Mira (zvezda)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Mira (zvezda)
Položaj na nebu
Epoha {{{epoch}}}      Ravnodnevnica
Sazvežđe Kit
Rektascenzija 02h 19m 20,792s
Deklinacija -02° 58’ 39,50”
Prividna magnituda (V) 1,7 — 11,1
Udaljenost 420 ly
(130 pc)
Spektralna klasa M5e — M9e
Druge oznake
omikron Kita, ο Cet, 68 Cet, HR 681, BD -03°353, HD 14386, LTT 1179, SAO 129825, HIP 10826.

Mira ili omikron Kita (lat. ο Ceti, ο Cet[a]) je promenljiva zvezda u sazvežđu Kit, prva promenljiva zvezda koja je otkrivena, ne računajući nove i supernove. Mira je dvojna zvezda, druga komponenta sistema je takođe promenljiva zvezda, i nosi oznaku VZ Ceti.

Otkriće[uredi]

Nemački teolog i astronom-amater David Fabricije je otkrio ovu zvezdu u trenutku kada je bila treće magnitude, 13. avgusta 1596. godine. Posle par meseci nije više bila vidljiva (golim okom, teleskop nije još uvek postojao), ali ju je Fabricije ponovo video 15. februara 1609, kada je takođe bila treće magnitude. Johan Bajer ju je 1603. u svojoj Uranometriji označio slovom omikron (ο) i naveo je kao zvezdu četvrte magnitude. Johan Holvarda je 1638. godine pokazao da sjaj Mire varira — odnosno da postaje vidljiva — u pravilnim vremenskim intervalima, zbog čega ju je Johan Hevelije nazvao Mira, odnosno „čudesna“ na latinskom. [1][2]

Osobine[uredi]

Mira u ultraljubičastom (gore) i vidljivom (dole) delu spektra.
Planetarna maglina — budućnost Mire. okolo se nalaze odbačeni spoljašnji slojevi zvezde, a u središtu ostaje jezgro u formi beli patuljak belog patuljka.
Na slici je prikazan NGC 6751.

Mira je crveni džin kod koga dolazi do promene sjaja usled pulsiranja, odnosno oscilacija u u prečniku. Srednji period između dva maksimuma iznosi 331,96 dana (približno 11 meseci), ali je podložan promenama.[2] Takođe, i magnituda u maksimumu i minimumu varira: maksimalna magnituda je između 1,7 i 4,9b dok se minimalna kreće između 8,6 i 11,1. Kriva sjaja je takva da je porast sjaja po pravilu brži nego njegovo opadanje.[1]

Spektralna klasa Mire varira između M5e i M9e, što ukazuje na to da je u pitanju hladna zvezda. U spektru se uočavaju izražene linije titan-oksida, kao i linije neutralnih metala.[b] Osim toga, u spektru Mire se nalaze i emisione linije (zbog čega nosi oznaku „e“ u spektralnoj klasi), pre svega vodonika.[1]

Određivanje temperature i radijusa zvezda poput Mire je problematično, jer ovi parametri zavise kako od toga u kom se delu ciklusa zvezda nalazi, tako i od talasne dužine na kojoj se vrši određivanje. Zahvaljujući blizini Mire, moguće je odrediti ugaonu veličinu (pa na osnovu udaljenosti i njen prečnik) direktnim merenjem. Merenja svemirskim teleskopom „Habl“ dala su ugaoni prečnik od 60 mililučnih sekundi. Poluprečnik Mire u vidljivom delu spektra iznosi oko 500 Sunčevih radijusa (2 AJ), dok je u infracrvenoj oblasti dvostruko veći. Iz ovih merenja je dobijena luminoznost približno 8500 puta veća od luminoznosti Sunca, i temperatura od 3000 K.[3][4]

U jezgru Mire je davno prestala fuzija vodonika u helijum, a helijum je takođe potrošen fuzijom u ugljenik i kiseonik. Veličina i nestabilnost Mire uzrok su snažnog solarnog vetra — 10 miliona puta snažnijeg od Sunčevog solarnog vetra. U skoroj budućnosti (u astronomskim okvirima), Mira će odbaciti svoje spoljašnje slojeve od kojih će nastati planetarna maglina, dok će jezgro ostati u obliku belog patuljka. Dok se kreće kroz svemir, Mira ostavlja za sobom trag odbačenog materijala vidljiv u ultraljubičastom delu spektra, dug 15 svetlosnih godina.[3]

Osim što je prva otkrivena, Mira je verovatno i najposmatranija promenljiva zvezda: svaki maksimum od 1638. godine je zabeležen[2]

Miride[uredi]

Mira je najbliža i najsjajnija (u maksimumu) među dugoperiodičnim pulsirajućim promenljivim zvezdama, i predstavlja prototip ove klase, po njoj nazvane miride. U pitanju su crveni džinovi u čijem spektru su prisutne emisione linije. Period varira od 80 do preko 1000 dana, a varijacije u sjaju mogu da budu i preko 10 magnituda (magnituda ekstremnog slučaja hi Labuda se kreće između 3,3 i 14,2). I trajanje perioda i magnituda minimuma i maksimuma nije konstantna, i nema dva potpuno jednaka ciklusa.[4]

Prateća komponenta[uredi]

Smatra se da je pratilac Mire beli patuljak oko koga se nalazi akrecioni disk od materijala koji izbacuje Mira.
(Umetničko viđenje)

Postojanje pratioca slabog sjaja u blizini Mire je prvi put predviđeno 1920. godine na osnovu periodičnih varijacija u spektru Mire. Robert Ejtken je 1923. prvi video ovu zvezdu, koja danas nosi oznaku VZ Ceti. VZ Ceti je vidljiva samo u vreme minimalnog sjaja Mire. U pitanju je takođe promenljiva zvezda (verovatno beli patuljak sa akrecionim diskom) čija magnituda varira između 12 i 9,5. VZ Ceti načini jednu revoluciju oko Mire za oko 1800 godina.[1][2] Ove dve zvezde su međusobno udaljene približno 65 AJ.[3]

Napomene[uredi]

  1. ^ Ponekad se pogrešno naziva Mira Ceti, ali ne postoji Mira ni u jednom drugom sazvežđu zbog koje bi bilo potrebno dodati Ceti kao bližu odrednicu.
  2. ^ U fizici zvezda, svi elementi teži od helijuma se nazivaju metalima.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Patrick Moore, ur. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Philip's. str. 274. ISBN 0–540–07863–8. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Paul Murdin, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 2744. ISBN 0-7503-0440-5. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Jim Kaler (13. 2. 2009). „Mira @ Jim Kaler's Stars”. Pristupljeno 11. 1. 2013. 
  4. 4,0 4,1 Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Bristol: IOP Publishing Ltd. str. 285. ISBN 0-7503-0620-3. 

Literatura[uredi]

  • Patrick Moore, ur. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Philip's. str. 274. ISBN 0–540–07863–8. 
  • Paul Murdin, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 2744. ISBN 0-7503-0440-5. 
  • Patrick Moore (2000). The Data Book of Astronomy (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Bristol: IOP Publishing Ltd. str. 285. ISBN 0-7503-0620-3. 

Spoljašnje veze[uredi]