Morsko prase

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Morsko prase
Hausmeerschweinchen.JPG
Morsko prase
Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Rodentia
Podred: Hystricomorpha
Porodica: Caviidae
Potporodica: Caviinae
Rod: Cavia
Binomijalna nomenklatura
Cavia porcellus
(Erxleben, 1777)
Sinonimi

Mus porcellus
Cavia cobaya
Cavia anolaimae
Cavia cutleri
Cavia leucopyga
Cavia longipilis

Morsko prase ili zamorac, zamorče (lat. Cavia porcellus) je vrsta herbivornog glodara iz porodice Caviidae. Naziv morsko prase se često koristi i za ostale vrste roda Cavia. Ova vrsta glodara je poreklom iz Južne Amerike, a danas je rasprostranjena kao kućni ljubimac i laboratorijska životinja po celom svetu. Prirodne populacije ove vrste su iščezle, dok su srodne vrste još uvek prisutne u travnatim ravnicama i visoravnima. U nekim zemljama Južne Amerike (Peru i Bolivija, na primer) morsko prase je sastavni deo nacionalne kuhinje, narodne medicine i pojedinih svetovnih religioznih običaja[1].

Ime[uredi]

Ime morsko prase u srpskom jeziku potiče od nemačke reči Meerschweinchen istog značenja. Ovu životinju su Španci doneli brodovima iz Amerike, pa otuda pridev „morsko“. U prošlosti, morsko prase je bilo zgodan izvor svežeg mesa na brodovima. U francuskom, i još nekim jezicima, ova životinja se naziva „indijsko prase“.

Naziv zamorac/zamorče je istog porekla (tj. „iza mora“ - izamorac->zamorac).

Poreklo engleskog naziva guinea pig do sada nije objašnjeno na zadovoljavajući način. Verovatno je reč o geografskoj zabuni.

Životni vek i razmnožavanje[uredi]

Morsko prase može da naraste do 40 cm u dužinu, težina varira oko jednog kilograma. Prosečan životni vek morskog praseta je 5-10 godina. Kao i drugi glodari brzo se razmnožavaju. Ženke stiču polnu zrelost mesec dana po rođenju i svakih godinu dana, mogu da se okote tri puta. Trudnoća ženki jako je rizična, jer može da ugine ili da dobije premnogo mladunaca.[traži se izvor od 10. 2009.]

Oglašavanje[uredi]

Zamorac se oglašava glasnim skičanjem kad je uznemiren i kada je gladan.

Reference[uredi]

  1. Morales, Edmundo (1995). The Guinea Pig : Healing, Food, and Ritual in the Andes. University of Arizona Press. ISBN 0-8165-1558-1. 

Literatura[uredi]

  • Morales, Edmundo (1995). The Guinea Pig : Healing, Food, and Ritual in the Andes. University of Arizona Press. ISBN 0-8165-1558-1.