Mozambik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Republika Mozambik
República de Moçambique  (portugalski)
Himna: Pátria Amada
Voljena domovino
Položaj Mozambika
Glavni grad Maputo
Službeni jezik Portugalski
Vladavina
Oblik države Predsednička republika
 — Predsednik Filipe Njusi
 — Premijer Karluš Agostinjo du Rosariu
Istorija
Nezavisnost 25. jun 1975.
Geografija
Površina
 — ukupno 801,590 km2(35)
 — voda (%) 2.2
Stanovništvo
 — 2012. 23.700.715 [1](50)
 — gustina 28.7/km2
Ekonomija
Valuta Mozambički metikal
Ostale informacije
Vremenska zona UTC +2
Internet domen .mz
Pozivni broj +258

Mozambik, ili zvanično Republika Mozambik (port. República de Moçambique), je zemlja na jugoistoku Afrike [2] koja se graniči sa Južnom Afrikom, Tanzanijom, Malavijem, Zambijom i Zimbabveom. Članica je Zajednice zemalja portugalskog jezika i Komonvelta. Glavni grad je Maputo koji se nalazi na jugu zemlje.

Istorija[uredi]

Prvi naseljenici Mozambika su bili lovci i sakupljači, preci naroda Koisani. Između četvrtog i petog veka Bantu narodi su se naselili, oni su bili poljoprivrednici i obrađivali su gvožđe.

Mozambik je bio kolonizovan od strane Portugalije tokom šestnaestog i sedamnaestog veka. Kao portugalska kolonija, Mozambik je bio glavni izvor robova za evropske kolonije u Americi. Početkom dvadesetog veka Portugalci su prebacili upravu većeg dela Mozambika na velike privatne kompanije, kao Mozambik Kompanija, Zambezi Kompanija i Njasa Kompanija, koje su kontrolisali i finansirali Britanci koji su povezali Mozambik železnicom sa okolnim zemljama.

Posle Drugog svetskog rata, kada je većina evropskih zemalja dala svojim kolonijama nezavisnost, Portugalija je odlučila da su Mozambik i druge kolonije prekomorske provincije matične zemlje. 1962. godine više antikolonijalnih političkih grupa su formirale Front za Oslobođenje Mozambika (FRELIMO) koji je pokrenuo oružane napade na kolijalne vlasti septembra 1964. Posle deset godina sporadičnog ratovanja FRELIMO nije ostvario značajne napretke. Posle vojnog udara kojim je zbačena vlada Antonija Salazara 1974, Portugalija je odlučila da dodeli nezavisnost svojim kolonijama. Mozambik je postao nezavistan 25. juna 1975.

Posle postizanja nezavisnosti, Mozambik je pretrpeo pustošeći građanski rat između socijalističke vlade i antikomunističkog ustaničkog pokreta. Na kraju rata 1992. godine, više od milion ljudi je umrlo, a privreda države je upropašćena.

Geografija[uredi]

Položaj[uredi]

Države sa kojima se Mozambik graniči su: Tanzanija, Malavi, Zambija, Zimbabve, Svazilend, Južnoafrička Republika. Površina države iznosi 801.590±1 km².

Mapa Mozambika

U svojoj najširoj tački, Mozambik je širok 1100 km od istoka do zapada; na najužoj manje od 100 km. Razmak između najudaljenije severne i južne tačke je oko 1900 km. Ukupna površina države je 799380 km². 2470 km obale Mozambika zauzima oko jedne trećine obale istočne Afrike.

Geologija i reljef[uredi]

Veći dio obale Mozambika je nisko položen i sastoji se od močvara i peskovitih plaža, a iza njih su proređene šume i pašnjaci, koje prekrivaju oko dve petine države. U najudaljenijoj unutrašnjosti se nalazi nekoliko planinskih regija formiranih na uglu južnog afričkog platoa. Planinske regije su Lebombo planine na jugu; brdske oblasti Manika i Gorongosa duž granice sa Zimbabveom, sve do Binge, najvećeg vrha Mozambika 2436 m; planinski kraj Angonia i Namuli vrhovi na severu; i druge planinske regije na severu duž jezera Malavi (Njasa).


Vode[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Flora i fauna[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Klima[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Administrativna podela[uredi]

Mozambik je podeljen u jedanaest provincija koje su podeljene u 129 distrikta. Provincije su: Kapo Delgado, Gaza, Inhambanem, Manika, Maputo (grad), Maputo (provincija), Nampula, Niasa, Sofala, Tete, Zambezia.

Privreda[uredi]

Polovina stanovništva živi ispod granice siromaštva, a 75% stanovništva radi u poljoprivredi. Kada se 1992. završio građanski rat u zemlji, Mozambik je bio jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Još uvek je jedna od najsiromašnijih zemalja, ali je zadnjih godina došlo do naglog ekonomskog uspona. Na satanku članova Pariskog kluba 2001. Mozambiku je oprošten značajan deo spoljašnjeg duga čime je podstaknut razvoj zemlje. Zbrinjavanje ratnih izbeglica i uspešne ekonomske reforme doveli su do značajnog rasta: prosečni rast od 1993. do 1999. je bio 6,7%, a od 1997. do 1999. prosečan rast je bio preko 10% godišnje. Velike poplave tokom 2000. smanjile su rast na 2,1%. 2001. zemlja je ostvarila ekonomski rast od 14,8%. Procenjeno je da će idućih godina ekonomski rast biti između 7% i 10%.

Stanovništvo[uredi]

Provincije Zambezija i Nampula su najnaseljenije, u njima živi oko 45% stanovništva zemlje. Narod Makua koji ima oko četiri miliona pripadnika je dominantna grupa na severu zemlje. Narodi Sena i Šona (uglavnom Ndau) žive u dolini reke Zambezi, a narod Šangan je najbrojniji na jugu Mozambika. Druge etničke grupe su: Makonde, Jao, Svahili, Tonga, Čopi, Šona i Nguni (uključujući i Zulu). U zemlji živi i mali broj Evropljana uglavnom Portugalaca. Ostale manjine su poreklom iz Indije, Pakistana, portugalske Indije i arapskih zemalja, kao i 7000 Kineza. Hrišćani čine 20% do 30% stanovništva, muslimani 15% do 20%, a ostatak su lokalna verovanja. Portugalski je zvanični jezik i jezik koji se najviše govori, zato što Bantu narodi govore više svojih jezika (od kojih se najviše koriste Svahili, Makau, Sena, Ndau i Šangan). Arapi, Kinezi i Indijci pored portugalskoga kao drugoga jezika govore i svoje jezike. Obrazovaniji slojevi društva govore i engleski koji se uči u školama kao drugi ili treći jezik.

Pejzaž Mozambika.

Reference[uredi]