaki dokaz zahteva naredni dokaz, ad infinitum (to jest dokazi se daju jedan za drugim u beskraj)
• Aksiomatski dokaz, koji počiva na postavkama koje su prihvaćene za tačne (to jest u dokazivanju se dođe do osnovne pretpostavke koja se uzima za istinitu)

Prva dva metoda rezonovanja su suštinski slaba, a kako su se grčki skeptici zalagali za duboko propitivanje svih prihvaćenih vrednosti, odbijali su da prihvate dokaze trećeg tipa. Trilema se tako sastoji u odlučivanju između tri jednako nezadovoljavajuća izbora.

U savremenoj epistemologiji, zagovornici koherentizma bi trebalo da prihvataju „cirkularnu“ stranu trileme; fundacionalisti se oslanjaju na aksiomatske dokaze. Manje popularna viđenja koja prihvataju (ponekad nerado) beskonačni regres se nazivaju infinitizmom.

Vidi još

• kritički racionalizam
• Duem-Kvinova teza
• Šta je kornjača rekla Ahilu

Dalja literatura

• Hans Albert, Treatise on Critical Reason, Princeton University Press, 1985, chap. I, sect. 2.
• Za naučne tekstove Hansa Alberta videti Spisak publikacija na adresi Hans Albert @ opensociety.de