Mongke-kan

Mongke-kan
Lični podaci
Puno ime	Boridžigin Mongke
Datum rođenja	(1209-01-17)17. januar 1209.
Datum smrti	18. avgust 1259.(1259-08-18) (50 god.)
Mesto smrti	Grad ribolova, Mongolska imperija
Grob	Grad ribolova
Porodica
Supružnik	dve supruge, dve konkubine
Potomstvo	Baltu, Asutai, Urüng Tash, Shireki, Bayalun, Shirin, Bichihe
Roditelji	Toluj Sorhahtani
Dinastija	Boridžigin
Veliki kan mongolske imperije
Period	1251−1259
Prethodnik	Gujuk-kan
Naslednik	Kublaj-kan

Mongke-kan ili Mangu (1208 - 1259, Grad ribolova) iz dinastije Boridžigin, bio je unuk grandioznog azijskog osvajača Džingis-kana, a najstariji sin kana regenta Toluja i njegove prve supruge Sorhahtani.

Njegovno Hramovno ime bilo je Sjanzong (憲宗). On je bio poslednji mongolski kan, koji je uspeo da održi prostrano carstvo. Njegova religija bila je Tengrizam.

Bio je čovek ekstremnih sposobnosti, bio je velikodušan, milostiv, dostojanstven, veoma intelektualno razvijen i imao je neviđene ratničke sposobnosti.

Pod njegovom vlašću Mongolska imperija je obnovila svoj stari sjaj i svoju moć i nastavila se širiti velikom brzinom i u trenutku kad je sklopio oči, Mongkeovo carstvo je bilo ogromno, skoro kao Ogatajevo.

Veliki udeo u vlasti imala su njegova braća Hulagu-kan, koji je vladao zapadnim teritorijama i Kublaj-kan, koji je vladao Severnom Kinom i južnim teritorijama Imperije.

Dolazak na presto

Kada je Gujuk-kan preminuo u Imperiji su počela previrenja i neko vreme je vladala njegova supruga Ogul. Mongkeova mudra majka, Sorhahtani je tada izvršila uticaj na narodnu skupštinu, da se Mongke izabere za velikog kana 1251. godine. On je bio poslednji čovek, koji je izabran za kana zbog bogatstva. Po dolasku na presto pogubio je 77 rođaka zbog mogućnosti uzurpacije, ali je ostavio u životu svoju braću Hulagu-kana i Kublaj-kana, pa čak im je, da se ne bi digli na njega, dao Severnu Kinu, južne oblasti (Kublajevi posedi) i zapadne oblasti (Hulaguovi posedi).

Batu-kan, gospodar plave horde je poslao vojsku, pod vođstvom svog de facto prestolonaslednika, Berke-kana, da preuzme vlast za plavu hordu na istoku. Međutim Sorhahtani je na svoju stranu dovela Belguteja, brata Džingis kana, kao i Subudajevog sina Urjanhadaja. Ove vojskovođe su uživale veliko poštovanje u vojsci.

Mongkeov potpis

Za to vreme kan Širamuna, Ogatajev unuk je pokušao oteti vlast Mongkeu, ali nije uspeo, jer je Mongke, porazivši Batua, silno ojačao.

Potom je održan suđenje Mongkeovim rođacima, i odlučeno je da treba da se pogubi 77 rođaka, kojima je oduzeta sva zemlja u Imperiji i podeljena između Mongkea i Batua.

Njegovi poraženi neprijatelji su potom skovali zaveru protiv Mongkea, ali je zavera otkazana zbog toga što je Batu-kan priznao Mongkea za velikog kana.

Poseta Vilijama de Robruka

Put Vilijama Robruka

Hrišćanin Vilijam de Robruk je prvi put zakoračio u Kinu. Mongkeu je tada javljeno da je hrišćanin došao da pokrsti Mongole.

30. novembra 1253. u Nestorijanskom selu, hrišćanima je priređen doček, a 27. decembra Mongke je, krećući se ka selu, podigao logor južno od Altaja. Oko 7. januara 1254. došlo je, u Pentekostalneu, do susreta između Mongkea i Vilijama. Na tom susretu se raspravljalo o religijama budizmu, islamu i hrišćanstvu. Mongke je na toj raspravi napio hrišćane i izjavio da veruje u jednog Boga, ali je rakao da Bog ima različite religije, kao prstiju u jednoj ruci. Mongke preuzeo dugove Guiuk i stabilizovala ekonomiju. Centralna agencija sprečila izdavanje previše papira valute. Ova misija pokrštavanja bila je potpuno neuspešna i Vilijam je 10. jula 1254. godine napustio Kinu i krenuo kući u Francusku.

Opsada Bagdada, opsadne sprave u pozadini

Osnivanje Ilkanata

Mongke poslao svog brata Hulagu-kana da napadne Bagdad. Sa kineskim inženjerima i evropskim zanatlijama, Hulagu je napredovao ka Bagdadu, a u Iranu je je poslednji otpor zdrobljen do kraja 1256. godine. Mongkeovi neprijatelji su ga poslali špijune da ga ubiju, ali nisu uspeli i Hulagu je napao utvrđenje atentatora, koga su ubili sopstveni sledbenici, a u novembru 1256 ubicini sledbenici su se predali Mongolima.

Dopunio svoju vojsku sa Jermenima, Gruzijancima i Turcima. Korišćenjem gvozdenih cevi, umesto bambusa, Mongoli koriste barut da proteraju metalne projektile i keramičke lopte napunjene barutom, koji je eksplodirao u kontaktu. Njihove inovacije su bile: eksploziv za potkopavanje bedema, dimne bombe, granate, minobacači i zapaljive rakete. Zbog ovih inovacija Bagdad nije mogao biti odbranjen, a zatim su Mongoli, u februaru 1258. godine, upali u grad i osvojili pet vekova ne poharani grad, i tako je blago kalifa, konačno došlo u ruke nemuslimana. Pljačkanje trajalo 17 dana, a zatim je grad zapaljen, a oko 90.000 je ubijeno ili silovano. Mnogi hrišćani u Bagdadu podržali su Mongole. Grad je bio pun leševa, pa su Mongoli napustili grad, koji je više vekova bio samo ruševina. Iz straha od razaranja, Damask se predao pre nego što je bio napadnut, dok je ostatak Sirije, sa Alepom, pokoren tek 1259.

Rat na jugu

Kublaj-kan

U međuvremenu Kublaj (1215—1294), koji je bio više naučnik nego ratnik i polako je napredovao ka jugoistoku. Kada je ubijeni troje njegovih izaslanika u Daliju na jugozapadu u 1253, on je poslao kaznenu ekspediciju i prodro je do grada Nandžaoa i poklao je ubice.

Kublaj je, 1254. godine, osvojio tajlandsko kraljevstvo Nan-Čao, koje se nalazilo u današnjoj provinciji Junan u Kini. Kublaj je tada osvojio veliki deo današnjeg Vijetnama, koji je bio pod suverenitetom Nan-čaoa. U međuvremenu su glavne Mongolske snage počele da napreduju protiv Song Kine.

Rat protiv Kineza i smrt

Mongke došao i naredio Kublaju da se prekinu sukobi između taoista i budista, dok je, Mongke, preduzeo, vojne kampanje protiv Kineza 1257. godine; Vojska je prodrla u Sičuan u martu 1258. godine, a Žuta reka je, posle pobede, bila pregažena u maju iste godine i vojska je prodrla do planine Liupanšan. Ova vojska od 40.000 ljudi podelila u tri grupe 6. oktobra iste godine, a Sičuan je pao do 4. novembra, a tvrđava Dahošan, kod Tsansija, 7. decembra.

Mangu je umro tokom opsade kineskog ribarskog grada Hezhou na sajtu modernog Chongking vlasništvu Southern Song. O uzrocima smrti izvora reći drugačije. Iznenadna smrt njegovog brata Hulagu primoran da napusti kampanju u Siriji i Egiptu, a u stvari dovelo do nastavka borbe za vlast i pada Mongolsko carstvo.

Bolest je, međutim, opustošila njegovu armiju, a Mongke je umro. Ubrzo potom došlo je do Tolujskog građanskog rata između Kublaj-kana i Mongkeovog sina Arika Bokea, u kojem je pobedio Kublaj, koji je završio osvajanje Kine. Strog čovek, Mongke, je pokušao da sačuva stari mongolski način života. Njegovi savremenici ga zovu dobronamernim vladarom.

Reforme

U trenutku njegovog stupanja na vlast Imperija je bila u velikim dugovima, pa je reformisao je ubiranje poreza i stabilizovao ekonomuju da bi se dug smanjio. Mongke je i doneo zakone kojima su zabranjena ubistva i falsifikovanje novca, ali se oštrim merama borilo protiv korupcije.

Za vreme njegove vladavine uvećana je proizvodnja pića Kumisa na severnim teritorijama imperije, medovine na zapadnim teritorijama, vinove loze na južnim teritorijama i pirinčana na istočnim teritorijama.

Brak i deca

Prva supruga mu je bila Kutukuj Hatun, kćerka Uludaia, a unuka Buka-gurgena iz Ikiras plemena, koji je bio zet Džingis-kana.

Iz ovog braka, Mongke je imao dva sina i jednu, kćerku:

• Balta,
• Urengtaša,
• Bajalun.

Arik Boka (Arig Buga)

Druga supruga mu je bila ogul-Tutmač iz plemena Ojrat - Biki, a ona je bila sestra Oldžhai Hatun, koja je bila verena sa Tolujom, pa sa Kublaj-kanom, pa sa Hulagu-kanom. Iz ovog braka, Mongke je imao dve kćerke:

• Širan,
• Bičike.

Pored ove dve supruge, Mongke je imao i konkubine.

Jedna je bila iz klana Bajavčin bajavut, Šireck ili Šjereck. Otac ove konkubine je bio lopov, pa mu je, Mongke, kada ga je uhvatio, naredio da, za kaznu ostavi kćerku na dvoru. Na kraju Mongke i ona su se zavoleli. Sa njom je imao tri sina: Tur-Timura, Tukan-Timura i Arik-Boku, budućeg kana.

Druga konkubina mu je bila Kuitani, iz plemena Iličikin. Sa njom je imao sina Asutaja, pristalicu Arik-Boke.

Literatura

• Encyclopædia Britannica "Möngke (Mongol khan)"
• "Rašid ad-Din" Zbirka letopisa