Moralni relativizam

Pozicija moralnog relativizma (ili relativnosti morala) u filozofiji govori da moral ili etika ne reflektuju apsolutne ili univerzalne moralne istine, već da su zavisni od socijalnih, kulturnih, istorijskih ili ličnih uticaja i da ne postoji jedinstveni standard kojim možemo proceniti etičku istinu.

Nasuprot njemu, moralni apsolutizam zasniva moral na apsolutnim istinama koje su obavezujuće za sve ljude (ili možda i šire posmatrano?) i uglavnom se baziraju na nekoj od religija ili ideologija.

Moralni univerzalizam se zasniva na jedinstvenom moralnom standardu koji se prilagođava datoj situaciji - prema određenim kulturnim ili istorijskim okolnostima. Činjenica da se neke odredbe ovako posmatranog morala smatraju opšteprihvaćenim, a neke se „prilagođavaju okolnostima“ otvara vrata zloupotrebi i dvostrukim standardima.

Ekstremna pozicija moralnog relativizma zastupa stav da je besmisleno da je osoba ili grupa ljudi procenjuje postupke drugih, mada većina moralnih relativista zastupa nešto mekši stav. Egzistencijalista Žan-Pol Sartr smatra da subjektivni moralni kor leži u osnovi moralnog postupanja osobe. Po takvom pogledu javni moral je refleksija socijalnih konvencija, i samo lična moralnost se može smatrati autentičnom.

Moralni relativizam nije isto što i pluralizam vrednosti koji koji prepoznaje koegzistenciju suprotstavljenih ideja, ali one ne moraju biti jednako validne. Nasuprot tome moralni relativizam zastupa stav da nema preferiranog standarda kojim se mogu meriti različiti sistemi, te da suprotstavljene moralne pozicije nemaju vrednost istine.

Posle Drugog svetskog rata u Evropi su neke apsolutne moralne vrednosti zamenjene relativnim, što su neki smatrali dekadentnim. Prema piscima kao što su kardinal Racinger, sada papa ili Marčelo Pera, u poslednjih nekoliko dekada Evropljani su mnoge tradicionalne norme, koje je nametalo hrišćanstvo zamenili moralnim relativizmom. Tako je, na primer, seks odvojen od razmnožavanja što je dovelo do pada nataliteta, kasnije i populacije i sve većih imigracija. Međutim, Evropa se ponovo suočava sa apsolutnim moralnim vrednostima koje dele mnogi imigranti (posebno muslimani).