Miodrag Ilić Beli

Miodrag Ilić Beli
Miodrag Ilić Beli
Lični podaci
Datum rođenja	4. oktobar 1921.
Mesto rođenja	Mladenovac, Kraljevina SHS
Datum smrti	24. avgust 1971. (49 god.)
Mesto smrti	Minhen, Zapadna Nemačka

Miodrag Ilić Beli (Beograd, 4. oktobar 1921— Minhen, 24. avgust 1971) bio je srpski kompozitor i pravnik.^[1]

Sinovi: Sanja Ilić i Dragan Ilić.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Miodrag Ilić Beli je jedan od najpoznatijih srpskih kompozitora muzike za decu.

Rođen je 1921. u Mladenovcu kao sin jedinac u porodici od oca dr Dragoljuba Ilića iz Rajkovca, koji je u Mladenovcu bio sreski lekar, i majke dr Zorke, ćerke čuvenog poslanika kosmajskog kraja Alekse Žujovića. Kao veoma mali odlazi sa roditeljima doktorima u Pariz na nekoliko godina, gde je njegov otac dr Dragoljub Ilić završavao postdiplomske studije na univerzitetu Luj Paster. Tako da je Belom pored srpskog i francuski bio maternji jezik. Išao je u III Mušku Gimnaziju u Njegoševoj ulici u Beogradu koja je osnovana 1891. godine. Završio je studije kompozicije na Muzičkoj akademiji u Beogradu (klasa prof. Stanojla Rajčića) i Pravni fakultet u Beogradu. U mladosti Beli je imao dve velike strasti pored muzike, a to su jahanje i skijanje. Bombardovanje Beograda, 6. aprila 1941. dočekalo ga je u rano jutro oko 6:30 na beogradskom hipodromu gde je jahao svog ljubimca, punokrvnog ždrepca Kokana. Sleteli su zajedno u jarak i tu sačekali da prođu prvi naleti nemačkih štuka. Beograd je tada bombardovalo 234 bombardera i 120 lovaca. Većinu žitelja, bombardovanje je zateklo na spavanju jer je bila nedelja.

Pred kraj rata se pridružio kulturno umetničkom društvu Ivo Lola Ribar 1944. godine u kojem je bila cela muzička i umetnička elita toga doba kao što su Radivoje Lola Đukić, Biserka Cvejić, Dušan Skovran, Mario Rijavec, Žarko Milanović, Janez Vrhovec... U Loli je Beli upoznao i svoju buduću suprugu Zoricu Sekulić, kasnije Ilić. Ona je pevala u horu a on je svirao gitaru u orkestru. Kasnije nastavlja studije na Pravnom fakultetu i završava ih u roku manjem od predviđenog i upisuje Muzički akademiju. Za vreme studija, pedesetih godina, tačnije od 1948. godine na poziv Olge Skovran, osnivača ovog vrhunskog ansambla prihvata da bude muzičar u Narodnom Ansamblu Kolo i sa njima obilazi za nekoliko godina ceo Svet. Nakon završetka studija postaje član Radio Beograda i tu ostaje do kraja života.

Od 1950. radio je kao muzički urednik u Radio Beogradu, a svoj prvi televizijski debi imao je u jednoj od prvih serija za decu Gradić veseljak. Komponovao je muziku za popularne dečje serije Na slovo, na slovo, Hiljadu zašto?, Laku noć, deco i mnoge druge. Godinama je kao urednik Radio Beograda bio stalni gost na verovatno najvećem muzičkom festivalu tog doba, Sanremu. Donosio je sve ploče sa tog festivala i tako je Radio Beograd za veoma kratko vreme bio aktuelan i slušalo se kod nas sve što je slušala čitava zapadna Evropa.

Bavio se i komponovanjem orkestarske, kamerne, popularne, pozorišne, filmske muzike kao i muzike za decu. Za svoj rad dobijao je mnogobrojna priznanja od kojih izdvajamo Hristićevu nagradu 1961. za delo "Koncert za klarinet i orkestar", nagradu "Mlado pokoljenje" 1964. godine za rad na dečijoj muzici kao i nagradu na "Smotri televizijskih ostvarenja JRT" 1965. za muziku u seriji Na slovo, na slovo. Kao mlad učestvovao je u formiranju prvih džez ansambala u zemlji a komponovao je i krajem tridesetih godina, u to vreme popularne šlagere "Prvi pogled oka tvog", Tihi trenuci". Bio je multi-instrumentalista i jedan od prvih gitarista u Beogradu. Predstavio je način sviranja po uzoru na popularnog francuskog gitaristu Đanga Reinharta. Gitaru je svirao i u orkestru, koji je za potrebe Radio Beograda, u tada okupiranom Beogradu formirao čuveni dirigent i ispostaviće se, veliki anti-nacista Fridrih Majer.

Komponovanjem filmske, scenske i dečije muzike počinje da se bavi ranih 60-tih godina 20. veka. Na TV Beograd sarađuje se piscima Aleksandrom Žakom Popovićem, Duškom Radovićem, a na filmu sa poznatim rediteljima Zdravkom Šotrom, Sojom Jovanović, Purišom Đorđevićem, Vojom Nanovićem, Milanom Jelićem i drugima.

Bio je strastveni fudbalski navijač i odlazio je redovno na fudbalske utakmice Crvene zvezde. Pisao je i navijačke pesme za svoj omiljeni klub a veliki prijatelji bili su mu legende srpskog fudbala Rajko Mitić i Branko Stanković.

Iz braka sa suprugom Zoricom ima dva sina Aleksandra Sanju Ilića-Sanja Ilić & BALKANIKA i Dragoljuba Ilića-GENERACIJA 5, koji su obojica nastavili njegov kompozitorski put.

Posebno priznanje prerano preminulom kompozitoru je i ustanovljena najveća nagrada kompozitorima za vrhunsko stvaralaštvo muzike za decu, Plaketa Miodrag Ilić Beli. Ideja je potekla od Donke Špiček, tadašnjeg upravnika Doma pionira u Beogradu, a kasnije glavnog urednika dečijeg programa Televizije Beograd.

Da je njegova muzika za decu i danas aktuelna dokaz je postavka mjuzikla za decu “Na slovo, na slovo“ u Pozorištu na Terazijama u Beogradu. Sinovi kompozitora Miodraga Ilića Belog, Sanja Ilić i Dragan Ilić, sada već istaknuti kompozitori, uradili su sve orkestracije za tu priliku i muzički postavili mjuzikl. Premijera je bila 17. aprila 2010. godine u 20:30 časova uz prisustvo cele porodice Ilić, Belove supruge Zorice, sinova Sanje i Dragana i unuka Andreja. ^[2]

Preminuo je od posledica postoperativnih komplikacija leta 1971. godine u Minhenu.^[3]^[4]