Молика

Molika
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Pinophyta
Klasa:	Pinopsida
Red:	Pinales
Porodica:	Pinaceae
Rod:	Pinus
Vrsta:	P. peuce
Binomno ime
	Pinus peuce; Griseb.
	Areal molike

Molika (lat. Pinus peuce) je zimzeleno četinarsko drvo, tercijerni relikt i endemit Balkanskog poluostrva.^[1]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Areal molike prilično je razbijen i obuhvata planinska područja Balkanskog poluostrva: na Kosovu, oko izvorišta Ibra, planine Pelister i Nidže u Severnoj Makedoniji, u Crnoj Gori raste na Zelentinu, a zabeležena je i na nekim planinama u Albaniji i severnoj Grčkoj. Istočnu granicu areala čine bugarski Rodopi i ogranci Balkana.^[1]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Molika je drvo visoko 35-40 m, sa prečnikom debla oko 1,5 m. Kora debla je sivomeđe boje. Dugo ostaje glatka i tek u starosti puca i ljuspa se u donjem delu stabla. Mlade grančice su debele, zelenkaste, kasnije posive. Krošnja je usko jajasta ili kupasta.^[1]^[2]

Pupoljci su usko jajasti, smolasti, dugi do 9 cm. Četine su sivozelene, prilično krute, prave, grupisane po pet u jednom rukavcu. Duge su 6-11 cm.^[1]^[2]

Šišarke su prave, cilindrične, sa kratkom drškom, svetlosmeđe boje, duge 8-15 cm a ponekad mogu dostići i 20 cm. Rastu pojedinačno ili 3-4 u skupini.^[1] Seme je dugo 6-7 mm, a krioce oko 2 cm. Može se rasejavati vetrom, ali ga najčešće raznose ptice lešinari.^[2]

Četine
Muške strobile
Mlade šišarice
Otvorene šišarice
Kora

Stanište[uredi | uredi izvor]

Molika raste na nadmorskim visinama od 600 do 2000 m. Mezofilna je vrsta koja dobro podnosi zasenu. Na prirodnim staništima uglavnom raste na severnim padinama, na silikatnim masivima sa smeđe podzolastim zemljištima.^[1] Terene na krečnjačkoj podlozi uglavnom prepušta muniki (Pinus heldreichii). Međutim, van prirodnog areala dobro uspeva na najrazličitijim terenima. Često izgrađuju, sa šumama molike, gornju visinsku granicu šumskog pojasa.^[1]^[3] Izuzetno je otporna na mraz, podnosi i do -45°C, kao i na vetar.^[2]

Raste brzo i može da doživi starost 200-300 godina. Prilično je otporna na bolesti, posebno na infekcije gljivicom Cronartium ribicola (upala kore borovca) koja napada petoigličaste borove, a najviše štete nanosi vajmutovom boru. To je, uz brz porast, čini veoma cenjenom vrstom u šumarstvu,^[1] pogodna za pošumljavanje goleti.^[4]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Drvo molike je lako, meko, trajno i dobrog kvaliteta. Ima veoma raznovrsnu primenu.^[1]

Značaj u ozelenjavanju[uredi | uredi izvor]

Osim za pošumljavanje molika je cenjena i kao dekorativna vrsta, posebno za velike parkovske površine. U srednjoj Evropi često je korišćena na zelenim površinama. Kod nas je dosta retka.^[1] Molika je simbol Nacionalnog parka Pelister u Severnoj Makedoniji, gde dostiže svoj ekološki optimum.^[2] Najpoznatiji crnogorski botaničari, moliku nazivaju kraljicom flore Crne Gore.^[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 104—105
^ ^a ^b ^v ^g ^d „Molika - specifičnost na Balkanot, simbol na Pelister”. Informativen-deloven biznis centar. Arhivirano iz originala 5. 4. 2016. g. Pristupljeno 12. 2. 2016.
^ Janković, Milorad (1960). „Rasmatranja o uzajamnim odnosima molike (Pinus peuce) i munike (Pinus heldreichii) kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno u odnosu na geološku podlogu”. Glasnik Botaničkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu. 2: 141—180.
^ ^a ^b Drašković. „NA BJELASICI I PROKELTIJAMA SAKUPLjA SE SJEME MOLIKE, A U RASADNIKU U TREBALjEVU KLIJA I NIČE”. Planinarsko društvo Pobeda. Pristupljeno 12. 2. 2016.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 104—105

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

BioNet škola
„Molika - specifičnost na Balkanot, simbol na Pelister”. Informativen-deloven biznis centar. Arhivirano iz originala 5. 4. 2016. g. Pristupljeno 12. 2. 2016.
Drašković. „NA BJELASICI I PROKELTIJAMA SAKUPLjA SE SJEME MOLIKE, A U RASADNIKU U TREBALjEVU KLIJA I NIČE”. Planinarsko društvo Pobeda. Pristupljeno 12. 2. 2016.

[vukicevic-1] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 104—105

[makedonskibiser-2] v ^g ^d „Molika - specifičnost na Balkanot, simbol na Pelister”. Informativen-deloven biznis centar. Arhivirano iz originala 5. 4. 2016. g. Pristupljeno 12. 2. 2016.

[molikamunika-3] Janković, Milorad (1960). „Rasmatranja o uzajamnim odnosima molike (Pinus peuce) i munike (Pinus heldreichii) kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno u odnosu na geološku podlogu”. Glasnik Botaničkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu. 2: 141—180.

[pdpobeda-4] Drašković. „NA BJELASICI I PROKELTIJAMA SAKUPLjA SE SJEME MOLIKE, A U RASADNIKU U TREBALjEVU KLIJA I NIČE”. Planinarsko društvo Pobeda. Pristupljeno 12. 2. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]