Morske mahovine

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Bryozoa
Haeckel Bryozoa.jpg
"Bryozoa"
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Nadtip:
Tip:
Bryozoa
klase

Stenolaemata
Gymnolaemata
Phylactolaemata

Morske mahovine (Bryozoa) su sesilne, kolonijalne životinje koje pripadaju grupi lofofora. Žive u morskim (oko 4000 vrsta) i slatkovodnim ekosistemima (oko 50 vrsta), a opisano je i više hiljada fosilnih vrsta.

Organizacija kolonije[uredi | uredi izvor]

Kolonijalni organizam briozoa sastoji se od:

Skelet je sastavni deo telesnog zida i izlučuje ga jednoslojni epidermis (epitel). Izgrađen je od spoljašnjeg kutikularnog sloja ispod koga je sloj prožet kalcijum-karbonatom. Osim tako dobro razvijen, sleket može da bude i želatinozan ili građen od tanke hitinske kutikule.

Zooidi su trakama tkiva međusobno povezani. Trake tkiva se pružaju kroz skeletni deo. Svaki zooid sastoji se od dva dela:

Cistid je stalno uvučen u peharasto udubljenje skeleta koji je sastavni deo telesnog zida, dok polipid štrči van skeleta i u njega uvlači prema potrebi.

Oblik i izgled kolonije zavisi od:

  • prirode skeleta
  • oblika zooida
  • načina pupljenja.

Najčešće su žbunaste, na različit način granate kolonije, a pojedine imaju izgled želatinozne mase.

Polimorfizam zooida[uredi | uredi izvor]

Različiti oblici zooida obavljaju u koloniji različite funkcije pa se zato nazivaju heterozooidi:

  • autozooidi obavljaju funkcije ishrane, a među njima se izdvajaju avikularije, koje liče na glavu ptice sa kljunom; one hvataju sitne organizme, koji su tu pronašli stanište, pa time čiste koloniju;
  • vibrakula koje učestvuju, kao i prethodne, u čišćenju kolonije;
  • zooidi sa stolonama pomoću kojih se prikačinju;
  • zooidi za razmnožavanje.

Unutrašnja građa[uredi | uredi izvor]

Na površini tela je jednoslojni epidermis ispod koga se nalaze slojevi mišića (kružnih i uzdužnih). Ispod njih je celom podeljen na dva dela: trupni (veći) i lofoforni (manji), razdvojeni pregradom.

Krvni, ekskretorni i respiratorni sistem nemaju.

Nervni sistem se sastoji od:

Hrane se pomoću tentakula sa trepljastim epitelom, koji potiskuje sitne planktonske organizme ka usnom otvoru. Crevni sistem počinje usnim otvorom koji se nastavlja u ždrelo, zatim želudac od koga se pruža tanko i debelo crevo. Crevo ima potkovičast oblik, a hrana se vari ekstracelularno.

Razmnožavanje i razviće[uredi | uredi izvor]

Evactinopora briozoan nađena kod Denvera, Misuri. Sada je u stalnoj kolekciji Dečjeg muzeja Indijanapolisa.

Razmnožavaju se bespolno i polno. Bespolno razmnožavanje se uglavnom vrši na dva načina:

  • pupljenjem
  • statoblastima, koji predstavljaju unutrašnje pupoljke kojima preživljavaju nepovoljne temperaturne uslove i obrazju se uglavnom u jesen kod slatkovodnih vrsta.

Morske mahovine su uglavnom hermafroditi, ali do samooplođenja retko dolazi. Jedan zooid sadrži jedan ili više testisa i jedan jajnik, koji nemaju sopstvene odvodne kanale pa se tako polne ćelije izbacuju u celom. Kod vrsta koje imaju odvojene polove ima takvih gde su svi članovi kolonije istog pola, kao i onih koje sadrže odvojene jedinke muškog i ženskog pola.

Oplođenje se kod najvećeg broja vrsta vrši u telu ili u ležajnoj komori na telu, gde se i obavlja brazdanje i obrazuje trepljasta larva slična trohofori. Ona jedno vreme pliva, zatim pada na dno i od nje se razvija prvi zooid da bi se od njega pupljenjem obrazovala kolonija.

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Dele se na dve klase:

1. Gymnolaemata, ima ih oko 4000 vrsta i žive u morskoj vodi i to uglavnom u litoralnoj zoni, mada su nađene i vrste na dubini od 5.000 m; imaju dobro građen skelet koji se sastoji od hitinske kutikule i kalcijum-karbonata; na otvoru pehara obrazuje se poklopac;

2. Phylactolaemata, žive u slatkoj vodi i ima ih oko 50 vrsta; skelet je slabije razvijen i želatinozan ili izgrađen od tanke kutikule; bespolno se, pored pupljenja, razmnožavaju i statoblastima čiji oblik i izgled predstavljaju taksonomsku karakteristiku.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Brajković, M: Zoologija invertebrata I deo, ZUNS, Beograd, 2003.
  • Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]