Mrmot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mrmot
Alpski mrmot
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Rodentia
Porodica: Sciuridae
Pleme: Marmotini
Rod: Marmota
Blumenbach, 1779
Podrodovi

Mrmot (lat. Marmota) je rod sisara iz reda glodara. U mnogim zemljama je zakonom zaštićen.[1]

Osobine[uredi | uredi izvor]

Mrmoti su veliki glodari sa karakteristično kratkim ali robusnim nogama, uvećanim kandžama koje su dobro prilagođene kopanju, debelim telima i velikim glavama i sekutićima za brzu obradu raznovrsne vegetacije. Dok je većina vrsta različitih formi braon boje tla, marmoti se razlikuju po boji krzna u zavisnosti od okoline. Vrste u otvorenijim staništima imaju veću verovatnoću da imaju bledu boju, dok one koje se ponekad nalaze u dobro pošumljenim regionima imaju tendenciju da budu tamnije.[2][3] Marmoti su najteži članovi porodice veverica. Ukupna dužina obično varira od oko 42 do 72 cm (17 do 28 in), a telesna masa je u proseku oko 2 kg (4 1⁄2 lb) u proleće kod manjih vrsta i 8 kg (18 lb) u jesen, ponekad preko 11 kg (24 lb), kod većih vrsta.[4][5][6] Najveća i najmanja vrsta nisu jasno poznate.[3][4] U Severnoj Americi, na osnovu srednjih linearnih dimenzija i telesne mase tokom godine, čini se da je najmanja vrsta aljaski mrmot, a najveća je olimpijski mrmot.[5][7][8][6] Neke vrste, poput himalajskog mrmota i tarbaganskog mrmota u Aziji, izgleda da dostižu otprilike sličnu telesnu masu olimpijskom mrmotu, ali nije poznato da dostižu tako veliku ukupnu dužinu kao olimpijske vrste.[9][10] U tradicionalnoj definiciji hibernacije, najveći marmoti se smatraju najvećim „pravim hibernatorima“ (pošto veći „hibernatori“ kao što su medvedi nemaju iste fiziološke karakteristike kao životinje koje obavezno hiberniraju kao što su različiti glodari, slepi miševi i insektojedi).[11][12] Kao miševi, zečevi i ostali glodari, mrmot ima sekutiće koji neprestano rastu pa mora često nešto da glođe da bi ih trošio. Na prednjim nogama ima četiri prsta naoružana povijenim kandžama pomoću kojih životinja uzima travu i grančice, prinosi hranu ustima i kopa zemlju. Na zadnjim nogama ima pet prstiju s prilično kratkim kandžama. Mrmot ima veoma oštar vid, a uši mu hvataju svaki i najslabiji zvuk.[13]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Mrmot se hrani uglavnom biljkama, travom i ostalim biljem. Takođe jede i žitarice, insekte, pauke i crve. Voli mlade i mekše biljke bilo koje vrste. Drži hranu svojim prednjim šapama dok jede. Mrmoti uglavnom radi hrane izlaze iz svojih jama tokom jutra i popodne, jer im ne prijaju više temperature, što može dovesti do toga da se uopšte ne hrane kad su veoma topli dani. Kada je vreme pogodno, jedu velike količine hrane da bi stvorili sloj sala u telu, koji im je potreban da bi preživeli dug period zimskog sna.[13]

Duboki zimski san[uredi | uredi izvor]

Pre nego što započnu zimski san, mrmoti isteraju svu progutanu hranu i popiju ogromnu količinu vode (inače leti mrmoti uopšte ne piju vodu). Ovako potpuno ispražnjenog želuca i čistih creva, sklupčaju se tako da im njuška dodiruje rep, i zapadnu u dubok san. Za to vreme njihova telesna temperatura spadne na jedanaest ili dvanaest stepeni. Smanjuje se i broj otkucaja srca. Izračunato je da za vreme zimskog sna mrmot u mesec dana udahne sedamdeset i jednu hiljadu puta, a to znači gotovo isto toliko koliko i za samo dva dana aktivnog života. Budi se iz sna u proleće i tada je vrlo slab jer za vreme sna potroši svu masnoću nakupljenu ispod kože.[13]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Kad se probude iz zimskog sna, mrmoti se posvećuju mladima koji će se okotiti. Majka pripremi posebno, sigurnije skrovište. Kad se okote, mali mrmoti liče na lepe sive krznene loptice. Prvih nekoliko nedelja zadržavaju se u skrovištu i majka ih brižljivo doji. Čim donekle poodrastu, majka ih izvodi iz jame i dozvoli im da se pridruže u igri ostalim mladuncima, ali ih neprestano brižno pazi, spremna da im priskoči u pomoć na najmanji znak opasnosti. Kada iskopa novu galeriju, pušta unutra svoje mlade i uči ih kako treba da beže u sporedne hodničiće čim ona zazviždi. Mrmoti se sporo razvijaju, smatraju se odraslim tek po navršenoj drugoj godini života.[13]

Mogu doživeti starost od otprilike osamnaest godina.[13]

Zanimljivost[uredi | uredi izvor]

Kao što u Srbiji postoji narodno verovanje da mečka može predvideti kraj zime i dolazak proleća, takvo isto verovanje postoji u Severnoj Americi vezano za mrmota. Na dan 2. februara 2013. je po 127 put u Pankstonu, malom gradu u Pensilvaniji, SAD održana živopisna manifestacija „Dan mrmota“. To je bila i tema poznatog filma „Dan mrmota“ sa Bilom Marejem u glavnoj ulozi.[14]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Sledeći spisak sadrži sve vrste roda Marmota[15] uključujući nedavno definisani M. kastschenkoi.[16]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Primeri vrsta[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Popularna enciklopedija, BIGZ
  2. ^ Armitage, KB; Wolff, JO; Sherman, PW (2007). Evolution of sociality in marmots: it begins with hibernation. Chicago, Illinois: University of Chicago Press. str. 356—367. 
  3. ^ a b Cardini, A; O'Higgins, Paul (2004). „Patterns of morphological evolution in Marmota (Rodentia, Sciuridae): geometric morphometrics of the cranium in the context of marmot phylogeny, ecology, and conservation”. Biological Journal of the Linnean Society. 82 (3): 385—407. doi:10.1111/j.1095-8312.2004.00367.x Slobodan pristup. 
  4. ^ a b Armitage, KB; Blumstein, DT (2002). Body-mass diversity in marmots. Holarctic marmots as a factor of biodiversity. Moscow: ABF. str. 22—32. 
  5. ^ a b Edelman, AJ (2003). „Marmota olympus”. Mammalian Species. 2003 (736): 1—5. S2CID 198129914. doi:10.1644/736 Slobodan pristup. 
  6. ^ a b Armitage, KB; Downhower, JF; Svendsen, GE (1976). „Seasonal changes in weights of marmots”. American Midland Naturalist. 96 (1): 36—51. JSTOR 2424566. doi:10.2307/2424566. 
  7. ^ Barash, David P. (1989). Marmots: Social Behavior and Ecology. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1534-8. 
  8. ^ Hubbart, JA (2011). „Current Understanding of the Alaska Marmot (Marmota broweri): A Sensitive Species in a Changing Environment”. Journal of Biology and Life Sciences. 2 (2): 6—13. 
  9. ^ Murdoch, JD; Munkhzul, T; Buyandelger, S; Reading, RP; Sillero-Zubiri, C (2009). „The Endangered Siberian marmot Marmota sibirica as a keystone species? Observations and implications of burrow use by corsac foxes Vulpes corsac in Mongolia”. Oryx. 43 (3): 431—434. doi:10.1017/S0030605309001100 Slobodan pristup. 
  10. ^ Chaudhary, V; Tripathi, RS; Singh, S; Raghuvanshi, MS (2017). „Distribution and population of Himalayan Marmot Marmota himalayana (Hodgson, 1841)(Mammalia: Rodentia: Sciuridae) in Leh-Ladakh, Jammu & Kashmir, India”. Journal of Threatened Taxa. 9 (11): 10886—10891. doi:10.11609/jott.3336.9.11.10886-10891 Slobodan pristup. 
  11. ^ Armitage, KB (1999). „Evolution of sociality in marmots”. Journal of Mammalogy. 80 (1): 1—10. JSTOR 1383202. doi:10.2307/1383202 Slobodan pristup. 
  12. ^ Nedergaard, J; Cannon, B (1990). „Mammalian hibernation”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. B, Biological Sciences. 326 (1237): 669—686. Bibcode:1990RSPTB.326..669N. PMID 1969651. doi:10.1098/rstb.1990.0038 Slobodan pristup. 
  13. ^ a b v g d Mala enciklopedija životinjskog carstva, Prosveta, Beograd.
  14. ^ Danas je Dan mrmota Blic,
  15. ^ Thorington, R. W., Jr., and R. S. Hoffman. (2005). "Family Sciuridae". Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, pp. 754–818. D. E. Wilson and D. M. Reeder, eds. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
  16. ^ a b Brandler, OV (2003). „On species status of the forest-steppe marmot Marmota kastschenkoi (Rodentia, Marmotinae)”. Zoologičeskij žurnal (na jeziku: ruski). 82 (12): 1498—1505. 
  17. ^ Cassola, F. (2016). „Marmota marmota”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T12835A510082. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T12835A510082.en Slobodan pristup. Pristupljeno 11. 11. 2021. 
  18. ^ J. Herrero; J. Canut; D. Garcia-Ferre; R. Garcia Gonzalez; R. Hidalgo (1992). „The alpine marmot (Marmota marmota L.) in the Spanish Pyrenees” (PDF). Zeitschrift für Säugetierkunde. 57 (4): 211—215. Arhivirano iz originala (PDF) 2010-10-01. g. Pristupljeno 2010-11-13. 
  19. ^ Tsytsulina, K. (2008). „Marmota camtschatica”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2008. Pristupljeno 6. 1. 2009. 
  20. ^ Kryštufek, B.; B. Vohralík (2013). „Taxonomic revision of the Palaearctic rodents (Rodentia). Part 2. Sciuridae: Urocitellus, Marmota and Sciurotamias”. Lynx, N. S. (Praha). 44: 27—138. 
  21. ^ GBIF Secretariat. „Marmota arizonae GBIF Backbone Taxonomy”. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  22. ^ Paleobiology Database. „Marmota minor”. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  23. ^ GBIF Secretariat. „Marmota vetus GBIF Backbone Taxonomy”. Pristupljeno 30. 4. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mrmot na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мрмот&oldid=27603031”