Mihail Jaroslavič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mihail Jaroslavič
Mihail Jaroslavič
Lični podaci
Puno imeMihail Jaroslavič
Datum rođenja1271.
Datum smrti1318
Mesto smrtiDedakov, Vladimir-Suzdalj
Porodica
RoditeljiJaroslav III Tverski
Ksenija Jurjevna
DinastijaRjurikoviči
Veliki knez Vladimira
Period1305−1318.
PrethodnikAndrej Aleksandrovič
NaslednikJurij Danilovič

Mihail Jaroslavič (1271/1272 - 1318) - je bio tverski knez u periodu od 1282 ili 1286-1318, i veliki knez Vladimirski (1305-1318). Tokom perioda velike vladavine, borio se protiv moskovskog kneza Jurija Daniloviča, koji je do kraja njihove konfrontacije zauzeo izraženu prohordsku poziciju. Posle prenosa velikokneževske vlasti sa Jurija Daniloviča, pobede nad njim i Tatarima koji su bili saveznici moskovskog kneza u bici kod Bortenjeva, Mihail je pozvan u Hordu i ubijen po naređenju Uzbeg-kana, nakon čega je velika vladavina prešla na moskovskog kneza.

Kanonizovan od strane Ruske pravoslavne crkve 1549. godine [1].

Biografija[uredi | uredi izvor]

Knez Mihail je rođen nakon smrti svog oca Jaroslava Jaroslaviča.

Hronika za 1285. godinu izveštava: „Istog leta na Tferiju su postavili kamenu crkvu pravoverni knez Mihail Jaroslavič i njegova majka, kneginja Oksinja, i monah Simeon“ [2]. To je bila prva crkva Preobraženja Gospodnjeg u Rusiji nakon mongolske invazije.

Godine 1293. Dudenjeva vojska je prošla pored Tvera, ali je grad opustošio Baskak Tohta-Timur (Tahtamir). Mihail je prešao na stranu rostovsko-jaroslavskih knezova, koji su bili saveznici Andreja Aleksandroviča u njegovoj borbi protiv njegovog starijeg brata Dmitrija.

U istom periodu, Mihail se oženio ćerkom rostovskog kneza Dmitrija Borisoviča, Anom (kasnije Svete Ane Kašinske), čime je, prema nekim istoričarima, dobio prava na nasledstvo Kašinskog. Međutim, prema S. V. Bogdanovu, sledi da je Kašin već bio deo Tverske kneževine i „dakle, ovaj grad očigledno nije mogao biti miraz Ane Dmitrijevne“ [3]. O činjenici da je Kašin bio deo Tverske kneževine izveštava V. A. Kučkin, pozivajući se na Rogožskog hroničara. Posebno, hroničar kaže da je princ Dmitrij Borisovič Rostovski došao u Kašin 1289. godine i pustošio okolinu devet dana, a takođe je spalio Ksnjatin, odnosno pre nego što je Mihail oženio Anu 1294 [4].

Dmitrij Aleksandrovič je pre smrti (1294) živeo neko vreme u Tveru. Godine 1295. Mihail je zaključio savez sa Novgorodom „ili od Tatara, ili od nekog drugog“.

Godine 1300. učestvovao je u ruskoj kampanji protiv Landskrune, ali je grad zauzet pre dolaska trupa Mihaila Jaroslaviča i Tverske vojske se vratila kući.

Godine 1301. učestvovao je na Dmitrovskom kongresu ruskih knezova.

Datum uspona na Vladimirski presto u različitim izvorima tumači se ili kao 1304. ili 1305. godine. To je zbog činjenice da je veliki knez Vladimira Andrej Aleksandrovič, koji je umro 1304. godine, zaveštao veliku vladavinu Mihailu, ali je moskovski knez Jurij Danilovič takođe preuzeo tron Vladimira. Da bi rešili spor, Mihail i Jurij su otišli ​​​​na sud kanu Zlatne Horde. Kao rezultat toga, 1305. godine Mihail je dobio hansku povelju i, po dolasku u Vladimir, mitropolit ga je unapredio na presto Velikog kneževstva.

U prepisci između Mihaila i carigradskog patrijarha Nifonta I (koja se odigrala 1310-1314) korišćen je naziv Velikog kneza cele Rusije, ovo je prva poznata upotreba takvog poziva na vladari Rusije. Pretpostavlja se da je titula „Sve Rusije“ usvojena 1305. godine, po analogiji sa imenovanjem pravoslavnih jeraraha.

Borba sa Moskvom[uredi | uredi izvor]

Posle smrti velikog kneza Andreja Aleksandroviča (1304), izbila je borba između Mihaila Jaroslaviča Tverskog, koji je dobio potvrdu za veliku Vladimirsku kneževinu, i Jurija Daniloviča iz Moskve. Borba se vodila za uticaj u Novgorodu (Mihail je organizovao blokadu hrane u Toržoku 1312, a takođe je preduzeo neuspešnu kampanju protiv samog Novgoroda 1314). Za savez sa crkvom (po smrti mitropolita Maksima 1305. mitropolit je postao galicijski jerarh Petar, a ne Gerontije Tverski). Mihail je išao u Moskvu dva puta (1305. i 1308.), ali nije mogao da je uzme. Jednom su Tverici pobedili Moskovljane i Tatare (1317, bitka kod Bortenevske) i jednom stali sa njima na dve obale Volge (kod Kostrome, 1317). Jednom su Tveriči pobedili Novgorodce (kod Toržoka, 1314) i dva puta stajali sa njima duž dve obale Volge (kod Tvera 1314. i 1317.).

Smrt[uredi | uredi izvor]

Ubrzo posle Bortenjevske bitke, Končak, žena moskovskog kneza Jurija Daniloviča, umrla je u zatočeništvu u Tveru, a tverski ambasador je ubijen u Moskvi. Oba princa su otišla u Hordu, ali je Mihail došao kod hana kasnije od svog rivala, a Jurij je do tada uspeo da okrene Uzbeka protiv kneza Tvera. Nastupio je hanov sud, nakon čega je princ bio zatvoren. Mesec dana kasnije, posle mnogo mučenja, Mihaila Tverskog ubili su ljudi Jurija Daniloviča i Kavgadija. Kovčeg sa telom princa prevezen je u Tver samo godinu dana kasnije, nakon sklapanja sporazuma između Jurija i sina Mihaila Jaroslaviča Aleksandra. Princ Mihail Tverski je sahranjen u Preobraženskoj crkvi na obali Volge.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Svяtoй blagovernый knяzь Mihail Tverskoй
  2. ^ Troickaя letopisь. — M.,1950. s. 343
  3. ^ Bogdanov S. V. Ob administrativnoй prinadležnosti Kašina v seredine — vtoroй polovine XIII veka // Tverskie svяtыe i svяtыni: Materialы naučnыh konferenciй. Tverь: SFK-ofis, 2010. S. 224
  4. ^ Polnoe sobranie russkih letopiseй. Tom desяtый. VIII. Letopisnый sbornik, imenuemый Patriaršeю ili Nikonovskoю letopisью. Pod red. A. F. Bыčkova. — SPb: Tipografiя ministerstva vnutrennih del, 1885. s. 170
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаил_Јарославич&oldid=26941838”