Miholjska narodna skupština u Beogradu

Poslednja narodna skupština pod vladavinom Kneza Mihaila Obrenovića zasedala je od 29. septembra do 13. oktobra 1867, dakle y vremenu posle predaje gradova i y toku velikih priprema koje su na sve strane vršene da se Srbija osnaži. Saziv je izvršen po odredbama zakona o narodnoj skupštini iz 1861. Izbori su provedeni deset dana pre skupštinskog sastanka. Po pravu koje mu je pripadalo, Knez Mihailo imenovao je ukazom skupštinsko časništvo, pa je za predsednika lostavio Živka Karabiberovića, za potpredsednika Todora Tucakovića, članove narodne skupštine, za sekretare Milana Đ. Milićevića i Đorđa Pantelića, sekretare ministarstva, koji nisu bili narodni poslanici.

Skupština je otvorena 29. septembra besedom Kneza Mihaila, koji je izrazio svoju radost radi postignutih uspeha oko predaje gradova. Naglasio je potrebu jačanja vojne organizacije koja će y skoro vreme imati velike zadatke. Skupština je Knezu odgovorila jednom opširnom adresom koja je snabdevena potpisima svih narodnih poslanika i pročitana pred svim poslanicima i ministrima y dvorcu. Po pročitanju adrese Knez je pozvao narodne poslanike da zajedno s njim obiđu topolivnicu y kojoj je, pred Knezom i poslanicima za vreme razgledanja, izliveno osam topova.

Po tome se prešlo na čitanje referata pojedinih ministara. Knez Mihailo zaveo je običaj da ministri detaljno obaveštavaju skupštinu o svim radovima koji su izvedvni y minulom periodu, bilo da su ti radovi izvođeni zakonodavnim ili administratavnim putem, pomoću uredaba i pravilnika. Referati ministarski bili su dugi i monotoni, i redovno su svršavatai konstatacijom da Srbija smišljeno i brzo korača opštem napretku. Protivio tome, njegovi ministri nedovoljno su obaveštavali skupštinu o svojim daljim namerama.

Kad su završeni ministarski referati, skupština je počela da se bavi svojim predlozima, pa je izabran specijalni skupštiiski odbor koji je dobio zadatak da ih pregleda pa da se, tek po tome pregledu, odluči koji će se vladi podneti a od kojih će se odustati. Navodimo ovde nekoje od tih predloga:

da se zavede što više škola, i da škola bude obavezna;
da se y svakoj varoši otvori polugimnazija;
da se u svakoj varoši ustanovi pošta;
da za veća zločinstva sudi porota;
da se po srezovima zavedu uzorne ekonomije;
da se donese menični zakon;
da se srpska moneta i mere ujednače što je moguće pre;
da se advokati ili ukinu, ili da se za advokate postave dobri i pošteni ljudi;
da se digne austrijska „post-ekspedicija" iz Beograda.

Bilo je i predloga čisto političke prirode. Tako je predlagano „da se skupštini dade pravo udela y zakonodavstvu" (predlog prote Jovana Jovanovića, poslanika iz Jagodine sa drugovima); „da ministri budu odgovorni Knjazu i Skupštini, kao i drugi činovnici" (predlog narodnih poslanika sreza ramskog, okruga jagodinskog, i varoši Smedereva i Požarevca); „da narodna skupština sama sebi bira predsedatelja i sekretare, a ne da ih postavlja Knjaz" ("Predlog poslanika okruga jagodinskog •i varoši Požarevca); „da se zavede zakon o slobodnoj štampi" (narodni poslanici mnogih srezova i okruga); itd. Svi ti predlozi bili su odbijeni kako y skupštinskom odboru koji ih je proučavao, tako i na plenarnim sednicama skupštinokim.

Sesija je završena 13. oktobra Kneževom besedom i y prisustvu samoga Kneza, koji se oprostio ca skupštinom poljubivši se ca predsednikom i potpredsednikom skupštine.