Muzička škola „Mokranjac” Beograd

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Muzička škola „Mokranjac”
Muzička škola „Mokranjac” Beograd
Sektorjavna ustanova
LokacijaDečanska 6
Beograd
Država Srbija
Koordinate44° 48′ 55″ S; 20° 27′ 45″ I / 44.81521° S; 20.46247° I / 44.81521; 20.46247
DirektorMiloš Trajković
Smerovi
  • Klavir i harfa
  • Gudači i kamerna muzika
  • Duvači i gitara
  • Solo pevanje
  • Tradicionalna muzika
  • Teoretski
  • Muzička produkcija
  • Opšteobrazovna nastava
Veb-sajtmokranjacbg.rs

Muzička škola „Mokranjac” u Beogradu je najstarija muzičko-pedagoška institucija u Srbiji. Osnovana je 21. septembra 1899. godine kao Srpska muzička škola.

Matična zgrada Muzičke škole „Mokranjac” nalazi se u strogom centaru Beograda, na opštinu Stari grad, u Dečanskoj ulici br. 8.[1]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Muzičku školu „Mokranjac” osnovali su članovi Prvog beogradskog pevačkog društva, čiji je horovođa u to vreme bio upravo Stevan Mokranjac. Za članove Saveta Škole i nastavnike, postavljeni su Stevan Mokranjac, Stanislav Binički i Cvetko Manojlović. Prvi direktor Srpske muzičke škole bio je Stevan Mokranjac, koji je tu dužnost vršio sve do svoje smrti 29. septembra 1914. godine, a nastavu je u početku vodilo četiri nastavnika: Stevan Mokranjac – teorijski predmeti, Stanislav Binički – teorijski predmeti i solo-pevanje, Cvetko Manojlović – klavir i Jovan Ružička – violina. Njima su se kasnije pridružili i Jovan Zorko – violina, Emil Saks – violina, Vićeslav Rendla – violončelo, kontrabas i flauta, Milan Buzina – oboa i klarinet, Petar Konjović, istorija muzike i šef kamernog ansambla, kao i bivši đaci po povratku sa studija iz inostranstva Jelena Dokić, klavir, Stevan Hristić, Ivanka i Miloje Milojević, Jovan Mokranjac...[2]

Kao prva i jedina muzička škola u tadašnjoj Srbiji Muzička škola „Mokranjac” u istorijskom kontekstu izuzetno je značajna za razvoj muzičkog obrazovanja, vaspitanja i muzičke kulture u Srbiji.

Period tokom Prvog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Nakon Mokranjčeve smrti 1914. godine za vršioca dužnosti direktora Škole je postavljen Petar Krstić, koji će na tom mestu ostati do 1921. godine. Tokom Prvog svetskog rata, škola gotovo da prestaje sa radom, a na zahtev okupacionih vlasti menja naziv u „Beogradska muzička škola”.

Međuratni period[uredi | uredi izvor]

Između dva svetska rata škola je zauzela značajno mesto u kulturnom životu Beograda. U prestonici novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca raslo je interesovanje za muzičko školovanje, kao i potreba za javnim muziciranjem. Zato su učenici i profesori često priređivali koncerte koji su bili vrlo dobro posećeni. Naziv škole je ponovo promenjen u „Muzička škola u Beogradu”, a za direktora je postavljen profesor violine Jovan Zorko, koji će na ovoj dužnosti ostati od 1921. do svoje smrti 1942. godine, što je jedan od najdužih direktorskih mandata u istoriji škole. Sa porastom broja učenika proširio se i nastavnički kolegijum profesorima instrumentalne i teorijske nastave, među kojima su značajna imena bili: Kosta Manojlović (angažovan 1919), Josip Slavenski (1924), Mihovil Logar (1927), Jovan Bandur (1931.), Predrag Milošević (1932.), Ljubica Marić (1939.), Svetolik Pašćan (1940.), Ćiril Ličar(1925), Ruža Vinaver (1927.), Olga Mihailović (1931), Aleksej Butakov (1937), Božena Bandur, Jela Kršić (1940), Marija Mihailović (1931) i drugi.

U čitavom međuratnom periodu profesori Škole su, iako u nezavidnom materijalnom položaju i neodgovarajućim radnim uslovima, snažno uticali na kulturni život u Beogradu, pojavljujući se kao izvođači, kompozitori i muzički pisci. Prvi koncerti, prve muzičke kritike i prvi muzički udžbenici su potekli od profesora ove škole.

Tokom ovog perioda, 1927. godine, počela je sa radom i klasa kompozicije, kao glavnog predmeta, koju su vodili Miloje Milojević i Josip Slavenski, a od 1923. do 1937 delovao je i Operski odsek Škole, na kome su predavači bili Ivan Brezovšek i Rudolf Ertl.

Osnivanje Muzičke Akademije veoma je uticalo na rad „Beogradske muzičke škole”. Najznačajniji profesori prešli su na univerzitet, pa je tako Kosta Manojlović postavljen za rektora, a Jovan Bandur za administrativnog direktora, a svoje mesto među predavačima Akademije dobili su i Ćiril Ličar, Marija Mihailović, Olga Mihailović, a nešto kasnije i Predrag Milošević i Miloje Milojević. U isto vreme su kao profesori prve državne Srednje muzičke škole pri Muzičkoj Akademiji postavljeni Josip Slavenski, kao profesor teorijskih predmeta, Alisa Bešević za klavir i Milan Dimitrijević za violinu. Ovaj period se smatra za najteži period u radu „Beogradske muzičke škole”[2]

Period tokom Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Tokom Drugog svetskog rata 1941-1944. Škola nije prestajala sa radom, iako se do 1943. održavala samo individualna nastava. Na mestu direktora smenjuju se Jelena Dokić Đurković (1942 - 1943) i Miloje Milojević (1943 - 1945).

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

Po završetku Drugog svetskog rata, 1946. godine, kada je na čelu škole bio direktor Aleksej Butakov, škola dobija ime jednog od svojih osnivača, Stevana Mokranjca. Ovo ime škola nosi i danas, a 28. mart, datum promene imena škole obeležava se kao Dan škole. 1948 godine realizovana je i dugogodišnja inicijativa nastavničkog kolegijuma za regulisanje statusa Škole, i ona postaje državna ustanova.

Tokom svih godina svog postojanja škola se borila sa problemom nedostatka prostora. Tokom prve posleratne decenije školski upravni i nastavni kadar uspeo je samo delimično da ublaži problem. Konačno 1961. u vreme direktorskog mandata Božene Bandur, škola dobija proširenje od nekoliko prostorija u prizemlju Doma učenica u Proleterskih brigada br. 8 (Krunska) i počinje da radi u dve zgrade – u Kneza Miloša 21 i Proleterskih brigada 8. Godine 1967. kada je direktor bio Slobodan Petrović, škola u istoj zgradi u Krunskoj dobija i 2. sprat, tako da od tada do danas jedan deo škole – gudački i duvački, kao i opšteobrazovni odsek svoju nastavu održavaju u ovim prostorijama.

Godine 1993. u vreme direktorskog mandata Aleksandra Krastavčevića, deo škole je iz prostorija u ulici Kneza Miloša preseljen u novu zgradu u Dečanskoj 6, u kojoj su rad nastavili klavirski, solo-pevački i teorijski odsek. Muzička škola Mokranjac tada je prvi put dobila veliku i lepu koncertnu salu, ali je i dalje ostala razmeštena na dve lokacije.

Nastavnim programom iz 1995. godine Muzičkoj školi Mokranjac koju je vodila Branka Radović (1995—1999), omogućeno je otvaranje Etnomuzikološkog odseka (sada preimenovanog u Odsek za tradicionalnu muziku) sa težištem na negovanju izvornog folklora, a od školske 1997/98 u Školi je otvoren i poseban Odsek za kamernu muziku, čime je kamerna muzika izdvojena iz ostalih vokalno-instrumentalnih odseka.[2]

Muzička škola "Mokranjac" u 20. veku[uredi | uredi izvor]

Početkom 20. veka škola se nalazi u samom vrhu muzičke pedagogije u Srbiji. Koncertna sala škole je promovisana u koncertnu Salu Mokranjac otvorenu za javne nastupe, oblikovan je ciklus koncerata pod nazivom Koncertna sezona, započela je izdavačka delatnost objavljivanjem kompakt-diskova sa nastupima učenika i ansambala (prof. Aleksandar Krastavčević), a pored tradicionalnog Koncerta dela domaćih autora, koji se održava od 1989. godine, uveden je i Novogodišnji koncert profesora škole.

U ovom periodu škola je svečano obeležila 150 godina od rođenja Stevana Mokranjca i pridružila se evropskoj proslavi godišnjice Jozefa Hajdna. Organizovano je Školsko takmičenje klavirskog odseka, etnomuzikološki odsek je, kao najstariji odsek te vrste u zemlji, prigodno obeležio petnaest godina postojanja većim brojem koncerata, osnovan je Gudački kvartet Mokranjac i otvoren Odsek za gitaru. U okviru obeležavanja 115 godina postojanja škole, tokom školske. 2014/15. godine objavljen je Letopis muzičke škole Mokranjac – 115 godina od osnivanja.[1]

Odseci[uredi | uredi izvor]

  • Teoretski
  • Klavir i harfa
  • Gudači i kamerna
  • Duvači i gitara
  • Solo pevanje
  • Tradiconalna muzika
  • Opšte obrazovna nastava

Smerovi[uredi | uredi izvor]

  • Područje rada: Kultura, umetnost i javno informisanje
  • Muzički saradnik (4 školovanja školovanja)
  • Muzički izvođač– klasična muzika (4 školovanja školovanja)
  • Muzički izvođač– tradicionalna muzika (4 školovanja školovanja)

Direktori škole[uredi | uredi izvor]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Muzička škola “Mokranjac” – Beograd (Stari Grad)”. edukacija. Pristupljeno 15. 4. 2019. 
  2. ^ a b v g „ISTORIJAT ŠKOLE”. muzička škola mokranjac. Pristupljeno 15. 4. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Höweler, Casper (1967). Muzički leksikon. Novi Sad: Matica srpska. str. 288. COBISS.SR 38803207
  • Anđelković-Protić, Jasenka (2015). Letopis o radu Muzičke škole "Mokranjac" tokom 115 godina od osnivanja. Beograd: Muzička škola "Mokranjac". ISBN 978-86-918661-0-5. COBISS.SR 213878028
  • Izveštaj : za školsku godinu 1975-1976 / Muzička škola "Mokranjac". Beograd: Muzička škola "Mokranjac". 1976. COBISS.SR 1024739796
  • Muzička škola "Mokranjac" : prvih sto godina - 1899-1999. Beograd: Muzička škola "Mokranjac". 1999. COBISS.SR 77238540
  • Dimitrijević, Biljana (1974). Muzička škola "Mokranjac" : 1899-1974. Beograd: Muzička škola "Mokranjac". COBISS.SR 15190535
  • INFORMATOR O RADU (PDF). Beograd: Muzička škola "Mokranjac". decembar 2018. Pristupljeno 16. 4. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Музичка_школа_„Мокрањац”_Београд&oldid=26945412”