Mirko Cvetković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mirko Cvetković
Lični podaci
Datum rođenja(1950-08-16)16. avgust 1950. (73 god.)
Mesto rođenjaZaječar, FNR Jugoslavija
Profesijaekonomista
Porodica
SupružnikZorica Cvetković
Politička karijera
Politička
stranka		Nezavisni
koalicija:
Za evropsku Srbiju (2008–2012)
7. jul 2008 — 27. jul 2012.
Izbori2008.
PredsednikBoris Tadić
Slavica Đukić Dejanović (v.d.)
Tomislav Nikolić
PotpredsednikIvica Dačić
Božidar Đelić
Mlađan Dinkić
Jovan Krkobabić
PrethodnikVojislav Koštunica
NaslednikIvica Dačić
Ministar finansija
mart 2010 — 27. jul 2012.
Predsednik vladeMirko Cvetković
PrethodnikDiana Dragutinović
NaslednikMlađan Dinkić
Potpis

Mirko Cvetković (Zaječar, 16. avgust 1950) srpski je ekonomista i političar. Cvetković je bivši predsednik Vlade Republike Srbije i narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mirko Cvetković je rođen 16. avgusta 1950. godine u Zaječaru, od oca Srboljuba koji je takođe bio ekonomista i majke Stane, apotekarke. Dobio je ime po svom dedi, kragujevačkom nastavniku koga su nemački nacisti streljali 21. oktobra 1941. tokom kragujevačkog masakra.[traži se izvor]

U rodnom gradu sa odličnim uspehom završava osnovnu školu i gimnaziju. U isto vreme završava i nižu muzičku školu za duvačke instrumente i klavir.

Kao mladić je voleo sport, bio je u prvoj postavi stonoteniskog kluba, svirao je klavir i saksofon, a u amaterskoj grupi „Kosinusi“ klarinet.

Posle završetka gimnazije, odlazi u Beograd, gde upisuje Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Tamo upoznaje Zoricu (diplomiranog agroekonoma), svoju sadašnju suprugu.[1]

Diplomirao je, magistrirao, i doktorirao (doktorska teza: „Doprinos modeliranju energetskog sektora Jugoslavije") na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

U toku 1985. godine kao istraživač je proveo jedan semestar na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Mančester u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Rezervni je oficir Vojske Srbije.[2]

Oženjen Zoricom, otac Olge, diplomirane pravnice i Aleksandra, ekonomiste. Živi u Zemunu.[traži se izvor] Govori engleski jezik.

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Jedan je od srpskih eksperata konsultanata srednje generacije koji je osamdesetih godina radio kao eksterni konsultant za Svetsku banku na većem broju projekata u Pakistanu, Indiji i Turskoj, kao i za UNDP („United Nations Development Programme“) u Somaliji, na projektima firmi RCG (Vašington) i IDEA (Madrid) i na projektima u Ukrajini (Zaporožje) i Adigeji (Maikop).

Radni staž započeo je u Rudarskom institutu, gde je radio deset godina. Potom prelazi u Ekonomski institut, gde radi šest godina, da bi karijeru konsultanta u narednih sedam godina nastavio u konsultantskoj kući „CES Mecon“. U poslovnim krugovima, od tada, ima nadimak „patrijarh konsultantskih poslova“.[3] Od 1998. do 2001. godine radi kao savetnik za ekonomska pitanja u Rudarskom institutu.[traži se izvor]

Objavio je više stručnih tekstova i članaka iz oblasti privatizacije u zemlji i inostranstvu.[4]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

U Vladi Zorana Đinđića[uredi | uredi izvor]

Od januara 2001. u Vladi premijera Zorana Đinđića, radi na mestu zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju. U periodu od 2003. do 2004. godine bio je direktor Agencije za privatizaciju RS, na čijem čelu je faktički od nule stvorio organizaciju za privatizaciju firmi u društvenom kapitalu.[5] Nakon dolaska na vlast Vojislava Koštunice podnosi ostavku, povlači se iz politike i vodi agenciju za konsalting[6]

Ministar finansija[uredi | uredi izvor]

Na dužnost ministra finansija, sa kvote Demokratske stranke (formalno nije član), izabran je 15. maja 2007. godine.

Zabeleženo je da je za vreme njegovog ministrovanja ukinut porez na kupovinu prvog stana.[7]

Predsednik Vlade[uredi | uredi izvor]

Posle nekoliko nedelja nagađanja o mogućim kandidatima (u igri su bili Vuk Jeremić i Bojan Pajtić), 27. juna 2008. predsednik Republike Boris Tadić je poverio Mirku Cvetkoviću mandat za sastav nove Vlade Srbije.

Na dužnost predsednika Vlade Republike Srbije, glasovima 127 poslanika Narodne Skupštine, izabran je 7. jula 2008. godine.

Mirko Cvetković i Robert Fico tokom državne posete Srbiji

Vlada Mirka Cvetkovića je treća Vlada od 5. oktobra 2000. godine u kojoj ne učestvuje Demokratska stranka Srbije (prva je bila rekonstruisana Vlada dr Zorana Đinđića od avgusta 2001, a druga vlada gospodina Zorana Živkovića), a prva u kojoj učestvuje Socijalistička partija Srbije, i dolazi nakon dve Vlade na čijem je čelu bio dr Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a.

Ovo je 11. Vlada Srbije od uspostavljanja višestranačja 1990. godine.

Vladu su formirale stranke liste „Za evropsku Srbiju“ (DS-G17 plus-SPO), koalicija SPS-Jedinstvena Srbija-PUPS i stranke nacionalnih manjina.

Mirko Cvetković je prvi nestranački predsednik vlade Srbije posle 105 godina.[8]

Mirko Cvetković je 15. ličnost u srpskoj istoriji koja je posle dužnosti ministra finansija bila predsednik vlade i peta ličnost koja je direktno iz fotelje ministra finansija sela u premijersku.[9]

U Vladi M. Cvetkovića na čelu pet ministarstva se nalaze žene, čime je to Vlada sa najviše žena u srpskoj istoriji.[traži se izvor]

U vladi Mirka Cvetkovića se nalaze svi ministri finansija nakon 5. oktobra 2000. godine (Đelić, Dinkić, Cvetković).[10]

Prva elektronska sednica Vlade Srbije održana je pod predsedništvom Mirka Cvetkovića 11. juna 2009. godine.[11]

Vlada Srbije pod predsedništvom Mirka Cvetkovića je donela odluku o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka od 1. januara 2011. godine, čime će u vojsku od Nove godine biti upućivani samo oni koji to žele. Vojska Srbije će biti potpuno profesionalizovana, a vojni kontingent činiće 16.000 vojnika.[12][13]

Uz velike mere bezbednosti u centru Beograda je 10. oktobra 2010. godine održana prva Parada ponosa. Pre, za vreme i posle parade više organizovanih grupa huligana izazvali su sukobe sa policijom, u gradu je pričinjena velika materijalna šteta, ali pripadnici LGBT populaciji ni jednog trenutka nisu bili ugroženi.[14]

Izgradnja infrastrukture[uredi | uredi izvor]

Izgradnja infrastrukture je prioritetni zadatak Vlade Mirka Cvetkovića. Započeti su radovi prvenstveno na Koridoru 10 kroz Srbiju (hrvatska granica–Beograd–Niš–makedonska granica), i njegovim krakom B (mađarska granica–Novi Sad–Beograd) i krakom C (Niš–Pirot–bugarska granica). Posebna pažnja je data obilaznici oko Beograda (Batajnica–Dobanovci–Surčin–Ostružnica–Orlovača–Avala–Bubanj Potok), čijom bi se izgradnjom izmestio teški saobraćaj iz Beograda i preko mosta Gazela, a time smanjile gužve u centru glavnog grada.[15]

  • Deonica obilaznice oko Beograda od Ostružnice do Ibarske magistrale, „sektor 4“, (dužina deonice, koja ima četiri mosta, jeste 7,7 km) otvorena je za saobraćaj 10. novembra 2008.[16]
  • Deonica auto-puta na Koridoru 10 od Levosoja do Preševa (dužina deonice 21,5 km) otvorena je za saobraćaj 7. jula 2009.[17]
  • Dve nove deonice auto-puta kod Novog Sada i Subotice (ukupne dužine 20 km) puštene su u saobraćaj 29. novembra 2009.[18]
  • Decembra 2010. godine u saobraćaj je puštena obilaznica oko Novog Sada u dužini od 13 km[traži se izvor].
  • Jula 2011. godine su otvorene dve novoizgrađena deonice- od Horgoša do Bikova (28 km) i od Horgoša ka Novom Sadu (12 km).[traži se izvor]
  • Avgusta 2011 je puštena u saobraćaj deonica auto-puta od Srbobrana do Siriga, u dužini od 13 km[traži se izvor], kao i deonica duga 21 km od Bačke Topole do Feketića[19], a krajem septembra deonica od petlje Feketić do petlje Vrbas u dužini oko 10 km[traži se izvor].
  • Novoizgrađeni most kod Beške, na severnom kraku koridora 10, pušten je u saobraćaj oktobra 2011. godine. Most kod Beške najduži je most preko Dunava u Evropi – 2,2 km, širok je 15 metara, nalazi se 55 metara iznad vode, a po izgledu se ne razlikuje od susednog starog mosta, udaljenog pet metara. Most kod Beške je prvi most na Dunavu izgrađen u Srbiji posle 40 godina.[20]
  • Deo obilaznice oko Beograda, od Batajnice do Dobanovaca i od Orlovače do novog tunela Straževica, u ukupnoj dužini od 16 km otvoren je početkom maja 2012. godine. Na taj način je izmešten teški saobraćaj iz Beograda, s obzirom da je u funkciji ukupno 40 km obilaznice od petlje Batajnica do izlaza iz tunela Straževica.[21]

Planirano je da se kompletna izgradnja Koridora 10 (cena: oko 1,66 milijardi evra) finansira sredstvima iz budžeta i kreditima međunarodnih finansijskih organizacija.

Polovinom decembra 2008. koncesionar auto-puta Horgoš–Požega jednostrano je raskinuo ugovor o koncesiji, nakon višemesečnog pregovaranja sa Vladom Srbije na koji način će biti prekinut sporazum o koncesiji.[22] Gotovo nepodeljeno mišljenje ekonomskih stručnjaka, analitičara i javnosti je bilo da je ugovor o koncesiji bio štetan za građane Republike i pre brojnih zahteva Alpine-Pora za promenama delova ugovora.[23][24][25]

Kosovo i Metohija[uredi | uredi izvor]
Mirko Cvetković i Džo Bajden tokom državne posete Srbiji

Vlada Mirka Cvetkovića kao jedan od osnovnih ciljeva ima preuzimanje svih pravnih, političkih i diplomatskih mera kako bi sačuvala teritorijalni integritet i celovitost Republike. U tom smislu Mirko Cvetković u svakom intervju ističe da njegova vlada nikada neće priznati nezavisnost Kosmeta.[26]

Mirko Cvetković (tada ministar finansija) je bio jedan od nekoliko ministara sa liste DS koji je prisustvovao mitingu „Kosovo je Srbija“, 21. februara 2008. godine.[27]

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je većinom glasova 8. oktobra 2008. rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde (MSP) traži savetodavno mišljenje o zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Srbija je zatražila da Međunarodni sud pravde odgovori na pitanje „da li je nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasile privremene institucije samouprave u skladu s međunarodnim pravom“. Za rezoluciju su glasali predstavnici 77 zemalja, protiv je bilo šest, a 74 je bilo uzdržanih.[28]

Dana 27. novembra 2008. Godine, Savet bezbednosti UN podržao je izveštaj generalnog sekretara UN Ban Kimuna, u kome su iznete preporuke o rekonfiguraciji UNMIK-a i raspoređivanju Euleksa na Kosovu i Metohiji prema sporazumu o šest tačaka sa Srbijom. Ovom odlukom omogućeno je raspoređivanje statusno neutralnog Euleksa na Kosmetu. Srbija je isposlovala da misija Euleks bude razmeštena uz ispunjenje uslova – da Euleks bude pod okriljem rezolucije 1244, da bude potvrđen od strane Saveta bezbednosti UN, da bude statusno neutralan i da ne sprovodi plan Martija Ahtisarija. Vlasti kosovskih Albanaca su plan odbile[29][30][31]

Odnosi sa Ruskom federacijom[uredi | uredi izvor]
Mirko Cvetković i Vladimir Putin tokom državne posete Srbiji 2011. godine.

Jedan od proklamovanih prioriteta Vlade Mirka Cvetkovića je dalje produbljivanje i proširivanje ekonomskih i političkih odnosa Srbije sa Ruskom Federacijom. Vlada se obavezala da će kao i do sada tesno sarađivati sa Ruskom Federacijom i svim državama koje se protive ili nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije.[32]

U tom pravcu, ratifikacija gasnog aranžmana sa „Gaspromom“ u Skupštini Srbije je bila jedna od prvih zakonodavnih inicijativa nove Vlade. 9. septembra 2008. je Skupština usvojila Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Za potvrđivanje energetskog sporazuma glasalo je 214 poslanika, protiv su bila 22, a jedan poslanik nije glasao, od ukupno 237 poslanika.[33]

Srbija i Rusija potpisale su 24. decembra 2008. ugovor o prodaji NIS-a Gaspromu za 400 miliona evra i sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok i završetku skladišta gasa Banatski dvor. Sporazum koji su potpisali predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev će biti politička garancija da će Srbija dobiti gasovod Južni tok i da će biti završeno podzemno skladište gasa Banatski dvor[22].

Prva ruska banka, Moskovska banka, počela je da radi u Srbiji polovinom oktobra 2008. godine[22].

Finansijska kriza 2008/09. godine[uredi | uredi izvor]

Kao jednu od mera za borbu protiv finansijske krize, Vlada Mirka Cvetkovića je 6. novembra donela odluku da smanji plate članovima upravnih odbora preduzeća u vlasništvu države, u nekim slučajevima čak i za 95%. Smanjene su i plate direktora javnih preduzeća do nivoa premijerske (smanjenja od 60 do 80%). Procene stručnih krugova su da je ovim odlukama ušteda, samo na nivou upravnih odbora, na godišnjem nivou milijardu dinara[34]

Vlada Srbije je povećala državnu garanciju u bankama za sve štedne uloge do iznosa od 50.000 evra, čime je obuhvaćeno preko devedeset odsto svih uloga.[35] Ekonomski analitičari smatraju da je to jedna od mera koje su sačuvale srpski bankarski sistem [36], a banke su saopštile da je trend povlačenja uloga zaustavljen i da je od početka 2009. godine primetan rast štednih uloga[37][38]

Dana 7. aprila je premijer Cvetković objavio nove mere u borbi protiv krize, koje su u javnosti nazvane „Najveće prilagođavanje koje je ikada obavljeno u srpskim javnim finansijama".[39] Merama je predviđeno privremeno smanjenje plata u državnoj administraciji na svim nivoima i oporezivanje većih plata, povećanje akcize na benzin i dizel, uvođenje akciza na mobilnu telefoniju i povećanje poreza na upotrebu automobila velike radne zapremine, jahti i letelica[39].[traži se izvor]

Penzionerske prinadležnosti, i pored toga što su zamrznute u 2009. godini, premašile su tokom marta obećani.[40] maksimum od 70% učešća u prosečnoj zaradi [41]

Evropske integracije[uredi | uredi izvor]

Vlada Mirka Cvetkovića je ispunila sve uslove (usvojeni zakoni, formirane institucije predviđene njima, donete potrebne strategije i akcioni planovi), čime su za građane Srbije od 19. decembra 2009. godine ukinute vize za putovanje u zemlje EU [42][43] Time se, posle više od dvadeset godina, građanima Srbije omogućava da slobodno putuju i borave u 25 zemalja koje čine šengenski prostor (sa više od 400 miliona stanovnika i površinom od preko 4,3 miliona kilometara kvadratnih), kao i u Švajcarsku, Island i Norvešku (koje nisu članice EU) [44]

Ministri spoljnih poslova EU su 7. 12. 2009. odlučili da odmrznu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Kao razlozi za tu odluku su navedeni sprovođenje ključnih reformi od strane Vlade Mirka Cvetkovića, kao i pozitivna saradnja sa Haškim tribunalom.[45] Predsednik Republike Boris Tadić je 22. 12. 2009. predao u ime Vlade.[46] zahtev za kandidaturu Srbije za članstvo u EU švedskom premijeru Frederiku Rejnfeltu[47]

Dana 12. oktobra 2011. godine je Evropska komisija predložila da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Uniju.[48], a 1. marta 2012. su šefovi država i vlada država članica EU na samitu u Briselu dodelili Srbiji status kandidata za članstvo u Uniji[49]

Tužba protiv Hrvatske za genocid nad Srbima[uredi | uredi izvor]
Mirko Cvetković 2011. godine.

Dana 20. novembra 2008. Vlada Republike je odlučila da podnese tužbu protiv Hrvatske Međunarodnom sudu pravde za genocid nad Srbima.[50] Većina političkih stranaka, udruženja građana koja predstavljaju prognane Srbe tokom ofanzive Hrvatske vojske „Oluja“, i javno mnjenje u Srbiji je podržalo ovu inicijativu.[51] U obrazloženju se kaže da je želja da se Srbija odbrani pred Sudom pravde i da kontratužbom maksimalno zaštiti interese države i naroda. Naglašeno je da će tužba sagledavati sva događanja u dvadesetom veku, od pogroma nad Srbima u toku Prvog svetskog rata, genocida nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj do „Bljeska“ i „Oluje“ .[52][53]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Press 22.06.2008 16:01 (22. 6. 2008). „Press: Ko je Mirko Cvetković, kandidat za premijera”. Svevesti.com. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  2. ^ Danas, Cvetković:Vlada neće priznati nezavisno Kosovo, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  3. ^ „Vreme: Poslovođa sa zlatnim glasom”. Vreme.com. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  4. ^ „Predsednik Vlade. Zvanična prezentacija Vlade Republike Srbije”. Srbija.gov.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  5. ^ Danas: Nije zabeležen slučaj da je posle privatizacije neko dobro preduzeće postalo loše, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  6. ^ Danas 8.4.2004., Pristupljeno 13. 4. 2013.
  7. ^ „Ukida se porez za kupovinu prvog stana”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  8. ^ wikipedia: Spisak predsednika Vlada Srbije, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  9. ^ „Vreme: Istorija- Finansisti u premijerskoj fotelji”. Vreme.com. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  10. ^ „RTS Intervju: Boris Tadić” (na jeziku: srpski). Rts.rs. 29. 12. 2008. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  11. ^ „RTS: Prva elektronska sednica Vlade” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  12. ^ Tanjug (30. 9. 2010). „Politika: Od 1. januara 2011. u vojsku samo dobrovoljno”. Politika.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  13. ^ RTS: Ukinut obavezni vojni rok, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  14. ^ RTS: Završena Parada ponosa, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  15. ^ „B92: Obilaznica oko Beograda u tri smene”. B92.net. 16. 8. 2008. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  16. ^ Otvoren deo saobraćajne obilaznice oko Beograda, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  17. ^ „RTS: Godišnjica Vlade na koridoru 10” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  18. ^ Živković, Slavoljub. „Politika: Nove deonice auto-puta Beograd–Horgoš”. Politika.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  19. ^ SMEDIA: Novi kilometri asfalta autoputa na koridoru, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  20. ^ POLITIKA: Otvoren most kod Beške, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  21. ^ POLITIKA: Večeras kreće saobraćaj obilaznicom oko Beograda, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  22. ^ a b v „Najvažnije u ekonomiji Srbije 2008”. Nspm.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  23. ^ M. Avakumović. „Politika:Alpina i Por traže produženje koncesije na 30 godina”. Politika.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  24. ^ „Politika:Stop za auto-put Horgoš – Požega”. Politika.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  25. ^ „Politika:Država preuzima gradnju auto-puta Horgoš – Požega”. Politika.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  26. ^ „Vlada Srbije nikada neće priznati nezavisnost Kosmeta”. Srbija.gov.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  27. ^ M. R. Petrović. „Politika: Odgovor Srbije”. Politika.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  28. ^ „Diplomatska inicijativa Vlade Srbije pokazala uspeh”. Srbija.gov.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  29. ^ „SB UN podržao izveštaj Ban Kimuna i sporazum sa Srbijom”. Srbija.gov.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  30. ^ „Cvetković i Rasmusen pozdravili odluku SB UN”. Srbija.gov.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  31. ^ „Stranke kosovskih Albanaca podržale stavove svojih lidera”. Rtv.rs. 20. 10. 2009. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  32. ^ „Ekspoze mandatara za sastav Vlade Republike Srbije Mirka Cvetkovića”. Srbija.gov.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  33. ^ „Skupština Srbije ratifikovala SSP sa Evropskom unijom”. Srbija.gov.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  34. ^ RTS:Manje plate za upravne odbore, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  35. ^ „Cvetković: Mere protiv krize u Srbiji”. Vesti.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  36. ^ „Cvetković: Vlada pravovremeno reagovala na ekonomsku krizu”. Rtv.rs. 20. 10. 2009. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  37. ^ „Emportal: Zaustavljeno povlačenje depozita iz banaka”. Vesti.rs. 11. 12. 2008. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  38. ^ „Danas: Poverenje građana u banke na ispitu”. Danas.rs. 30. 11. 2008. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  39. ^ a b RTS: Vlada protiv krize, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  40. ^ J. C. „Politika - Cvetković- „tokom 2009. godine prosečne penzije dostižu 70% prosečnih plata””. Politika.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  41. ^ „Penzije dostigle 71,5% plate”. Politika.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  42. ^ „RTV:Ministri EU usvojili preporuku: Ukinuti vize Srbima”. Rtv.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  43. ^ „RTRS:Srbiji Ukinute Vize”. Rtrs.tv. 30. 11. 2009. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  44. ^ „B92: Srbija bez viza”. B92.net. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  45. ^ „DW: Odmrznut Prelazni sporazum!”. Dw-world.de. 3. 6. 2011. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  46. ^ „Radio slobodna Evropa: Vlada:Srbija će se kandidovati do kraja godine”. Slobodnaevropa.org. 20. 12. 2009. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  47. ^ „Radio slobodna Evropa: Srbija podnela kandidaturu za članstvo u EU”. Slobodnaevropa.org. 22. 12. 2009. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  48. ^ „Preporuka Srbiji za EU”. RTS portal. 12. oktobar 2011. 
  49. ^ „Đelić: Srbija 15. decembra može da dobije status kandidata za EU”. Politika Online. 
  50. ^ „Vlada: Usvojen zaključak o podnošenju protivtužbe u sporu sa Republikom Hrvatskom”. Srbija.gov.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  51. ^ „RTS: Većina za tužbu protiv Hrvatske”. Vesti.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  52. ^ „Cvetković: Srbija će kontratužbom protiv Hrvatske maksimalno zaštititi svoje interese”. Srbija.gov.rs. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  53. ^ „RTS: Nastavak spora Srbije i Hrvatske” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. 18. 11. 2008. Pristupljeno 24. 9. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Političke funkcije
Ministar finansija Srbije
2007–2008
Premijer Srbije
2008–2012
Ministar finansija Srbije
2011–2012
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирко_Цветковић&oldid=27507086”