Mržnja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Mržnja (budizam).
Hejzel Maseri viče na Elizabet Ekford u izrazu rasne mržnje 1957.

Mržnja je osjećanje intenzivne odbojnosti prema nekome ili nečemu. Kroz istoriju, različiti filozofi su davali različite definicije mržnje i njenih uzroka.[1] Mržnja je često povezana sa intenzivnim osećanjem besa, prezira i gađenja. Mržnja se ponekad posmatra kao suprotnost ljubavi.

Istorija pojma[uredi | uredi izvor]

Još je indijski filozof Sidarta Gautama istraživao poreklo mržnje, zaključujući: »Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom, već jedino njenim odsustvom. Ovo je večni zakon.«[2]

Rene Dekart je definisao mržnju kao svjesnost da je neko ili nešto loše, u kombinaciji sa jakom potrebom da se od toga udalji. Baruh Spinoza je definisao mržnju kao tip bola čiji uzrok leži u spoljašnjim izvorima. Aristotel je posmatrao mržnju kao želju za uništenjem nečega što je neizlječivo vremenom. Dejvid Hjum je mržnju smatrao osjećanjem koje se ne može umanjiti i koje se uopšte ne može definisati.[3]

U psihologiji, Sigmund Frojd je definisao mržnju kao stanje ega koje želi da uništi izvor svoje nesrećnosti.[4] U nešto modernijem stanovištu, u knjizi Penguin Dictionary of Psychology (psihološki rječnik) mržnja se opisuje kao „duboko, trajno, jako osjećanje koje izražava animozitet, ljutnju i neprijateljstvo prema osobi, grupi ili predmetu“[5]. Pošto se smatra da je mržnja dugotrajno osjećanje, mnogi psiholozi smatraju da je to više trajni stav osobe nego (privremeno) emocionalno stanje.

Savremena istraživanja[uredi | uredi izvor]

Uticaj osjećanja mržnje na nervni sistem je istraživan pomoću metode fMRI. U tom ogledu su skenirani mozgovi osoba u isto vrijeme dok su im prikazivane slike stvari koje mrze. Istraživači su zaključili da postoji poseban šablon u moždanoj aktivnosti kad se osjeća mržnja.[6]

Terminologija[uredi | uredi izvor]

Pojam mržnje se upotrebljava u mnogim složenim nazivima koji se koriste za označavanje specifičnih oblika omraze. Takvi pojmovi se po pravilu grade uz upotrebu odgovarajućeg prefiksa izvedenog iz grčke reči μῖσος (misos / mržnja). Po tom principu su nastali pojmovi mizoginija (mržnja prema ženama), odnosno mizandrija (mržnja prema muškarcima), kao i drugi slični nazivi za razne vrste mržnje.

Emocija[uredi | uredi izvor]

Kao emocija, mržnja može biti kratkotrajna ili dugotrajna.[7] Može biti niskog intenziteta - 'Mrzim brokoli' - ili visokog intenziteta: 'Mrzim ceo svet'.[8] U nekim slučajevima, mržnja može biti naučeni odgovor na spoljašnje uticaje, kao što je zloupotreba, zavaravanje ili manipulacija. Kao opšte pravilo, mržnja je dubok psihološki odgovor na osećaj zarobljenosti ili nesposobnost da se razumu određeni sociološki fenomeni. Robert Sternberg je video tri glavna elementa u mržnji:

  • negacija intimnosti, stvaranjem distance kada je bliskost postala pretnja;
  • infuzija strasti, kao što su strah ili bes;
  • odluka o obezvređenju prethodno vrednovanog objekta.[7]

Važna samozaštitna funkcija, koja se nalazi u mržnji,[9] može se ilustrovati Stajnbergovom analizom 'buntovničke' mržnje, pri čemu se zavisni odnos odbacuje u potrazi za autonomijom.[10]

Psihoanaliza[uredi | uredi izvor]

Sigmund Frojd je definisao mržnju kao ego stanje koje želi da uništi izvor svoje nesreće, naglašavajući da je to povezano sa pitanjem samoodržanja.[11] Donald Vinikot je istakao razvojni korak u mržnji, sa prepoznavanjem spoljašnjeg objekta: „U poređenju sa magijskom destrukcijom, agresivne ideje i ponašanje poprimaju pozitivnu vrednost, a mržnja postaje znak civilizacije“.[12]

Konsekventno, teorija objektnih odnosa je naglasila važnost prepoznavanja mržnje u analitičkom okruženju: analitičar priznaje sopstvenu mržnju (kao što je otkriveno u strogim vremenskim ograničenjima i naplaćenoj naknadi),[13] što zauzvrat može omogućiti da pacijent prizna i zadrži svoju prethodno prikrivenu mržnju prema analitičaru.[9]

Adam Filips je otišao toliko daleko da je sugerisao da je prava ljubaznost nemoguća u vezi a da se ne mrzi i bude omražen, tako da nesentimentalno priznavanje međuljudskih frustracija i njihovih povezanih neprijateljstava može dozvoliti da se pojavi istinsko osećanje saosećanja.[[14]

Legalnosti[uredi | uredi izvor]

Savetodavni video Velške vlade

Na engleskom jeziku, zločin iz mržnje (takođe poznat kao „zločin motivisan pristrasnošću“) se generalno odnosi na krivična dela za koja se smatra da su motivisana mržnjom. Oni koji počine zločine iz mržnje ciljaju žrtve zbog njihovog percipiranog članstva u određenoj društvenoj grupi, koja se obično definiše prema rasi, polu, religiji, seksualnoj orijentaciji, mentalnom poremećaju, invaliditetu, klasi, etničkoj pripadnosti, nacionalnosti, godinama, rodnom identitetu ili političkom opredeljenju.[15] Incidenti mogu uključivati fizički napad, uništavanje imovine, maltretiranje, uznemiravanje, verbalno zlostavljanje ili uvrede, ili uvredljive grafite ili pisma (pošta mržnje).[16]

Govor mržnje je govor za koji se smatra da omalovažava osobu ili grupu ljudi na osnovu njihove društvene ili etničke grupe,[17] kao što su rasa, pol, godine, etnička pripadnost, nacionalnost, religija, seksualna orijentacija, rodni identitet, mentalni poremećaj, invaliditet, jezičke sposobnosti, ideologija, društvena klasa, zanimanje, izgled (visina, težina, boja kože, itd), mentalni kapacitet i bilo koja druga razlika koja se može smatrati preprekom. Pojam obuhvata pismenu i usmenu komunikaciju i neke oblike ponašanja u javnom okruženju. To se ponekad se naziva i antilokucijom i prva je tačka na Olportovoj skali koja meri predrasude u društvu. U mnogim zemljama, namerna upotreba govora mržnje je krivično delo koje je zabranjeno zakonima o podsticanju na mržnju. Često se navodi da se kriminalizacija govora mržnje ponekad koristi da obeshrabruje legitimnu diskusiju o negativnim aspektima dobrovoljnog ponašanja (kao što su političko ubeđivanje, verska privrženost i filozofska odanost). Takođe se postavlja pitanje da li govor mržnje u nekim zemljama spada pod zaštitu slobode govora.

Obe ove klasifikacije su izazvale debatu, sa kontraargumentima kao što su, ali ne ograničavajući se na, teškoće u razlikovanju motiva i namere za zločine, kao i filozofsku debatu o valjanosti vrednovanja ciljane mržnje kao većeg zločina od opšte mizantropije[18][19][20] i prezir čovečnosti je potencijalno jednak zločin sam po sebi.[21][22][23]

Neurologija[uredi | uredi izvor]

Neuralni korelati mržnje su istraženi fMRI procedurom. U ovom eksperimentu, ljudima je skeniran mozak dok su gledali slike ljudi koje su mrzeli. Rezultati su pokazali povećanu aktivnost u srednjem frontalnom girusu, desnom putamenu, bilateralno u premotornom korteksu, u frontalnom polu i bilateralno u medijalnom insularnom korteksu ljudskog mozga.[24]

Poznato je da oni koji pate od mizofonije izražavaju mržnju kada se podstaknu.[25]

Etnolingvistika[uredi | uredi izvor]

Mržnja, kao i ljubav, poprima različite oblike i forme na različitim jezicima.[26] Iako bi moglo biti pošteno da se kaže da postoji jedna jedina emocija u engleskom, francuskom (haine) i nemačkom (Hass), mržnja je istorijski situirana i kulturološki konstruisana: varira u oblicima u kojima se manifestuje. Tako je izvesna bezrelaciona mržnja izražena u francuskom izrazu J'ai la haine, koji nema precizan ekvivalent u engleskom; dok za one koji govore engleski, ljubav i mržnja uvek uključuju silu, objekat ili osobu, i stoga, odnos sa nečim ili nekim, J'ai la haine (doslovno, ja mrzim) isključuje ideju o emociji usmerenoj na osobu.[27] Ovo je oblik frustracije, apatije i animoziteta koji se vrti u subjektu, ali ne uspostavlja nikakav odnos sa svetom, osim besciljne želje za uništenjem.

Francuski oblici antiamerikanizma su viđeni kao specifičan oblik kulturne ogorčenosti, koji registruje radost u mržnji.[28]

Religija[uredi | uredi izvor]

Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za slobodu i veru citirao je koncept kolektivne mržnje zasnovane na religiji, koju je opisao kao fenomen koji je stvorio čovek, izazvan namernim radnjama i propustima raspirivača mržnje.[29]

Mržnja može biti sankcionisana i religijom. Hebrejska reč koja opisuje psalmistovu „savršenu mržnju“ (Ps. 139,22) znači da ona „dovodi proces do kraja“.[30] Postoje i izvori koji objašnjavaju kako se islam razvio oko mržnje prema neverovanju, jer se smatra izvorom zla i da pristalice nastoje da šire kuransku veru kao sredstvo za njeno iskorenjivanje.[31] Konkretan primer je govor mržnje. Objašnjeno je da religija ima za cilj da preobrati nove sledbenike i da se ekstremni govor protiv druge religije ili njenih pristalica smatra sredstvom za efikasno menjanje tuđih verovanja.[32]

Filozofija[uredi | uredi izvor]

Filozofi su od antičkog vremena nastojali da opišu mržnju, a danas postoje različite definicije. Aristotel je, na primer, to posmatrao kao različito od ljutnje i besa, opisujući mržnju kao želju da se uništi objekat i neizlečiva je vremenom.[33] Dejvid Hjum je takođe ponudio sopstvenu konceptualizaciju, tvrdeći da je mržnja nesvodljivo osećanje koje se uopšte ne može definisati.[34]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Potražite mržnja u Vikirečniku, slobodnom rečniku.
Vikicitat ima citate vezane za članak Mržnja.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Reber, A.S., & Reber, E. (2002). The Penguin dictionary of psychology. New York: Penguin Books.
  2. ^ Čedomil Veljačić, Karma - plod koji dozreva Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. oktobar 2009), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  3. ^ Royzman, E. B., McCauley, C. & Rozin, P. (2005). From Plato to Putnam: Four ways to think about hate. In The Psychology of Hate by Sternberg, R. (Ed.).
  4. ^ Freud, S. (1915). The instincts and their vicissitudes.
  5. ^ Reber, A.S., & Reber, E. (2002). The Penguin dictionary of psychology. New York: Penguin Books.
  6. ^ Zeki, S. and Romaya, J.P. (October 29, 2008) "Neural Correlates of Hate", PLoS ONE 3(10):e3556 . doi:10.1371/journal.pone.0003556.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  7. ^ a b Y Ito ed., Encyclopedia of Emotion (2010) p. 302
  8. ^ S Kucuk, Brand Hate (2016) p. 12-3
  9. ^ a b I Craib, Psychoanalysis (Cambridge 2001) p. 208
  10. ^ Y Ito ed., Encyclopedia of Emotion (2010) p. 303
  11. ^ S Freud, 'The instincts and their vicissitudes' (1915) in On Metapsychology (PFL 11) p. 135-5.
  12. ^ D W Winnicott, The Child, the Family, and the Outside World (Penguin 1973) p. 239
  13. ^ J Malcolm, Psychoanalysis (London 1988) p. 143
  14. ^ A Phillips/B Taylor, On Kindness (London 2004) p. 93-4
  15. ^ Stotzer, R.: Comparison of Hate Crime Rates Across Protected and Unprotected Groups Arhivirano 2013-10-19 na sajtu Wayback Machine, Williams Institute, 2007–06. Retrieved on 2007-08-09.
  16. ^ Hate crime Arhivirano novembar 26, 2005 na sajtu Wayback Machine, Home Office
  17. ^ „Dictionary.com: Hate speech”. Dictionary.reference.com. Pristupljeno 2012-12-07. 
  18. ^ „The American Heritage Dictionary entry: philanthropy”. www.ahdictionary.com. HarperCollins. 
  19. ^ „misanthropy”. www.etymonline.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  20. ^ „Definition of Misanthropy”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 7. 2021. 
  21. ^ Company, Houghton Mifflin Harcourt Publishing. „The American Heritage Dictionary entry: misanthropy”. www.ahdictionary.com. Pristupljeno 5. 7. 2021. 
  22. ^ Lim, Song Hwee (31. 8. 2006). Celluloid Comrades: Representations of Male Homosexuality in Contemporary Chinese Cinemas (na jeziku: engleski). University of Hawaii Press. str. 167. ISBN 9780824830779. 
  23. ^ Sawaya, Francesca (15. 7. 2014). The Difficult Art of Giving: Patronage, Philanthropy, and the American Literary Market (na jeziku: engleski). University of Pennsylvania Press. str. 207. ISBN 9780812290035. 
  24. ^ Zeki, S.; Romaya, J.P. (oktobar 2008). Lauwereyns, Jan, ur. „Neural Correlates of Hate”. PLoS ONE. 3 (10): e3556. Bibcode:2008PLoSO...3.3556Z. PMC 2569212 Slobodan pristup. PMID 18958169. doi:10.1371/journal.pone.0003556 Slobodan pristup. 
  25. ^ Swedo, Susan; Baguley, David M.; Denys, Damiaan; Dixon, Laura J.; Erfanian, Mercede; Fioretti, Alessandra; Jastreboff, Pawel J.; Kumar, Sukhbinder; Rosenthal, M. Zachary; Rouw, Romke; Schiller, Daniela (2021-04-07). „A Consensus Definition of Misophonia: Using a Delphi Process to Reach Expert Agreement” (na jeziku: engleski). doi:10.1101/2021.04.05.21254951. 
  26. ^ James W. Underhill, Ethnolinguistics and Cultural Concepts: truth, love, hate & war, (2012) p. 160
  27. ^ James W. Underhill, Ethnolinguistics and Cultural Concepts: truth, love, hate & war, (2012) p. 161-2
  28. ^ James W. Underhill, Ethnolinguistics and Cultural Concepts: truth, love, hate & war, (2012) p. 173-181
  29. ^ Temperman 2015, str. 317
  30. ^ Harris, R Laird (2003-10-01). Theological Wordbook of the Old Testament. Moody Publishers; New Edition. ISBN 978-0802486493. 
  31. ^ Johnson 2010, str. 89
  32. ^ Howard, Erica (2017). Freedom of Expression and Religious Hate Speech in Europe (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9781351998789. 
  33. ^ Smith, Tiffany Watt (2016). The Book of Human Emotions: From Ambiguphobia to Umpty -- 154 Words from Around the World for How We Feel (na jeziku: engleski). Little, Brown. ISBN 9780316265393. 
  34. ^ Spencer 2017, str. 61

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mržnja na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мржња&oldid=27551906”