Мрка трубача
| Mrka trubača | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. cornucopioides
|
| Binomno ime | |
| Craterellus cornucopioides | |
Mrka trubača, crna truba ili mrtvačka truba (лат. Craterellus cornucopioides) jestiva je gljiva koja često u grmovima i pojedinačno, na zemlji među lišćem i niskim rastinjem.
Klobuk[uredi | uredi izvor]
Prelazi postepeno u stručak, tako da se ne može reći gde jedno završava, a drugo počinje. Zajedno uzeti, visoki su 10 cm (4 in)[1][2] (mada u izuzetnim slučajevima mogu da budu 15 cm (6 in)[3][4]), a široki od 3 do 8 cm. Cela gljiva ima oblik roga, trube, kotla ili ljiljana — u svim je slučavjevima dakle se do dna šuplja. Natkriljeni, gornji širi deo ima valovit, urezan, kovrdžav ili, u svakom slučaju, barem dole podvnut rub, koji je tanak i najpre počinje gnjiti. S gornje i unutrašnje strane površina je tamnije ljuspičava, sitno pahuljasto pa i s pokojom kratkom i tankom dlačicom; vlažna i u odraslih crnosmeđa, suva i u mladih svjetlija, sivija i s kraćim crnim crticama.
Himenij[uredi | uredi izvor]
Himenij je smešten s donje i spoljašnje strane natkriljenog dela gljive. On se ne sastoji ni od listića ni od cevčica, pa čak ni od uočljivih prutića: površina mu je tek gušće ili ređe nabrana, valovita, ali gotovo glatka; maslinastosiva, plavičastosiva ili, kasnije, od spora beličasto naprašena. Ispod tog dela stručak se uglavnom sve više sužava, svodi praktično samo na koru debelu do 2 mm, izvan mišije ili srneće sivu, sa plavičastom ili crnom privesom.
Otrusina[uredi | uredi izvor]
Otrusina je bele boje.
Meso[uredi | uredi izvor]
Meso je vrlo tanko, i u klobuku, tamnije ili bleđesivo, raskida se uzdužno na trake, elastično-hrskavičavo, ali ne tvrdo. Ukus blag, ugodan, miris nezametan ili malo plesan.
Mikroskopija[uredi | uredi izvor]
Spore hyaline, eliptične, s jednom velikom kapljom, 11—16/6—9 mi.
Stanište i rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
U gustim, često inzvaredno velikim kolonijama, i u grmovima i pojedinačno, na zemlji među lišćem i niskim raslinjem, u mračnim i vlažnom delovima belogoričnih, najradije bukovih sastojina. U svim našim krajevima, ali ne i svake godine.
Doba[uredi | uredi izvor]
VII-XII
Jestivost[uredi | uredi izvor]
Dosta je kvalitetna gljiva, služi prvenstveno kao začin: lako se suši i samljeta u prah lako sačuva. Može se i svejža primješati među druge ukiseljene gljive. Donji deo, koji je bio u zemlji, odbaciti. Gljiva sa gnjecavim i omekšalim rubom prestare su sa jelo.
Slične vrste[uredi | uredi izvor]
Siva trubača, Cantharellus cinereus Pers. takođe jestiva, može joj nalikovati i bojama i oblikom, ali ona je u proseku manja, te podno natkriljenog dela ima prutiće, odnosno žilice koje se opetovano granaju — a ne naprosto razdaleko nabore. Raste takođe skupno, u mahovini, česta, ali lako se previdi.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Roger Phillips: Mushrooms and other fungi of Great Britain & Europe (1981), Pan Books Ltd., London.
- ^ Courtecuisse, R. & Duhem, B. "Guide des champignons de France et d'Europe" Delachaux et Niestlé. 1994. ISBN 978-2-603-00953-6. also available in English.
- ^ Marcel Bon: The Mushrooms and Toadstools of Britain and North-Western Europe Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-39935-4.
- ^ Courtecuisse, Régis "Collins Guide to the Mushrooms of Britain and Europe" . London: HarperCollins. 1999. ISBN 978-0-00-220012-7.
Spoljašnje vze[uredi | uredi izvor]
- Mrka trubača in Index Fungorum
- Mushroom-collecting.com: Craterellus cornucopioides
- MykoWeb California Fungi: Craterellus cornucopioides
- Craterellus cornucopioides Healing-Mushrooms.net, March 2008.
