Mihail Bulgakov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Mihail Bulgakov
Bulgakov1910s.jpg
Mihail Afanasijevič Bulgakov
Puno imeMihail Afanasijevič Bulgakov
Datum rođenja(1891-05-15)15. maj 1891.
Mesto rođenjaKijev, Ruska Imperija
Datum smrti10. mart 1940.(1940-03-10) (48 god.)
Mesto smrtiMoskva, SSSR
ŠkolaNacionalni univerzitet u Kijevu Taras Ševčenko
Najvažnija dela

Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Kijev, 15. maj 1891Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj. Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[1] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena.

Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet "Taras Ševčenko" Kijevskog univerziteta.

Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio.

Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi.

Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, isprva da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[1] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče "Pseće srce". U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike.

Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak "Buduće perspektive"). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa.[1]

Zrelo doba[uredi | uredi izvor]

Bulgakov oko 1930.

Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama ("Gudok", "Rabočij") i časopisima ("Medicinskij rabotnik", "Rossija", "Vozroždenije"). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama "Nakanune" koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama "Gudok" je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova.

Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. "Vserossiйskiй Soюz pisateleй"). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena.

U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan.

Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava "Grimizni otok". Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog "Majstor i Margarita". Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“).

Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[1]

Do 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta. Bila su zabranjena izvođenja komada "Beg", "Zojkin stan", "Grimizno ostrvo", "Dani Turbinovih".[1]

U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave "Dani Turbinovih", i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936-e, nakon članka u "Pravdi", Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu "Minin i Požarski" i "Petar I". Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom.

Bolest i smrt[uredi | uredi izvor]

Kamen Golgota na Bulgakovom grobu

1939. Bulgakov je radio na libretu "Rahel", a takođe na komadu o Staljinu ("Batum"). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije "Majstora i Margarite".

Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[1] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu.

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Bela Garda (roman), 1924.
  • Dani Turbinovih (drama),1925.
  • Zojkin stan (komedija), 1925.
  • Beg (drama), 1925.
  • Beleške mladog lekara (ciklus priča), 1928.
  • Kopito inženjera (roman), 1929.
  • Robovanje licemera ili Molijer (drama), 1929.
  • Tajnom drugu, 1929.
  • Poslednji dani ili Puškin (drama), 1935.
  • Priglupi Žurden (drama), 1932.
  • Ivan Vasiljevič (groteskna komedija), 1936.
  • Majstor i Margarita (roman), 1940.
  • Život gospodina de Molijera (roman), 1933.
  • Pozorišni roman (roman), 1937.
  • Adam i Eva (drama), 1931.
  • Batum (drama), 1939.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Bulgakov, Mihail. Pismo vrhovnoj vlasti i drugi kraći spisi. Beograd : Službeni glasnik, 2016. str. 115—134. ISBN 978-86-519-0962-0. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bulgakov, Mihail. Pismo vrhovnoj vlasti i drugi kraći spisi. Beograd : Službeni glasnik, 2016. str. 115—134. ISBN 978-86-519-0962-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]