Moskopolje

Koordinate: 40° 37′ 00″ S; 20° 35′ 00″ I / 40.616666666° S; 20.58333° I / 40.616666666; 20.58333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Moskopolje
Crkva u Moskopolju podignuta 1721.
Administrativni podaci
DržavaAlbanija
Geografske karakteristike
Koordinate40° 37′ 00″ S; 20° 35′ 00″ I / 40.616666666° S; 20.58333° I / 40.616666666; 20.58333
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Moskopolje na karti Albanije
Moskopolje
Moskopolje
Moskopolje na karti Albanije
Veb-sajtweb.archive.org/web/20130529022207/www.voskopoja.al/

Moskopolje (alb. Voskopojë, Voskopoja, cinc. Moscopole, grč. Μοσχόπολις) je drevni cincarski grad, koji se nalazio u današnjoj jugoistočnoj Albaniji. Danas je malo planinsko selo u oblasti Korča sa 700 stanovnika (2000).

Geografski položaj[uredi | uredi izvor]

Zapadno od Korčanske kotline, na visoravni planine Ostrovice, nekada se uzdizalo Moskopolje. Visoravan ima nadmorsku visinu od oko 1200 m, i okružena je visokim planinskim vrhovima. Glavna saobraćajnica, do grada Korče, vodi niz strmu padinu, tako da je put naporan, iako je udaljenost samo dvadesetak kilometara. Ako se u obzir uzme još i činjenica da u okolini praktično nema obradivog zemljišta, može se lako zaključiti da je mesto nepodesno za formiranje trajnog ljudskog staništa. Ipak, smatra se da je na tom mestu postojalo stočarsko naselje još u rimsko doba.

Unutrašnjost crkve

Istorija[uredi | uredi izvor]

Grad se imenom prvi put pominje u 13. veku, ali svoj najveći procvat doživljava u XVII i XVIII veku. Različiti izvori navode različit broj stanovnika Moskopolja u njegovom zenitu: od 50.000 pa i do 80.000. Po drugom izvoru, mesto su osnovali Cincari oko 1330. godine.[1]

Iako je grad bio cincarski, etimologija govori da je mesto prvo bilo slovensko. Mosk u slovenskoj jezičkoj osnovi znači vlažan ili hladan, tako da bi u principu prevod glasio vlažno polje ili hladno polje.

Stanovništvo su sačinjavali gotovo isključivo Cincari. U gradu je cvetalo zanatstvo i trgovina, a mnogi njegovi stanovnici su preduzimali trgovačka putovanja i u daleke krajeve. Dosta ih je utočište našlo u Ugarskoj. Pominje se 1725. godine pre tanačom u Budimu, finansijski spor, između Koste Dimitrijevića Arnautina (ali i Grk) i turskog trgovca iz Moskopolja i brata mu starijeg Antonija.[2] Pop Mihail iz Moskopolja je 1754. godine dobio sinđeliju u ugarskom gradiću Miškolcu, za paroha.[3] Marljivi, dobro povezani i pouzdani, Cincari su na Balkanu praktično predstavljali prvu neformalnu transportnu kompaniju. Tako stečeno bogatstvo se uglavnom slivalo u Moskopolje, pa je stoga sasvim razumljivo da je nepristupačnost samog mesta u nemirnim vremenima u stvari bila i njegova glavna prednost.

Kuće su građene od rezanog kamena, a ulice su bile popločane i uređene. Na trgovima su se nalazile zidane česme sa vodom dovedenom sa planinskih izvora. Po predanju, grad je imao čak sedamdeset dve crkve. Moskopoljske građevine važile su za veličanstvene, barem što se regiona tiče, pa su uz ime grada često pominjani epiteti “slavno” i “sjajno”. Grčka škola je tu otvorena 1750. godine. U mestu je bio rođen baron Sina.

Od moskopoljskih hramova najznamenitiji je bio onaj posvećen Sv. Nikoli. Ta crkva je imala sedam kupola, a freske su rađene u 18. veku. Oltar je bio umetnički drvorezbaren, sa ikonostasom iz 1743. godine. Pominje se 1732. godine pop Janja kao sveštenik u Moskopolju.[4] Zbog ploča i ukrasa od fajansa rađenih u 18. veku, interesantne su i pravoslavne crkve posvećene Sv. Bogorodici i Sv. Atanasiji. Nadomak Moskopolja nalazili su se sakralni objekti kao spomenici 17. veka: manastir Sv. Podrome kao i najstarija moskopoljaska crkva Sv. Paraskeve.[5] Manastir zvan "Moskopoljski" su proučavali ruski istraživači u 19. veku i on je značajan za srpsku istoriju zbog brojnih spomenika.

Moskopolje je bilo kulturni i verski centar regiona. Oko 1730. godine je osnovana štamparija u kojoj su štampane knjige na grčkom i cincarskom. Tu je izdata i prva gramatika cincarskog jezika. O tolerantnosti i pragmatičnosti Moskopoljaca svedoči i četvorojezični rečnik (cincarsko-grčko-albansko-bugarski),[6][7][8][9][10] koji je priredio oko 1780. godine tamošnji izvesni učitelj i pop Danil.[11] Rečnik je bio namenjen prevashodno trgovcima i kirajdžijama. U "Moshopolju" je polovinom 18. veka živeo učitelj (dedikat) Simeon Stefanović kojem je Dositej Obradović 1770. godine, posvetio svoju knjigu "Ižica".[12]

Pad[uredi | uredi izvor]

Prvo razaranje Moskopolja dogodilo se 1769. godine, i to je kraj njegovog zlatnog doba. Moskopoljci, po nacionalnom osećaju Romeji, zdušno su podržavali peloponeske ustanike, čiji je ustanak protiv turske vladavine te godine bio ugušen. Okolno muslimansko stanovništvo, odavno ljubomorno na blagostanje hrišćanskog grada, jedva je dočekalo prećutno odobrenje turskih vlasti, i krenulo u pljačku. Do tada u gradu je bilo 12.000 kuća i oko 80.000 stanovnika. U njemu je 20 pravoslavnih crkava, štamparija i velika biblioteka.[5]

Ratne 1788. godine obesni Arnauti su "s lica zemljina zbrisali bogatu, cvetnu, naprednu i veliku Cincarsku varoš Moskopolje". Veliki broj trgovaca i zanatlija se preselio iz uništenog grada u Bitolj, koji je od tad prosperirao.[13]

Posle tog događaja, Moskopoljci su se rasuli po okolnim zemljama, noseći sa sobom, po pravilu, i poprilično bogatstvo. Obrazovani i sposobni, lako su se snalazili u novim sredinama i brzo probijali u intelektualnu, političku i ekonomsku elitu.

Ignjat Alojzije Brlić srpska katolička porodica iz Slavonskog Broda, u svojoj drugoj i trećoj knjizi Uspomene na stari Brod spominje pravoslavnu crkvu i opisuje spomen ploče dvojice pravoslavnih sveštenika: Oko iste godine, 1780. sagrađena je crkva i posvećena sv. Georgiju. Prvi paroh bijaše Vasilije Kosić… [14] U crkvi samoj nema starih natpisah, al kraj crkve nahode se dva groba s pločama na kojima je napisano: 1. Ede počivajet rab Boži Hadži Vresto Borović, žitelj Brodski, rožden u Macedoniji, varoši Moskopolje požive let: 60 prestavisja Augusta 28 leta 1786. U Brodu. 2. Ede počivaet rab Boži Sanko Dimović, žitelj Brodski, roždeni vo Macedoniji, varoši Moskopolje, poživi 70 let, prestavisja leta 1787. januara 19. [15] Iako je crkva na toj lokaciji srušena u Drugom svetskom ratu, kao i novija na drugoj lokaciji, u ratu devedesetih godina 20. veka, ove stare nadgrobne ploče su sačuvane i ograđene niskom ogradom, a oko njih je u današnje vreme parking za aute. Grobovi se nalaze preko puta gradske pijace i u blizini gradske bolnice.

  • Grobna spomen ploča dvojici pravoslavnih sveštenika iz Slavonskog Broda, 18. vek. Obojici je rodno mesto Moskopolje, po natpisu, tada u Makedoniji, a danas u Albaniji
    Grobna spomen ploča dvojici pravoslavnih sveštenika iz Slavonskog Broda, 18. vek. Obojici je rodno mesto Moskopolje, po natpisu, tada u Makedoniji, a danas u Albaniji
  • Grob pravoslavnog sveštenika hadži Vreste Borovića. Rođen je u Makedoniji u varoši Moskopolje. Živeo je 60 godina, a umro je 28. avgusta 1786. godine
    Grob pravoslavnog sveštenika hadži Vreste Borovića. Rođen je u Makedoniji u varoši Moskopolje. Živeo je 60 godina, a umro je 28. avgusta 1786. godine
  • Grob pravoslavnog sveštenika Saika Dimovića. Rođen je u Makedoniji u varoši Moskopolje. Živeo je 70 godina, a umro je 19. januara 1787. godine
    Grob pravoslavnog sveštenika Saika Dimovića. Rođen je u Makedoniji u varoši Moskopolje. Živeo je 70 godina, a umro je 19. januara 1787. godine

Naum Krnar rodonačelnik beogradskih Naumovića, bio je rodom iz Moskopolja u drugoj polovini 18. veka. Poticao je iz tamošnje bogate trgovačke porodice, a i sam se bavio trgovinom krznom i kožama. Naum je mnogo putovao svojim poslom, stvarao veze i prosperirao. Dobro se snašao u Srbiji, gde se pre Prvog srpskog ustanka upoznao sa Karađorđem i viđenijim Srbima. Kada je počeo ustanak izbegao je i on "seču" u jednom hanu u Ćupriji. Odmetnuo se sa grupom južnosrbijanaca i priključio četi Zeke Buljubaše. Naim se istakao u borbama kod Šapca i na Mišaru i dopao voždu Karađorđu. Kako je Naum bio vrlo pismen čovek i znalac više jezika uzeo ga je Karađorđe za ličnog pisara. Iako je imao suprugu i sina u rodnom mestu, silom prilika opet se oženio u Srbiji, o ostavio drugo potomstvo. Po propasti Prvog srpskog ustanka izbegli su on i Karađorđe u mesto Hotin u Besarabiji. Tamo je nastavio da se bavi trgovinom ali i revolucionarnim radom. Ušao je u zavereničku Heteriju, i ubedio i Karađorđa da pristupi. Put ih je vodio i u Rusiju kod cara. Krenuli su Karađorđe i Naum sa jednim Grkom pratiocem, u Srbiju da dižu ustanak 1817. godine. Kako je Karađorđe obavestio kuma Miloša Obrenovića o svom dolasku, ovaj je naručio da se izgnanici ubiju. Milošev kum Vujica Vulićević je platio nekom Novakoviću da sekirom ubije Karađorđa, a pratnju iz pištolja. Bio je Naum sa Karađorđem tokom ustanka, i kasnije delio sudbinu, da bi i zajedno poginuli u Radovanjskom lugu. Miloš je naredio da im se obojici skine koža sa glave, napuni senom i pošalje kao dokaz sultanu u Carigrad. Počivala su im tela u selu Radovanju, a odsečene lobanje zakopane uza zid Saborne crkve u Beogradu. Zahvaljujući Milošu Obrenoviću koji se pobrinuo o porodici Naumovoj, njegov sin Joca Naumović je postao oficir nakon školovanja u Rusiji, i dospeo u Srbiji, do komandira garde, pod Aleksandrom Karađorđevićem.[16]

Grad je zatim konstantno uznemiravan, a još dva puta je formalno razaran: 1788. godine, i konačno, 1821. godine, pod vođstvom Ali-paše Tepelinija.

Naselje se skoro sasvim ugasilo u prvoj polovini 20. veka. Iako je grad konstantno rušen 150 godina, on je opstao i imao obrise grada sve do 1916. godine kada je tu bilo oko 400 kuća, dok nisu novembra te godine grad napali pobunjenici (Albanci) pod komandom albanskog nacionaliste Sali Butke i sve sravnili sa zemljom. Ostaci ruševina se još uvek mogu videti. Butka i njegova banda zaslužni su za brisanje grada  Moskopole 1916. godine, prosperitetne metropole u ​​18. veku. Iako je grad pre toga doživeo dva strahovita razaranja Sali Butka ga je izbrisao sa liste postojanja. Albanske trupe su brutalno masakrirale većinu njegovih arumunskih stanovnika, a preživeli su bili primorani da pobegnu u obližnji grad Korču.U ruševinama je oko 1932. godine preostalo oko stotinu porodica.[5]

Moskopolje ne treba mešati sa Voskopojom, albanskim selom koje je kasnije nastalo u neposrednoj blizini.

U svesti Cincara, Moskopolje je dobilo mitsku dimenziju, postalo je njihov “izgubljeni raj” i simbol etničke posebnosti, iako su se oduvek nacionalno, kulturno i istorijski osećali Romejima. Ipak Mis Paulina Irbi u svojoj putopisnoj knjizi kroz naše zemlje, piše da su Grci Cincarima usadili svijest da su oni i sami Grci, tj da su ih obmanuli.[17]

Poznate ličnosti[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Vreme", Beograd 20. avgust 1932. godine
  2. ^ "Glasnik društva srpske slovesnosti", Beograd 1875. godine
  3. ^ "Srpski sion", Karlovci 1904. godine
  4. ^ "Glasnik srpskog učenog društva", Beograd 1875. godine
  5. ^ a b v "Vreme", Beograd 1932. godine
  6. ^ Multiculturalism, alteritate, istoricitate «Multiculturalism, Historicity and “The image of the Other”» by Alexandru Niculescu, Literary Romania (România literară), issue: 32 / 2002, pages: 22,23,
  7. ^ Angeliki Konstantakopoulou, Η ελληνική γλώσσα στα Βαλκάνια 1750-1850. Το τετράγλωσσο λεξικό του Δανιήλ Μοσχοπολίτη [The Greek language in the Balkans 1750-1850. The dictionary in four languages of Daniel Moschopolite]. Ioannina 1988, 11.
  8. ^ Peyfuss, Max Demeter: Die Druckerei von Moschopolis, 1731-1769. Buchdruck und Heiligenverehrung im Erzbistum Achrida. Wien - Köln 1989. (= Wiener Archiv f. Geschichte des Slawentums u. Osteuropas. 13), ISBN 978-3-205-98571-6.
  9. ^ Kahl, Thede: Wurde in Moschopolis auch Bulgarisch gesprochen? In: Probleme de filologie slavă XV, Editura Universităţii de Vest, Timişoara 2007, S. 484-494, ISSN 1453-763X.
  10. ^ "The Bulgarian National Awakening and its Spread into Macedonia", by Antonios-Aimilios Tachiaos, pp. 21-23, published by Thessaloniki's Society for Macedonian Studies, 1990. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2008), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  11. ^ Vuk St. Karadžić: "Dodatak k sanktpeterburgskim sravnitelnim rječnicima sviju jezika...", Beč 1822. godine
  12. ^ Dositej Obradović: "Dositejeva Ižica", Zemun 1850. godine
  13. ^ "Delo", Beograd 1914. godine
  14. ^ Brlić, Ignjat (1885). Uspomene na stari Brod, knjiga 2. str. 24. 
  15. ^ Brlić, Ignjat (1885). Uspomene na stari Brod, knjiga 3. str. 9., 23. 
  16. ^ "Vreme", Beograd 16. jul 1930. godine
  17. ^ Makenzi, Džordžina Mjur (2007). Putovanje po slovenskim zemljama Turske u Evropi. Beograd: Luxphoto. ISBN 978-86-910623-0-9. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Moskopolje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Москопоље&oldid=26944408”