Miroslav Antić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miroslav Antić
Miroslav Antić, srpski pesnik
Lični podaci
Datum rođenja(1932-03-14)14. mart 1932.
Mesto rođenjaMokrin, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti24. jun 1986.(1986-06-24) (54 god.)
Mesto smrtiNovi Sad, SFR Jugoslavija
Književni rad
Najvažnija delaPlavi čuperak
Vojvodina
Mit o ptici
Nagrade Orden zasluga za narod
Nevenova nagrada

Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik.[1] Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[2] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[3] [4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu.[4] Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[5] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[6] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu.

Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Spomen ploča na kući u Pančevu
Spomenik Miroslavu Antiću u Novom Sadu

Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju.

U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[7]

Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.[8]

U periodu od 1941. do 1954. živeo je u Pančevu.[9] O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu „Sutradan posle detinjstva”.[10]

Preminuo je nakon što se dugo lečio od kancera vilice.[11] Na Novom novosadskom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.[5]

Sabrana dela su mu objavljena u 15 tomova 1998. godine od strane izdavačke kuće „Prometej”.

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se „Antićevi dani”. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada „Miroslav Antić”. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.[12]

Po njemu su nazvane škole: OŠ „Miroslav Antić” Niš, OŠ „Miroslav Antić” Palić, OŠ „Miroslav Antić” Čukarica, OŠ „Miroslav Antić” Futog i OŠ „Miroslav Mika Antić" Pančevo.

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Pesma Plavi čuperak, Mika Antić
    • Knjige za odrasle[2]
    • „Vojvodina“
    • „Ispričano za proleće“ (1951)
    • „Roždestvo tvoje“
    • „Plavo nebo“
    • „Nasmejani svet“ (1955)
    • „Psovke nežnosti“
    • „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) (1962)
    • „Mit o ptici“
    • „Šašava knjiga“(1972)
    • „Izdajstvo lirike“
    • „Savršenstvo vatre“ (1982)[13]
    Knjige za decu[2]
    • „Poslednja bajka“ (1965)
    • „Plavi čuperak“ (1965)
    • „Garavi sokak“ (1973)
    • „Olovka ne piše srcem“ (1973)
    • „Živeli prekosutra“ (1974)
    • „Druga strana vetra“ (1978)
    • „Ptice iz šume“ (1979)
    • „Prva ljubav“ (1981)
    • „Svašta umem“ (1981)
    • „Horoskop“ (1983)
    • „Plava zvezda“

    Reference[uredi | uredi izvor]

    1. ^ „ANTIĆ Miroslav”. snp.org.rs. Pristupljeno 19. 1. 2024. 
    2. ^ a b v Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 26. 
    3. ^ „Sjećanje na velikog Miku Antića!”. Radio Televizija BN. Pristupljeno 2021-02-03. 
    4. ^ a b „Antić, Miroslav”. DRUŠTVO KNjIŽEVNIKA VOJVODINE. Pristupljeno 5. 2. 2024. 
    5. ^ a b Tasić, Milutin (2017). Veliki srpski književnici. Beograd: Bookland. ISBN 978-86-7182-610-5. 
    6. ^ Simić, Jovanka (30. 4. 2023). „POSLEDNjU MIKINU SLIKU JOŠ ČUVAM U NOVČANIKU: Branko je velikog pesnika slučajno slikao na dan smrti, 24. juna 1986.”. Večernje novosti. Pristupljeno 30. 4. 2023. 
    7. ^ Slavoljub Obradović, Književnost za decu 1, Viša škola za obrazovanje vaspitača, Aleksinac. (2005). pp. 353-354.
    8. ^ „Miroslav Antić Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2018-07-08. Pristupljeno 2021-02-03. 
    9. ^ Mika Antić u Pančevu („Politika”, 6. jul 2019)
    10. ^ Trideset godina od smrti Miroslava Antića („Politika”, 26. jun 2016)
    11. ^ Kosanović, Antonije (2021-05-23). „Pre 36 godina, bez govorancije i uz pesmu, otišla je meka duša Mike Antića”. Luftika (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-13. 
    12. ^ Kovačević, Snežana (26. 3. 2022). „Novi Sad drugi put bez „Antićevih dana””. Politika. Pristupljeno 27. 3. 2022. 
    13. ^ Antić, Miroslav (2014). Savršenstvo vatre. Beograd: Laguna. ISBN 9788652116256. 

    Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

    Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Антић&oldid=27528816”