Miodrag Maticki

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miodrag Maticki
Miodrag Maticki u Vukovoj zadužbini, foto: V. Danilov
Datum rođenja(1940-11-01)1. novembar 1940.
Mesto rođenjaVeliko Središte, kod Vršca, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti7. jul 2020.(2020-07-07) (79 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Miodrag Maticki (Veliko Središte, 1. novembar 1940 — Beograd, 7. jul 2020) bio je srpski književnik i naučni radnik.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Miodrag Maticki diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, magistrirao 1965. i doktorirao 1972. godine.

Od 1966. do 2007. radio je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, najpre kao asistent−magistar, od 1973. kao naučni saradnik, od 1978. kao viši naučni saradnik, a 1984. izabran je za naučnog savetnika. Od 1977. do 2006. bio je direktor Instituta za književnost i umetnost. U početku je bio saradnik na projektu Biobibliografski priručnik za istoriju jugoslovenskih književnosti, a od 1987. pa do 2005. rukovodi naučnoistraživačkim projektom Istorija srpske književne periodike. Kao urednik edicije Instituta Studije i rasprave uredio je 40 knjiga.

Od 1964. objavljuje pesme, pripovetke i romane.

U saradnji sa Maticom srpskom pokrenuo je u Institutu, i do danas uređuje, naučne edicije:

  • Istorija srpske književne periodike (monografske obrade pojedinih stožernih književnih časopisa, grupe časopisa i bibliografije pojedinih časopisa)
  • Biblioteka usmene književnosti (naučna izdanja časopisnih i rukopisnih zbirki narodnih umotvorina – sabrana usmena dela srpskog naroda), u kojoj je objavio i četiri knjige:
  1. Epske narodne pesme u Letopisu Matice srpske (1983)
  2. Narodne pesme u Vili (1985)
  3. Narodne pesme u srpskoj periodici do 1864 (2007)
  4. Narodne pesme u Srpsko dalmatinskom magazinu (2010).

Bio je član Odbora za istoriju književnosti i član je Odbora za narodnu književnost SANU. Višegodišnji je član Književnog odeljenja i Upravnog odbora Matice srpske. Za potpredsednika Matice srpske izabran je 28. aprila 2012. godine. Član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja folklorista i Društva za južnoslovensku mitologiju. Od 1996. do 2008. predsednik je Upravnog odbora, a od 2008. predsednik Skupštine Vukove zadužbine.

Od 1998. u dva mandata bio je član Upravnog odbora Andrićeve zadužbine, a od 2005. do 2008. bio je član Upravnog odbora Zadužbine “Dositej Obradović”. Od 1980. do 1985. bio je glavni i odgovorni urednik Književne opštine Vršac.

Od 2006. do 2012. bio je potpredsednik Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Bio je član Redakcije naučnog časopisa „Književnost i jezik“ (1976-1980), „Letopisa Matice srpske“ (1983-1987), „Kovčežića“ Vukovog i Dositejevog muzeja (u više navrata).

Pokretač je i glavni je i odgovorni urednik godišnjaka „Danica“ Vukove zadužbine (1994-2016), a od 2003. do 2014. odgovorni urednik „Književne istorije“, časopisa za nauku o književnosti Instituta za književnost i umetnost.

Dela[uredi | uredi izvor]

Knjige pesama[uredi | uredi izvor]

  • Kroz prsten jabuku (1964)
  • Kirvaj (1979)

Romani[uredi | uredi izvor]

  • Treći konj (1979)
  • Gluva lađa (1987)
  • Ludi pesak (1992)
  • Idu Nemci (1994. i 2003)
  • Pljuskofon, sa Milicom Maticki (1995. i 2008)
  • Nemiri mede Želimira (2006)
  • Prednosti gipsa (2008)
  • Delta (2011)
  • Ceger pun ljubavi (2013)
  • Šterijina baroka – priče i pesme o Jovanu Steriji Popoviću (2014)

Pripovetke[uredi | uredi izvor]

  • Svakodnevno hvatanje veverice (1998)
  • Uz muziku koju volite (2000)
  • Vučjak Adele Argeni (2004)
  • Deseti za molitvu (2006)
  • Senovite priče (2008)

Stručni i naučni rad[uredi | uredi izvor]

  • Od sna do zapada : lirske pesme Banatske vojne granice iz zbirke Vladana Arsenijevića (1967)
  • Srpskohrvatska graničarska epika (1974)
  • Epika ustanka (1982)
  • Epske narodne pesme u „Letopisu Matice srpske” (1983)
  • Narodne pesme u „Vili” (1985)
  • Bibliografija srpskih almanaha i kalendara : sa velikom uvodnom monografijom (1986)
  • Ponovnice : tipovi odnosa usmene i pisane književnosti (1989)
  • Letopis srpskog naroda : tri veka almanaha i kalendara (1997)
  • Istorija kao predanje (1999)
  • O srpskoj prozi (2000)
  • Jezik srpskog pesništva (2003)
  • Narodne pesme u srpskoj periodici do 1864, sa M. Radevićem (2007)
  • Narodne pesme u „Srpsko-dalmatinskom magazinu”, sa M. Radevićem (2010)

Priređivač[uredi | uredi izvor]

  • Čardak ni na nebu ni na zemlji: narodna prozna kazivanja (1978)
  • Život Srba graničara / Nikola Begović (1986)
  • Kad se šćaše po zemlji Srbiji / Filip Višnjić (1991. i 1994)
  • Davorje / Jovan Sterija Popović (1993)
  • Kosovo, srpske narodne pesme o boju na Kosovu / Stojan Novaković (1995)
  • Milovan Vidaković / Pavle Popović (2000)
  • Negotinska krajina / Vuk Stef. Karadžić (2001)
  • Davorje, II knjiga / Jovan Sterija Popović (2002)
  • Narodne umotvorine u „Letopisu Matice srpske” (2003)
  • Basne / Dositej Obradović (2007)
  • Sevdalinke : biser-pesme za pevanje / Janko M. Veselinović (2008)
  • Aktuelnost Vukovih poruka (zbornik radova) (2009)
  • Izabrane basne / Dositej Obradović (2009)

Priređivač fototipskih izdanja[uredi | uredi izvor]

  • Bačvanske pesme / sakupio Stevan Bošković (1987)
  • Danica : zabavnik Vuka Stef. Karadžića, I – V (2005-2007)

Urednik[uredi | uredi izvor]

  • Istorijski roman (1996)
  • Iz književnosti : poetika, kritika, istorija (zbornik radova u čast akademika P. Palavestre) (1997)
  • Knjiga za narod (1998)
  • Srpski roman i rat (1999)
  • Književna topografija Pančeva (2001)
  • Zbornik u počast akademiku Miroslavu Pantiću (2003)
  • Književnost na jezicima manjina u Podunavlju (2004)
  • Svoj i tuđ : slika drugog u balkanskim i srednjoevropskim književnostima (2006)
  • Srem kroz vekove (2007)
  • Priznanje profesoru Slobodanu Ž. Markoviću (zbornik radova) (2007)
  • Maticki, Miodrag; Jović, Vidojko, ur. (2010). Banat kroz vekove: Slojevi kultura Banata. Beograd: Vukova zadužbina. 
  • Tvorci srpskog književnog jezika (2011)
  • Pričte iliti po prostomu poslovice tjemže sentencije iliti rječenija / Jovan Muškatirović(2011)
  • Usmena tradicija Banatske vojne granice (2015)

Antologije[uredi | uredi izvor]

  • Dvori samotvori : tužbalice (1979)
  • Zlatna jabuka i 99 paunica : antologija srpskih narodnih pripovedaka (2003)
  • Antologija srpske narodne lirike (2003)
  • Svetosavska čitanka (2003)
  • Čitanka Prvog srpskog ustanka (2004)[1] [2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dr Miodrag Maticki”. maticasrpska.org.rs. Pristupljeno 22. 11. 2018. 
  2. ^ „Predsednik Skupštine Vukove zadužbine – Dr Miodrag Maticki”. vukova-zaduzbina.rs. Pristupljeno 22. 11. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миодраг_Матицки&oldid=27536657”