Pređi na sadržaj

Miroslav Antić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miroslav Antić
Lični podaci
Datum rođenja(1932-03-14)14. mart 1932.
Mesto rođenjaMokrin, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti24. jun 1986.(1986-06-24) (54 god.)
Mesto smrtiNovi Sad, SFR Jugoslavija
Književni rad
Najvažnija delaPlavi čuperak
Vojvodina
Mit o ptici
Nagrade Orden zasluga za narod
Nevenova nagrada

Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik.[1] Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[2] Bio je i urednik lista Ritam i Dnevnika u Beogradu, i Mladog pokolenja u Novom Sadu.[3][4]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Mokrinu na severu Banata, od oca Nenka i majke Melanije Antić. Otac je bio poreklom iz Bosilegrada u Južnoj Srbiji i prvobitno se prezivao Antov.[5] Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu.[4] Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, a u Pančevu je pohađao i gimnaziju.[6] Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu Mladost. Izdavačko preduzeće Novo pokolenje je, 1950. godine prihvatilo je da odštampa prvu zbirku pesama Ispričano za proleće.[7] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[8] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu.

Stvaralaštvo

[uredi | uredi izvor]
Spomen ploča na kući u Pančevu
Spomenik Miroslavu Antiću u Novom Sadu

Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju.

U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi”.[9]

Režirao je filmove Doručak sa đavolom, Sveti pesak, Široko je lišće, Strašan lav. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.[10]

U periodu od 1941. do 1954. godine živeo je u Pančevu.[11] O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu Sutradan posle detinjstva.[12]

Preminuo je nakon što se dugo lečio od kancera vilice.[13] Na novosadskom Novom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.[7]

Sabrana dela su mu objavljena u 15 tomova 1998. godine od strane izdavačke kuće Prometej.

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se Antićevi dani. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada Miroslav Antić. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.[14]

Po njemu su nazvane škole: OŠ „Miroslav Antić” Niš, OŠ „Miroslav Antić” Palić, OŠ „Miroslav Antić” Čukarica, OŠ „Miroslav Antić” Futog i OŠ „Miroslav Mika Antić” Pančevo.

Dela

[uredi | uredi izvor]
  • Pesma Plavi čuperak, Mika Antić

    • Knjige za odrasle

    [uredi | uredi izvor]
    • Vojvodina
    • Ispričano za proleće (1951)
    • Roždestvo tvoje
    • Plavo nebo
    • Nasmejani svet (1955)
    • Psovke nežnosti
    • Koncert za 1001 bubanj (pesme) (1962)
    • Mit o ptici
    • Šašava knjiga (1972)
    • Izdajstvo lirike[2]
    • Savršenstvo vatre (1982)[15]

    Knjige za decu

    [uredi | uredi izvor]
    • Poslednja bajka (1965)
    • Plavi čuperak (1965)
    • Garavi sokak (1973)
    • Olovka ne piše srcem (1973)
    • Živeli prekosutra (1974)
    • Druga strana vetra (1978)
    • Ptice iz šume (1979)
    • Prva ljubav (1981)
    • Svašta umem (1981)
    • Horoskop (1983)
    • Plava zvezda[2]

    Reference

    [uredi | uredi izvor]
    1. ^ „АНТИЋ Мирослав”. snp.org.rs. Приступљено 19. 1. 2024. 
    2. ^ a b v Југословенски књижевни лексикон (2. izd.). Нови Сад: Матица српска. 1984. str. 26. 
    3. ^ „Сјећање на великог Мику Антића!”. Радио Телевизија БН. Приступљено 2021-02-03. 
    4. ^ a b „Антић, Мирослав”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024. 
    5. ^ „Južnjačko poreklo Miroslava Mike Antića”. jugmedia.rs. 
    6. ^ „Miroslav Mika Antić / Ličnosti”. Staro Pančevo. 
    7. ^ a b Тасић, Милутин (2017). Велики српски књижевници. Београд: Боокланд. ISBN 978-86-7182-610-5. 
    8. ^ Симић, Јованка (30. 4. 2023). „ПОСЛЕДЊУ МИКИНУ СЛИКУ ЈОШ ЧУВАМ У НОВЧАНИКУ: Бранко је великог песника случајно сликао на дан смрти, 24. јуна 1986.”. Вечерње новости. Приступљено 30. 4. 2023. 
    9. ^ Slavoljub Obradović, Književnost za decu 1, Viša škola za obrazovanje vaspitača, Aleksinac. (2005). str. 353-354
    10. ^ „Miroslav Antić Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2018-07-08. Приступљено 2021-02-03. 
    11. ^ Mika Antić u Pančevu („Politika”, 6. jul 2019)
    12. ^ Trideset godina od smrti Miroslava Antića („Politika”, 26. jun 2016)
    13. ^ Kosanović, Antonije (2021-05-23). „Pre 36 godina, bez govorancije i uz pesmu, otišla je meka duša Mike Antića”. Luftika (na jeziku: srpski). Приступљено 2024-01-13. 
    14. ^ Ковачевић, Снежана (26. 3. 2022). „Нови Сад други пут без „Антићевих дана””. Политика. Приступљено 27. 3. 2022. 
    15. ^ Antić, Miroslav (2014). Savršenstvo vatre. Beograd: Laguna. ISBN 9788652116256. 

    Spoljašnje veze

    [uredi | uredi izvor]
    Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Антић&oldid=31690325”