Moša Pijade

moša pijade
Moša Pijade Čiča Janko
Lični podaci
Datum rođenja	(1890-01-04)4. januar 1890.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti	15. mart 1957.(1957-03-15) (67 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Porodica
Supružnik	Lepa Nešić-Pijade
Delovanje
Član KPJ od	1. januara 1920.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije 1941—1945.
Čin	general-major u rezervi
U toku NOB	član Vrhovnog štaba NOV i POJ
Predsednik Savezne narodne skupštine FNRJ
Period	1954 — 1957.
Prethodnik	Milovan Đilas
Naslednik	Petar Stambolić
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.
Odlikovanja	jugoslovenska odlikovanja: inostrana odlikovanja:

Moša Pijade — Čiča Janko (hebr. משה פיאדה; Beograd, 4. januar 1890 — Pariz, 15. mart 1957) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, revolucionar, slikar, novinar i likovni kritičar, društveno-politički radnik FNRJ i NR Srbije, koji je učestvovao u stvaranju odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a i prvog Ustava FNRJ, general-major JNA u rezervi, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je u poznatoj porodici sefardskih Jevreja — Pijade, koji se naseljavaju u Srbiju sa područja Bugarske. Njegov otac Samuilo Pijade bio je bogati trgovac. U znak zahvalnosti knezu Mihailu za dato pravo slobodne trgovine, njegov otac je držao kneževu sliku u prirodnoj veličini na prednjem zidu trgovine.

Posle završene osnovne škole i niže gimnazije, 1905. godine, pohađao je Zanatsko-umetničku školu u Beogradu, a od 1906. do 1910. je studirao slikarstvo u Minhenu i Parizu. Pored ovoga, bavio se aktivno i novinarstvom. Svoje novinarske korake započeo je 1910. godine u listu „Pijemont“. Od 1911. do 1912. godine bio je sekretar Udruženja novinarskih saradnika, a od 1913. do 1915. nastavnik crtanja u Ohridu.

Politički rad i robija

Politički zatvorenik Moša Pijade sa drugovima na robiji.

U članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) primljen je 1. januara 1920. godine, i odmah zatim izabran za sekretara partijske organizacije „Dunav“. Bio je učesnik Drugog kongresa KPJ, održanog u Vukovaru juna 1920. godine. Avgusta 1920. izabran je, na listi KPJ, za odbornika grada Beograda. Kada je, 1921. godine, Zakonom o zaštiti države zabranjen rad KPJ i uhapšen Izvršni odbor KPJ, Moša Pijade, takođe hapšen, u avgustu i oktobru, postao je član ilegalnog Izvršnog odbora KPJ i veoma aktivno radio na stvaranju Nezavisnih radničkih sindikata.

Godine 1922, predstavljao je KPJ na Drugoj konferenciji Balkanske komunističke federacije u Sofiji. U vreme kada je KPJ iz ilegalnosti tražila legalne forme političkog rada, Moša je krajem 1922. godine radio na priprema za osnivanje Nezavisne radničke partije Jugoslavije (NRPJ). Zabranom Nezavisne radničke partije, prestale su mogućnosti legalnog političkog rada KPJ, pa je Partija morala preći u još veću ilegalnost. Partija je Moši dala zadatak da organizuje ilegalnu štampariju CK KPJ u Beogradu. Tu su štampani leci i list „Komunist“. Februara 1925. godine ilegalna štamparija je otkrivena, a Moša Pijade uhapšen. Sud ga je osudio na dvadeset godina robije, koja mu je, nešto kasnije, smanjena na 12 godina. Kaznu zatvora je izdržao u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi, gde je među zatvorenicima razvio raznovrsnu političku aktivnost, zbog čega je, 1934. godine, osuđen na još dve godine, pa je tako izdržao ukupno 14 godina robije. Advokati koji su ga branili bili su Svetolik Grebenac i Čeda Plećević.

I pored teških zatvorskih uslova, Moša je nastavio revolucionarnu aktivnost. Njegovim izuzetnim zalaganjem, tamnice su pretvorene u škole komunista. Bio je organizator mnogih akcija političkih osuđenika protiv zatvorskog režima: demonstracija, štrajkova glađu i dr. Od velikog je značaja prevod Marksovog „Kapitala“, koji je na robiji, zajedno sa Rodoljubom Čolakovićem, preveo Moša Pijade. Pored toga, preveo je „Komunistički manifest“, „Bedu filozofije“ i „Kritiku političke ekonomije“. U zatvoru u Lepoglavi Moša je, 1930. godine, upoznao Josipa Broza Tita.

U aprilu 1939. godine, Moša je, posle 14 godina, izašao s robije. Odmah je nastavio partijski rad u Beogradu. Januara 1940. godine Moša je ponovo uhapšen i upućen u koncentracioni logor u Bileću, u kome je ostao do aprila 1940. godine. Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. izabran je za člana CK KPJ. Februara 1941. godine Moša je ponovo uhapšen, ali je pušten dva dana pre napada Trećeg rajha na Jugoslaviju.

Narodnooslobodilačka borba

Josip Broz Tito i Moša Pijade u Foči, 1942.

Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, Moša je od strane CK KPJ upućen u Crnu Goru, da izvrši pripreme za ustanak. Po izbijanju Trinaestojulskog ustanka, učestvovao je u organizaciji ustanka, a od decembra 1941. godine, prešao je u Vrhovni štab NOPOJ-a, u kome se kao načelnik Ekonomskog odeljenja i Odeljenja za pozadinske vlasti najviše bavio organizovanjem narodne vlasti i pozadine.

U razvoju i učvršćivanju Narodnooslobodilačkih odbora (NOO), veliku ulogu su odigrali „Fočanski propisi“ koje je, februara 1942. godine, izdao Vrhovni štab, a pripremio Moša Pijade. Izvesno vreme je posvetio stvaranju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), a na njegovom Drugom zasedanju u Jajcu, najaktivnije je učestvovao u izradi svih odluka koje su bile temelj nove socijalističke Jugoslavije. Bio je jedan od osnivača i saradnik Telegrafske agencije nove Jugoslavije (Tanjug), 5. novembra 1943. godine.

Posleratna karijera

Boris Kidrič i Moša Pijade

Polazak za London i Pariz, februar 1957.

Posle oslobođenja Jugoslavije, Moša Pijade je stalno biran za narodnog poslanika Savezne narodne skupštine. Bio je i poslanik Narodne skupštine NR Srbije, prvog i drugog saziva. Do januara 1953. godine bio je u Saveznoj narodnoj skupštini predsednik Ustavotvornog, a zatim Zakonodavnog odbora. Od januara 1953. do januara 1954. bio je potpredsednik Saveznog izvršnog veća (SIB), a od 1954. do 1957. godine predsednik Savezne narodne skupštine.

Jedan je od autora prvog Ustava FNRJ iz 1946. godine, Ustavnog zakona i drugih zakona koji su predstavljali pravne temelje FNRJ i njenih ustanova. Učestvovao je i na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Na Petom i Šestom kongresu KPJ, biran je u Politbiro Centralnog komiteta KPJ. Bio je član Predsedništva Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ), Centralnog odbora Saveza boraca, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Imao je čin rezervnog general-majora JNA.

Preminuo je u Parizu, 15. marta 1957. godine, prilikom povratka iz Londona, gde je predvodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Sahranjen je u Beogradu, u Grobnici narodnih heroja na Kalemegdanu, gde su sahranjeni i Đuro Đaković, Ivo Lola Ribar i Ivan Milutinović.

Umetnička biografija

Slikarstvo

Moša Pijade, Autoportret sa japanskim lutkama, 1916.

Posle završene osnovne škole napušta Nižu gimnaziju 1905. godine, od kada kratko vreme pohađa Umetničko-zanatsku školu u Beogradu kod Marka Murata, a neposredno posle koje postaje privatni đak Paška Vučetića. Studirao 1906—1907. slikarstvo u Minhenu u privatnoj školi Hajnriha Knira, a potom i na Akademiji za likovnu umetnost kod slikara Angela Janka. U Pariz odlazi 1909, a u Beograd se vraća već 1910. godine.

Od 1913. do 1914. je nastavnik crtanja u Gimnaziji u Ohridu.

Prvi put je izlagao u Somboru 1911. godine, zatim 1919. sa „Grupom umetnika“ u Beogradu. Jedinu samostalnu izložbu organizovao je 1952. u svom ateljeu u Beogradu. Komemorativne izložbe priređene su mu 1957. i 1958. godine Beogradu, Sarajevu, Puli, Zagrebu, Ljubljani i Splitu.

Slikarski koncept Moše Pijade zasnovan je na prirodi, obliku i svetlosti. Iako modernistički opredeljen, Pijade je ostao dosledan realističkoj formi do kraja stvaralaštva. Istoriografija je podelila njegovo slikarstvo u tri perioda: I — tamni 1910—1924, II — robijaški 1925—1939. i III — svetli 1939—1957.

Uradio je oko 120 slika (od kojih je većina izgubljena) i više stotina skica i crteža. Najvrednije slike nalaze se u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Literatura (izbor)

• 1926 Miroslav Krleža, Moša Pijade, Obzor 21. februar, Zagreb
• 1957 Veljko Petrović, (pred. kat.), Narodni muzej, Beograd
• 1957 Pavle Vasić, Slikarsko delo Moše Pijade, Politika, 13. maj, Beograd
• 1957 Marko Čelebonović, Slikar Moša Pijade, Umjetnost, br. 1, Zagreb
• 1963 Lazar Trifunović, (pred. kat.), Mala galerija Spomen-muzeja II zasedanja AVNOJ-a, Jajce
• 1963 Lazar Trifunović, Moša Pijade, slikar i borac za umetničku istinu, predgovor za monografiju Moša Pijade, O umetnosti, Srpska književna zadruga, Beograd
• 1964 Miodrag B. Protić, Savremenici II. str. 75-78, Nolit, Beograd
• 1967 Miodrag B. Protić, Treća decenija — konstruktivno slikarstvo, Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti, Beograd
• 1977 Zoran Markuš, Titov saborac Moša Pijade, Borba, 13. jul, Beograd

Likovna kritika

Spomenik Moši Pijade u Zagrebu

Spomenik u Jajcu

Kao revolucionar, Moša Pijade se i u umetničkoj kritici bavio problemom mesta umetnika u društvu, dijalektički ga antagonizujući kao „umetnički proletarijat“. Sem društvene kritike, Pijade je posvećeno pisao i likovnu kritiku, nalazeći se među najobrazovanijim i najsenzibilnijim srpskim kritičarima svog vremena. Metod kritičkog pristupa bio mu je baziran na analitičkom i sintetičkom tumačenju umetničkih pojava, stvaralaca i dela, na realističkom i materijalističkom konceptu estetičkog prosuđivanja. Veliki doprinos dao je modernističkom demistifikovanju nacionalnih i tradicionalnih postavki, tema i sadržaja naše umetnosti na početku 20. veka. Bio je žestok i principijelan polemičar oko nekih pitanja savremene umetnosti, njenog razumevanja i javnog značenja. Ni kao slikar ni kao umetnički kritičar nije zastupao estetiku socijalističkog realizma.

Bibliografija

• 1911. Pozorišne dekoracije, Novo vreme, Beograd
• 1912. Kroz jugoslovensku izložbu, Mali žurnal, Beograd
• 1912 „Josifov san“ na doboš za 300 maraka, Mali žurnal, Beograd
• 1913 Miroslav Kraljević, Mali žurnal, Beograd
• 1913. Oko Dositejevog spomenika, Pravda, Beograd
• 1913. Jedna nova bolest, Pravda, Beograd
• 1913. Bronzana nakaza, Pravda, Beograd
• 1913. Opet o spomenicima, Pravda, Beograd
• 1915. Sveta Sofija ohridska, Delo, Niš
• 1919 Ivan Meštrović i težnje za stilom u našoj umetnosti, Ilustrovane novosti, Zagreb, Slobodna reč, Beograd
• 1919. Izložba „Grupe umetnika“, Radničke novine, Beograd
• 1920. Posmrtna izložba Koste Miličevića, Radničke novine, Beograd
• 1921. Izložbena zgrada za Beograd, Slobodna reč, Beograd
• 1921. Položaj umetnika u našem društvu, Slobodna reč, Beograd
• 1954. Majstor Pjer, (pred. kat.), Beograd

Novinarstvo

Spomenik Moši Pijade ispred glavne zgrade lista „Politika“ u Beogradu

Bavio se revolucionarnom publicistikom: od 1910. do 1924. godine piše prokomunističke tekstove, a za Radničke novine (od 1920. kada je primljen u KPJ), zatim za Svesindikalni pokret, Radnik, Borbu i dr.; početkom 1919. godine, pokrenuo je u Beogradu vlastiti dnevni opozicioni list „Slobodna reč“, koji uređuje i za koji piše, a koji izlazi do 1923. „Slobodna reč“ je od 1924. godine kao nedeljnik, u stvari, bila glasilo KPJ. Od te godine je i urednik sindikalnog glasila „Organizirani radnik“. Kada je 1923. godine osnovana Nezavisna radnička partija Jugoslavije, Pijade je uređivao i njen list „Radnik“, a kada su ga vlasti zabranile, počeo je da izdaje i uređuje novinu „Okovani radnik“.

Od 1911. do 1912. bio je sekretar Udruženja novinarskih saradnika.

Osnivač je i prvi saradnik Telegrafske agencije nove Jugoslavije (Tanjug), 5. novembra 1943. godine.

Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914, prilikom evakuacije iz Beograda, poneo je sa sobom i time spasao tigl (zaglavlje) Politike.

Odlikovanja

Nosilac je brojnih inostranih i jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su:

• Orden narodnog heroja — odlikovan 27. novembar 1953. godine
• Orden junaka socijalističkog rada — odlikovan 1949. godine (prvi odlikovani)
• Orden narodnog oslobođenja
• Orden partizanske zvezde prvog reda
• Orden zasluga za narod prvog reda
• Orden bratstva i jedinstva prvog reda
• Orden za hrabrost
• Partizanska spomenica 1941.

Od inostranih se ističu: grčki Orden Đorđa I, etiopski Orden Svete Trojice i dr.

Foto-galerija

• 
  Moša Pijade kao politički osuđenik 1925. i 1931.
• 
  Josip Broz Tito i Moša Pijade u Lepoglavi
• 
  Moša Pijade i Josip Broz Tito, oko 1931.
• 
  Moša Pijade i Ivo Lola Ribar u Jajcu, 1943.
• 
  Moša Pijade (skroz levo) na Prvom zasedanju Slovenačkog narodnooslobodilačkog veća, 1944.
• 
  Moša Pijade u Novom Sadu, 1949.
• 
  Moša Pijade drži govor u Saveznoj narodnoj skupštini
• 
  Moša Pijade (treći sleva) sa članovima Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ, 1953.
• 
  Moša Pijade i Aleksandar Ranković, 1955.
• 
  Moša Pijade
• 
  Poštanska markica sa likom Moše Pijade iz 1968.
• 
  Bista Moše Pijade na Kalemegdanu
• 
  Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu — Moša Pijade, Ivo Lola Ribar, Đuro Đaković i Ivan Milutinović

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4. 
• Dokumentacija Narodnog muzeja, Beograd
• Dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Beograd
• Moša Pijade, O umetnosti, (monografija, priredio Lazar Trifunović), Srpska književna zadruga, Beograd, 1963. godina

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU
• Protest.ba: Moša Pijade (1890—1957)
• Jugoslavija, Tito i narodni heroji: Moša Pijade — kad revolucija pobedi slikarstvo (B92, 16. mart 2022)