Pređi na sadržaj

Мржња (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mržnja
Poster za film Mržnja, sa sloganom Jusqu'ici tout va bien... („Za sada je sve u redu...”)
Izvorni naslovLa Haine
Žanrkriminalistička
drama
RežijaMatju Kasovic
ScenarioMatju Kasovic
Glavne ulogeVensan Kasel
Iber Kunde
Said Tagmaui
MuzikaAssassin
ScenografPijer Aim
MontažaMatju Kasovic
Skot Stivenson
Producentska
kuća		Kanal+
Godina1995.
Trajanje98 minuta
ZemljaFrancuska
Jezikfrancuski
Budžet2.6 miliona dolara
IMDb veza

Mržnja (fr. La Haine; francuski izgovor: ​[la ɛn]) je francuski crno-beli film iz 1995. godine koji je, po sopstvenom scenariju, režirao i montirao Matju Kasovic.[1] Po žanru je socijalna drama, a govori o problemima trojice besposlenih mladića iz siromašnog predgrađa u blizini Pariza, u vreme kada njihovu sredinu potresaju neredi nakon što je njihov prijatelj teško povređen u policijskom pritvoru.

Glavne teme filma su problemi omladine bez perspektive koja je odrastala u lošim uslovima, rasizam u francuskom društvu i policijsko nasilje. Naslov filma potiče od replike koju izgovara lik Ibera, jednog od trojice prijatelja: "Mržnja stvara mržnju!". Film je ostvario kritički uspeh, a Kasovic je na Filmskom festivalu u Kanu 1995. godine osvojio nagradu za najbolju režiju. U engleskom govornom području film se najčešće prikazuje pod svojim originalnim, francuskim nazivom, iako je njegovo američko VHS izdanje objavljeno pod engleskim naslovom.

Logo filma

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Film počinje snimcima televizijskih vesti koje prikazuju proteste u distriktu smeštenom u predgrađu opštine Šantelup le Vinj, u blizini Pariza. Pobuna je izbila nakon što je u policijskom pritvoru pretučen i teško povređen Abdel Išah, koji je potom hospitalizovan. Neredi eskaliraju i dovode do napada na lokalnu policijsku stanicu, pri čemu je izgubljen jedan službeni revolver.

Film prati oko dvadeset uzastopnih sati iz života trojice Abdelovih prijatelja, mladića iz imigrantskih porodica koji žive u siromašnom susedstvu u vreme pobune.

Vins je mladi Jevrejin agresivnog temperamenta koji želi da osveti Abdela. Dok gaji duboku mržnju prema policiji, u svom kupatilu pred ogledalom potajno oponaša lik Travisa Bikla iz filma Taksista. Iber je Afrofrancuz, bokser i sitni diler droge, koji izbegava sukobe sa policijom i s negodovanjem gleda na Vinsovo impulsivno ponašanje. Sanja o odlasku iz predgrađa i stvaranju boljeg života, ali je njegova teretana u kojoj je trenirao boks uništena za vreme protesta. Said je mladi severno-afrički musliman koji igra posredničku ulogu između Vinsa i Ibera.

Trojica prijatelja besciljno provode dane pod čestim policijskim nadzorom. Na zabavi na krovu zgrade, koju prekida policija, Vins vređa policajca u civilu. Nakon što su napustili zabavu, otkriva prijateljima da je pronašao revolver kalibra .44 Magnum izgubljen tokom protesta, te da planira da ga upotrebi kako bi ubio policajca u slučaju da Abdel umre. Iako se Iber protivi toj ideji, Vins krišom zadržava oružje za sebe. Kada pokušaju da posete Abdela u bolnici, policija im to onemogućava. Said biva uhapšen nakon što odbiju da izađu iz bolnice, ali ubrzo biva pušten zahvaljujući policajcu koji poznaje njegovog brata.

Na skupu u predgrađu kojem prisustvuju sva trojica, dolazi do haosa nakon što Vins umalo puca u policajca. Uspevaju da stignu na voz za Pariz. Po dolasku u grad, njihovi susreti sa različitim, dobroćudnim i neprijateljski nastrojenim građanima, u nekoliko navrata umalo prerastaju u nasilje. U javnom toaletu sreću čoveka koji je preživeo Gulag, a koji im je ispričao priču o prijatelju koji je odbio da obavi nuždu napolju, nakon čega se smrznuo do smrti. Trojica prijatelja ne razumeju značenje priče.

Kasnije posećuju Asteriksa, zavisnika od kreka koji duguje novac Saidu, što je pri Asteriksovom pokušaju da natera Vinsa da igraju ruski rulet rezultiralo fizičkim sukobom. Nakon što naleću na sadističke policajce u civilu, Said i Iber bivaju uhapšeni, dok Vins uspeva da pobegne. Policajci ih fizički i verbalno zlostavljaju pre nego što budu zadržani u pritvoru. Trojica prijatelja propuštaju poslednji voz do stanice Sen-Lazar, zbog čega su primorani da noć provedu na ulicama.

Nakon neuspešnog pokušaja krađe automobila i izbacivanja iz galerije umetnosti, trojica prijatelja ostaju u tržnom centru, gde na vestima saznaju da je Abdul preminuo. Penju se na krov sa koga provociraju skinhede i policajce, a zatim nailaze na grupu skinheda koja brutalno pretuče Saida i Ibera. Vins prekida tuču uz pomoć oružja i hvata jednog od skinheda, držeći ga na nišanu. Iako Iber insistira da ga ubije, Vins pokazuje svoju nespremnost da to i učini, pri čemu ga pušta da beži. Iber ga tada provocira, tvrdeći da ne može da se suoči sa činjenicom kako njegov bezdušni stav zapravo nije u skladu s njegovom pravom prirodom.

Rano ujutru, sva trojica se vraćaju kući, nakon čega Vins predaje pištolj Iberu. Nedugo potom, Vins i Said nailaze na policajca u civilu koga je Vins prethodno vređao dok su bili na krovu. Policajac ga hvata i preti uperivši mu napunjen pištolj u glavu. Iber pritrčava u pomoć, ali dolazi do slučajnog pucnja, pri čemu Vins biva ubijen.

Ovaj rasplet je praćen Iberovom naracijom o čoveku koji pada sa zgrade, uveravajući sebe da je sve u redu, što predstavlja metaforu koja simbolizuje propadanje francuskog društva, u kojem neprijateljstvo prerasta u besmisleno nasilje. Dok Iber i policajac upiru pištolje jedan prema drugom, a Said zatvara oči, čuje sa pucanj, bez otkrivanja ko je pucao i ko je mogao biti pogođen.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
Glumac Uloga
Vensan Kasel Vins
Iber Kunde Iber
Said Tagmaui Said
Mark Dure Inspektor Noter Dama
Abdel Ahmad Grili Abdel
Fransoa Kuvontal Asteriks
Benoa Mažimel Benoa
Andre Demot Domar
Filip Naon Šef policije
Zinedin Sualem Policajac u civilu
Vensan Lando Pijani mladić
Karin Vijar Devojka u galeriji
Peter Kasovic Šef galerije
Matju Kasovic Skinhed

Produkcija

[uredi | uredi izvor]

Scenarista i reditelj filma, Matju Kasovic, izjavio je da je na ideju za film došao nakon što je 1993. godine mladi Zairac, Makom M`Bovel, ubijen iz neposredne blizine dok je u policijskom pritvoru bio vezan lisicama za radijator.[2] U javnosti je saopšteno kako je policajac bio iznerviran njegovim rečima i da mu je pretio, nakon čega je slučajno došlo do ispaljivanja iz pištolja.

Kasovic je započeo pisanje scenarija 6. aprila 1993. godine, na dan kada je M' Bovel ubijen. Pored ovog slučaja, bio je inspirisan i smrću Malaka Osikina, dvadesetdvogodišnjeg studenta demonstranta koji je 1986. godine umro nakon što ga je interventna policija smrtno pretukla posle masovnih demonstracija u kojima nije učestvovao.[3] Osikinova smrt je pomenuta u uvodnoj montaži filma.[4] Budući da je i sam učestvovao u protestima, Kasovic je za potrebe filma iskoristio i svoja lična iskustva, pa se u filmu pojavljuje u ulozi skinheda, dok njegov otac Peter, takođe reditelj, tumači ulogu šefa galerije umetnosti.

Najveći deo filma snimljen je u pariskom predgrađu Šantelup le Vinj. Za potrebe filma iskorišćeni su autentični snimci, koji su zabeleženi u periodu od 1986. do 1995. godine, u vreme dok su protesti još uvek trajali. Kako bi se pripremili za snimanje, Kasovic, producenti i glumačka postava preselili su se u predgrađe tri meseca pre početka snimanja. Zbog kontroverzne teme koju je film obrađivao, sedam ili osam lokalnih francuskih veća ekipi filma nije odobrilo snimanje na svojoj teritoriji. Kasovic je bio primoran da privremeno promeni naziv scenarija u Pravo na državljanstvo.[5] Deo glumačke postave su zapravo činili naturščici, dok sam film sadrži brojne situacije koje su zasnovane na stvarnim događajima.

Muziku za film je priredila francuska hardkor rep grupa Assassin, čija je pesma Nique la Police (u prevodu Jebeš policiju) korišćena u jednoj od scena. Jedan od članova grupe, Matijas Krošon, brat je glumca Vensana Kasela, koji u filmu tumači ulogu Vinsa.

Film je posvećen onima koji su umrli u vreme njegovog nastanka.

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Film je po objavljivanju postigao veliki kritički uspeh i bio dobro prihvaćen u Francuskoj i u inostranstvu. Prikazan je i na Filmskom festivalu u Kanu 1995. godine, gde je dobio stojeće ovacije, dok je Kasovic nagrađen za najbolju režiju.[4] Imao je ukupno 2.042.070 gledalaca u Francuskoj, gde je bio četrnaesti film sa najvećom zaradom u godini.[6]

Na osnovu 73 kritike objavljene na veb-sajtu Rotten Tomatoes, film ima prosečnu ocenu od 96%, sa ocenom 8.1/10. Opis filma na stranici glasi: „Direktan i zapanjujuće efektivan, film Mržnja beskompromisno prikazuje dugotrajne društvene i ekonomske podele koje su pogađale Pariz tokom devedesetih godina".[7] Kevin Tomas iz Los Angeles Times je film nazvao sirovim, vitalnim i zadivljujućim.[8] Vendi Id u dnevnom listu Times ističe kako je „Mržnja“ jedan od najefektnijih filmova urbane kinematografije ikada napravljenih.[9]

Nakon što je film dobro prihvaćen u Francuskoj, tadašnji francuski premijer Alen Žipe organizovao je specijalnu projekciju filma za članove kabineta, na kojoj je njihovo prisustvo bilo obavezno. Portparol premijera je izjavio da Žipe, uprkos određenim zamerkama na anti-policijske tonove filma, smatra da je reč o izuzetnom delu kinematografske umetnosti koje može učiniti da postanemo svesniji društvenih stvarnosti.[5]

Na listi Sto najboljih filmova svetske kinematografije koju je 2010. godine objavio filmski mesečnik Empire, film Mržnja je zauzeo 32. mesto.[10]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]

Kućno izdanje

[uredi | uredi izvor]

Film je bio dostupan na VHS izdanju u Sjedinjenim Američkim državama, ali nije objavljen na DVD izdanju sve do 2007. godine, kada je The Criterion Collection objavio izdanje koje se sastojalo od dva diska. Film je prikazan na mnogim Čart Komunikejšn kanalima.

U Evropi su takođe objavljena i Blu-rej i DVD izdanja u HD kvalitetu, a Criterion je Blu-rej izdanje filma objavio u maju 2012. godine. Ovo izdanje uključuje audio komentar reditelja Matjua Kasovica, uvod glumice Džodi Foster, kao i Deset godina Mržnje, dokumentarni film koji okuplja glumačku i snimateljsku ekipu deceniju nakon premijere filma, igrani film o postavci filma na platnu, produkcijskim snimcima i izbrisanim i produženim scenama, od kojih svaka sadrži pogovor Kasovica.[11]

Film je takođe objavljen na Blu-reju u 4K rezoluciji u izdanju Criterion-a, početkom aprila 2024. godine.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Mirković, Napisao: Goran (2013-07-21). „Mržnja – La Haine (1995)”. Kakav je film? (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-14. 
  2. ^ Elstob, Kevin. „Predlog mržnje (fra. La Haine)”. Film Kvorterli. Berkli, Kalifornija: Univerzitet u Kaliforniji
  3. ^ Sajolino, Elein (30 . Mart 2006) „Nasilni mladići ugroženi demonstracijama otmica u Parizu”. Njujork Tiajms. Njujrok Tajms Kompani.
  4. ^ a b „Mržnja i posle: Umetnost, politika i (fra. Banlieue)”.
  5. ^ a b Džonston, Šila (19. oktobar 1995). „Zašto je premijer morao da vidi Mržnju”. Nezavisni London.
  6. ^ „Mržnja (1995)”. Boks-Ofis. 31. Maj. 1995. Pristupljeno 8. aprila 2012.
  7. ^ „Mržnja (1996)”. Roten tomejtous. Fandango kompanija. Preuzeto 1. Jula 2019.
  8. ^ Tomas, Kevin (8. Mart 1995). „Privlačno, bezobrazan pogled na mržnju”. Los Anđeles Tajms. Arhivirano iz originala 7. Jula 2011. Preuzeto 7. Jun 2011.
  9. ^ Idm, Vendi (19. avgust 2004). „Mržnja”. Tajms. Arhivirano iz originala 7. Jula 2011. Preuzeto 7. Jula 2011.
  10. ^ „Sto najboljih filmova svetske kinematografije | 32. (fra. La Haine”. Empajer. 2010. iz originala 7. jula 2011. Preuzeto 7. Jula 2011.
  11. ^ „Mržnja”. Zbirka kriterijuma.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мржња_(филм)&oldid=30510739”