Mrmot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mrmot
SMA PC 0 - Taxidermied Marmota marmota.jpg
Alpski mrmot
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Rodentia
Porodica: Sciuridae
Pleme: Marmotini
Rod: Marmota
Blumenbach, 1779
Podrodovi

Mrmot (lat. Marmota) je rod sisara iz reda glodara. U mnogim zemljama je zakonom zaštićen.[1]

Osobine[uredi | uredi izvor]

Mrmot je dugačak otprilike pedeset santimetara, zajedno s repom koji sam iznosi dvadeset santimetara. Težak je četiri do pet kilograma, retko više. Ima prekrasno krzno sivkaste boje, koje na svetlosti dobija zlatnosmeđe prelive. Kao miševi, zečevi i ostali glodari, mrmot ima sekutiće koji neprestano rastu pa mora često nešto da glođe da bi ih trošio. Na prednjim nogama ima četiri prsta naoružana povijenim kandžama pomoću kojih životinja uzima travu i grančice, prinosi hranu ustima i kopa zemlju. Na zadnjim nogama ima pet prstiju s prilično kratkim kandžama. Mrmot ima veoma oštar vid, a uši mu hvataju svaki i najslabiji zvuk.[2]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Mrmot se hrani uglavnom biljkama, travom i ostalim biljem. Takođe jede i žitarice, insekte, pauke i crve. Voli mlade i mekše biljke bilo koje vrste. Drži hranu svojim prednjim šapama dok jede. Mrmoti uglavnom radi hrane izlaze iz svojih jama tokom jutra i popodne, jer im ne prijaju više temperature, što može dovesti do toga da se uopšte ne hrane kad su veoma topli dani. Kada je vreme pogodno, jedu velike količine hrane da bi stvorili sloj sala u telu, koji im je potreban da bi preživeli dug period zimskog sna.[2]

Duboki zimski san[uredi | uredi izvor]

Pre nego što započnu zimski san, mrmoti isteraju svu progutanu hranu i popiju ogromnu količinu vode (inače leti mrmoti uopšte ne piju vodu). Ovako potpuno ispražnjenog želuca i čistih creva, sklupčaju se tako da im njuška dodiruje rep, i zapadnu u dubok san. Za to vreme njihova telesna temperatura spadne na jedanaest ili dvanaest stepeni. Smanjuje se i broj otkucaja srca. Izračunato je da za vreme zimskog sna mrmot u mesec dana udahne sedamdeset i jednu hiljadu puta, a to znači gotovo isto toliko koliko i za samo dva dana aktivnog života. Budi se iz sna u proleće i tada je vrlo slab jer za vreme sna potroši svu masnoću nakupljenu ispod kože.[2]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Kad se probude iz zimskog sna, mrmoti se posvećuju mladima koji će se okotiti. Majka pripremi posebno, sigurnije skrovište. Kad se okote, mali mrmoti liče na lepe sive krznene loptice. Prvih nekoliko nedelja zadržavaju se u skrovištu i majka ih brižljivo doji. Čim donekle poodrastu, majka ih izvodi iz jame i dozvoli im da se pridruže u igri ostalim mladuncima, ali ih neprestano brižno pazi, spremna da im priskoči u pomoć na najmanji znak opasnosti. Kada iskopa novu galeriju, pušta unutra svoje mlade i uči ih kako treba da beže u sporedne hodničiće čim ona zazviždi. Mrmoti se sporo razvijaju, smatraju se odraslim tek po navršenoj drugoj godini života.[2]

Mogu doživeti starost od otprilike osamnaest godina.[2]

Zanimljivost[uredi | uredi izvor]

Kao što u Srbiji postoji narodno verovanje da mečka može predvideti kraj zime i dolazak proleća, takvo isto verovanje postoji u Severnoj Americi vezano za mrmota. Na dan 2. februara 2013. je po 127 put u Pankstonu, malom gradu u Pensilvaniji, SAD održana živopisna manifestacija „Dan mrmota“. To je bila i tema poznatog filmaDan mrmota“ sa Bilom Marejem u glavnoj ulozi.[3]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Sledeći spisak sadrži sve vrste roda Marmota[4] uključujući nedavno definisani M. kastschenkoi.[5]

Primeri vrsta[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Popularna enciklopedija, BIGZ
  2. ^ a b v g d Mala enciklopedija životinjskog carstva, Prosveta, Beograd.
  3. ^ Danas je Dan mrmota Blic,
  4. ^ Thorington, R. W., Jr., and R. S. Hoffman. (2005). "Family Sciuridae". Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, pp. 754–818. D. E. Wilson and D. M. Reeder, eds. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
  5. ^ a b Brandler, OV (2003). „On species status of the forest-steppe marmot Marmota kastschenkoi (Rodentia, Marmotinae)”. Zoologičeskij žurnal (na jeziku: ruski). 82 (12): 1498—1505. 
  6. ^ GBIF Secretariat. Marmota arizonae GBIF Backbone Taxonomy”. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  7. ^ Paleobiology Database. Marmota minor. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  8. ^ GBIF Secretariat. Marmota vetus GBIF Backbone Taxonomy”. Pristupljeno 30. 4. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]